Sa 23 godine nije mogla zube da opere: Iz pakla sam pobegla, sada sam instruktor fitnesa

"Prala sam sudove kad sam odjednom primetila da nešto nije u redu sa mojim ustima i vilicom. I taman kad sam pomislila da pozovem Siri da pitam kakvo će vreme biti – nisam mogla da govorim. Samo sam mumlala. Pokušala sam da pozovem dečka, ali nisam uspela da otključam telefon. Kao da je moj mozak znao koje brojeve treba da otkucam, ali prsti nisu slušali. Nekako sam potom uspela da ga dobijem, pa sam jedva otišla do obližnjeg urgentnog centra. Lekari su me prvo pitali da li se drogiram. Poslali su me kući uz objašnjenje da je sve to samo napad panike. Te večeri sam zaspala ne znajući da li ću se ujutru probuditi. Sutradan sam ponovo otišla kod lekara, jer sam znala da nisam luda i da ne izmišljam to što mi se događalo, i opet su me pitali da li koristim kokain. Konačno su potom utvrdili da sam imala šlog. Vukla sam desnu nogu, nisam imala predstavu gde su stvari koje se nalaze oko mene. Bila sam najmlađi pacijent na fizikalnoj", ispričala je Eli koja je danas fitnes instruktorka i žena koja motiviše da moramo biti jaki i istrajni.

Svoje iskustvo opisuje kao "put do pakla i nazad".

Kaže da joj je najtužnije bilo to što kao umetnica nije više mogla da crta.

"Mnogo sam radila i tek posle godinu dana imala sam dar u rukama. Stavljanje karmina, sečenje nečeg napola, pranje zuba to su jedno vreme za mene bile misaone imenice. Morala sam da jedem manje zalogaje jer grlo kao da mi se smanjilo. I vodu sam pila pomalo, sve mi se činilo da ću se ugušiti. Na terapijama govora sam se najčešće osećala tako glupom", priča ova hrabra devojka kojoj se nekoliko meseci kasnije desio jjoš jedan peh.

Onesvestila se pod tušem, imala je aritmiju koaj usporila njen oporavak.

"Prošlo je tri godine otkad sam se šlogirala. I dalje ponekad imam problem s govorom, naročito kad sam umorna, čitanje je i dalje izazov, ali sve u svemu ne mogu da se žalim. Naučila sam koliko me moje telo voli. Telo i mozak su pretrpeli toliko toga da bi se oporavili. Zato gledajte da se brinete o svom telu zdravim životom jer, kad sam prvi put sišla niz stepenice bez pridržavanja, plakala sam. Kad vežbam, pa pomislim da ne mogu više, setim se svega ovoga. I dalje ne znam zašto sam doživela šlog, ali znam da me je to ojačalo. Moja strast prema fitnesu ne bi bila ista. A bila sam do pakla i nazad da bih pronašla sebe".