Pet razloga zašto ljudi ostavljaju partnere koje vole

@Anjuska
Donekle ste u pravu, ali to važi samo ako je ljubav obostrana.
Ja sam bila ta koja je završila priču sa momkom kog sam volela jer je činio da se osećam usamljeno, ja sam pružala, on je uzimao, bila sam 'navika' (lep kompliment, zar ne?), ništa nismo radili zajedno, nigde ni na dan otišli zajedno...i posle skoro 4 godine odlučila sam da je najbolje da prekinemo i da svako krene svojim putem. Ako sam bila nesrećna i usamljena (a kao u vezi) u najboljim godinama (druga polovina dvadesetih), na šta bi tek ličio život kasnije sa osobom koja je ispostavilo se emotivno osakaćena, patnja živa.
Ni pažnje, ni nežnosti, ni intime...
Sestra mu je jako slična, danas smo dobre drugarice, ali i ona ima taj problem iako je u braku. Bukvalno su samo cimeri, ništa drugo.
Možda su u detinjstvu doživeli neku traumu, ko će znati.
Uglavnom, to je tako prošlo, nikada nije pokazao želju da poradimo na odnosu i komunikaciji, na svaki moj pokušaj da razgovaramo 'sve je u redu' i ' ne postoji problem'. Reakcije na kraj nije bilo, teško je objasniti osećaj kada vidite da nekome s kim ste ne značite i da ne bi mrdnuo prstom za vas.

@Baki
Možeš. Teška odluka, ali jedina prava. Ukoliko ljubav i pažnja, poštovanje, želja da zajedno rastete... idu samo u jednom smeru i nisu uzvraćeni, onda to nije zajedništo, ljubav... već jednoj strani samo bol, patnja, usamljenost, suze. Ja sam se trudila 4 godine i umesto da rastemo, mi smo bili sve dalje. Jednog dana sam isplakala srce i dušu, kidalo se sve u meni (neverovatno, ali veoma simbolično, na radiu je u tom trenutku išla pesma koju sam tada čula prvi i poslednji put, a reči su bile 'Zar tako teško bilo je voljeti ženu koja te voli...' . Ujutru sam se probudila i osetila PRAZNINU.
To je bio kraj.
Našli smo se u gradu, seli, popili piće, popričali (tj.ja sam pričala, on je rekao ok) i razišli se.
Nekih godinu dana mi je trebalo da se sastavim, još mnogo duže da se ponovo otvorim.

Mozda sam zatucan ili nazovite to kako god ali nikada mi nece biti jasno kako mozes ostaviti nekoga koga volis? Ako to uradis, ipak to nije ljubav zar ne...

Apsolutno! Osim ljubavi, mora postojati postovanje, razumevanje, tolerancija i spremnost na kompromise. Ne funkcionise jedna veza samo zbog ljubavi. Na svakom odnosu se radi, bio on ljubavni, prijateljski, porodicni. I onda kada vuce samo jedna strana, logicno je da ce se u nekom trenutku umoriti i reci, dosta je bilo.

Partneri koji se istinski vole nikada se nece razici.Ako novac pokaze drugacije,to znaci da se nikada i nisu voleli nego da su se samo fizicki zeleli.

Naravno da se mogu razici. Koliko god da se vole. Kada volite nekoga ne zelite da on pati nikada, pa makar po cenu da ne budete s njim. Da ga gledate srecnog izdaleka. Tako da te price "ljubav pobedjuje sve" ne piju vodu, pre ce biti "okolnosti pobedjuju sve".

U mom slucaju: previse emocija, previse strasti, previse svadja...

Tracak nepostovanja i dovidjenja, prijatno.

(VJ, 23. avgust 2017 12:22)
(VJ, 23. avgust 2017 12:03)

Verujem slozices se sa mnom, najteze je sebe posavetovati, kazu pametan uci na tudjim greskama, dok glup ne nauci ni na svojim. Nadam se da si ti bar prosecne inteligencije i da ces nauciti bar na svojim greskama.
Ono sto je svojstveno zenama je da idu iz krajnosti u krajnost, ako su u prdjasnjoj vezi bile zrtve, kazu sebi "e neces vise majci", ali od naredne vez onda ucine da im patner postanje zrtva i onda same sebi kazu, "vidis VJ kako mozes", a onda nakon par godina kad te taj partner ostavi, razmisljaces, "pa gde sam sad pogresila". Mnoge zene tako ostnu nesretne cele mladosti i spoznaju svoje greske u zrelom dobu.
Biti sa nekim ceo zivot, morate se oboje voleti, mnogi brakovi kod nas egzistiraju tako sto jedan voli, a kod drugog je stvar navike i nemanja snage i hrabrosti da nesto u svom zivotu promeni. Nije ni to problem, ali jeste kad nakon 10-15 godina braka u kome postoje i deca, taj sakupi snage i grubo prekine taj brak.
Zato treba izvuci naravucenije:
Ako nekoga zavolite, to nije dovoljan razlog da sa njim zapocnete zivot ukoliko nije i on vas zavoleo. Finasijski interes i zivotna stabilnost nisu dovoljan garant da ce nesto trajati, cak nije ni obostrana ljubav ako u njoj nema zivotne sigurnosti, samo su sanse vece.
Valja naci recept u kome ne nedostaje ni jedan zacin.
Pozdrav tebi "VJ".

ja skupljam partnerke i ne ostavljam ih...

Volim-ne volim...stalno preispitivanje, pa šta prevagne. Sve je to ljudski:)

Mozda sam zatucan ili nazovite to kako god ali nikada mi nece biti jasno kako mozes ostaviti nekoga koga volis? Ako to uradis, ipak to nije ljubav zar ne...

ja skupljam partnerke i ne ostavljam ih...

Partneri koji se istinski vole nikada se nece razici.Ako novac pokaze drugacije,to znaci da se nikada i nisu voleli nego da su se samo fizicki zeleli.

Tracak nepostovanja i dovidjenja, prijatno.

U mom slucaju: previse emocija, previse strasti, previse svadja...

@Anjuska
Donekle ste u pravu, ali to važi samo ako je ljubav obostrana.
Ja sam bila ta koja je završila priču sa momkom kog sam volela jer je činio da se osećam usamljeno, ja sam pružala, on je uzimao, bila sam 'navika' (lep kompliment, zar ne?), ništa nismo radili zajedno, nigde ni na dan otišli zajedno...i posle skoro 4 godine odlučila sam da je najbolje da prekinemo i da svako krene svojim putem. Ako sam bila nesrećna i usamljena (a kao u vezi) u najboljim godinama (druga polovina dvadesetih), na šta bi tek ličio život kasnije sa osobom koja je ispostavilo se emotivno osakaćena, patnja živa.
Ni pažnje, ni nežnosti, ni intime...
Sestra mu je jako slična, danas smo dobre drugarice, ali i ona ima taj problem iako je u braku. Bukvalno su samo cimeri, ništa drugo.
Možda su u detinjstvu doživeli neku traumu, ko će znati.
Uglavnom, to je tako prošlo, nikada nije pokazao želju da poradimo na odnosu i komunikaciji, na svaki moj pokušaj da razgovaramo 'sve je u redu' i ' ne postoji problem'. Reakcije na kraj nije bilo, teško je objasniti osećaj kada vidite da nekome s kim ste ne značite i da ne bi mrdnuo prstom za vas.

Naravno da se mogu razici. Koliko god da se vole. Kada volite nekoga ne zelite da on pati nikada, pa makar po cenu da ne budete s njim. Da ga gledate srecnog izdaleka. Tako da te price "ljubav pobedjuje sve" ne piju vodu, pre ce biti "okolnosti pobedjuju sve".

Apsolutno! Osim ljubavi, mora postojati postovanje, razumevanje, tolerancija i spremnost na kompromise. Ne funkcionise jedna veza samo zbog ljubavi. Na svakom odnosu se radi, bio on ljubavni, prijateljski, porodicni. I onda kada vuce samo jedna strana, logicno je da ce se u nekom trenutku umoriti i reci, dosta je bilo.

(VJ, 23. avgust 2017 12:22)
(VJ, 23. avgust 2017 12:03)

Verujem slozices se sa mnom, najteze je sebe posavetovati, kazu pametan uci na tudjim greskama, dok glup ne nauci ni na svojim. Nadam se da si ti bar prosecne inteligencije i da ces nauciti bar na svojim greskama.
Ono sto je svojstveno zenama je da idu iz krajnosti u krajnost, ako su u prdjasnjoj vezi bile zrtve, kazu sebi "e neces vise majci", ali od naredne vez onda ucine da im patner postanje zrtva i onda same sebi kazu, "vidis VJ kako mozes", a onda nakon par godina kad te taj partner ostavi, razmisljaces, "pa gde sam sad pogresila". Mnoge zene tako ostnu nesretne cele mladosti i spoznaju svoje greske u zrelom dobu.
Biti sa nekim ceo zivot, morate se oboje voleti, mnogi brakovi kod nas egzistiraju tako sto jedan voli, a kod drugog je stvar navike i nemanja snage i hrabrosti da nesto u svom zivotu promeni. Nije ni to problem, ali jeste kad nakon 10-15 godina braka u kome postoje i deca, taj sakupi snage i grubo prekine taj brak.
Zato treba izvuci naravucenije:
Ako nekoga zavolite, to nije dovoljan razlog da sa njim zapocnete zivot ukoliko nije i on vas zavoleo. Finasijski interes i zivotna stabilnost nisu dovoljan garant da ce nesto trajati, cak nije ni obostrana ljubav ako u njoj nema zivotne sigurnosti, samo su sanse vece.
Valja naci recept u kome ne nedostaje ni jedan zacin.
Pozdrav tebi "VJ".

@Baki
Možeš. Teška odluka, ali jedina prava. Ukoliko ljubav i pažnja, poštovanje, želja da zajedno rastete... idu samo u jednom smeru i nisu uzvraćeni, onda to nije zajedništo, ljubav... već jednoj strani samo bol, patnja, usamljenost, suze. Ja sam se trudila 4 godine i umesto da rastemo, mi smo bili sve dalje. Jednog dana sam isplakala srce i dušu, kidalo se sve u meni (neverovatno, ali veoma simbolično, na radiu je u tom trenutku išla pesma koju sam tada čula prvi i poslednji put, a reči su bile 'Zar tako teško bilo je voljeti ženu koja te voli...' . Ujutru sam se probudila i osetila PRAZNINU.
To je bio kraj.
Našli smo se u gradu, seli, popili piće, popričali (tj.ja sam pričala, on je rekao ok) i razišli se.
Nekih godinu dana mi je trebalo da se sastavim, još mnogo duže da se ponovo otvorim.

Volim-ne volim...stalno preispitivanje, pa šta prevagne. Sve je to ljudski:)