Kampanja koja je uzburkala region: Trudnoća željena, devojčica #Neželjena

Direktorka NVO Centar za ženska prava, koji je autor efektne kampanje "Neželjena", Maja Raičević za "Super ženu" objašnjava zašto je ovako efektna kampanja bila potrebna kako bi se skrenula pažnja na decenijski problem koji pogađa Crnu Goru i koji počinje da poprima ozbiljne razmere u demografskom neskladu. Naime, Crna Gora je u socijalizmu prošla ubrzani proces emancipacije, koji je danas, formalno, potpomognut procesom evropskih integracija. Ipak, postizanje formalne ravnopravnosti između muškaraca i žena je samo okrznulo patrijahalni sistem vrednosti u crnogorskoj porodici koji žene stavlja u nepovoljan i neravnopravan položaj u odnosu za muškarce. Upravo takav sistem vrednosti koji je doveo do jaza među polovima tema je kampanje “Neželjena“. Posledica ovakvog sistema vrednosti je i diskriminacija žena, a prenatalni odabir pola je, poput nasilja nad ženama, jedan od njenih drastičnijih primera.

“Moram reći da uticaj konzervativnih struja koji je u poslednje vreme sve jači, usporava proces emancipacije i preti da ugrozi i stečena prava žena. Reproduktivna prava žena su obično prva na udaru, pa želim da naglasim da kampanja koju vodimo ima za cilj podizanje svesti o diskriminaciji u crnogorskom društvu, ali nikako nije usmerena na ograničavanje zakonom garantovanih reproduktivnih prava žena, uključujući pravo na prekid trudnoće. Namera nam je da pokrenemo društveni dijalog o uzrocima pojave prenatalnog odabira pola i drugih oblika diskriminacije, ali uz punu svest o tome da nijedna aktivnost u pravcu rešavanja ovog problema ne sme dodatno ograničiti stečena prava žena i mora biti usmerena na njihovo osnaživanje“, kaže Maja Raičević za "Super ženu“ i dodaje da to nije lak proces – “Promena se ne može desiti preko noći, a mora se pre svega zasnivati na obrazovanju, informisanju, diskusiji i razmeni znanja među svim sektorima, merama koje su lokalno prilagođene, kulturno osetljive i rodno senzitivne, zaštiti žena od dodatnog pritiska sredine i diskriminacije, kao i njihovom osnaživanju da donose informisane odluke kroz odgovarajuće servise podrške. Eventualne izmene zakonodavstva su nešto što dolazi na samom kraju ovog procesa i ponavljam - ne smeju dodatno ograničiti reproduktivna prava žena.“

Još ne postoje podaci u kom delu Crne Gore je ovaj problem najviše zastupljen, ali ono što je sigurno jeste da je pojava prenatalnih abortusa prisutna i među urbanom populacijom, naročito među onima koji imaju finansijskih mogućnosti da priušte prenatalne testove. Čak je i UN Populacioni fond Crnu Goru prepoznao kao jednu od zemalja u kojoj je ovaj problem uzeo maha, pa je UN Komitet za zabranu diskriminacije žena (CEDAW) u julu 2017. godine izdao pravno obavezujuću preporuku Crnoj Gori da pristupi rešavanju problema. Isti zahtev je uputio i Savet Evrope.

A kakav je odnos dečaka i devojčica danas?

“Prirodni odnos polova novorođene dece kreće se od 102 do 105/6 dečaka na 100 devojčica. Međutim, prema podacima Zavoda za statistiku Crne Gore, u poslednjih dvadeset godina se na 109 dečaka u proseku godišnje rađa samo 100 devojčica. Samo u 2009. godini, rodilo se 113 dečaka, u odnosu na 100 devojčica, što predstavlja siguran pokazatelj prenatalnog odabira pola, čija su posledica selektivni prekidi trudnoće i sve manji broj novorođene ženske dece. Trend je bio pozitivan samo u 2016. godini, kada je taj odos iznosio 103:100“, kaže Maja.

Prenatalni testovi - zajednički problem Srbije i Crne Gore

U Crnoj Gori zakon zabranjuje otkrivanje pola do 12. nedelje, ali prenatalni testovi se obavljaju uglavnom u privatnim medicinskim ustanovama jer, prema Majinim rečima, ne postoji kontrola nadležne medicinske inspekcije.

“Javna je tajna da se mnogi od tih testova, pa i selektivni abortusi obavljaju i u vašoj zemlji, što ovaj problem čini zajedničkim. Da ne bude zabune, ne želimo da upiremo prstom u žene koje se pod pritiskom porodice i sredine odlučuju na ovaj korak, ali želimo da dovedemo u pitanje promociju i obavljanje medicinskih usluga koje ne služe potrebama i interesima žena i društva u celini, koje su neetične i zasnovane isključivo na finansijskoj dobiti.“

Prvi sastanak Centra za ženska prava i predstavnika Vlade Crne Gore zakazan je za naredni četvrtak, 30.11. kada će se razgovarati o procedurama koje država mora da preduzme kako bi se sprečili prenatalni abortusi. Ključno je obrazovanje.

“Negativna tradicija i kulturne norme se menjaju krroz multidisciplinarni pristup problemu, u kojem obrazovanje igra ključnu ulogu. Aktivnosti se moraju zasnivati na pouzdanim statističkim podacima, istraživanjima, praćenju trendova u ovoj oblasti, analizi i prevazilaženju normi i praksi koje doprinose negativnoj tradiciji i diskriminaciji žena, identifikaciji i promovisanju kulturnih praksi koje promovišu vrednost ženske dece i ravnopravnost polova. Ove mere moraju biti uključene u sve ostale relevantne nacionalne razvojne planove i politike.“

Kampanju “Neželjena“ podržalo je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava Crne Gore, a čitava akcija je izazvala veliko interesovanje i crnogorske i međunarodne javnosti.

“Interesovanje smo iskoristili da pokrenemo javnu diskusiju i televizijske debate u čijem će fokusu biti upravo pomenuta negativna tradicija i potreba za menjanjem patrijarhalnih kulturnih obrazaca koji diskriminišu žene i negativno utiču na društvo u celini. Namera nam je da delujemo edukativno na crnogorsku i širu javnost i da se bavimo uzrocima problema, uz poštovanje prava žena i njihovo osnaživanje da donose informisane odluke“, zaključuje Maja u razgovoru za “Super ženu“.