Ispovest prostitutke: "Iznenadili biste se ko sve ulazi na naša vrata"

"Skoro godinu i po dana radim u javnoj kući u Nevadi. Za to vreme sam naučila mnogo o seksualnosti, psihologiji, međuljudskim odnosima. Moj posao je mešavina davanja konkretnih usluga i ispunjavanja raznih fantazija klijenata. Volim svoj posao. Omogućava mi finansijsku stabilnost koju nikada ranije nisam imala. Međutim, primetila sam da postoji mnogo zabluda u vezi sa ovim poslom", kaže za "Indipendent" Sara Grinmur i navodi pet najčešćih:

To je lak posao za lenjivce

"Mogu da opišem moj posao na mnogo načina, ali nikada tako. Radim skoro 14 sati svakoga dana: vodim računa o moja četiri profila na društvenim mrežama, dve poslovne mejl adrese, bavim se ličnim oglasima i reklamiranjem, zakazujem sastanke sa klijentima, organizujem radio intervjue, pišem eseje za društvene mreže. Takođe, imam bezbroj sastanaka sa posetiocima bordela, pokušavam da shvatim šta žele, pregovaram oko cene. To se sve dešava pre samog seksa, koji je i psihički i fizički zahtevan - to je svojevrsna terapija za klijenta koji želi i emotivno da bude zadovolje, da dobije sve što je platio."

Tako se šire razne bolesti

"U Nevadi postoji nekoliko hiljada mojih koleginica i svi imamo obavezno zdravstveno testiranje svake nedelje. Nikada nije bilo HIV pozitivnih u bordelu, obavezno koristimo kondome, za sve usluge. Ozbiljno brinemo o našem zdravlju. Ako nismo u top formi ne možemo da platimo račune, nahranimo sebe i izdržavamo članove naših porodica. Takođe, ne želimo da ugrozimo ugled bordela za koji radimo."

Samo budale, gubitnici i očajni ljudi posećuju javne kuće

"Iznenadili biste se ko sve ulazi na naša vrata. Zabavljamo sredovečne parove koji žele da začine svoj ljubavni život. Mladi vojni invalidi nas takođe posećuju, kao i ugledni poslovni ljudi, advokati, lekari i ostali stručnjaci koji su preopterećeni poslom i nemaju vremena da se upoznaju sa novi devojkama. Za mnoge je dolazak u bordel više od seksa. Pružamo siguran, udoban, intimni prostora gde naši klijenti mogu da spuste sve barijere, što je za mnoge od njih prava terapija. Takođe, nekima smo i učiteljice seksa, kod nas stiču prva iskustva u tom segmentu života. Klijenti nas tretiraju sa poštovanjem i obožavanjem."

Prostitutke mrze svoj posao

"Postoji izreka - ako izabereš posao koji voliš, nikada nećeš morati da radiš. Izabrala sam ovaj posao jer odgovara mojim potrebama: finansijskim, duhovnim, seksualnim. Mislim da nema ništa loše u tome. Vidim klijente kada su najugroženiji - kada su goli i izražavaju najintimnije želje, neke koje su, možda, krili godinama, decenijama. Naš odnos je jedinstven i oni od nas odlaze ozareni, opušteni, olakšani, a to i nas čini srećnim. Takođe, ovaj posao mi daje slobodu da sama biram koliko ću da radim. Mogu da prestanem i povučem se za tri meseca, za godinu dana, šest godina, ali i da se vratim ako ponovo to poželim. Ne pijem i ne drogiram se da bih bolje radila. Nije me ni strah."

Prostitutke su uništene osobe

"Njeni roditelji su sigurno ponosni", "Neobrazovane su i glupe", "Pitam se - koliko droge koristi u jednoj smeni?", najčešći su komentari koje čujem. Predrasuda je da se ovim poslom bave osobe koje nemaju drugog izbora, neobrazovane žene, narkomanke. Mi smo ljudska bića kao i svi drugi, a u ovom poslu smo iz različitih razloga, ali nismo svi isti. Seks je uvek i svima bio potreban, zbog čega će javne kuće uvek postojati i zbog čega je neophodno dda naš posao legalizujemo i dekriminalizujemo u celom svetu."