Dirljivo pismo oca devojke sa Daunovim sindromom: "Rekli su da se nikad nećeš udati, a pogledaj se sad"

"Reakcije su bile tačno onakve kakvim sam se i nadao: roditelji s raznih strana mi poručuju da i oni imaju iste brige koje sam i ja imao i da su presrećni što je sve ovako ispalo. Kad imaš dete s invaliditetom, sve što želiš da čuješ prvih nekoliko dana je da će sve biti OK. Mi to nismo čuli. Nama su ljudi govorili šta sve Džilijan neće moći. A mi smo sve to bacili u đubre".

Dagerti kaže da su ga na pisanje pisma svojoj ćerki Džilijan, koja ima Daunov sindrom, naveli ljudi koji se bave objavljivanjem inspirativnih priča o ljudima s invaliditetom. Kako bi pokušao da izrazi svoj ponos 26-godišnjom Džilijan, Dagerti je pismo napisao povodom njenog venčanja.

"Za dva sata odradićeš šetnju života, tih nekoliko koraka koji će biti još upečatljiviji zbog svega što si napravila da dođeš do ovog dana. Ne znam kolike su šanse da se žena koja se bori s Daunovim sindromom uda za ljubav svog života. Znam samo da si ti to uspela. Ono što nismo mogli da uradimo jeste da učinimo da te svi drugi klinci vole. Da te prihvate, sprijatelje se s tobom, stoje uz tebe u društvenoj areni. Mislili smo: kakav je to dečiji život ako nije ispunjen spavanjem kod prijateljica, rođendanskim proslavama, odlaskom na matursko?", stoji u pismu, a dalje se nastavlja:

"Brinuo sam se za tebe tada. Plakao sam u sebi onu noć kad si imala 12 godina i objavila: 'Nemam prijatelja'.

Svi želimo iste stvari za našu decu. Zdravlje, sreća i mogućnost da se uključe i uživaju u svetu nisu rezervisani samo za tipičnu decu. Svako dete rođenjem dobija pravo da krene u potragu za tim. Brinuo sam se za tu tvoju potragu, Džilijan.

Nije trebalo. Tebi druženje s ljudima dolazi tako prirodno. Zvali su te Gradonačelnica u osnovnoj školi, zbog tvoje sposobnosti da komuniciraš sa svakim. Plesala si u školskoj grupi u srednjoj školi. Provela si četiri godine na koledžu i tamo ostavila utisak na sve koje si upoznala za ceo život.

Sećaš li se svih stvari koje su rekli da nikad nećeš moći da radiš Džils? Da nećeš moći da voziš bicikl ili da se baviš sportom. Da nećeš ići na faks. Da se definitivno nećeš udati. A sada... Pogledaj se!".

Dagerti je ispričao da se Džilijan udala za svog dugogodišnjeg dečka Rajana, s kojim je igrala fudbal u timu tinejdžera s invaliditetom pre 10-ak godina. Dan njihovog venčanja, dodao je, bio je kao iz bajke.

"Venčanica joj je stajala kao salivena, frizura je bila savršena, Džilijan je i inače srećna, ali ovo je je diglo na novi nivo. Nikad je nisam vidio lepšu. Džilijan je predivna osoba i svi koji su je upoznali misle isto. Pa mogu reći svima roditeljima dece s invaliditetom - biće bolje", kaže ponosni otac.

Džilijan navodno još nije pročitala pismo, jer Dagerti čeka pravu priliku da joj ga uruči.