Zahtevni roditelji su uvek nesrećni

Znam takve roditelje. Uvek se ugrizem da ih ne pitam kad im deca stignu da kake.

Mnogi roditelji ne zaslužuju da imaju decu .Na žalost , deca ne mogu da biraju roditelje .Mnogi misle da čine najbolje za svoje dete a nisu svesni toga da je put do pakla , popločan najboljim namerama .

Koja b... je mogla ovo da procita i onda primenjuje na sopstvenoj deci? Neka svoje komplekse lece na sebi, a ne na deci!!

Postoje ljudi koji vaspitavaju decu po principima iz ove knjige?! Pa dete nije robot nego zivo bice sa svojstvenim karakterom, potrebam i zeljama. Vaspitanje treba da bude usmeravanje ne programiranje.

Treba razvijati u deci ambiciju, ali ne i od njih praviti masine. Mnogo toga se nauci i gledanjem u nebo, cvece, druge ljude, igranjem sa drugima u blatu itd... Nije sve ni u formalnom obrazovanju i klaviru... :-P
Cak i dobra ideja fanaticno shvacena postaje losa.

Poznajem sijaset takvih roditelja. Dete bi u načelu trebalo shvatiti dodatnu aktivnost kao zadovoljstvo, a ne kao kaznu. Toliko se zatrpavaju raznim obavezama da ponekad nemaju vremena da budu deca. Kakva je svrha, recimo da istovremeno pohađaju časove engleskog, baleta, violine, plivanja i da ne nabrajam dalje. Ok ima dece koja mogu izdržati takav tempo, i roditelja koji mogu sve to finansirati, ali opet da li je bitno imati malog isfrustriranog genija ili srećno dete sa normalnim odrastanjem. I gde su tu granice?

Postoje ljudi koji vaspitavaju decu po principima iz ove knjige?! Pa dete nije robot nego zivo bice sa svojstvenim karakterom, potrebam i zeljama. Vaspitanje treba da bude usmeravanje ne programiranje.

Mnogi roditelji ne zaslužuju da imaju decu .Na žalost , deca ne mogu da biraju roditelje .Mnogi misle da čine najbolje za svoje dete a nisu svesni toga da je put do pakla , popločan najboljim namerama .

Znam takve roditelje. Uvek se ugrizem da ih ne pitam kad im deca stignu da kake.

Koja b... je mogla ovo da procita i onda primenjuje na sopstvenoj deci? Neka svoje komplekse lece na sebi, a ne na deci!!

Treba razvijati u deci ambiciju, ali ne i od njih praviti masine. Mnogo toga se nauci i gledanjem u nebo, cvece, druge ljude, igranjem sa drugima u blatu itd... Nije sve ni u formalnom obrazovanju i klaviru... :-P
Cak i dobra ideja fanaticno shvacena postaje losa.

Poznajem sijaset takvih roditelja. Dete bi u načelu trebalo shvatiti dodatnu aktivnost kao zadovoljstvo, a ne kao kaznu. Toliko se zatrpavaju raznim obavezama da ponekad nemaju vremena da budu deca. Kakva je svrha, recimo da istovremeno pohađaju časove engleskog, baleta, violine, plivanja i da ne nabrajam dalje. Ok ima dece koja mogu izdržati takav tempo, i roditelja koji mogu sve to finansirati, ali opet da li je bitno imati malog isfrustriranog genija ili srećno dete sa normalnim odrastanjem. I gde su tu granice?