Razvedeni smo, a viđam se sa bivšim jer me ubija pomisao da je sa drugom

GČ: Čekaj, Maki, kada sve to znaš u čemu je problem da se pogledaš u ogledalo..ponoviš ovo pitanje samoj sebi, ako treba sto puta..sve dok ne dođeš sama do odgovora. Niko ne zna šta je u tvojoj glavi, osim tebe. Mada, deluje kao ni ti baš nisi čista sa sobom u glavi. Bez uvrede. Ovako uništavaš sebe i to duplo- prvo direktno sebe svojom ukopanošću pa onda sebe tako što svom bivšem hraniš sujetu i ubeđuješ ga da je jedinstven muškarac! A nije..pogotovo ne za tebe..da jeste ne biste se razveli! Pa šta ako ima druge žene...to nije problem, pogotovo ne tvoj!! Tvoj problem je što nemaš drugog muškarca..zbog sebe i tvoje glave. Ti nisi raskrstila sa njim u svojoj glavi. On jeste. I tu je početak i kraj svake „vaše" priče. Ako ga voliš onda ga pusti...time ćeš sebi pokazati da umeš da voliš. I to stvarno da voliš! Gotovo je i sa time moraš da se suočiš...ne samo rečima, već i delima. Ako ga ne pustiš (makar bio i najlepši i najbolji, a nije!!) onda ga ne voliš, iskreno, a ne voliš ni sebe. Ako ga se oslobodiš, oslobodićeš sebe. Teško je to?! O da, Maki, pakao je. Ali svaki pakao ima svoj kraj, posle kojeg sledi novi početak! Bez toga nećeš biti u stanju ni sebe ni bilo koga drugog da voliš!! Da ti objasnim tzv. plastično: Nastavi ovako...smaraj ga...uništavaj ga...uništavaj se..dok posle mnogo godina sebe ne pogledaš u ogledalo..vidiš koliko si ostarila i shvatiš da je sve bilo uzalud i da ti njega, ustvari, nisi ni volela...i da nema dalje..osim usamljenosti i šake lekova svakog dana zbog raznoraznih bolesti, koje si, u međuvremenu podobijala (krštenica, bejbi)...Veruj mi taj PAKAO će ti mnogo gore pasti nego ovaj u kojem si sada. Za taj pakao, više nema rešenja. Za ovaj ima. Ti držiš „ključ" u svojim rukama. Otključaj tu bravu, otvori vrata i kreni u život!!!