5 razloga zašto je jutro najinspirativniji deo dana

ja se ujutru osecam kao preparirana veverica i samo zelim da zurim u jednu tacku. kakva inspirascija kakvi bakraci. :-D

Uveče isplaniram šta ću sutra, a kad se probudim ujutru ni dupli produženi espreso ne pomaže da se setim... pola sam zaboravio! Toliko o jutarnjoj inspiraciji.

Ja takodje najvise volim jutro. Mada ne budim se pre zore, kako ovde pametno savetuju :)
Cak sam pre jedno pola godine uvela sebi to da iskljucim telefon kada legnem da spavam i ne palim sve dok se ne spremim da izadjem iz stana ujutru. Sve moze da saceka. I mnogo prija i pozitivno utice na mene.
Ustanem obicno oko 8h, dorucak, kafa, cigareta, pa bar do pola 10, lagano, bez telefona i bilo kakvog stresa. Obozavam taj deo dana.
A onda kad upalim telefon, krecu poruke, pozivi, frka i trka ovog modernog kapitalistickog sistema.

Ja ne znam gde ovi žive što ovo pišu. Mene ujutru boli sve-leđa najviše, onda pluća, glava, noge...Jedva dišem i hladno mi je. Često sam i strašno mamuran od sinoć i nije mi dobro uopste.

Zornjak...

Jutarnji poslovni razgovori nisu isti.
U Srbiji se razgova kratko, jasno i dorečno; "dođi u ponedeljak u šest travu da mi kosiš i vodu da nosiš, pa iz Pirota idemo da gradimo dve kule u Beogradu na vodi", a ti već po jutarnjem suncu klimaš glavom i prihvataš sve nenagoveštene uslove.

U Kanadi te mlada "malo buckasta" službenica pita: "tourist?", ti odgovaraš: "no, doš'o sam za državljanstvo tvoje lepe", i ona srećno vrisne: "follow me, please"!
A kako mi ne volimo neprijateljske zemlje, dolare i evre, mi smo 50 godina kasnije odustali od njihovog državljanstva, što oni do danas prihvatili nisu. Ma kažem ti, oni u jutarnjim satima nisu ljubazni kao Srbi...

Zornjak..

Ja takodje najvise volim jutro. Mada ne budim se pre zore, kako ovde pametno savetuju :)
Cak sam pre jedno pola godine uvela sebi to da iskljucim telefon kada legnem da spavam i ne palim sve dok se ne spremim da izadjem iz stana ujutru. Sve moze da saceka. I mnogo prija i pozitivno utice na mene.
Ustanem obicno oko 8h, dorucak, kafa, cigareta, pa bar do pola 10, lagano, bez telefona i bilo kakvog stresa. Obozavam taj deo dana.
A onda kad upalim telefon, krecu poruke, pozivi, frka i trka ovog modernog kapitalistickog sistema.

ja se ujutru osecam kao preparirana veverica i samo zelim da zurim u jednu tacku. kakva inspirascija kakvi bakraci. :-D

Ja ne znam gde ovi žive što ovo pišu. Mene ujutru boli sve-leđa najviše, onda pluća, glava, noge...Jedva dišem i hladno mi je. Često sam i strašno mamuran od sinoć i nije mi dobro uopste.

Uveče isplaniram šta ću sutra, a kad se probudim ujutru ni dupli produženi espreso ne pomaže da se setim... pola sam zaboravio! Toliko o jutarnjoj inspiraciji.

Zornjak..

Zornjak...

Jutarnji poslovni razgovori nisu isti.
U Srbiji se razgova kratko, jasno i dorečno; "dođi u ponedeljak u šest travu da mi kosiš i vodu da nosiš, pa iz Pirota idemo da gradimo dve kule u Beogradu na vodi", a ti već po jutarnjem suncu klimaš glavom i prihvataš sve nenagoveštene uslove.

U Kanadi te mlada "malo buckasta" službenica pita: "tourist?", ti odgovaraš: "no, doš'o sam za državljanstvo tvoje lepe", i ona srećno vrisne: "follow me, please"!
A kako mi ne volimo neprijateljske zemlje, dolare i evre, mi smo 50 godina kasnije odustali od njihovog državljanstva, što oni do danas prihvatili nisu. Ma kažem ti, oni u jutarnjim satima nisu ljubazni kao Srbi...