Naučnici savetuju: Ne trudite se previše na poslu, to niko ne ceni

Kasno,provela sam vise od 30 godina rintajuci u banci,bez pauze,bez ijednog dana bolovanja.Na kraju sam pukla i dala otkaz.Jeste da sam bez posla s 53 godine,ali nemam vise grc u stomaku i ledene ruke.Valjda cu naci neki posao

Kad nešto.zezneš pljusne.kazna. Kad radiš više nego.dobro ti.samo.obavljaš posao za koji te plaćaju koliko.te već plaćaju. Nagrade naravno ostaju misaona imenica.

Ovu strategiju moj drug primenjuje sa svojom devojkom. Iznenadi je necim dobrim kad ona ne ocekuje, a iz dana u dan se i ne trudi nesto preterano. Ko stalno trckara i trudi se da udovolji drugima kad tad ima da krene da pije nesto za smirenje

Tacno ne 100% nego 200%.

Ne može biti tačnije. Rad se ne nagradjuje, pa čemu onda trud preko onoga što je neophodno da se posao odradi, da ne kažem otalja. Oni koji tako rade i odnose se prema poslu, daleko bolje prolaze.

Srećno Teodora! Naravno da hoćete!

I još nešto: ako brže obavite neki posao, neće uslediti nagrada/stimulacija, već nova obaveza... onda ćete se
jednog dana zapitati zašto su vas natovarili kao magarca
za male pare.

Imam iskustvo da me u prvih par meseci u firmi bio glas da zabušavam, iako sam davao sve od sebe. Ispostavilo se da su određeni ljudi kod drugih kolega stvarali takvu sliku o meni. Kasnije je došlo do nekih personalnih izmena, i zahvaljujući sticaju okolnosti da je moj rad postao svima očigledan, slika se promenila. Dakle ako vas neke kolege olajavaju, a drugi ne mogu da vide drugačiju istinu, bićete predmet mržnje i prezira.

1. Ne smarajte sefove nebitnim informacijama, i oni imaju dusu
2. Resavajte sami probleme dokle mozete, kad vise ne mozete trazite savet od sefa
3. Kad je frka, budite dostupni, ali ne dosadjujte - sef ce vas zvati ako ste mu potrebni.
Ako ovo uspete, sve drugo je nebitno - kad ste dosli na posao, kad ste otisli, koliko ste radili, koliko ste zaradili, itd. Nije fora u trudu, nego da li dnevno resavate problem sefu ili ste mu beskorisni. To sefovi cene.

Tačno 1000%. Što više radite, više vam natovaruju obaveza. Ako predložite nešto pametno za firmu odmah vam daju da radite i to, čak iako nije u vašem opisu. Uradite sve i nda na kraju se vaš šef potpiše i prezentuje to menadžmentu kao da je on uradio. On biva pohvaljen a vas niko nije ni spomenuo da ste uradili.... Uradite tako 100 stvari i na kraju kažete da nećete više da radite, e onda to što nećete dođe do generalnog i vi ispadnete neradnik.... Nazalost ovo se svima dešava. Date predlog a niste se ušlihtali menadžmentu, udare vas po usima. Da isti takav predlog kroz par dana osoba koja je du.elizac, bude pohvaljena...

Ma za posao ću da se snađem nekako jer već sam oguglao na te gluposti, ali kada se setim kakvih je prodavanja magle i obećanja bilo za vreme školovanja. To je za priču. "Nisi naučio sram te bilo evo ti kec u dnevnik. Bravo, svaka čast, super si naučio, evo ti 5 u svesku". A što je najgore ja sad kao podržavam mlađe naraštaje "Samo učite, isplatiće se". Nego da im ne kvarim lepo doba života.

Morate imati "socijalnu" inteligenciju, nekad su se zvali poltroni. Niko ne voli pametnjakovića jer ne zna se šta hoće pa može da ugrozi. Najgore prodju poslušnici koji ne znaju ili neće da ti udju pod kožu. To se može na neki način tretirati kao što neke "kvalitete" moraš imati ako želiš da se uklopiš u zajednici, baviti se marketingom ili biti političar...Proučavao sam razne modele...uvek postoji neka hijerirarhija..pa do psa koji je čuvao svoju kantu u lokalu...ljudi koji rade na pijaci...taksisti...kaste u Indiji..kod nas u javnim ustanovama gde od starta moraš biti "podoban" pa ko je ljigaviji, podmukliji, licemerniji opstaće i opet naravno čija si veza ima veliku ulogu i ko te poslao. Tu sam gde sam, gde god da ideš moraš da se dokazuješ...Perfekcionista sam bio..i nisam želeo da se povinujem pravilima jer sam nalazio bolji način..."talasanje.." niko ne voli pogotovo ako zavisiš od njega..dok je meni bio samo put, "do" kako kažu japanci...

Jos gore je kada si samoj sebi gazda i dodje ti da puknes od muke a i smeha kada shvatis sta samoj sebi radis. Ali dobro, nekad pukne kicma a nekad odmaras koliko hoces. Cini mi se da nikome ne bih dozvolila da me do te granice iskoriscava kao sto to radim samoj sebi.

Oj Srbijo među šljivama!

Ovu strategiju moj drug primenjuje sa svojom devojkom. Iznenadi je necim dobrim kad ona ne ocekuje, a iz dana u dan se i ne trudi nesto preterano. Ko stalno trckara i trudi se da udovolji drugima kad tad ima da krene da pije nesto za smirenje

Kasno,provela sam vise od 30 godina rintajuci u banci,bez pauze,bez ijednog dana bolovanja.Na kraju sam pukla i dala otkaz.Jeste da sam bez posla s 53 godine,ali nemam vise grc u stomaku i ledene ruke.Valjda cu naci neki posao

Tacno ne 100% nego 200%.

Kad nešto.zezneš pljusne.kazna. Kad radiš više nego.dobro ti.samo.obavljaš posao za koji te plaćaju koliko.te već plaćaju. Nagrade naravno ostaju misaona imenica.

Morate imati "socijalnu" inteligenciju, nekad su se zvali poltroni. Niko ne voli pametnjakovića jer ne zna se šta hoće pa može da ugrozi. Najgore prodju poslušnici koji ne znaju ili neće da ti udju pod kožu. To se može na neki način tretirati kao što neke "kvalitete" moraš imati ako želiš da se uklopiš u zajednici, baviti se marketingom ili biti političar...Proučavao sam razne modele...uvek postoji neka hijerirarhija..pa do psa koji je čuvao svoju kantu u lokalu...ljudi koji rade na pijaci...taksisti...kaste u Indiji..kod nas u javnim ustanovama gde od starta moraš biti "podoban" pa ko je ljigaviji, podmukliji, licemerniji opstaće i opet naravno čija si veza ima veliku ulogu i ko te poslao. Tu sam gde sam, gde god da ideš moraš da se dokazuješ...Perfekcionista sam bio..i nisam želeo da se povinujem pravilima jer sam nalazio bolji način..."talasanje.." niko ne voli pogotovo ako zavisiš od njega..dok je meni bio samo put, "do" kako kažu japanci...

1. Ne smarajte sefove nebitnim informacijama, i oni imaju dusu
2. Resavajte sami probleme dokle mozete, kad vise ne mozete trazite savet od sefa
3. Kad je frka, budite dostupni, ali ne dosadjujte - sef ce vas zvati ako ste mu potrebni.
Ako ovo uspete, sve drugo je nebitno - kad ste dosli na posao, kad ste otisli, koliko ste radili, koliko ste zaradili, itd. Nije fora u trudu, nego da li dnevno resavate problem sefu ili ste mu beskorisni. To sefovi cene.

Srećno Teodora! Naravno da hoćete!

Tačno 1000%. Što više radite, više vam natovaruju obaveza. Ako predložite nešto pametno za firmu odmah vam daju da radite i to, čak iako nije u vašem opisu. Uradite sve i nda na kraju se vaš šef potpiše i prezentuje to menadžmentu kao da je on uradio. On biva pohvaljen a vas niko nije ni spomenuo da ste uradili.... Uradite tako 100 stvari i na kraju kažete da nećete više da radite, e onda to što nećete dođe do generalnog i vi ispadnete neradnik.... Nazalost ovo se svima dešava. Date predlog a niste se ušlihtali menadžmentu, udare vas po usima. Da isti takav predlog kroz par dana osoba koja je du.elizac, bude pohvaljena...

Ne može biti tačnije. Rad se ne nagradjuje, pa čemu onda trud preko onoga što je neophodno da se posao odradi, da ne kažem otalja. Oni koji tako rade i odnose se prema poslu, daleko bolje prolaze.

Jos gore je kada si samoj sebi gazda i dodje ti da puknes od muke a i smeha kada shvatis sta samoj sebi radis. Ali dobro, nekad pukne kicma a nekad odmaras koliko hoces. Cini mi se da nikome ne bih dozvolila da me do te granice iskoriscava kao sto to radim samoj sebi.

Ma za posao ću da se snađem nekako jer već sam oguglao na te gluposti, ali kada se setim kakvih je prodavanja magle i obećanja bilo za vreme školovanja. To je za priču. "Nisi naučio sram te bilo evo ti kec u dnevnik. Bravo, svaka čast, super si naučio, evo ti 5 u svesku". A što je najgore ja sad kao podržavam mlađe naraštaje "Samo učite, isplatiće se". Nego da im ne kvarim lepo doba života.

Imam iskustvo da me u prvih par meseci u firmi bio glas da zabušavam, iako sam davao sve od sebe. Ispostavilo se da su određeni ljudi kod drugih kolega stvarali takvu sliku o meni. Kasnije je došlo do nekih personalnih izmena, i zahvaljujući sticaju okolnosti da je moj rad postao svima očigledan, slika se promenila. Dakle ako vas neke kolege olajavaju, a drugi ne mogu da vide drugačiju istinu, bićete predmet mržnje i prezira.

I još nešto: ako brže obavite neki posao, neće uslediti nagrada/stimulacija, već nova obaveza... onda ćete se
jednog dana zapitati zašto su vas natovarili kao magarca
za male pare.

Oj Srbijo među šljivama!