"Želela bih da mogu da pozovem svoju mamu kad god me roditeljstvo izludi"

Sve je tacno. Moja majka je ziva, ali bolesna. Kad sam se porodila i dosla kuci, sve sam morala sama. Nije to bas pretesko, samo mi je falilo njeno prisustvo. Kad ju je jedan dan tata doveo, odnah mi je bilo lakse, samo, eto jer je tu i sedi sa nama. Nekad kad poludim, bude mi lakse samo da je cujem. Srecni su svi cije su majke zive i zdrave.

...samo je jedna majka. Mama hvala ti za sve sto si uradila,hvala ti za sve neprospavane noci,strahove,brige,pitanja i odgovore i jos toliko toga... Volim te,tvoja M.

Istina je sve ovo...kad ti umre mama , umre deo tebe zauvek.Ja sam jedna od onih cija je mama umrla rano i nismo imali srece da uziva u igri i odrastanju svojih unuka , a oni su uskraceni za ljubav svoje bake, divne zene ,koja je umela jednom recju,jednim pogledom,jednim osmehom da mi pomogne, da me umiri, da resi sve...tuga zivi u meni i posle puno godina od njene smrti i ja sam je ostala zeljna.

I meni je majka umrla pre par godina i sad čekam svoje prvo dete. Strah me je kako ću se snaći, iskreno. Nemam sestru, babu, tetku... Imam svekrvu, ali nju ne mogu da zovem kad god mi padne na pamet niti smem da pričam onako kako bih pričala sa majkom o nekim stvarima. Na trenutke očajavam i isprepadam se, ostatak vremena sam presrećna što ću postati mama. Kažu sve se složi bez obzira na sve. Ali istina je da posle majčine smrti ostaje duboka rupa na duši.

Tokom citavog zivota,dok nisam dobila dete, majka je bila ta koja brzo plane i sa kojom sam se do srzi svadjala ponekad, dok je tata uvek bio smiren, racionalan, pravican, uvek spreman za razgovor....od kad sam postala majka, moj odnos sa majkom se totalno promenio, ne prodje ni dan da se ne cujemo,decu u 95% slucajeva setam sa njom i zaista mi je ogromna podrska i pomoc postala. Tek sam skoro shvatila kakva je velicina ona u stvari....a tata je ostao onaj stari, dobri tata :). Ponosna sam i srecna sto imam takve roditelje...

za ,lekar'. Ovaj komentar kao da sam ja pisala. Eh, moja mami... Toliko praznine u dusi, ne mogu objasniti. Nije upoznala nijedno od moje troje dece. Koliko ljubavi, strpljenja, paznje je ona posedovala. Kazu da vreme leci sve, ali ne, nikako. A tek koliko mi je trebalo njeno prisustvo posle porodjaja... Mnogo mi je zao sto moja deca nece upoznati tako divnu, jaku, toplu, milu baku koja bi im prenela mnogo ljubavi I paznje... Suze mi same krecu. Volim te mama

Lep tekst...Osim ako nemate neuroticnu majku koja vam vise dodje ko (srpska) svekrva a ne ko majka...

Majka je osoba koja najvise voli, i falice uvek, mogu samo zamisliti sta ce biti kada ja postanem majka.

da, ali treba i da ostave cerke da zive svoj zivot, ipak dete treba da kupaju, hrane,setaju i vaspitavaju roditelji a ne babe i dede. toliko je razmazene dece i velike i male grozno.

Na zalost... moja mama je umrla pre skoro 2 godine.. deca su mi tada imala 6 i 4 godine. Zahvalna sam zivotu sto je ipak bila tu uz mene kada sam rodila prvo dete i nista nisam znala,kasnije i drugo.Sve sam radila uz njenu pomoc. Svaku bolest deciju, prvi zubici, pelene... sve je bilo lakse. Sada kada je vise nema ,nema ni jednog dela mene. Nedostaje mi svakog dana, svakog trenutka i nedostaje mi ono sto sam bila ja kada sam imala nju.Zivim sa secanjem, tugujem i dalje, i kao da je proslo mnogo, mnogo godina, a ipak kao da je juce sedela na mojoj fotelji i pila popodnevnu kafu.Sestra mi je jos devojka, i brat mi nije ozenjen... njihova deca nece ni upoznati baku. Moja ipak jesu. Radujte se, i zivite punim plucima uz svoje mame... tesko je, mnogo je tesko kad ih vise nema. P.s mama volim te... nadam se da to znas!:)

@box

Pozdrav "box".
Meni suze umalo krenuše na Vaš komentar, a ima ovde jos par zaista dirljivih i lepih...

Pričajte deci o svojim majkama. Ako trenutno nisu u stanju da ih upoznaju lično (na Onom svetu će to možda biti), neka ih upoznaju kroz vase priče..?
Te starije generacije kao da su ipak živele u nekom boljem vremenu od ovog našeg, neki od njih, verujem, bili i bolji, strpljiviji, čestitiji i izdržljiviji ljudi. Dajte deci te pozitivne primere, jer danasnje društvo neretko nameće neke drugačije obrasce ponašanja i "vrednosti" a sve manje ištiče one suštinske, posebno mladjim generacijama..?

...samo je jedna majka. Mama hvala ti za sve sto si uradila,hvala ti za sve neprospavane noci,strahove,brige,pitanja i odgovore i jos toliko toga... Volim te,tvoja M.

Sve je tacno. Moja majka je ziva, ali bolesna. Kad sam se porodila i dosla kuci, sve sam morala sama. Nije to bas pretesko, samo mi je falilo njeno prisustvo. Kad ju je jedan dan tata doveo, odnah mi je bilo lakse, samo, eto jer je tu i sedi sa nama. Nekad kad poludim, bude mi lakse samo da je cujem. Srecni su svi cije su majke zive i zdrave.

Lep tekst...Osim ako nemate neuroticnu majku koja vam vise dodje ko (srpska) svekrva a ne ko majka...

@box

Pozdrav "box".
Meni suze umalo krenuše na Vaš komentar, a ima ovde jos par zaista dirljivih i lepih...

Pričajte deci o svojim majkama. Ako trenutno nisu u stanju da ih upoznaju lično (na Onom svetu će to možda biti), neka ih upoznaju kroz vase priče..?
Te starije generacije kao da su ipak živele u nekom boljem vremenu od ovog našeg, neki od njih, verujem, bili i bolji, strpljiviji, čestitiji i izdržljiviji ljudi. Dajte deci te pozitivne primere, jer danasnje društvo neretko nameće neke drugačije obrasce ponašanja i "vrednosti" a sve manje ištiče one suštinske, posebno mladjim generacijama..?

Tokom citavog zivota,dok nisam dobila dete, majka je bila ta koja brzo plane i sa kojom sam se do srzi svadjala ponekad, dok je tata uvek bio smiren, racionalan, pravican, uvek spreman za razgovor....od kad sam postala majka, moj odnos sa majkom se totalno promenio, ne prodje ni dan da se ne cujemo,decu u 95% slucajeva setam sa njom i zaista mi je ogromna podrska i pomoc postala. Tek sam skoro shvatila kakva je velicina ona u stvari....a tata je ostao onaj stari, dobri tata :). Ponosna sam i srecna sto imam takve roditelje...

Istina je sve ovo...kad ti umre mama , umre deo tebe zauvek.Ja sam jedna od onih cija je mama umrla rano i nismo imali srece da uziva u igri i odrastanju svojih unuka , a oni su uskraceni za ljubav svoje bake, divne zene ,koja je umela jednom recju,jednim pogledom,jednim osmehom da mi pomogne, da me umiri, da resi sve...tuga zivi u meni i posle puno godina od njene smrti i ja sam je ostala zeljna.

Majka je osoba koja najvise voli, i falice uvek, mogu samo zamisliti sta ce biti kada ja postanem majka.

za ,lekar'. Ovaj komentar kao da sam ja pisala. Eh, moja mami... Toliko praznine u dusi, ne mogu objasniti. Nije upoznala nijedno od moje troje dece. Koliko ljubavi, strpljenja, paznje je ona posedovala. Kazu da vreme leci sve, ali ne, nikako. A tek koliko mi je trebalo njeno prisustvo posle porodjaja... Mnogo mi je zao sto moja deca nece upoznati tako divnu, jaku, toplu, milu baku koja bi im prenela mnogo ljubavi I paznje... Suze mi same krecu. Volim te mama

I meni je majka umrla pre par godina i sad čekam svoje prvo dete. Strah me je kako ću se snaći, iskreno. Nemam sestru, babu, tetku... Imam svekrvu, ali nju ne mogu da zovem kad god mi padne na pamet niti smem da pričam onako kako bih pričala sa majkom o nekim stvarima. Na trenutke očajavam i isprepadam se, ostatak vremena sam presrećna što ću postati mama. Kažu sve se složi bez obzira na sve. Ali istina je da posle majčine smrti ostaje duboka rupa na duši.

da, ali treba i da ostave cerke da zive svoj zivot, ipak dete treba da kupaju, hrane,setaju i vaspitavaju roditelji a ne babe i dede. toliko je razmazene dece i velike i male grozno.

Na zalost... moja mama je umrla pre skoro 2 godine.. deca su mi tada imala 6 i 4 godine. Zahvalna sam zivotu sto je ipak bila tu uz mene kada sam rodila prvo dete i nista nisam znala,kasnije i drugo.Sve sam radila uz njenu pomoc. Svaku bolest deciju, prvi zubici, pelene... sve je bilo lakse. Sada kada je vise nema ,nema ni jednog dela mene. Nedostaje mi svakog dana, svakog trenutka i nedostaje mi ono sto sam bila ja kada sam imala nju.Zivim sa secanjem, tugujem i dalje, i kao da je proslo mnogo, mnogo godina, a ipak kao da je juce sedela na mojoj fotelji i pila popodnevnu kafu.Sestra mi je jos devojka, i brat mi nije ozenjen... njihova deca nece ni upoznati baku. Moja ipak jesu. Radujte se, i zivite punim plucima uz svoje mame... tesko je, mnogo je tesko kad ih vise nema. P.s mama volim te... nadam se da to znas!:)