Ambicioznost koja "guši" dete: Škola, fudbal, gitara, balet, a za vikend... plivanje!

roditelji se utrkuju ko ce na vise stvari da upise dete,verovatno lece neke svoje frustracije od ranije. Svakako treba upisivati na sport al sport radi igre i rekreacije a ne da se tripuju da im je dete skedeci Djokovic ili Mesi. A na vaspitanje te iste dece su zaboravili

Era obitelji kompleksasa koji pokusavaju da ostvare svoje ambicije makar preko svoje dece. Lecite se na drugi način decu pustite da budu deca!

Evo, kao dete koje je islo na fudbal, engleski, u nizu muzicku, mogu samo da se zahvalim mojim roditeljima. Hvala im sto su me vodili na fudbal, jer sam tamo postao socijalna osoba, postao pobednik, i naucio da budem gubitnik. Hvala im sto su me upisali na engleski sa 6 godina, jer kada sam poceo da ucim drugi strani, vrlo lako mi je leglo ucenje. Hvala im sto su me upisali u nizu muzicku, jer sam razvio poseban vid inteligencije koja me je ucinila kreativnijim. I da, hvala im sto su me naucili da citam i pisem, sabiram, mnozim, delim, oduzimam do 4. godine mog zivota. Danas, studiram matematicki i hvala mojim roditeljima bez cijeg forsiranja ne bih postao ono sto jesam.
Sto se tice ovog clanka, reci cu samo da je moj otac bio vrlo strog i trazio je disciplinu, tako da smatram da nista nije tesko i preterano, ako imas odredjeno vaspitanje. Ako si naucen da dajes sve od sebe dok radis nesto, neces imati problema ni sa cim. Nazalost, danas su deca nedisciplinovana i razmazena, tako da nemaju deca previse aktivnosti, vec se pogresno ophode prema njma, pa kad postanu revoltirani tinejdzeri onda su kao pusteni sa lanca i donose niz pogresnih odluka jer nemaju kucno vaspitanje. Sve polazi od kuce.

Znao sam jednu takvu majku. Na nesreću, ona je bila majka moje dece, a na sreću uspeo sam da je se otarasim. Posle 25 godina, bolje ikad nego nikad.

Bolesni roditelji. Psihicko i fizicko maltretiranje. Pustite dete da bude dete.

roditelji pogresno umesto da provode vreme sa decom placaju da drugi to rade, aj da vas cujem, koliko vas uspavljuje decu pricajuci im bajke pred spavanje, decije pozoriste, setnje, iz iskustva vsm kazem bice im to najlepsi deo detinjstva i uvek ce se toga secati

kada bi u skolama bilo iole prihvatljivog fizickog vaspitanja pola skolica sporta bi propalo.

Svaka cast na tekstu

Nisu roditelji ambiciozni nego su to "fantazeri" koji nista ne znaju niti se za nesto interesuju u zivotu osim kako sa sto manje truda zaraditi sto vise para.
Pa onda sta god vide na TV-u ili internetu oni to hoce. Ako je aktuelan Novak Djokovic oni hoce da im deca budu teniseri(koji zaradjuju milione)... ili pevaci ili ...

Не знам, има неке истине у овом тексту... али ја кад се сетим свог детињства сетим, сетим разбијене тегле соли једног сунчаног дана у једном малом месту у Србији, не знам зашто али увек се сетим тог једног дана... трчања и играња, их речица и шума у за нас тако великом свету, као да су ми цели дани испуњени били игром и смехом... можда мој мозак роматнизује моје детињство, али ја га се сећам као некакве моје верзије света Тома Сојера и Хака Фина, и дођавола било је лепо иако су биле деведесете и све оне глупости у њима... нисам имао ни фудбал ни кошарку, ни музичку школу, ни енглески и немачки... али сам све што сам желео научио... тако да ова деца ако немају жељу, ниједна могућност која им је пружена им неће бити од користи...

Nikada mi nisu bili jasni ti roditelji koji teraju decu na dva jezika, fudbal, instrument, plivanje, tenis, jahanje i sta sve ne. Valjda da bi se hvalili rodbini i "prijateljima" da mogu sve to da plate.

Najveca greska u danasnje vreme, kao i glavna greska u ovom tekstu je takozvani deciji umor. Ko kaze da je dete umorno od skole, zasto potcenjujete danasnju decu? Kako se ne umori od gledanja u kompjuter ili tablet po 2,3 sata? Potrebno je samo da uvidite kako dete koristi slobodno vreme i shvaticete koliko mu je aktivnosti dovoljno. Zaboravljate da su deca i dalje tabula rasa, sto vise informacija mu dajete vise cete ga oblikovati u svakom smislu.

Poenta je preokupacija bilo koje vrste koja odvaja od elektronskih gedžita...

Mene moji nisu terali na te "aktivnosti"....pustili su me da biram sta mi se svidja pa sam na to i isao sam (fudbal i odbojka) pa mi danas nista ne fali kao ni mojim vrsnjacima....


Sa druge strane koliko vidim danasnja deca i pored svih tih aktivnosti su daleko gora,zajedvljivja,cinicna nego sto su generacije 80tih i 90tih bile.....

Verovatno im je takva i okolina u kakvoj odrastaju a to se ne moze ispraviti ni sa jednom aktivnoscu

Kako svim ovim dusebriznicima nije palo na pamet da roditelji ne vode decu na aktivnosti zbog svojih "trauma iz detinjstva", neostvarenih ambicija i sl. vec iz jednog logicnijeg razloga- na engleski, da bi naucilo jezik, na plivanje, da bi naucilonda pliva, ispravljalo kicmu, u muzicku skolu, da bi naucilo da svira instrument i razvijalo mizicki talenat...? Drugim recima, zele da najbolje svom detetu!

Nije lako tu naci sredinu, Ima ljudi koji preforsiraju dete, i bas kao sto je ovde opisano, iz skole pravac jedno, pa drugo, to su kratkorocni, dugorocni planovi. Pa jos deciji rodjendani kad se uglave u raspored, deca imaju svaki minut isplaniran.

Opet, s druge strane, ima roditelja koji nista ne organizuju deci, kao da se odmaraju dok su mali, bice njima dosta obaveza kad odrastu i sl, sto je opet bez veze jer deci aktivnosti nisu napor do odredjene granice, vec zadovoljstvo, tako da se time deci samo uskracuje.

E sad, svako dete je individua, treba tu granicu osetiti, a to svakako i nije lako.

Bravo za tekst. Pravo je vreme da se neko strucan oglasi u vezi sa ovim ludilom koje je zahvatilo roditelje vis a vie svoje dece. Dete je dete. Hoce i zeli da bude u svojoj kuci uz svoje roditelje, a ne vreme da provodi u hladnim i na znoj "oplemenjenim" salama u kojima nesto "trenira".

Stariji sin ima skoro 9 godina. Trenira košarku ali to nije na nekom visokom nivou. Naravno, rade se određeni obavezni elementi, vođenje lopte, šut, ulaz, dodavanje itd. Ali meni to nije sada toliko važno koliko da ga tri puta nedeljno odvojim od kuće, kompjutera i TV. Na košarku je krenuo jer i neki njegovi stariji drugari treniraju ali i par vršnjaka. Da, pošto ima velike šanse da bude visok preko 2 metra mislimo da može imati i kakvu takvu karijeru. Na njemu je.

kod nas u srbiji nove generacije su toliko apsorbovane roditeljstvom i pruzanja i dozvoljavanja svega klincima da se ja svaki put pitam 'covece, sta je ovo??'. mene moji tako nisu podizali 80ih nit su me drzali u staklenom zvonu i nije me to puno unesrecilo, naprotiv. zbog toga su ljudi utripovani ili zele da veruju da im je dete ne znam ni ja koliko posebno pa svi redu kazu 'pa kad mu ide i ima talenta, neka ide'. kako je moguce da su svi ultra posebni i nadareni nikako mi ne ide u glavu. ako je stvarno tako ja ocekujem da Srbija konacno procveta za 15-20 god kad ovi genijalci porastu

Ovo je specificno za roditelje koji mogu da priuste svojoj deci ovo. Nije veliki % koji mogu ovo....ali generalno 90% roditelja ne provodi vreme sa sopstvenim detetom...

Veoma izraženi kompleksi kod roditelja, pre svega u Beogradu. Karakteristično za roditelje koji nisu ostvareni u životu. Kaže mi skoro jedan mladi bračni par kome dete ceo dan okupira Baby TV, da priča engleski savršeno i to samo zato što ponavlja neke rečenice iz crtanih filmova. Kao što je neko već napisao, ti ljudi su za lečenje.

Detetu se pokazuju razne stvari, a onda se gleda potencijal u nekim od tih stvari i krece se ucenjem toga. A ne kako je porodica zamislila, pa si svi doktori, pa mora i mali da bude to.

Bolje nego da vise po ceo dan na Facebooku, Instagramu, igricama.

bitno je i da dete uziva u tome sto radi. sport je zdrav dok ne predje neke granice pogotovo danas u ovoj eri kompjutera pozeljno da se malo trenira. moje detinjstvo je bilo drugacije bili smo stalno napolju i igrali uglavnom fudbal kasnije su neki i trenirali ozbiljno. danas umesto besplatnog igranja sa vrsnjacima placaju se casovi fudbala pa organizovane lige pa roditelji dolaze gledaju bodre placaju da im dete igra i ako moza nije talenat, vec ga vide sa milionima a i sebe

Apsolutno se slazem, na zalost danas roditelji samo sto ne idu u skolu umesto svoje dece. Nastavni program je takav da deci pravi ogorman stres, a zene kao i uvek hiper "ambiciozne", utrkuju se cije ce dete da postigne vise.
Nadjite detetu jedan hobi/sport koji voli i smanjite mu vreme na socijalnim mrezama i igricama, sve ostalo je Ok.

Samo ga gusite, sutra ce da zna lepo da pliva, da svira neki instrument, da govori strani jezik a i sto vise obaveza ima manje vremena da se prave gluposti. I moji su meni nametali obaveze a kad se okrenem - ma jos je trebalo.

Dosta se to jednostrano ovde gleda i u tekstu i u komentarima. Naglasava se preterana ambicioznost roditelja, ali je istina cesto drugacija. Ranije smo mi sate i sate provodili napolju u igri sa vrsnjacima, ne pamtim da me je bas otac vodio da igram fudbal, ili nesto slicno, imao je on brdo svojih obaveza. Danas, nema toliko igranja napolju, roditelji isti, imaju svoje obaveze, deo vremena zele da sacuvaju za sebe i neke svoje hobije, sto je i logicno, deo i provode kvalitetno s detetom, neko vise neko manje, ali svakako e sve vreme, jer i to nije moguce ni pozeljno ni zdravo za razvoj deteta. I sta je alternativa detetu kad je prepusteno samom sebi - naravno gadzeti, mobilni, igrice, socijalne mreze pa u krug. Tako da su cesto aktivnosti na koje dete ide, sportske i ostale, prakticno savremena zamena za nekadasnje nase igranje napolju. Tu se dete igra, druzi sa vrsnjacima, ostvaruje direktne socijalne kontakte (ne preko mreza), razvija vestine i borbeni mentalitet. Naravno ne treba u tome preterivati, treba videti koliki je optimum u tome. Naravno sve to treba platiti i organizovati, sto je svakako teze u Srbiji nego na Zapadu.

Bolje da sedi kući sa babom i dedom i gleda farmu i grand...

To su oni roditelji koji su toliko jadni da pokusavaju da kroz detetovu mladost ustvari prozive svoju.

Pre svega nisam otac, ne bih dete forsirao ALI secam se svog odrastanja i svih iz okruzenja.
Mi nismo imali gde da treniramo, ono sto je i bilo dostupno osamdesetih je prakticno nestalo preko noci od 1990. Ostao je u tom gradu u kome sam odrastao jedan kik boks klub koji nije trenirao mladje uzraste. Nismo imali bioskop, pozoriste, pa ni normalan park. Imali smo samo igraonicu sa fliperima za koje nismo imali novca i gde nismo imali slobodu jer je bilo "starijih"... Nije nas sprecavalo da igramo kosarku na livadi i da vozimo bicikle koje smo prerasli a prakticno sve deca intelektualaca odnosno nekog kao srednjeg/viseg sloja. Jednostavno bila je kriza. Tek krajem devedesetih se malo situacija popravila. A verujte mi ja pa i ostali iz okruzenja smo umirali od neaktivnosti, ta ekskurzija godisnje, fizicko i "livada" su nam bili jedini ventili. Sada kada se setim zalim sto nisam imao mogucnost da se druzim i van skole i da se posvetim nekim stvarima koje su me zanimale. Verujem da ima toga i u ovim slucajevima pa roditelji malo preteruju, u nekim slucajevima mozda i sa razlogom ali ispade da je losije sada kada postoje mogucnosti za aktivnosti na svim nivoima nego devedesetih kada nije bilo nicega.

PS Da se razumemo, koliko primecujem, opet iz okruzenja sve te aktivnosti za decu kostaju poprilicno u svakom pogledu tako da nije da se roditelji ne zrtvuju.

Ne nego će još više da sedi ispred kopjutera, tv-a ili bilo čega drugog i da bude statičan. U našem kraju napolju nema ničeg, osim rolanja džointa po klupicama i mračnim haustorima!
Od vrtića sam dete usmerio na strani jezik 3X nedeljno 45 min + spelling bee (trenutno 2500 din mesečno), plivanje 4X nedeljno 45 min (1500 din mesečno).
Jel mu to zagorčava život!?? Ja tih 4000+ nešto vanredno mogu da priuštim detetu. A podstanari smo! Primanja su nam skromna... Ne trošimo novac na alkohol i ostale gluposti i eto odakle! Takođe, naravno da provodimo slobodno vreme zajedno i trudimo se u svemu koliko možemo! Najvažnije, on se raduje treninzima i uspesima koje postiže!

Vecina roditelja jos u prvom razredu uvide da im deca nemaju mentalne kapacitete dovoljne za danasnje standarde ( ne ume da cita, slabo im ide matematika itd.) i onda se okrecu sportu, muzici itd. Nema tu nista cudno. Ja i moja drugarica smo bili djaci generacije. Ni ja, ni ona nikada nismo nista trenirali sem mozga. Retko cete u zivotu sresti momka koji je inteligentan a igra fudbal recimo. Ili devojku koja igra kosarku a izuzetno je pametna. To se ne dogadja

Ukoliko roditelj moze da priusti, jedan sport i jos neka aktivnost (jezik, instrument) detetu ne skode. Moje dete je trazilo da svira, uziva u tome i razvija kreativnost. Takodje, ide na sport radi zdravlja, a ne radi takmicenja i uspeha.
I dalje pored skole ima vremena da bude sa nama roditeljima, a pregrst vremena za izlaske naposlje i druyenje, crtane i igrice na kompjuteru, kao i citanje knjiga.
Roditelji koji su protiv aktivnosti ili nemaju novca, pa racionalizuju, ili ih mrzi da dete vode negde - lakse je pustiti crtane kod kuce. Cisto sumnjam da se ti roditelji vise igraju, pricaju ili nesto drugo rade sa svojom decom.

vidite,moj cale je samo govorio:sine zivot je okrutan,kako god znas budi uvek blizu zgodnih zena,gajbe piva i pecenja;)

nista cudno, roditelji hoce da im dete bude uspesno pa da guraju svuda ne bi li i necemu uspelo iako ga od svega toga nista ne interesuje

Psiholozi su najpogubniji po zdravlje dece.
Iz sopstvenog iskustva, kao pedagoga, znam da su najbolja i najpristojnija deca upravo ona koja imaju najvise obaveza. To su deca gde roditelji poklanjaju svu paznju njihovom obrazovanju i razvoju i kao takva su mentalno stabilna, sa divnim manirima i sa natprosecnim rezultatima.
Sa druge strane, deca koja samo idu u skolu, a nemaju nikakve obaveze posle su krajnje destruktivna, sa raznim oblicima psihoza, ili preterano povucena ili preterano agresivna, sa katastrofalnim ponasanjem i ocenama i bez ikakve sanse da postanu kvalitetni ljudi.
Psiholozi su ucinili i previse stete nasoj deci, zato je krajnje vreme da umuknu i ostave nasu decu na miru.

Ja kao dete sam mrzeo sport i trening. Slalilu su me na karate, plivanje, ples i košarku. Ja sam više voleo da šetam, vozim bajs i penjem se po drveću. Sad imam 24, radim, živim, idem na časove onoga što me zanima.

Bas tako. Roditelji provodite vise vremena sa decom.

Deca bi trebalo što više da "skaču", igraju se, trče, itd. Bolje se razvijaju sinapse u mozgu... je jedan od razloga. Sve je bolje nego da sate provode uz moderan virtuelnu svet.

Da da,zna se ko ovo radi kako ih zovu mamina i tatina deca a ostali jedva krpe kraj sa krajem pa su srecni sto im deca imaju sta da jedu.

I jeste i niste u pravu.

Moje dete svira gitaru, trenira sport koji voli i uči jezik privatno. Da mi je to neko rekao ranije, smatrao bih da nije normalan, međutim:

Fizičko u školiko praktično nemaju jer je sala zauzeta u njihovom terminu. Tako smo krenuli sa sportom koji je dete zavolelo i u njemu uživa - o neophodnosti bavljenja fizilkim aktivnostima da ne govorim.
Na časovima jezika u školi gledaju filmove i nakon par godina učenja nisu naučili baš ništa. Da li može bez jezika - naravno. Ali ako želi jezik i može ovako, da li da ga sprečim?
Ostaje samo gitara, koju takođe obožava i predstavlja jednu prelepu aktivnost u kojoj ne samo uživa, već vežba motoriku prstiju, memoriju i dopunjuje ono što naše školsvo ne predviđa - emocije kroz muziku, muzika kroz emocije, sjajna muzikalna dopuna predmetima i temama kojima su zatrpani.

I pored svega svega toga ima tu dokolicu koja svima nedostaje i lenstvovanje koje je itekako lekovito.

I da, provodim vreme sa svojom decom, korisno i "beskorisno", i mislim da uživamo zajedno u različitim aktivnostima.
Voleo bih da svi koji su protiv ovih navedenih aktivnosti, napišu šta po njima deca mogu kreativno da rade u tim periodima, a da ne gledaju TV, tablet ili neki drugi ekran.

Deca ce uvek biti deca, znači ići će lakšom linijom života, izbegavaće obaveze maksimalno i radiće uglavnom ono što je u trendu u njihovom uzrastu i ne razmišljaju mnogo o nekoj budućnosti. U Srbiji je to skoro nemoguće s obzirom na nivo standarda i sve ostalo. Danas, ako i završiš fakultet sa najboljim ocenama teško je naći posao u struci a o adekvatnoj plati da i ne govorim. Nije svako rođen za političara, manupulanta, dilera droge i sl... Naravno, ne može svako da postane novi Đoković, Jordan ili Mesi. Najvažnije da se ostvariš u onome što voliš, pa ako to znači i da normalno zarađuješ od toga za život, u redu, odlično. Ovako, dok ovde dođe EU standard ... malo će da nas ostane.

osluskivati dete. to je recept. moja starija cerka MORA u toku dana da bude malo sama u sobi. to sam primetila dok je jos bila skoro beba. prija joj tisina i to se trudimo da ispostujemo. ona nije dete za 1001 obavezu. ide u skolu, zimi je neki sport obavezan, jer je dugo u kuci. od proleca krecu roleri, bajk, park, setnje psa....ako joj se ide na sport-ok, ako ne-ionako je napolju po par sati. mladja ide u muzicku, na basket i matematiku. to zeli i dobija. bilo bi mi zao da prekine sa muzickom, voli i vezba sama. ali, ako zamrzi- to je to. necemo je terati. drugacije su, to je poenta. ponudis Im sta mozes, pa osluskijes.

Roditelji ne mogu da shvate da deca nisu njihovo vlasnistvo, vec su im dodeljena na cuvanje za izvestan vremenski period. Oni su individue za sebe i tu je kraj price. Cesto su deca mudrija no roditelji, ali tesko je to odraslima prihvatiti.
Znam jedno dete koga su roditelji vukli na sve i svasta...pocev od muzike preko sporta. Sa 18 god. starosti ih je napustilo (zivim na zapadu i radi se o nasim ljudima) uz tako ostru kritiku da nisu znali gde da se okrenu. Danas to dete niti svira taj instrument niti ga interesuje bilo kakv sport. Dok su ga tako mucili ja ne videh osmeh na licu tom malom nevinom Bicu.
Predlozimo deci, ali ih ne pritiskajmo...znaju oni da odluce sami za sebe. Mi samo mozemo primerom da poducavamo, a to je najteze.

A roditelji takve dece su obicno: majka je treci stepen neke metaloglodacke, otac jedva neku srednju, eventualno od toga dva-tri razreda vanredno, zajedno su procitali tri i po knjige u zivotu ali od deteta se ocekuje nista ispod maksimuma.

ne mogu da procitam tekst bavim se detetom moze li ukratko

Sport mi je OK ali toliko forsiranje jezika je čista glupost.Prvi ozbiljan kontrolni u petom razredu i sva deca koja idu na engleski po 5-6 godina (tj na silu idu)ne mogu da se sastave.Niko više od trojke.Majke skroz istraumirane,bačena para tolike godine.Tu ili si talentovan ili nisi.Ima dovoljno vremena kroz celo skolovanje da se nauči jezik.Talentovano dete će kroz muziku,medije i internet da savlada jezik i bez škole,ne treba ih terati na silu.Pišem ovo iz iskustva jer vidim gomilu dece mojih prijatelja koje teraju na jezik a ovi ni da beknu posle toliko godina "učenja".

Po meni, mnogo je bitnije naci sa detetom jednu stvar koju voli i onda biti jasan sa njim i objasniti mu kako da bi bio dobar u necemu moras da budes uporan sa tim i da nije uvek sve lepo i zanimljivo, ali da ako stvarno volis to, da vredi. Isto kao i skola - Da bi iskreno zavoleo nesto, prvo moras da budes jako dobar u tome, a dok dodjes do toga, moras da prodjes i periode koji nisu najzanimljiviji.

Cenim da nije bas najsjajnije kad se smenjuju 20 aktivnosti koje mu dosade nakon mesec dana pa se predje na novo. To je isto kao da se igras sa njim, samo se ne igras ti nego placas nekog da obavi to za tebe.

Roditelji po profesiji

"Koliko dece ima i kakva su" i sve to u kombinaciji sa stavkom "koliko roditelja ima i kakvi su", toliko je i razlicitih prica i zakljucaka koji se mogu donositi.

Najtužnije u čitavoj priči je kvalitet tih školica. Školice baleta se, recimo, svode na suknje i šljokice, a "balerina" ne bi umela da nabroji tri klasična kompozitora i tri velika baletska igrača. Malo je lakše sa sportskim školicama, jer se tu "znanje" stiče po kladionicama. Ako pak želite da dete stekne neko obrazovanje iz ozbiljnijih oblasti, toga gotovo da nema. U svemu tome, ne znam da li su gori roditelji oni koji padaju u nesvest od divljenja što im dete lepo vrcka ili šutira loptu, ili oni koji smatraju da je učenje "stres" i paze da dečici slučajno ne pregori neki fitilj u mozgu od razmišljanja. No, svakom svoje, ja vam svakako držim palčeve da vam deca bar budu sposobna za život i srećna.

Moj brat je krenuo na fudbal pre nego sto je upisao prvi osnovne. Treninzi svaki dan. A kasnije, treninzi 2x dnevno. Djak generacije u osnovnoj, odlican u srednjoj, prosek na elektro faxu 9,60. Odgovoran i disciplinovan citav zivot. Danas ide u teretanu svaki dan plus fudbal 3x nedeljno, rekreativno. A trcao je na treninge iz skole. Vrlo malo slobodnog vremena imao.Neka mi neko objasni na koji nacin je ovo negativno? Za roditelja koji moze da priusti i koji ne zivi na selu, podrzavam obaveze van skole. Moje dete ide na balet i na engleski. I oboje jedva ceka.

Vi (mislim na novine zajedno sa svojim psiholozima i savjetnicima, duzno postovanje svima) bi mogli stvarno vise da se dogovorite da li je korisno besciljno izlezavanje, npr gledanja crtanih ili nije, ili mozda sad u svijetu moderne tehnologije treba dijete opteretiti da cita knjigu, umjesto da je na igricama. Nesto bi po obicaju da kritikujete, ali ne znate sta. Pruzate oprecne informacije. Jedan dan je pozeljno jedno, drugi dan to isto ni pod razno. I tako i u drugim tematikama, npr. kad je hrana u pitanju. Kao sto je vec neko u komentarima napomenuo, roditelji prirodno po nagonu zele najbolje za svoje dijete, ne predstavljajte ih kao cudovista. Neko nekad pretjera, ali k
ad su ove stvari u pitanju, mislim da je i to stvar pozitivnih osjecanja i zelja. A kad su slobodne aktivnosti u pitanju, kakva su nam igralista, da li su bezbjedna (narkomani, ostaci od kucnih ljubimaca), najlakse je pametovati.

dete je dete slažem se. Ali pored najbolje volje njima je sloboda samo da sede ispred kompjutera tableta i gledaju youtube i igraju se na taj način. imam dvoje dece i znam šta pričam. idu mi deca na sport, klizanje, balet, nemački i engleski. Svaki dan imaju po nešto i ne smatram da je to bačeno vreme i neki moj hir da deca idu na sve to. vole sto idu tamo i meni je draže da nešto nauče i sa imaju aktivnosti nego da se kući. druga su vremena sada, ja sam kao dete stalno bio na ulici ali nema vise toga i moramo biti svesni toga da više nisu neka stara vremena. i da, imam vremena i da budem sa njima i da se igram sa njima. Ima nas roditelja raznih sa različitim pogledima i iskustvima. svako zna svoje i na svoj način radi najteži i najlepši posao na svetu

deca su nam dobra roditelji nisu.... vidim ja na trening utakmici (treba li da postoji) dete nemoze vise da trci a otac pored terena tera dete na jos trcanja.... vidim ja i dete ide na cas francuskog jezika (nemam nista protiv) i dodje kuci pa jos malo francuskog jezika na tabletu, rob zarobljeni.... pustite decu da odrastaju u igri i veselju....

Pamtim decu iz svog detinjstva koja nisu isla ni na kakve vanskolske aktivnosti. Porasli su i postali neuspesni ljudi, potpuno nesnadjeni i sada imaju svoju decu koja isto tako nemaju drugih preokupacija sem skole i igrica. Uglavnom su hiperaktivna i lose se ponasaju prema svojim drugarima i roditeljima. Mislim da je zdravije upisati dete na neki sport, da stekne timski duh, da nauci da gubi i pobedjuje. Moze da proba i hor, neki muzicki instrument, dramske ili literarne sekcije, da nadje nesto sto bi mu prijalo. Kasnije ce lakse i definisati cime bi volelo da se bavi u zivotu. Ne treba ni preterivati, ali je svakako zdravije za dete i mentalno i fizicki.

Roditelji koji forsiraju decu na ovaj način su u stvari neostvareni ljudi koji preko dece žele materijalnu i svaku drugu korist.

Meni je ova tema veoma zanimljiva, jer sam profesorka sa desetogodišnjim iskustvom i rado sam pročitala komentare. Volela sam školu jer mi je predstavljala stimulans. Rekla bih da sam imala srećno detinjstvo i pored puno učenja :) Možda moje mišljenje i iskustvo može da bude korisno za ovu temu.

Po mom mišljenju, deca sada imaju previše aktivnosti i previše imperativa (stići na 5 mesta, zadovoljiti 5 kriterijuma na 5 vannastavnih aktivnosti + zadovoljiti kriterijume u školi). U moje vreme išlo se na jednu, dve aktivnosti, ali je dete tome bilo više posvećeno. Đaci su nekada bili disciplinovaniji, radili su domaći, učili su i preslišavali su se, a sada su nažalost uglavnom površni, kao da ne umeju da uče i kao da zaborave sve čim se čas završi. To je po mom mišljenju najvažnije: deca sada ne umeju samostalno da uče. Traže privatne časove i za ono što se radi u školi. To je meni neverovatno, kao da se smatra da je preteško da se dete samo presliša, da nešto nauči, ponovi... Zato nažalost deca postaju nesamostalna i nisu sigurna u svoje znanje, čak i kad su pred maturom - oslanjaju se na privatne profesore a ne na sebe.

Mislim da je najbolje da dete ide na jednu, dve aktivnosti koje mu prijaju, da u školi prati i da razvija samostalnost u učenju, da uči samostalno ali da bude disciplinovano u tome (da se presliša, provežba, da ume samo da proceni svoje znanje...). Tako će imati više vremena (i novca), a biće znatno srećnije jer je sigurno u sebe.

@Mile Psiholozi su učinili veliku štetu, ali zato Vi pedagozi sigurno imate sve odgovore. Ta vrsta destrukticije ili povučenosti, pre svega potiče od nebavljenja rodtitelja decom i nerazvijene veze između roditelja i deteta. To što ćete ih vodati od obaveze do obaveze, ne znači da ste se posvetili deci, već samo da ispunjavate formu. Deci treba suštinska prisutnost, pažnja i razumevanje roditelja. A iz tih odnosa i potiče kasnije sposobnost za socijalizaciju. Super je da se dete bavi sportom ili nečime drugim što voli i da se druži sa vršnjacima, naravno, ali je isto tako super da provodi kvalitetno vreme sa roditeljima, pa čak i ako je to učenje engleskog ili matematike.

Stariji sin ima skoro 9 godina. Trenira košarku ali to nije na nekom visokom nivou. Naravno, rade se određeni obavezni elementi, vođenje lopte, šut, ulaz, dodavanje itd. Ali meni to nije sada toliko važno koliko da ga tri puta nedeljno odvojim od kuće, kompjutera i TV. Na košarku je krenuo jer i neki njegovi stariji drugari treniraju ali i par vršnjaka. Da, pošto ima velike šanse da bude visok preko 2 metra mislimo da može imati i kakvu takvu karijeru. Na njemu je.
(Ethan Hunt, 17. februar 2017 12:05)

Kao neko ko je počeo sa 7 godina da trenira, i koji imam 2m hoću da vam kažem da pored košarke školu smatram OBAVEZNOM(ranije nisam tako mislio nažalost). kakva takva karijera nije dovoljna danas nažalost. Samo oni jako uspešni žive od toga. Naravno, ne treba detetu ubijati snove ako ih ima, i treba obezbediti sve uslove ako je zaista predan, talentovan i voli to (za dete od 9 god je rano govoriti o tome, ono treba samo da uživa u igri sada). Ako dete i vi kasnije date sve od sebe, niko vam neće zameriti neuspeh, ali verujte mi škola je obavezna. Košarka u Srbiji je na najnižem nivou. (izuzev Zvezde i Partizana donekle). Pozdrav

stanje u drustvu najbolje oslikava da smo debelo omanuli u vaspitanju. i generacije pre nas i mi. osamdesetih godina grupa engleskih psihologa drzala je edukacine po sfrj i bili su iznenadjeni u kojoj meri nasi ljudi prezasticuju decu. znate one price "ako sam se ja mucio, ne mora moje dete ili nece meni komsina da vaspitava dete i slicno ili na zapadu ne vole svoju decu izbace ih iz kuce kad napune 18" i slicne nebuloze. e sad su ta deca odrasla i treba da vaspitavaju svoju decu. neki su se ostvarili neki nisu, a u ovoj prici su upravo te dve krajnosti najaktivnije. pre neki dan sam cuo da jedan klinac od 5 godina ide na programiranje?! u svakom slucaju znam dista ljudi iz mone genracije koji su bili takva deca isad imaju savrsenu decu koja pricaju dva jezika idu na engleski i programiranje a u stvari ce na kraju biti isto tako nesrecni i mizerni kao njihovi roditelji.

Prvo-stvarno većina našeg stanovništva ima novca za 16 vanškolskih aktivnosti. Možda jedan sport ili folklor.
Drugo-ne sećam se da je ikoga od mojih vršnjaka iko terao da trenira/svira/igra, naprotiv, svi su želeli još više ali roditelji nisu mogli da priušte. Deca ne idu na posao, kako je ovde maltene prikazano, nego se druže, imaju više krugova prijatelja. Ja sam trenirala košarku i odbojku, i to jer je košarka bila obavezna i besplatna u školi a odbojka 300 dinara mesečno. I trčala sam iz škole da stignem i jedno i drugo a opet sam oduvek želela da me upišu i u muzičku školu, ali je to bilo preskupo. (O baletu da ne pričam, šta bih dala za balet i plivanje koje nije moguće u našem gradu!)
Posle folklor, jedan i drugi hor, opet mi je bilo zabavno što i posle škole imam neke "obaveze" i aktivnosti i što sam kao zauzeta. Viđam se sa društvom ovim i onim umesto da sedim kod kuće.
Svi koji su trenirali, želeli su da treniraju i velika većina se i dalje bavi tim sportom. Svi koji su igrali su obožavali da igraju.
Što se jezika tiče, oni koji ga nisu učili su želeli da ga uče i sad im je krivo što nisu. Imam drugaricu koja bi da ode van ali ne zna da bekne engleski jer su ih i u srednjoj učili ruski.

Nemam ništa protiv da deca imaju neke aktivnosti, ali ne nametnute ili vođene bolesnom ambicijom roditelja, već čisto iz dečijeg interesovanja prema nekoj oblasti, volje za učenjem ili treniranjem itd.

Takođe, uporno svi zaobilazite GENETIKU. Šanse da je vaše dete "nadprosečno i posebno" su jako male, iako vi mislite da jeste :) Tako da, neka dete ima aktivnost, uči jezike, ide na sport, ali ne očekujte da će igrati kao Novak Djoković ili biti vrhunski naučnik, jer je vrlo verovatno da neće (čast izuzecima koji hoće). Tako da mislim da sve to treba posmatrati opušteno, kao dodatnu aktivnost ili hobi, a ne kroz bolesnu ambiciju neostvarenih roditelja koje onda dete skoro pa zlostavljaju.

Inače, nikad nisam kao dete imala dodatne aktivnosti, igrala sam se napolju, što je neko napisao "osećala sam se kao Tom Sojer". Pa sam završila dva fakulteta, od kojih je jedan ETF, a isti taj su završili i moji roditelji (genetika je čudo) i radim za prilično dobru platu, zadovoljna sam, imam i porodicu, nekoliko hobija i smatram sebe uspešnom. Nikad me roditelji nisu pritiskali da nešto "moram" ili da nešto "treba".
Za razliku od preambiciozne tetke, koja je decu bukvalno maltretirala, tukla zbog loših ocena - i sad su neostvareni ljudi, ali što je još gore, imaju određene probleme u ponašanju i psihi.

Ne treba preterivati,ali je problem nase skolstvo gde se nista pametno ne nauci,naprotiv- vecina dece izgubi volju za svim. Jedan strani jezik i jedan sport (bilo koji,i da se menja ili ne) mislim da je sasvim ok. Naravno da se ide rekrearivno,ne da se driluje dete.

baviti se plivanjem sa šest godina je užas. Licno iskusio. Ne znam da li ste svesni da 90% plivackog treninga gledate u pločice na bazenu. Možete misliti koliko je to zanimljivo detetu.

@(Aleksandar, 17. februar 2017 11:28)

Sale, kada zavrsis Matematicki, dodji da radis kod mene, platicu ti nadprosecnu platu jer ces je sigurno i zasluziti i bicu zahvalan tvojim roditeljima sto su mi pripremili takvog inteligentnog, radnog i poslusnog radnika.

где је ту детињство?

@(Jasno, 17. februar 2017 11:32)
pazi boga ti, ogromni mentalni kapaciteti su potrebni za prvi razred osnovne.
ako si toliko trenirao mozak kao sto kazes, evo ti jedna tema za razmisljanje - koliko vajde si imao od titule "djaka generacije"? prosto ne znam da li su se od te titule vise ovajdili "djaci generacije" u mojoj generaciji u osnovnoj ili u srednjoj? cak ne znam ni ko je uopste bio djak generacije. znam da je u mojoj generaciji u desetoj bg gimnaziji djak generacije bio poznat kao "kiseli" jer je imao takvu pojavu i karakter.
da ne zaboravim, kao odlican primer uspesne simbioze sporta i skole predlazem ti da pogledas veslacku trku izmedju oksforda i kembridza, koja se ove godine odrzava 2. aprila i pogledas sta studiraju ucesnici i dokle su dogurali.

reci cu moje iskustvo...u nemackoj se u skolu krece sa sest godina, a na plivanje sa cetiri uveliko...u osnovnoj skoli deca imaju svake druge nedelje dva casa fizickog, ali na bazenu...uglavnom roditelji vole da im deca do tada vec savladaju ovu vestinu, jer se na kraju godine u skoli iz plivanja dobija diploma i ocena. sto se tice fudbala, baleta, muzicke skole i sviranja instrumenta..kvalitet pruzenog je blizu nule...u muzicku skolu, sviranje gitare se svodi na jednom nedeljno 20 minuta..poenta je da se puno vezba kod kuce...posle dve godine mom detetu je dojadilo i sav entuzijazam je izgubio i napustio skolu..sa fudbalom je malo bolje..to je max dva puta nedeljno..tenis se nudi u skoli...mada se i drugi sportovi nadju na repertoaru.. i tu su treneri profesionalci, a zbog skole se placa manje nego da se kod istog trenera ide van skole...balet je cista sprdnja...isto jednom nedeljno 45 min...tako je do 4 razreda...ovde je najvaznije da deca nisu stresirana i da im te aktivnosti pricinjavaju zabavu...samo sa talentima se mozda malo vise pozabave, ali mozda...jezike nauce u skoli...regularnoj...nema potrebe za privatnim casovima...sve u svemu..ne treba preterivati sa aktivnostima, ali bi tamo trebalo nesto i da nauce...u svakom slucaju bolje nego buljiyi u kompjuter i igrice i ako im se sankcionise slusati histeriju ili gledati frustriranu decu

Dosta se stvari danas veštački implementira u dete, i ovo su sve odlični primeri, nekako sve te aktivnosti, sport, učenje jezika, bilo koji vid umetničkog obrazovanja ne bi smele da budu nametnute, već bi trebalo ukazati deci da imaju mogućnosti da se bave njima. Mnogo sam poznavao svojih vršnjaka koji su išli na razne aktivnosti, pa mi nisu bili ništa drugačiji od drugih, ni manje ni više sposobni, jer ako vam treba sport da biste se socijalizovali i npr. nastup pred velikim brojem ljudi da biste stekli samopouzdanje, onda se radi o praznini koja se popunjava spolja... Išao sam na mnogo sportova, bio solidan i nikada ostajao duže od nekoliko meseci, bio u jednom horu itd. ali mene kao dete te aktivnosti nisu nimalo zanimale, engleski i nemački sam učio već u 3. razredu oš... ali ništa od toga nisam želeo, tek kasnije sam zaista naučio dosta o mnogim stvarima ali koje sam želeo da znam. Jednostavno nismo svi za sve, i ako su deca dobra u nečemu to ne znači da treba da se bave time, ako ne žele, i hvala mojim roditeljima što su to shvatali... ako deca žele da budu samo deca ma pustite ih možda se nešto odlično iz toga proizađe... slobodni izbori vode slobodnom duhu.

Ne slažem se iz ličnog iskustva. Šarao sam tako i na kraju ništa. Ni u čemu se nisam usavršio. Zato savet deco kad krenete nešto od malena nastavite da se bavite time i postojaće šansa da budete odlični u tome i da postane vaš životni poziv. Da mi je da vratim vreme igrao bih samo fudbal od malena i znam da bih postao profesionalac i da bi se bavio nečim što najviše volim i u najgorem slučaju zaradjivao mnogo više nego sada...

Bilo je u mojoj generaciji djaka koji su od sedme godine isli na engleski na stranim insitutima i kursevima,i jedva su mogli da naguraju cetvorku na kraju godine a ja sam ga ucila potpuno sama preko muzike i TV programa i od prvog razreda do kraja srednje skole nijednom nisam dobila nista manje od 5 na pismenom/kontrolnom.Talenat i sklonosti ipak igraju vaznu ulogu.

Ne nego će još više da sedi ispred kopjutera, tv-a ili bilo čega drugog i da bude statičan.
Najvažnije, on se raduje treninzima i uspesima koje postiže!
(Alek, 17. februar 2017 13:14)

Ukratko, spremaš dete da bude vrhunski rob, kao što si i sam.

Ma dajte deci igračke i neka se igraju... bar do petog, šestog razreda a ne da u to vreme razmišljaju o prebrzom odrastanju... pa čitali ste o onoj školi iz Bosne što su se vratile devojčice trudne u petom razredu, pa gde je tu pravo nevino detinjstvo... a to što su svi kao klonirani i što je sve manje harizme u njima to je tek neka druga priča...

Bolje je biti pametno dete Azijat koje će do svoje 30te nešto uraditi od života nego dete koje je srećno svojim detinjstvom jer jednom kada uđe u svet odraslih i u kompeticiju za programerima, inženjerima i doktorima iz Indije i Kine shvatiće da je deblji novčanik na duži rok veća sreća nego par lepih uspomena iz detinjstva...

@(Srdjan, 17. februar 2017 15:44)
a koji to roditelji kakve si opisao u srbiji mogu da priuste svojoj deci i sport i kurseve stranih jezika?

@(Realan, 17. februar 2017 14:34)
ne znam o kojim skolama pricas, ali u mojoj su svi koji su isli na engleski od 6.-7. godine vec od petog razreda radili kontrolne iz engleskog kao od sale, jos stizali da rade i ostalima.
ja sam krenuo na engleski sa 6 godina i u gimnaziji je profesorka engleskog mene pitala za ono za sta nije bila sigurna.
to sto su neki roditelji upisali decu koju strani jezici ne zanimaju na kurseve u skolama sumnjivog kvaliteta ne znaci nista.

@(reziel, 17. februar 2017 14:21)
sa 6-7 godina sam poceo da "treniram" plivanje, tj. ucio sam da plivam pravilno i jedva sam cekao te casove/treninge.
imali smo odlicne trenere koji su em znali da objasne sve sta i kako treba, em znali da nas zainteresuju.
ko upise dete na bilo koji sport kod debelog matorog trenera koji se samo dere na decu je jos ludji od tog trenera.
poenta treninga nije samo da dete bude fizicki aktivno, nego (izmedju ostalog) i da se druzi sa drugom decom, da se susretne i sa autoritetom, da nauci da mora da radi na necemu da bi postalo bolje u tome, pa cak i da nekada mora da uradi nesto sto mu/joj se ne svidja.
sigurno bi i meni bilo uzasno da sam, kao ti, 90% vremena gledao u plocice.

Lana , svaka cast ali tvoj brat je izuzetak. Da su.mene tako davili od malena , matorima nikad ne bih oprostio. Mene su terali na jedan sport i muziku. Ali, on je neradnik. Zasto?,pravi radnik se umori i nema vremena za sport.

@onako
Dokolica je majka kreacije

@M
Mislim da se u ovom tekstu ne radi o privatnim časovima na koja se djeca salju jer ne prate na casu. Nego naprotiv, o dodatnim aktivnostima, koje su redovne i koje nadopunjuju skolu, da bi se iskoristio potencijal djeteta. Ako djete ne prati redovnu nastavu, mozes zamisliti kako onda prati aktivnost koja i nije toliko obavezna. Nisam shvatila da je rijec o privatnim casovima za djecu koja ne prate redovne casove. To je posebna tematika i problematika, ne treba ih mijesati.
p.s. iz nekog pedagoskog iskustva

@Jasno
Ovakav isključiv komentar obično pišu ograničene osobe, koje obično upadaju u intelektualci a opet idioti kategoriju.

"...moj sin!...novi Novak Djokovic!"

@sasa jokic
Nastavni plan u skolama danas je sigurno manje obiman i manje stresan od onog koji je bio 80tih, dok sam ja isao u skolu.
Ali svako je najpametniji za svoje dete, ili jednostavnije, svako ima pravo da upropasti svoje dete kako god on hoce.

@Milica
Milice, mislim da ne treba generalizovati stvari nigdje pa ni u ovom slucaju, ni oko genetike. Pored genetike, u pedagogiji postoji jos mnogo stvari koji uticu na krajnji rezultat.

@Bivse dete gluposti zesce! Ja od aktivnosti isla godinu dana na balet sa 5 godina, na engleski sa 9 u skolu stranih jezika. Ne da nisam neuspesna, vec totalno suprotno - zavrsila fakultet i master, govorim tri strana jezika i razumem cetvrti, u svojoj profesiji vrlo uspesna i prepoznatljiva, plata san snova u Srbiji... I znam jos gomilu ljudi koji su tako kao ja. Tako da mnogo generalizujes i lupetas.

Vecina roditelja jos u prvom razredu uvide da im deca nemaju mentalne kapacitete dovoljne za danasnje standarde ( ne ume da cita, slabo im ide matematika itd.) i onda se okrecu sportu, muzici itd. Nema tu nista cudno. Ja i moja drugarica smo bili djaci generacije. Ni ja, ni ona nikada nismo nista trenirali sem mozga. Retko cete u zivotu sresti momka koji je inteligentan a igra fudbal recimo. Ili devojku koja igra kosarku a izuzetno je pametna. To se ne dogadja

Psiholozi su najpogubniji po zdravlje dece.
Iz sopstvenog iskustva, kao pedagoga, znam da su najbolja i najpristojnija deca upravo ona koja imaju najvise obaveza. To su deca gde roditelji poklanjaju svu paznju njihovom obrazovanju i razvoju i kao takva su mentalno stabilna, sa divnim manirima i sa natprosecnim rezultatima.
Sa druge strane, deca koja samo idu u skolu, a nemaju nikakve obaveze posle su krajnje destruktivna, sa raznim oblicima psihoza, ili preterano povucena ili preterano agresivna, sa katastrofalnim ponasanjem i ocenama i bez ikakve sanse da postanu kvalitetni ljudi.
Psiholozi su ucinili i previse stete nasoj deci, zato je krajnje vreme da umuknu i ostave nasu decu na miru.

Samo ga gusite, sutra ce da zna lepo da pliva, da svira neki instrument, da govori strani jezik a i sto vise obaveza ima manje vremena da se prave gluposti. I moji su meni nametali obaveze a kad se okrenem - ma jos je trebalo.

Ne nego će još više da sedi ispred kopjutera, tv-a ili bilo čega drugog i da bude statičan. U našem kraju napolju nema ničeg, osim rolanja džointa po klupicama i mračnim haustorima!
Od vrtića sam dete usmerio na strani jezik 3X nedeljno 45 min + spelling bee (trenutno 2500 din mesečno), plivanje 4X nedeljno 45 min (1500 din mesečno).
Jel mu to zagorčava život!?? Ja tih 4000+ nešto vanredno mogu da priuštim detetu. A podstanari smo! Primanja su nam skromna... Ne trošimo novac na alkohol i ostale gluposti i eto odakle! Takođe, naravno da provodimo slobodno vreme zajedno i trudimo se u svemu koliko možemo! Najvažnije, on se raduje treninzima i uspesima koje postiže!

Evo, kao dete koje je islo na fudbal, engleski, u nizu muzicku, mogu samo da se zahvalim mojim roditeljima. Hvala im sto su me vodili na fudbal, jer sam tamo postao socijalna osoba, postao pobednik, i naucio da budem gubitnik. Hvala im sto su me upisali na engleski sa 6 godina, jer kada sam poceo da ucim drugi strani, vrlo lako mi je leglo ucenje. Hvala im sto su me upisali u nizu muzicku, jer sam razvio poseban vid inteligencije koja me je ucinila kreativnijim. I da, hvala im sto su me naucili da citam i pisem, sabiram, mnozim, delim, oduzimam do 4. godine mog zivota. Danas, studiram matematicki i hvala mojim roditeljima bez cijeg forsiranja ne bih postao ono sto jesam.
Sto se tice ovog clanka, reci cu samo da je moj otac bio vrlo strog i trazio je disciplinu, tako da smatram da nista nije tesko i preterano, ako imas odredjeno vaspitanje. Ako si naucen da dajes sve od sebe dok radis nesto, neces imati problema ni sa cim. Nazalost, danas su deca nedisciplinovana i razmazena, tako da nemaju deca previse aktivnosti, vec se pogresno ophode prema njma, pa kad postanu revoltirani tinejdzeri onda su kao pusteni sa lanca i donose niz pogresnih odluka jer nemaju kucno vaspitanje. Sve polazi od kuce.

Znao sam jednu takvu majku. Na nesreću, ona je bila majka moje dece, a na sreću uspeo sam da je se otarasim. Posle 25 godina, bolje ikad nego nikad.

Bolje nego da vise po ceo dan na Facebooku, Instagramu, igricama.

Nikada mi nisu bili jasni ti roditelji koji teraju decu na dva jezika, fudbal, instrument, plivanje, tenis, jahanje i sta sve ne. Valjda da bi se hvalili rodbini i "prijateljima" da mogu sve to da plate.

Najveca greska u danasnje vreme, kao i glavna greska u ovom tekstu je takozvani deciji umor. Ko kaze da je dete umorno od skole, zasto potcenjujete danasnju decu? Kako se ne umori od gledanja u kompjuter ili tablet po 2,3 sata? Potrebno je samo da uvidite kako dete koristi slobodno vreme i shvaticete koliko mu je aktivnosti dovoljno. Zaboravljate da su deca i dalje tabula rasa, sto vise informacija mu dajete vise cete ga oblikovati u svakom smislu.

A roditelji takve dece su obicno: majka je treci stepen neke metaloglodacke, otac jedva neku srednju, eventualno od toga dva-tri razreda vanredno, zajedno su procitali tri i po knjige u zivotu ali od deteta se ocekuje nista ispod maksimuma.

Bolesni roditelji. Psihicko i fizicko maltretiranje. Pustite dete da bude dete.

dete je dete slažem se. Ali pored najbolje volje njima je sloboda samo da sede ispred kompjutera tableta i gledaju youtube i igraju se na taj način. imam dvoje dece i znam šta pričam. idu mi deca na sport, klizanje, balet, nemački i engleski. Svaki dan imaju po nešto i ne smatram da je to bačeno vreme i neki moj hir da deca idu na sve to. vole sto idu tamo i meni je draže da nešto nauče i sa imaju aktivnosti nego da se kući. druga su vremena sada, ja sam kao dete stalno bio na ulici ali nema vise toga i moramo biti svesni toga da više nisu neka stara vremena. i da, imam vremena i da budem sa njima i da se igram sa njima. Ima nas roditelja raznih sa različitim pogledima i iskustvima. svako zna svoje i na svoj način radi najteži i najlepši posao na svetu

Kako svim ovim dusebriznicima nije palo na pamet da roditelji ne vode decu na aktivnosti zbog svojih "trauma iz detinjstva", neostvarenih ambicija i sl. vec iz jednog logicnijeg razloga- na engleski, da bi naucilo jezik, na plivanje, da bi naucilonda pliva, ispravljalo kicmu, u muzicku skolu, da bi naucilo da svira instrument i razvijalo mizicki talenat...? Drugim recima, zele da najbolje svom detetu!

Bolje da sedi kući sa babom i dedom i gleda farmu i grand...

Era obitelji kompleksasa koji pokusavaju da ostvare svoje ambicije makar preko svoje dece. Lecite se na drugi način decu pustite da budu deca!

To su oni roditelji koji su toliko jadni da pokusavaju da kroz detetovu mladost ustvari prozive svoju.

Bravo za tekst. Pravo je vreme da se neko strucan oglasi u vezi sa ovim ludilom koje je zahvatilo roditelje vis a vie svoje dece. Dete je dete. Hoce i zeli da bude u svojoj kuci uz svoje roditelje, a ne vreme da provodi u hladnim i na znoj "oplemenjenim" salama u kojima nesto "trenira".

vidite,moj cale je samo govorio:sine zivot je okrutan,kako god znas budi uvek blizu zgodnih zena,gajbe piva i pecenja;)

Pamtim decu iz svog detinjstva koja nisu isla ni na kakve vanskolske aktivnosti. Porasli su i postali neuspesni ljudi, potpuno nesnadjeni i sada imaju svoju decu koja isto tako nemaju drugih preokupacija sem skole i igrica. Uglavnom su hiperaktivna i lose se ponasaju prema svojim drugarima i roditeljima. Mislim da je zdravije upisati dete na neki sport, da stekne timski duh, da nauci da gubi i pobedjuje. Moze da proba i hor, neki muzicki instrument, dramske ili literarne sekcije, da nadje nesto sto bi mu prijalo. Kasnije ce lakse i definisati cime bi volelo da se bavi u zivotu. Ne treba ni preterivati, ali je svakako zdravije za dete i mentalno i fizicki.

Moj brat je krenuo na fudbal pre nego sto je upisao prvi osnovne. Treninzi svaki dan. A kasnije, treninzi 2x dnevno. Djak generacije u osnovnoj, odlican u srednjoj, prosek na elektro faxu 9,60. Odgovoran i disciplinovan citav zivot. Danas ide u teretanu svaki dan plus fudbal 3x nedeljno, rekreativno. A trcao je na treninge iz skole. Vrlo malo slobodnog vremena imao.Neka mi neko objasni na koji nacin je ovo negativno? Za roditelja koji moze da priusti i koji ne zivi na selu, podrzavam obaveze van skole. Moje dete ide na balet i na engleski. I oboje jedva ceka.

roditelji se utrkuju ko ce na vise stvari da upise dete,verovatno lece neke svoje frustracije od ranije. Svakako treba upisivati na sport al sport radi igre i rekreacije a ne da se tripuju da im je dete skedeci Djokovic ili Mesi. A na vaspitanje te iste dece su zaboravili

Roditelji koji forsiraju decu na ovaj način su u stvari neostvareni ljudi koji preko dece žele materijalnu i svaku drugu korist.

Stariji sin ima skoro 9 godina. Trenira košarku ali to nije na nekom visokom nivou. Naravno, rade se određeni obavezni elementi, vođenje lopte, šut, ulaz, dodavanje itd. Ali meni to nije sada toliko važno koliko da ga tri puta nedeljno odvojim od kuće, kompjutera i TV. Na košarku je krenuo jer i neki njegovi stariji drugari treniraju ali i par vršnjaka. Da, pošto ima velike šanse da bude visok preko 2 metra mislimo da može imati i kakvu takvu karijeru. Na njemu je.

Bolje je biti pametno dete Azijat koje će do svoje 30te nešto uraditi od života nego dete koje je srećno svojim detinjstvom jer jednom kada uđe u svet odraslih i u kompeticiju za programerima, inženjerima i doktorima iz Indije i Kine shvatiće da je deblji novčanik na duži rok veća sreća nego par lepih uspomena iz detinjstva...

Da da,zna se ko ovo radi kako ih zovu mamina i tatina deca a ostali jedva krpe kraj sa krajem pa su srecni sto im deca imaju sta da jedu.

Nisu roditelji ambiciozni nego su to "fantazeri" koji nista ne znaju niti se za nesto interesuju u zivotu osim kako sa sto manje truda zaraditi sto vise para.
Pa onda sta god vide na TV-u ili internetu oni to hoce. Ako je aktuelan Novak Djokovic oni hoce da im deca budu teniseri(koji zaradjuju milione)... ili pevaci ili ...

Poenta je preokupacija bilo koje vrste koja odvaja od elektronskih gedžita...

Ne nego će još više da sedi ispred kopjutera, tv-a ili bilo čega drugog i da bude statičan.
Najvažnije, on se raduje treninzima i uspesima koje postiže!
(Alek, 17. februar 2017 13:14)

Ukratko, spremaš dete da bude vrhunski rob, kao što si i sam.

baviti se plivanjem sa šest godina je užas. Licno iskusio. Ne znam da li ste svesni da 90% plivackog treninga gledate u pločice na bazenu. Možete misliti koliko je to zanimljivo detetu.

Svaka cast na tekstu

Veoma izraženi kompleksi kod roditelja, pre svega u Beogradu. Karakteristično za roditelje koji nisu ostvareni u životu. Kaže mi skoro jedan mladi bračni par kome dete ceo dan okupira Baby TV, da priča engleski savršeno i to samo zato što ponavlja neke rečenice iz crtanih filmova. Kao što je neko već napisao, ti ljudi su za lečenje.

Ukoliko roditelj moze da priusti, jedan sport i jos neka aktivnost (jezik, instrument) detetu ne skode. Moje dete je trazilo da svira, uziva u tome i razvija kreativnost. Takodje, ide na sport radi zdravlja, a ne radi takmicenja i uspeha.
I dalje pored skole ima vremena da bude sa nama roditeljima, a pregrst vremena za izlaske naposlje i druyenje, crtane i igrice na kompjuteru, kao i citanje knjiga.
Roditelji koji su protiv aktivnosti ili nemaju novca, pa racionalizuju, ili ih mrzi da dete vode negde - lakse je pustiti crtane kod kuce. Cisto sumnjam da se ti roditelji vise igraju, pricaju ili nesto drugo rade sa svojom decom.

Sport mi je OK ali toliko forsiranje jezika je čista glupost.Prvi ozbiljan kontrolni u petom razredu i sva deca koja idu na engleski po 5-6 godina (tj na silu idu)ne mogu da se sastave.Niko više od trojke.Majke skroz istraumirane,bačena para tolike godine.Tu ili si talentovan ili nisi.Ima dovoljno vremena kroz celo skolovanje da se nauči jezik.Talentovano dete će kroz muziku,medije i internet da savlada jezik i bez škole,ne treba ih terati na silu.Pišem ovo iz iskustva jer vidim gomilu dece mojih prijatelja koje teraju na jezik a ovi ni da beknu posle toliko godina "učenja".

@Bivse dete gluposti zesce! Ja od aktivnosti isla godinu dana na balet sa 5 godina, na engleski sa 9 u skolu stranih jezika. Ne da nisam neuspesna, vec totalno suprotno - zavrsila fakultet i master, govorim tri strana jezika i razumem cetvrti, u svojoj profesiji vrlo uspesna i prepoznatljiva, plata san snova u Srbiji... I znam jos gomilu ljudi koji su tako kao ja. Tako da mnogo generalizujes i lupetas.

Ja kao dete sam mrzeo sport i trening. Slalilu su me na karate, plivanje, ples i košarku. Ja sam više voleo da šetam, vozim bajs i penjem se po drveću. Sad imam 24, radim, živim, idem na časove onoga što me zanima.

@sasa jokic
Nastavni plan u skolama danas je sigurno manje obiman i manje stresan od onog koji je bio 80tih, dok sam ja isao u skolu.
Ali svako je najpametniji za svoje dete, ili jednostavnije, svako ima pravo da upropasti svoje dete kako god on hoce.

Mene moji nisu terali na te "aktivnosti"....pustili su me da biram sta mi se svidja pa sam na to i isao sam (fudbal i odbojka) pa mi danas nista ne fali kao ni mojim vrsnjacima....


Sa druge strane koliko vidim danasnja deca i pored svih tih aktivnosti su daleko gora,zajedvljivja,cinicna nego sto su generacije 80tih i 90tih bile.....

Verovatno im je takva i okolina u kakvoj odrastaju a to se ne moze ispraviti ni sa jednom aktivnoscu

Apsolutno se slazem, na zalost danas roditelji samo sto ne idu u skolu umesto svoje dece. Nastavni program je takav da deci pravi ogorman stres, a zene kao i uvek hiper "ambiciozne", utrkuju se cije ce dete da postigne vise.
Nadjite detetu jedan hobi/sport koji voli i smanjite mu vreme na socijalnim mrezama i igricama, sve ostalo je Ok.

kod nas u srbiji nove generacije su toliko apsorbovane roditeljstvom i pruzanja i dozvoljavanja svega klincima da se ja svaki put pitam 'covece, sta je ovo??'. mene moji tako nisu podizali 80ih nit su me drzali u staklenom zvonu i nije me to puno unesrecilo, naprotiv. zbog toga su ljudi utripovani ili zele da veruju da im je dete ne znam ni ja koliko posebno pa svi redu kazu 'pa kad mu ide i ima talenta, neka ide'. kako je moguce da su svi ultra posebni i nadareni nikako mi ne ide u glavu. ako je stvarno tako ja ocekujem da Srbija konacno procveta za 15-20 god kad ovi genijalci porastu

roditelji pogresno umesto da provode vreme sa decom placaju da drugi to rade, aj da vas cujem, koliko vas uspavljuje decu pricajuci im bajke pred spavanje, decije pozoriste, setnje, iz iskustva vsm kazem bice im to najlepsi deo detinjstva i uvek ce se toga secati

Не знам, има неке истине у овом тексту... али ја кад се сетим свог детињства сетим, сетим разбијене тегле соли једног сунчаног дана у једном малом месту у Србији, не знам зашто али увек се сетим тог једног дана... трчања и играња, их речица и шума у за нас тако великом свету, као да су ми цели дани испуњени били игром и смехом... можда мој мозак роматнизује моје детињство, али ја га се сећам као некакве моје верзије света Тома Сојера и Хака Фина, и дођавола било је лепо иако су биле деведесете и све оне глупости у њима... нисам имао ни фудбал ни кошарку, ни музичку школу, ни енглески и немачки... али сам све што сам желео научио... тако да ова деца ако немају жељу, ниједна могућност која им је пружена им неће бити од користи...

ne mogu da procitam tekst bavim se detetom moze li ukratko

@(Aleksandar, 17. februar 2017 11:28)

Sale, kada zavrsis Matematicki, dodji da radis kod mene, platicu ti nadprosecnu platu jer ces je sigurno i zasluziti i bicu zahvalan tvojim roditeljima sto su mi pripremili takvog inteligentnog, radnog i poslusnog radnika.

stanje u drustvu najbolje oslikava da smo debelo omanuli u vaspitanju. i generacije pre nas i mi. osamdesetih godina grupa engleskih psihologa drzala je edukacine po sfrj i bili su iznenadjeni u kojoj meri nasi ljudi prezasticuju decu. znate one price "ako sam se ja mucio, ne mora moje dete ili nece meni komsina da vaspitava dete i slicno ili na zapadu ne vole svoju decu izbace ih iz kuce kad napune 18" i slicne nebuloze. e sad su ta deca odrasla i treba da vaspitavaju svoju decu. neki su se ostvarili neki nisu, a u ovoj prici su upravo te dve krajnosti najaktivnije. pre neki dan sam cuo da jedan klinac od 5 godina ide na programiranje?! u svakom slucaju znam dista ljudi iz mone genracije koji su bili takva deca isad imaju savrsenu decu koja pricaju dva jezika idu na engleski i programiranje a u stvari ce na kraju biti isto tako nesrecni i mizerni kao njihovi roditelji.

Vi (mislim na novine zajedno sa svojim psiholozima i savjetnicima, duzno postovanje svima) bi mogli stvarno vise da se dogovorite da li je korisno besciljno izlezavanje, npr gledanja crtanih ili nije, ili mozda sad u svijetu moderne tehnologije treba dijete opteretiti da cita knjigu, umjesto da je na igricama. Nesto bi po obicaju da kritikujete, ali ne znate sta. Pruzate oprecne informacije. Jedan dan je pozeljno jedno, drugi dan to isto ni pod razno. I tako i u drugim tematikama, npr. kad je hrana u pitanju. Kao sto je vec neko u komentarima napomenuo, roditelji prirodno po nagonu zele najbolje za svoje dijete, ne predstavljajte ih kao cudovista. Neko nekad pretjera, ali k
ad su ove stvari u pitanju, mislim da je i to stvar pozitivnih osjecanja i zelja. A kad su slobodne aktivnosti u pitanju, kakva su nam igralista, da li su bezbjedna (narkomani, ostaci od kucnih ljubimaca), najlakse je pametovati.

Ovo je specificno za roditelje koji mogu da priuste svojoj deci ovo. Nije veliki % koji mogu ovo....ali generalno 90% roditelja ne provodi vreme sa sopstvenim detetom...

Bas tako. Roditelji provodite vise vremena sa decom.

Ne slažem se iz ličnog iskustva. Šarao sam tako i na kraju ništa. Ni u čemu se nisam usavršio. Zato savet deco kad krenete nešto od malena nastavite da se bavite time i postojaće šansa da budete odlični u tome i da postane vaš životni poziv. Da mi je da vratim vreme igrao bih samo fudbal od malena i znam da bih postao profesionalac i da bi se bavio nečim što najviše volim i u najgorem slučaju zaradjivao mnogo više nego sada...

kada bi u skolama bilo iole prihvatljivog fizickog vaspitanja pola skolica sporta bi propalo.

Deca bi trebalo što više da "skaču", igraju se, trče, itd. Bolje se razvijaju sinapse u mozgu... je jedan od razloga. Sve je bolje nego da sate provode uz moderan virtuelnu svet.

Dosta se to jednostrano ovde gleda i u tekstu i u komentarima. Naglasava se preterana ambicioznost roditelja, ali je istina cesto drugacija. Ranije smo mi sate i sate provodili napolju u igri sa vrsnjacima, ne pamtim da me je bas otac vodio da igram fudbal, ili nesto slicno, imao je on brdo svojih obaveza. Danas, nema toliko igranja napolju, roditelji isti, imaju svoje obaveze, deo vremena zele da sacuvaju za sebe i neke svoje hobije, sto je i logicno, deo i provode kvalitetno s detetom, neko vise neko manje, ali svakako e sve vreme, jer i to nije moguce ni pozeljno ni zdravo za razvoj deteta. I sta je alternativa detetu kad je prepusteno samom sebi - naravno gadzeti, mobilni, igrice, socijalne mreze pa u krug. Tako da su cesto aktivnosti na koje dete ide, sportske i ostale, prakticno savremena zamena za nekadasnje nase igranje napolju. Tu se dete igra, druzi sa vrsnjacima, ostvaruje direktne socijalne kontakte (ne preko mreza), razvija vestine i borbeni mentalitet. Naravno ne treba u tome preterivati, treba videti koliki je optimum u tome. Naravno sve to treba platiti i organizovati, sto je svakako teze u Srbiji nego na Zapadu.

Bilo je u mojoj generaciji djaka koji su od sedme godine isli na engleski na stranim insitutima i kursevima,i jedva su mogli da naguraju cetvorku na kraju godine a ja sam ga ucila potpuno sama preko muzike i TV programa i od prvog razreda do kraja srednje skole nijednom nisam dobila nista manje od 5 na pismenom/kontrolnom.Talenat i sklonosti ipak igraju vaznu ulogu.

Nije lako tu naci sredinu, Ima ljudi koji preforsiraju dete, i bas kao sto je ovde opisano, iz skole pravac jedno, pa drugo, to su kratkorocni, dugorocni planovi. Pa jos deciji rodjendani kad se uglave u raspored, deca imaju svaki minut isplaniran.

Opet, s druge strane, ima roditelja koji nista ne organizuju deci, kao da se odmaraju dok su mali, bice njima dosta obaveza kad odrastu i sl, sto je opet bez veze jer deci aktivnosti nisu napor do odredjene granice, vec zadovoljstvo, tako da se time deci samo uskracuje.

E sad, svako dete je individua, treba tu granicu osetiti, a to svakako i nije lako.

Po meni, mnogo je bitnije naci sa detetom jednu stvar koju voli i onda biti jasan sa njim i objasniti mu kako da bi bio dobar u necemu moras da budes uporan sa tim i da nije uvek sve lepo i zanimljivo, ali da ako stvarno volis to, da vredi. Isto kao i skola - Da bi iskreno zavoleo nesto, prvo moras da budes jako dobar u tome, a dok dodjes do toga, moras da prodjes i periode koji nisu najzanimljiviji.

Cenim da nije bas najsjajnije kad se smenjuju 20 aktivnosti koje mu dosade nakon mesec dana pa se predje na novo. To je isto kao da se igras sa njim, samo se ne igras ti nego placas nekog da obavi to za tebe.

Pre svega nisam otac, ne bih dete forsirao ALI secam se svog odrastanja i svih iz okruzenja.
Mi nismo imali gde da treniramo, ono sto je i bilo dostupno osamdesetih je prakticno nestalo preko noci od 1990. Ostao je u tom gradu u kome sam odrastao jedan kik boks klub koji nije trenirao mladje uzraste. Nismo imali bioskop, pozoriste, pa ni normalan park. Imali smo samo igraonicu sa fliperima za koje nismo imali novca i gde nismo imali slobodu jer je bilo "starijih"... Nije nas sprecavalo da igramo kosarku na livadi i da vozimo bicikle koje smo prerasli a prakticno sve deca intelektualaca odnosno nekog kao srednjeg/viseg sloja. Jednostavno bila je kriza. Tek krajem devedesetih se malo situacija popravila. A verujte mi ja pa i ostali iz okruzenja smo umirali od neaktivnosti, ta ekskurzija godisnje, fizicko i "livada" su nam bili jedini ventili. Sada kada se setim zalim sto nisam imao mogucnost da se druzim i van skole i da se posvetim nekim stvarima koje su me zanimale. Verujem da ima toga i u ovim slucajevima pa roditelji malo preteruju, u nekim slucajevima mozda i sa razlogom ali ispade da je losije sada kada postoje mogucnosti za aktivnosti na svim nivoima nego devedesetih kada nije bilo nicega.

PS Da se razumemo, koliko primecujem, opet iz okruzenja sve te aktivnosti za decu kostaju poprilicno u svakom pogledu tako da nije da se roditelji ne zrtvuju.

где је ту детињство?

Roditelji ne mogu da shvate da deca nisu njihovo vlasnistvo, vec su im dodeljena na cuvanje za izvestan vremenski period. Oni su individue za sebe i tu je kraj price. Cesto su deca mudrija no roditelji, ali tesko je to odraslima prihvatiti.
Znam jedno dete koga su roditelji vukli na sve i svasta...pocev od muzike preko sporta. Sa 18 god. starosti ih je napustilo (zivim na zapadu i radi se o nasim ljudima) uz tako ostru kritiku da nisu znali gde da se okrenu. Danas to dete niti svira taj instrument niti ga interesuje bilo kakv sport. Dok su ga tako mucili ja ne videh osmeh na licu tom malom nevinom Bicu.
Predlozimo deci, ali ih ne pritiskajmo...znaju oni da odluce sami za sebe. Mi samo mozemo primerom da poducavamo, a to je najteze.

I jeste i niste u pravu.

Moje dete svira gitaru, trenira sport koji voli i uči jezik privatno. Da mi je to neko rekao ranije, smatrao bih da nije normalan, međutim:

Fizičko u školiko praktično nemaju jer je sala zauzeta u njihovom terminu. Tako smo krenuli sa sportom koji je dete zavolelo i u njemu uživa - o neophodnosti bavljenja fizilkim aktivnostima da ne govorim.
Na časovima jezika u školi gledaju filmove i nakon par godina učenja nisu naučili baš ništa. Da li može bez jezika - naravno. Ali ako želi jezik i može ovako, da li da ga sprečim?
Ostaje samo gitara, koju takođe obožava i predstavlja jednu prelepu aktivnost u kojoj ne samo uživa, već vežba motoriku prstiju, memoriju i dopunjuje ono što naše školsvo ne predviđa - emocije kroz muziku, muzika kroz emocije, sjajna muzikalna dopuna predmetima i temama kojima su zatrpani.

I pored svega svega toga ima tu dokolicu koja svima nedostaje i lenstvovanje koje je itekako lekovito.

I da, provodim vreme sa svojom decom, korisno i "beskorisno", i mislim da uživamo zajedno u različitim aktivnostima.
Voleo bih da svi koji su protiv ovih navedenih aktivnosti, napišu šta po njima deca mogu kreativno da rade u tim periodima, a da ne gledaju TV, tablet ili neki drugi ekran.

"Koliko dece ima i kakva su" i sve to u kombinaciji sa stavkom "koliko roditelja ima i kakvi su", toliko je i razlicitih prica i zakljucaka koji se mogu donositi.

Najtužnije u čitavoj priči je kvalitet tih školica. Školice baleta se, recimo, svode na suknje i šljokice, a "balerina" ne bi umela da nabroji tri klasična kompozitora i tri velika baletska igrača. Malo je lakše sa sportskim školicama, jer se tu "znanje" stiče po kladionicama. Ako pak želite da dete stekne neko obrazovanje iz ozbiljnijih oblasti, toga gotovo da nema. U svemu tome, ne znam da li su gori roditelji oni koji padaju u nesvest od divljenja što im dete lepo vrcka ili šutira loptu, ili oni koji smatraju da je učenje "stres" i paze da dečici slučajno ne pregori neki fitilj u mozgu od razmišljanja. No, svakom svoje, ja vam svakako držim palčeve da vam deca bar budu sposobna za život i srećna.

@(Srdjan, 17. februar 2017 15:44)
a koji to roditelji kakve si opisao u srbiji mogu da priuste svojoj deci i sport i kurseve stranih jezika?

@(Realan, 17. februar 2017 14:34)
ne znam o kojim skolama pricas, ali u mojoj su svi koji su isli na engleski od 6.-7. godine vec od petog razreda radili kontrolne iz engleskog kao od sale, jos stizali da rade i ostalima.
ja sam krenuo na engleski sa 6 godina i u gimnaziji je profesorka engleskog mene pitala za ono za sta nije bila sigurna.
to sto su neki roditelji upisali decu koju strani jezici ne zanimaju na kurseve u skolama sumnjivog kvaliteta ne znaci nista.

@(reziel, 17. februar 2017 14:21)
sa 6-7 godina sam poceo da "treniram" plivanje, tj. ucio sam da plivam pravilno i jedva sam cekao te casove/treninge.
imali smo odlicne trenere koji su em znali da objasne sve sta i kako treba, em znali da nas zainteresuju.
ko upise dete na bilo koji sport kod debelog matorog trenera koji se samo dere na decu je jos ludji od tog trenera.
poenta treninga nije samo da dete bude fizicki aktivno, nego (izmedju ostalog) i da se druzi sa drugom decom, da se susretne i sa autoritetom, da nauci da mora da radi na necemu da bi postalo bolje u tome, pa cak i da nekada mora da uradi nesto sto mu/joj se ne svidja.
sigurno bi i meni bilo uzasno da sam, kao ti, 90% vremena gledao u plocice.

nista cudno, roditelji hoce da im dete bude uspesno pa da guraju svuda ne bi li i necemu uspelo iako ga od svega toga nista ne interesuje

Roditelji po profesiji

Prvo-stvarno većina našeg stanovništva ima novca za 16 vanškolskih aktivnosti. Možda jedan sport ili folklor.
Drugo-ne sećam se da je ikoga od mojih vršnjaka iko terao da trenira/svira/igra, naprotiv, svi su želeli još više ali roditelji nisu mogli da priušte. Deca ne idu na posao, kako je ovde maltene prikazano, nego se druže, imaju više krugova prijatelja. Ja sam trenirala košarku i odbojku, i to jer je košarka bila obavezna i besplatna u školi a odbojka 300 dinara mesečno. I trčala sam iz škole da stignem i jedno i drugo a opet sam oduvek želela da me upišu i u muzičku školu, ali je to bilo preskupo. (O baletu da ne pričam, šta bih dala za balet i plivanje koje nije moguće u našem gradu!)
Posle folklor, jedan i drugi hor, opet mi je bilo zabavno što i posle škole imam neke "obaveze" i aktivnosti i što sam kao zauzeta. Viđam se sa društvom ovim i onim umesto da sedim kod kuće.
Svi koji su trenirali, želeli su da treniraju i velika većina se i dalje bavi tim sportom. Svi koji su igrali su obožavali da igraju.
Što se jezika tiče, oni koji ga nisu učili su želeli da ga uče i sad im je krivo što nisu. Imam drugaricu koja bi da ode van ali ne zna da bekne engleski jer su ih i u srednjoj učili ruski.

Dosta se stvari danas veštački implementira u dete, i ovo su sve odlični primeri, nekako sve te aktivnosti, sport, učenje jezika, bilo koji vid umetničkog obrazovanja ne bi smele da budu nametnute, već bi trebalo ukazati deci da imaju mogućnosti da se bave njima. Mnogo sam poznavao svojih vršnjaka koji su išli na razne aktivnosti, pa mi nisu bili ništa drugačiji od drugih, ni manje ni više sposobni, jer ako vam treba sport da biste se socijalizovali i npr. nastup pred velikim brojem ljudi da biste stekli samopouzdanje, onda se radi o praznini koja se popunjava spolja... Išao sam na mnogo sportova, bio solidan i nikada ostajao duže od nekoliko meseci, bio u jednom horu itd. ali mene kao dete te aktivnosti nisu nimalo zanimale, engleski i nemački sam učio već u 3. razredu oš... ali ništa od toga nisam želeo, tek kasnije sam zaista naučio dosta o mnogim stvarima ali koje sam želeo da znam. Jednostavno nismo svi za sve, i ako su deca dobra u nečemu to ne znači da treba da se bave time, ako ne žele, i hvala mojim roditeljima što su to shvatali... ako deca žele da budu samo deca ma pustite ih možda se nešto odlično iz toga proizađe... slobodni izbori vode slobodnom duhu.

Nemam ništa protiv da deca imaju neke aktivnosti, ali ne nametnute ili vođene bolesnom ambicijom roditelja, već čisto iz dečijeg interesovanja prema nekoj oblasti, volje za učenjem ili treniranjem itd.

Takođe, uporno svi zaobilazite GENETIKU. Šanse da je vaše dete "nadprosečno i posebno" su jako male, iako vi mislite da jeste :) Tako da, neka dete ima aktivnost, uči jezike, ide na sport, ali ne očekujte da će igrati kao Novak Djoković ili biti vrhunski naučnik, jer je vrlo verovatno da neće (čast izuzecima koji hoće). Tako da mislim da sve to treba posmatrati opušteno, kao dodatnu aktivnost ili hobi, a ne kroz bolesnu ambiciju neostvarenih roditelja koje onda dete skoro pa zlostavljaju.

Inače, nikad nisam kao dete imala dodatne aktivnosti, igrala sam se napolju, što je neko napisao "osećala sam se kao Tom Sojer". Pa sam završila dva fakulteta, od kojih je jedan ETF, a isti taj su završili i moji roditelji (genetika je čudo) i radim za prilično dobru platu, zadovoljna sam, imam i porodicu, nekoliko hobija i smatram sebe uspešnom. Nikad me roditelji nisu pritiskali da nešto "moram" ili da nešto "treba".
Za razliku od preambiciozne tetke, koja je decu bukvalno maltretirala, tukla zbog loših ocena - i sad su neostvareni ljudi, ali što je još gore, imaju određene probleme u ponašanju i psihi.

@M
Mislim da se u ovom tekstu ne radi o privatnim časovima na koja se djeca salju jer ne prate na casu. Nego naprotiv, o dodatnim aktivnostima, koje su redovne i koje nadopunjuju skolu, da bi se iskoristio potencijal djeteta. Ako djete ne prati redovnu nastavu, mozes zamisliti kako onda prati aktivnost koja i nije toliko obavezna. Nisam shvatila da je rijec o privatnim casovima za djecu koja ne prate redovne casove. To je posebna tematika i problematika, ne treba ih mijesati.
p.s. iz nekog pedagoskog iskustva

@Milica
Milice, mislim da ne treba generalizovati stvari nigdje pa ni u ovom slucaju, ni oko genetike. Pored genetike, u pedagogiji postoji jos mnogo stvari koji uticu na krajnji rezultat.

Detetu se pokazuju razne stvari, a onda se gleda potencijal u nekim od tih stvari i krece se ucenjem toga. A ne kako je porodica zamislila, pa si svi doktori, pa mora i mali da bude to.

Deca ce uvek biti deca, znači ići će lakšom linijom života, izbegavaće obaveze maksimalno i radiće uglavnom ono što je u trendu u njihovom uzrastu i ne razmišljaju mnogo o nekoj budućnosti. U Srbiji je to skoro nemoguće s obzirom na nivo standarda i sve ostalo. Danas, ako i završiš fakultet sa najboljim ocenama teško je naći posao u struci a o adekvatnoj plati da i ne govorim. Nije svako rođen za političara, manupulanta, dilera droge i sl... Naravno, ne može svako da postane novi Đoković, Jordan ili Mesi. Najvažnije da se ostvariš u onome što voliš, pa ako to znači i da normalno zarađuješ od toga za život, u redu, odlično. Ovako, dok ovde dođe EU standard ... malo će da nas ostane.

bitno je i da dete uziva u tome sto radi. sport je zdrav dok ne predje neke granice pogotovo danas u ovoj eri kompjutera pozeljno da se malo trenira. moje detinjstvo je bilo drugacije bili smo stalno napolju i igrali uglavnom fudbal kasnije su neki i trenirali ozbiljno. danas umesto besplatnog igranja sa vrsnjacima placaju se casovi fudbala pa organizovane lige pa roditelji dolaze gledaju bodre placaju da im dete igra i ako moza nije talenat, vec ga vide sa milionima a i sebe

deca su nam dobra roditelji nisu.... vidim ja na trening utakmici (treba li da postoji) dete nemoze vise da trci a otac pored terena tera dete na jos trcanja.... vidim ja i dete ide na cas francuskog jezika (nemam nista protiv) i dodje kuci pa jos malo francuskog jezika na tabletu, rob zarobljeni.... pustite decu da odrastaju u igri i veselju....

reci cu moje iskustvo...u nemackoj se u skolu krece sa sest godina, a na plivanje sa cetiri uveliko...u osnovnoj skoli deca imaju svake druge nedelje dva casa fizickog, ali na bazenu...uglavnom roditelji vole da im deca do tada vec savladaju ovu vestinu, jer se na kraju godine u skoli iz plivanja dobija diploma i ocena. sto se tice fudbala, baleta, muzicke skole i sviranja instrumenta..kvalitet pruzenog je blizu nule...u muzicku skolu, sviranje gitare se svodi na jednom nedeljno 20 minuta..poenta je da se puno vezba kod kuce...posle dve godine mom detetu je dojadilo i sav entuzijazam je izgubio i napustio skolu..sa fudbalom je malo bolje..to je max dva puta nedeljno..tenis se nudi u skoli...mada se i drugi sportovi nadju na repertoaru.. i tu su treneri profesionalci, a zbog skole se placa manje nego da se kod istog trenera ide van skole...balet je cista sprdnja...isto jednom nedeljno 45 min...tako je do 4 razreda...ovde je najvaznije da deca nisu stresirana i da im te aktivnosti pricinjavaju zabavu...samo sa talentima se mozda malo vise pozabave, ali mozda...jezike nauce u skoli...regularnoj...nema potrebe za privatnim casovima...sve u svemu..ne treba preterivati sa aktivnostima, ali bi tamo trebalo nesto i da nauce...u svakom slucaju bolje nego buljiyi u kompjuter i igrice i ako im se sankcionise slusati histeriju ili gledati frustriranu decu

Ma dajte deci igračke i neka se igraju... bar do petog, šestog razreda a ne da u to vreme razmišljaju o prebrzom odrastanju... pa čitali ste o onoj školi iz Bosne što su se vratile devojčice trudne u petom razredu, pa gde je tu pravo nevino detinjstvo... a to što su svi kao klonirani i što je sve manje harizme u njima to je tek neka druga priča...

Meni je ova tema veoma zanimljiva, jer sam profesorka sa desetogodišnjim iskustvom i rado sam pročitala komentare. Volela sam školu jer mi je predstavljala stimulans. Rekla bih da sam imala srećno detinjstvo i pored puno učenja :) Možda moje mišljenje i iskustvo može da bude korisno za ovu temu.

Po mom mišljenju, deca sada imaju previše aktivnosti i previše imperativa (stići na 5 mesta, zadovoljiti 5 kriterijuma na 5 vannastavnih aktivnosti + zadovoljiti kriterijume u školi). U moje vreme išlo se na jednu, dve aktivnosti, ali je dete tome bilo više posvećeno. Đaci su nekada bili disciplinovaniji, radili su domaći, učili su i preslišavali su se, a sada su nažalost uglavnom površni, kao da ne umeju da uče i kao da zaborave sve čim se čas završi. To je po mom mišljenju najvažnije: deca sada ne umeju samostalno da uče. Traže privatne časove i za ono što se radi u školi. To je meni neverovatno, kao da se smatra da je preteško da se dete samo presliša, da nešto nauči, ponovi... Zato nažalost deca postaju nesamostalna i nisu sigurna u svoje znanje, čak i kad su pred maturom - oslanjaju se na privatne profesore a ne na sebe.

Mislim da je najbolje da dete ide na jednu, dve aktivnosti koje mu prijaju, da u školi prati i da razvija samostalnost u učenju, da uči samostalno ali da bude disciplinovano u tome (da se presliša, provežba, da ume samo da proceni svoje znanje...). Tako će imati više vremena (i novca), a biće znatno srećnije jer je sigurno u sebe.

"...moj sin!...novi Novak Djokovic!"

@Mile Psiholozi su učinili veliku štetu, ali zato Vi pedagozi sigurno imate sve odgovore. Ta vrsta destrukticije ili povučenosti, pre svega potiče od nebavljenja rodtitelja decom i nerazvijene veze između roditelja i deteta. To što ćete ih vodati od obaveze do obaveze, ne znači da ste se posvetili deci, već samo da ispunjavate formu. Deci treba suštinska prisutnost, pažnja i razumevanje roditelja. A iz tih odnosa i potiče kasnije sposobnost za socijalizaciju. Super je da se dete bavi sportom ili nečime drugim što voli i da se druži sa vršnjacima, naravno, ali je isto tako super da provodi kvalitetno vreme sa roditeljima, pa čak i ako je to učenje engleskog ili matematike.

osluskivati dete. to je recept. moja starija cerka MORA u toku dana da bude malo sama u sobi. to sam primetila dok je jos bila skoro beba. prija joj tisina i to se trudimo da ispostujemo. ona nije dete za 1001 obavezu. ide u skolu, zimi je neki sport obavezan, jer je dugo u kuci. od proleca krecu roleri, bajk, park, setnje psa....ako joj se ide na sport-ok, ako ne-ionako je napolju po par sati. mladja ide u muzicku, na basket i matematiku. to zeli i dobija. bilo bi mi zao da prekine sa muzickom, voli i vezba sama. ali, ako zamrzi- to je to. necemo je terati. drugacije su, to je poenta. ponudis Im sta mozes, pa osluskijes.

@Jasno
Ovakav isključiv komentar obično pišu ograničene osobe, koje obično upadaju u intelektualci a opet idioti kategoriju.

Stariji sin ima skoro 9 godina. Trenira košarku ali to nije na nekom visokom nivou. Naravno, rade se određeni obavezni elementi, vođenje lopte, šut, ulaz, dodavanje itd. Ali meni to nije sada toliko važno koliko da ga tri puta nedeljno odvojim od kuće, kompjutera i TV. Na košarku je krenuo jer i neki njegovi stariji drugari treniraju ali i par vršnjaka. Da, pošto ima velike šanse da bude visok preko 2 metra mislimo da može imati i kakvu takvu karijeru. Na njemu je.
(Ethan Hunt, 17. februar 2017 12:05)

Kao neko ko je počeo sa 7 godina da trenira, i koji imam 2m hoću da vam kažem da pored košarke školu smatram OBAVEZNOM(ranije nisam tako mislio nažalost). kakva takva karijera nije dovoljna danas nažalost. Samo oni jako uspešni žive od toga. Naravno, ne treba detetu ubijati snove ako ih ima, i treba obezbediti sve uslove ako je zaista predan, talentovan i voli to (za dete od 9 god je rano govoriti o tome, ono treba samo da uživa u igri sada). Ako dete i vi kasnije date sve od sebe, niko vam neće zameriti neuspeh, ali verujte mi škola je obavezna. Košarka u Srbiji je na najnižem nivou. (izuzev Zvezde i Partizana donekle). Pozdrav

Ne treba preterivati,ali je problem nase skolstvo gde se nista pametno ne nauci,naprotiv- vecina dece izgubi volju za svim. Jedan strani jezik i jedan sport (bilo koji,i da se menja ili ne) mislim da je sasvim ok. Naravno da se ide rekrearivno,ne da se driluje dete.

@(Jasno, 17. februar 2017 11:32)
pazi boga ti, ogromni mentalni kapaciteti su potrebni za prvi razred osnovne.
ako si toliko trenirao mozak kao sto kazes, evo ti jedna tema za razmisljanje - koliko vajde si imao od titule "djaka generacije"? prosto ne znam da li su se od te titule vise ovajdili "djaci generacije" u mojoj generaciji u osnovnoj ili u srednjoj? cak ne znam ni ko je uopste bio djak generacije. znam da je u mojoj generaciji u desetoj bg gimnaziji djak generacije bio poznat kao "kiseli" jer je imao takvu pojavu i karakter.
da ne zaboravim, kao odlican primer uspesne simbioze sporta i skole predlazem ti da pogledas veslacku trku izmedju oksforda i kembridza, koja se ove godine odrzava 2. aprila i pogledas sta studiraju ucesnici i dokle su dogurali.

Lana , svaka cast ali tvoj brat je izuzetak. Da su.mene tako davili od malena , matorima nikad ne bih oprostio. Mene su terali na jedan sport i muziku. Ali, on je neradnik. Zasto?,pravi radnik se umori i nema vremena za sport.

@onako
Dokolica je majka kreacije