Savet trenera: Šta jesti pre treninga?

Konvencionalni pristup posmatra ishranu - obrok pre treninga kao izvor goriva (enerije) za tu fizičku aktivnost, i na taj način kao stimulans maksimalnih performansi. Gledano iz ove perspektive, u odnosu na tip fizičke aktivnosti, ima smisla koristiti različite tipove hrane tj. goriva u obroku pre treninga, i ugljene hidrate i masti i proteine. Ipak, najčešći savet jeste uzimanje ugljenih hidrata kao „brze energije“. Problem koji dolazi sa ovakvim pristupom, posebno kada se radi o visoko-glikemijskom obroku (obroku sa ugljenim hidratima), jeste sprečavanje pražnjenja primarnih rezervi goriva (glikogen). Na ovaj način koči se trošenje telesnih masti kao goriva, smanjuje se sposobnost iskorišćavanja goriva i ugrožava se insulinska senzitivnost. Svi ovi faktori se mogu posmatrati kao usko vezani za opšte zdravlje čovekovog tela.

Sa druge strane, pozitivan efekat koji specifična hrana uneta pre treninga može imati treba tražiti u stimulisanju potrošnje masti i stepenu iskorišćavanja energije, kao i u stimulativnom dejstvu na nervno-mišićni sistem koji onda može efektnije funkcionisati na treningu. U tu specifičnu hranu pre svega spadaju kafa, biljka čaj (camellia sinensis) i kakao, kao i specifični mikronutrienti iz pomenute i slične hrane koji se mogu uzimati u obliku suplementa.

Ipak, kada je primarni cilj u nekoj fizičkoj aktivnosti eksterni rezultat (kao u profesionalnom sportu), a ne interni (pre svega zdravstveni efekti), onda treba ozbiljno razmisliti o uvođenju energetskog obroka pred trening odnosno takmičenje koji naravno ne bi opteretio sistem za varenje hrane, a pružio bi neophodne energetske nutriente bez previsokog glikemijskog efekta.

Na drugoj strani, kada se radi o rekreativnoj populaciji, nema puno razloga za takav pristup. Bolje je koristiti specifičnu stimulativnu hranu (ranije pomenutu) ili uopšte ne davati poseban značaj obroku pred trening i vežbati u neutralnom stanju (energetske rezerve nisu popunjene ali nisu ni ispražnjene). A takođe može se izabrati i ekstremnija opcija vežbanja u stanju gladovanja (poprilično ispražnjene energetske rezerve). Ovde se pre svega misli na situaciju kada je telo duže vreme pre treninga bez hrane. Iako se ovakvim pristupom mogu smanjiti performanse na treningu, zdravstveni efekti prevazilaze te nedostatke.

Na kraju, treba prihvatiti činjenicu da su sa jedne strane ishrana prilagođena maksimalnim performansama u vežbanju i sportu i sa druge strane ishrana prilagođena optimalnom funkcionisanju tela dva vrlo različita i često suprotstavljena koncepta.

Luka Bogdanić, personalni trener
intensivenow.com