Slavne majke progovorile o onome o čemu mnoge žene ćute: "Htela sam da se ubijem"

Nema veze sa egocentrizmom vec sa hormononalnim statusom zene posle porodjaja pojacano nenormalnim pritiscima i ocekivanjem sredine i nedostatkom pomoci. Jadne one okruzene neobrazovanima, zatucanim i sociopatama. Najgora od svega je zenska mizoginja. Dobro je sto o ovome govore, da se osveste porodice, jer je drzavama svaka bolest skupa. Pogadja, seljanke i gradjanke, obrazovane i neobrazovane, u svim kulturama i religijama. Ako primetite u okolini, pomozite i zeni i bebi. Ovo je katastrofa, em drustvo ide unazad sa opstim obrazovanjem, em se javljaju da daju svoje misljenje.

Treba o ovome cesce pisati i edukovati zene, i to jos u trudnoci da znaju sta ih moze ocekivati. To vazi isto i za njihove partnere. Ja poludim kada sam u PMS-u, ne smem ni da pomislim sta me ceka u trudnoci i posle nje. Podrska svim mamama!

Ne radi se ovde,draga Ana,o egocentrizmu,već o stanju kroz koje prolaze mnoge žene (neke više,neke manje).Sa prvim detetom je prošlo "bezbolnije",ali sa drugim je baš bilo teško.Cak nisam ni znala da postoji takva vrsta depresije,ali na svu sreću imala sam psihijatra koji mi je pomogao da to prebrodim.Nikada se nisam kajala zbog toga što sam rodila(razmišljala sam čak i o trećem detetu),niti sam bežala od obaveza oko njih,ali jednostavno,dok se hormoni ne vrate u normalu,bude i teško.Pozdrav!

Ana bolje bi bilo da ne pisete o necemu o cemu pojma nemate.

@Ana
Auuuu kad je neko zatucan kao ti...
Ne znam ni da li ce ovo objaviti,ali ono sto imam zaista da kazem sigurno ne bi...

Upravo sam prosla, ili jos uvek prolazim kroz takav period. Mnogo je tesko, samo po sebi, a ako nemate pomoc i podrsku partnera, kao sto je ja nemam, jos je sto puta gore. Slazem se da treba o ovome sto vise pisati. Ja nisam znala da mogu ovakve stvari da ti se dese, cekas bebu, sve je predivno, a onda odjednom potpuno potones. Naravo, boris se! Podrska svim mamama i poljubac za sve bebe!

Nisam imala strasne misli,ali nisam bila srecna.Tuzna,prazna.To prolazi,alu treba prepoznati,razumeti,podrzati i ne osudjivati.Nakon naredna dva porodjaja nisam imala problema.

Moja devojčica je bila visoka plavuša razvedenih roditelja bez roditeljske pažnje i bez uputstva za život.
Dovukla me je iz Kanade da gradimo život, a kako je bila i maloletna, mi nismo imali prava na brak bez potpisa njenih roditelja i nismo hteli nikoga da molimo.
Evropa mi je bila strana, Kanada me je usvojila kao turistu, ali ja sam ipak želeo ispuniti sve želje moje devojčice. Oženili smo se u njenom punom punoletstvu i istih dana sam dobio šestosobni stan, ali moja devojčica se bojala ogromnog stana, dugih hodnika i neosvetljenih niša.
Mlada žena je nastavila da studira, i tek u njenoj 23. godini dobili smo dete.
I tada je poludela i rekla mi "da ona nije studirala da bi čuvala moga psa i moje dete"!
Dete je bacila u komšiluku kod debele Španke na babysitting, pa odlučila da radi, po profesionalnoj dužnosti otvorila bankarski račun i posle prve plate stavila mi do znanja "da će ona čuvati svoj račun sama i da ja imam prava platiti sve račune i troškove života".
Malo godina kasnije je počela potajno piti, praznila je flaše u autu i u podrumu, i preminula od mržnje i od alkohola.
Bila je to jedna slatka devojčica prepuna stidljivih osmeha. Ostali smo sami dete i ja.

Pa kad toliki egocentrik rodi dete i shvati da ne ume da voli!

postporodjajna depresija je ozbiljna bolest. ako se ne leci na vreme izaziva ozbiljne posledice i cesto jos teza psihicka oboljenja.

Uzasno stanje potpune praznine, ja jednostavno nisam mogla 2 meseca da se nasmejem. Imala sam osecaj za bebu ali ne u onoj meri kao sto je normalno. Polako je proslo, zaista grozan osecaj, sa prvim detetom to nisam dozivela vec sa drugim.

to je kad radjaju decu nekome koga ne vole nego zbog para

Pa kad toliki egocentrik rodi dete i shvati da ne ume da voli!

to je kad radjaju decu nekome koga ne vole nego zbog para

Ana bolje bi bilo da ne pisete o necemu o cemu pojma nemate.

Treba o ovome cesce pisati i edukovati zene, i to jos u trudnoci da znaju sta ih moze ocekivati. To vazi isto i za njihove partnere. Ja poludim kada sam u PMS-u, ne smem ni da pomislim sta me ceka u trudnoci i posle nje. Podrska svim mamama!

Ne radi se ovde,draga Ana,o egocentrizmu,već o stanju kroz koje prolaze mnoge žene (neke više,neke manje).Sa prvim detetom je prošlo "bezbolnije",ali sa drugim je baš bilo teško.Cak nisam ni znala da postoji takva vrsta depresije,ali na svu sreću imala sam psihijatra koji mi je pomogao da to prebrodim.Nikada se nisam kajala zbog toga što sam rodila(razmišljala sam čak i o trećem detetu),niti sam bežala od obaveza oko njih,ali jednostavno,dok se hormoni ne vrate u normalu,bude i teško.Pozdrav!

@Ana
Auuuu kad je neko zatucan kao ti...
Ne znam ni da li ce ovo objaviti,ali ono sto imam zaista da kazem sigurno ne bi...

Moja devojčica je bila visoka plavuša razvedenih roditelja bez roditeljske pažnje i bez uputstva za život.
Dovukla me je iz Kanade da gradimo život, a kako je bila i maloletna, mi nismo imali prava na brak bez potpisa njenih roditelja i nismo hteli nikoga da molimo.
Evropa mi je bila strana, Kanada me je usvojila kao turistu, ali ja sam ipak želeo ispuniti sve želje moje devojčice. Oženili smo se u njenom punom punoletstvu i istih dana sam dobio šestosobni stan, ali moja devojčica se bojala ogromnog stana, dugih hodnika i neosvetljenih niša.
Mlada žena je nastavila da studira, i tek u njenoj 23. godini dobili smo dete.
I tada je poludela i rekla mi "da ona nije studirala da bi čuvala moga psa i moje dete"!
Dete je bacila u komšiluku kod debele Španke na babysitting, pa odlučila da radi, po profesionalnoj dužnosti otvorila bankarski račun i posle prve plate stavila mi do znanja "da će ona čuvati svoj račun sama i da ja imam prava platiti sve račune i troškove života".
Malo godina kasnije je počela potajno piti, praznila je flaše u autu i u podrumu, i preminula od mržnje i od alkohola.
Bila je to jedna slatka devojčica prepuna stidljivih osmeha. Ostali smo sami dete i ja.

Nema veze sa egocentrizmom vec sa hormononalnim statusom zene posle porodjaja pojacano nenormalnim pritiscima i ocekivanjem sredine i nedostatkom pomoci. Jadne one okruzene neobrazovanima, zatucanim i sociopatama. Najgora od svega je zenska mizoginja. Dobro je sto o ovome govore, da se osveste porodice, jer je drzavama svaka bolest skupa. Pogadja, seljanke i gradjanke, obrazovane i neobrazovane, u svim kulturama i religijama. Ako primetite u okolini, pomozite i zeni i bebi. Ovo je katastrofa, em drustvo ide unazad sa opstim obrazovanjem, em se javljaju da daju svoje misljenje.

Upravo sam prosla, ili jos uvek prolazim kroz takav period. Mnogo je tesko, samo po sebi, a ako nemate pomoc i podrsku partnera, kao sto je ja nemam, jos je sto puta gore. Slazem se da treba o ovome sto vise pisati. Ja nisam znala da mogu ovakve stvari da ti se dese, cekas bebu, sve je predivno, a onda odjednom potpuno potones. Naravo, boris se! Podrska svim mamama i poljubac za sve bebe!

Nisam imala strasne misli,ali nisam bila srecna.Tuzna,prazna.To prolazi,alu treba prepoznati,razumeti,podrzati i ne osudjivati.Nakon naredna dva porodjaja nisam imala problema.

Uzasno stanje potpune praznine, ja jednostavno nisam mogla 2 meseca da se nasmejem. Imala sam osecaj za bebu ali ne u onoj meri kao sto je normalno. Polako je proslo, zaista grozan osecaj, sa prvim detetom to nisam dozivela vec sa drugim.

postporodjajna depresija je ozbiljna bolest. ako se ne leci na vreme izaziva ozbiljne posledice i cesto jos teza psihicka oboljenja.