Jedno pitanje joj je uništilo svaku šansu da dobije posao: Da li biste i vi ovo pitali?

Разговори за посао су највеће глуматање од кога се повраћа сваком поштеном човеку.
Посматрање човека као ресурса, очекивање да се човек поистовети са фирмом, очекивање сервилности на разговору...
Како нисте сами себи одвратни_

Dobro po nju da se nije zaposlila tamo. Za mjesec bi bilo da nije politika kuće da se pita za slobodne dane, pa nije politika kuće da se pita za prekovremeno itd. Što dalje od takvih poslodavaca gdje nije sve transparentno!

Osnovni problem SVIH firmi je ova zabluda! SVI radimo za novac i od toga zavisi, pre svega, posvecenost, zalaganje i trud na poslu a to poslodavci moraju da shvate!

Radni odnos je pre svega poslovni odnos. Radnik nesto pruza, doprinosi stvaranju profita i naravno da za to ocekuje naknadu. Dakle, ako mene poslodacac pita 101 pitanje o tome sta sam spreman da pruzim kompaniji, logicno je da znam sta ce kompanija pruziti meni.

Zamislite da poslodavac pita da li ste spremni na rad od 40 sati nedeljno, a kandidat se uvredi?

Ma ne, novac me ne zanima, radio bih za vas jer mi se sviđaju vaše face...

Cao, pee naseg razgovor htela sam da Vam kazem da se ne salite sa me vredjate nudeci mi platu za posao koji treba da obavljam!

Mislim da je normalno da na pocetku konkursa pise ko se trazi za posao, na koje vreme se trazi i kolika ce biti zarada. Naravno da moze da se radi i za praznik i vikendom i naravno da se postuje zakon o radu i placanju u takvim slucajevima. Vrlo je sve jasno definisano i ugovorom se stiti i jedna i druga strana, a iza ugovora stoje zakoni jedne drzave. Jos nesto, ova kompanija je narusila i ljudska prava da neko nesto pita.

To je jedno od mojih prvih pitanja. Sasvim normalno i niko se do sada nije ljutio. Ja prodajem svoje znanje i ono ima cenu.

Ne treba mozda ovako pitati ali... Moja zena je vec dva puta bila u situaciji da pregovara za posao u stranoj zemlji a isto vazi i za nase firme. Programiranje je u pitanju. Posle 6-7 krugova razgovora,testova i test projekata sto se oteglo dva meseca i nebrojeno sati pripreme i rada oni odluce da je prime kao senior developera, i sve je bilo super dok nisu ponudili platu. Plata je bila dovoljna da se tamo placa kirija i da bukvalno ne umres od gladi. To se ponovilo sa jos jednom firmom a obe su dosta poznate i velike. To je bilo cisto gubljenje vremena i truda, koje niko nece platiti niti vratiti. Stoga moje je misljenje da kandidat ima pravo da zna makar opseg plate koju bi eventualno dobio covek na toj poziciji. Tako rade u Americi na dosta mesta, da sprece gubljenje i svog i tudjeg vremena.

prvo pitam za platu - ko mi ponudi dovoljno ima moju punu posvećenost!!

Pa treba pitati odmah,da znate na cemu ste.Firma zna da kaze za radno vreme,pa onda sta ocekuje od vas,zatim urednost,tacnost,pozrtvovanje,rad vikendom i njih nista nije sramota,a onoga ko konkurise za posao treba da bude izgleda sramota da pita bilo sta.A te glupe fore "ne pitaj za platu" se pricaju nama ovde.Idite na zapad,pa tamo je to normalno da se pita,cak se i pogadjaju kao na pijaci oko plate.Ovde lopovi uvode robovlasnistvo pa treba robove ubijati u pojam.

Zaista sam isao na razgovor u ovu firmu: Posao komercijalista, prodaje se neki cips, nema sluzbeni automobil, ne placaju troskove, plata je procenat od onoga sto prodam, pa su mi podvukli da mogu zaraditi i do 2000 Evra mesecno, sve zavisi od mene i ako ne prodam nista problem je u meni. I ja se tako posle svih takvih iskustava pokupim, uzmem svoju diplomu ekonomiste i odem u Nemacku i ovde vozim kombi, zivim, nije nesto posebno ali imam platu. Svi su me pritiskali da pokusam da nadjem neki posao sa faxom ali ne zelim da se borim vise, uhvatio sam pristojan zivot i to vise necu rizikovati. Uglavnom sam sam ali bolje i to nego se druziti sa nasim ljudima ovde. Ako Bog da da nadjem neko pristojno devojce i da se ozenim pa da pocnem da zivim dosadan zivot bez talasa jer mi je talasa preko glave.

treba raditi za slavu a ne za novac.
sa slavom placas sve racune kupujes deci hranu.Kreteni

U Srbiji?Pa recimo uvek je rano!!!?

Svaki normalan poslodavac zna da zaposleni rade za platu, i da im je plata najvažnija, i da iako ne pitaju odmah za platu, prvo na nju pomisle.

Normalnom poslodavcu je jasan odnos zaposlen-firma: ti radiš - zato te firma plaća. I dok god je tako, svi su zadovoljni.

Samo glup poslodavac može da pomisli da je onom ko konkuriše za radno mesto prioritet - prosperitet firme i još više para u džepu vlasnika.

A ona Viktorija svakako radi za eksere i tapšanje po ramenu. Noj je plata nebitna. I plaća račune tapšanjem po ramenu, valjda.

Sasvim je u redu pitati za platu još na prvom razgovoru. Time poslodavcu daješ do znanja da ti je jasan uzročno-posledičan odnos rad-plata.

Tejlor je ustvari srećna osoba jer nije ni ušla u kompaniju u kojoj su poremećena shvatanja rad-plata.

Ja radim poslove po ugovoru. Prvo pitam šta je posao da bih mogao da kažem da li sam sposoban za taj zadatak, a sledeće je honorar. Ko se ljuti zbog toga, nek zove nekog drugog.

Pravo vreme da pitam za platu je odmah, jer ja ne radim za lepe oči ili za politiku kompanije, već isključivo za pare :)) Naravno, zato što tako razmišljam verovatno imam svoju firmu i zapošljavam druge, ali uvek odmah pregovaram o finansijama to zavlačenje je čisto licemerje, a kada sam bio mlađi i još uvek radio za druge (doduše, uvek kao free-lancer, na šta sam veoma ponosan, nemam dana radnog staža kao klasičan zaposleni, uvek sam bio ili slobodan strelac ili radio u svojoj kompaniji :) ), uvek sam na prvom sastanku, odmah posle razgovora o samom poslu, njegovoj prirodi i uslovima (što je najvažnije), ako protivstrana već nije pomenula finansijske uslove, ja načeo priču o tome. Nema ničeg ljigavijeg od savremene korporatne demagogije po kojoj šatro zaposleni rade za ne znam šta, a ne primarno za novac, to nema veze ni sa tržištem, ni sa kapitalizmom, to je čisto zlo i laž, a menadžeri po takvim firmama u velikoj većini slučajeva (čast malobrojnim izuzecima koji vuku firmu) imaju mentalitet klasičnih birokrata (znam to odlično, sarađivao sam sa većim brojem multinacionalnih korporatnih moloha) i u pravom biznisu, kada bi sami nešto trebalo da vode i opstanu na realnom tržištu bez ogromne organizacije za leđima, totalno bi propali, i vrlo često i propadaju kada se prevare i odu u privatne vode.

Ne, nego će joj glavni motiv biti doprinos čovečanstvu u oblasti online naručivanja hrane.
Nismo svi vaskularni hirurzi ili top naučnici pa da naš posao ima neki dublji smisao. Većina ljudi se bavi suštinski banalnim poslovima. Sasvim je u redu da novac bude glavni motiv. Sve ostalo je foliranje.

vreme je ODMAH. Svi radimo ta platu. te korporacijske bajke nek prodaju amerima

Ja u mailu pisem ocekivana plata: min ...e. Mislim da je to ok da ne gubimo vreme ni ja ni oni. Mislim da je to izuzetno korektno i potrebno napisati. Naravno ako znate da radite svoj posao ako ne to bi bio cist bezobrazluk

uskoro cemo postavljati pitanje poslodavcima " da li za posao koji nudite dajete platu"

Zasto prerano?
Pa bolje da se ne gubi ni njeno ni njohovo vreme, ako ona nece pristati na datu sumu.
To je kao u oglasima za kola npr. kad mi napisu dogovor. Takve ljude obicno ne zovem, al kad zovem prvo pitam za cenu jer sta vredi da se dogovaramo tu 2 sata, ako ja nemam tu sumu koju on trazi

Najbolje da sačekaš da ti par meseci kasni plata pa onda onako izokola, da poslodavcu ne skoči naglo pritisak.

Jok radiće za pola kile pasulja! HR gluposti. Zasto neko ne bi mogao na prvom razgovoru saznati bar raspon plate za poziciju za koju konkurise? Zasto bi neko trosio vreme na nebrojene krugove intervjua ako mu finansijska ponuda ne odgovara??

U Srbiji otprilike posle 12. plate koju niste dobili!

Svašta. Da, svi rade iz ljubavi prema poslu. I ta firma radi za osmeh svojih klujenata/mušterija.

“Ćao, Tejlor, tvoje pitanje otkriva da tvoji prioriteti nisu u skladu sa politikom naše kuće."

Odnosno: Politika naše kuće (i svih ostalih kuća u svim delatnostima) jeste da je tvoje samo da radiš, a ne da pitaš za platu, prekovremeni rad ili slobodne dane za praznike... Još bi se bolje uklopila u našu politiku ako bi radila besplatno a najviše šansi u našoj kući bi imala kad bi ti nama plaćala za to što smo ti omogućili da robuješ, ovaj, radiš kod nas.

Ha! Posao je rad za druge, najnormalnije je da se pita za platu i beneficije. Kao sto firma bira radnike tako i radnici treba da biraju firmu. Jednom sam pitao coveka koji me je intervjuisao kako se njemu dopada da radi za tu firmu. Dobio sam odgovor koji mi je odmah stavio do znanja da od njih treba da bezim. Ucinili su joj uslugu, sa takvim ljudima ne treba nista raditi. Ocekivali bi da radite prekovremeno bez nadoknade, da radite sve sto vam kazu bez pogovora i da ste dostupni 24h na dan. Kapitalizam je zalutao od propasti Sovjestkog Saveza, toliko je arogantno uobrazen da vecina ljudi koja placa druge misli da cine nekome uslugu. Od rada za druge se niko nije obogatio, JOB = Just Over Broke. Ako cete vec da rmbacite za druge onda barem izaberite neke koji ce prema vama biti iskreni i ljubazni. I glasajte nogama, cim vas cimnu preko granice odmah otkaz i sledeca firma. Dobrih radnika nikada dosta, ko ume da radi uvek ce nesto naci. A oni koji se grcevito drze svojih poslica cesto zavrse kao klinicki slucajevi, sto zbog srca, sto mentalno. Za cije babe zdravlje??

Ne treba pitati naravno i junaciti se tu kad niste junak nikakav, treba samo pristati na rad, raditi od 12 - 16 sati dnevno. Vikendom biti raspolozen da te zovu. Za odmor takodje ne treba pitati jer moze se i bez njega. Najbolje bi bilo da se hranite zdravo, da jedete svaki dan losos i avokado, nar i bifteke, sve to spremljeno na hladno cedjenom ulju od masline i zaciniti safranom, kako nikada se ne biste razboleli i otisli na bolovanje. Ukoliko vam ponude platu, vi im malo smanjite satnicu da ne bude kako ste tu zbog para a ne zbog posla.

naravno,odmah pitas za platu,na osnovu plate mozes da zakljucis koliko te neko postuje tj. koliko je posao vredan odricanja.ako se uvredi znaci da nije ni planirao nesto da te placa a takvih ljigavih koji zive od iskoriscavanja drugih ima na svakom cosku.mozda je drugacije preko,ali kod nas moras odmah da znas skim imas posla...

Poslodavci, vlasnici firmi su organizovali posao da bi covecanstvu ostavili umetnicka dela razne vrste. Ne da bi zaradjivali novac. Nikako. Zato bi bilo sasvim pozeljno da ostali volontiraju, eventualno jos da daju neki prilog, sem rada.

mislio sam da samo u Srbiji ides na razgovor za posao, tri kruga testiranja, pa cekas mesec dana da te pozovu i kazu da si primljen, pa tek onda i to da ti je plata 250 evra. Pravo vreme za pitanje koja ti je plata je odmah nakon sto ti poslodavac kaze koja je tvoja pozicija, posao, odgovornost i radno vreme. Znajte jedno: poslodavcu je potreban dobar radnik vise nego dobrom radniku posao.

Redovna pojava u Srbiji, cim pitas za pare, odmah si nepozeljan!
Svet se pretvorio u klasicno robovlasnicko drustvo, u kom se pita samo za duznosti i obaveze, a prava bilo kog zaposlenog su tek na pedesetom mestu. Dakle plata, vikendi, odmori i praznici su apsolutna tabu tema ako zelite da dobijete (ili zadrzite) posao!

A što bi bilo rano? Onaj ko vredi treba da pita za platu. Kompanije ako žele kvalitetnog radnika treba da znaju da zadovoljni radnik je preduslov za napredak. Znači plata, mogućnost napredovanja i psiholog na poslu za savetovanje u slučaju problema. Elem u Srbistanu em mala plata em se uvrede ako pitaš kolika je plata, ili kad pitaju koliku platu očekujete i zgroze se kad kažete neku realnu cenu rada.Jedva čekam dan kada će mašine raditi umesto nas.

Gospodjica/gospodja Tejlor treba da peva sto se nije zaposlila u doticnoj kompaniji. Njihov odgovor otkriva da im je prioritet da nadju roba, koji radi i ne pita za platu, da se izrazim u slicnom tonu kao i oni. Svi radimo za platu, svi bi vise voleli da ujutru ustanemo i odemo na pecanje ili u setnju, a ne da radimo i nerviramo se za koricu 'leba. Mozda ima par srecnika na ovom svetu kome se potrefilo da je posao=hobi, ali vecina radi zato sto mora. Zato ti menaDJerski fazoni tipa "misija kompanije", "radimo jer volimo" itd, sluze samo da zamajavaju prostu raju...

Ima jedna dobra anegdota kada je covek na razgovoru za posao pitao,a kolika je plata?Poslodavac kaze,sada je 200e a kasnije moze da bude i 1000e.Dobro,hvala,doci cu ja onda kasnije!!

Odmah

Kakva "politika" Kompanije, kakvi bakraci.Odgovor samo znaci da su hteli da joj daju najnizu mogucu platu za najvece moguce angazovanje.

Ti bi jos i platu???!!!!

E, sad kad bi ona imala puno prijatelja, ali pravih, da spuste ove umisljene na zemlju. Da naruce hranu, pa da kazu: "zao mi je, meni je prioritet jelo, a ne placanje". Ali dzabe, tesko je dohakati takvim oholim idiotima.
I, da, ne bih pitao odmah s vrata na intervjuu za posao kolika je plata, ali bih gledao da to nekako provucem kroz razgovor, ako ne prvi, a ono drugi svakako. Na treci nema svrhe ni ici ako ne kazu bar otprilike...

Pravo vrijeme za postavljanje tog pitanja je odmah. Rad se podrazumijeva, ali i poslodavac mora vas postovati, jer vi ne trazite posao radi njega, nego radi novca kojim cete sebi obezbijediti egzistenciju. Poslodavac koji je odgovorio kao ova zena, ne zasluzuje da mu iko podnese prijavu za posao.

Danas ne smes nigde da pitas kolika je plata..a zbog toga si i dosao tu..tesko foliranje

Kada bi svaki kandidat postavljao ovakvo pitanje, gde bi nam bio kraj. Nego uvek imamo one sto cute, zabiju glavu u pesak i puste da ih izrabljuju i time odmazu svim ljudima. Uvek pitam bez i malo blama koliko ste spremni da me platite. Naravno ostro insistiram na prijavljivanju odmah i sad a ne probni rad, neka ti mama proba , ja ti mama nisam.

Ustvari bi trebalo biti Zakonom uredjeno da poslodavac MORA jos u natjecaju za posao objaviti tacan iznos plate za poslove koje trazi od radnika da budu obavljeni. Ovako se ljudi maltretiraju i odgovaraju na stotine bezveznih pitanja, a kada kandidati postave ono jedno pitanje zbog kojega svi rade - kazu im da nisu u skladu sa vizijom firme ili sl.!?!?!? Ovako ocito ne funkcionise!

Pita za platu onaj koji nije očajnik. Zato su se poslodavci i potrudili da stvore sistem gde nema takvih. Ropstvo počinje tako što zarada postane tabu.
Na nesreću, iz iskustva znam da očajnici nisu ništa gori radnici od onih koji stavljaju svoje uslove ili insistiraju na nekim privilegijama. Obično se ispostavi da su samo arogantni i egocentrični, ne i sposobni. Takvi se jednako tako odnose i prema poslu.
Za punu informaciju ove priče, valjalo bi znati koga su "umesto nje" zaposlili? Ubeđen sam da nije ništa gori ili gora, naprotiv.

Uvek pitam ovo. Radim samo na mestima na kojima pristanu da mi plaćaju prekovremeno. Više puta se desilo da poslodavac ne želi jasno da mi odgovori na pitanja koja je ova žena postavila. Nismo se više čuli i bolje je tako jer sam imao jasan osećaj da nešto muljaju. Radim kod onih kojima ovo ne smeta i nemam problema.

Nije samo pitanje kada je pravo vreme da pitate za platu, vec i koga pitati. Ako vas intervjuise njih 5-6 sto je obicaj u velikim firmama, ovo je tema o kojoj se prica sa HR a ne bilo kim.

Nije samo pitanje kada je pravo vreme da pitate za platu, vec i koga pitati. Ako vas intervjuise njih 5-6 sto je obicaj u velikim firmama, ovo je tema o kojoj se prica sa HR a ne bilo kim.
(DC, 17. mart 2017 13:38)

Apsolutno se slazem sa Vama. Ja sam vrlo iznenadjen brojem komentara koji podrzavaju osobu iz teksta. Kao neko ko je nekoliko puta dobio jako dobre poslove na zapadu savetujem one koji bi odmah da pricaju o plati da za bilo kakav posao (cak i u jednostavnoj situaciji gde znate sve o poslu za koji konkurisete). Prvo, zato sto je to deo bazicnog pregovarackog principa da se o novcu ne prica na pocetku.... uvek se dobro prvo saznati sta je tacno predmet posla, na primer nije isto ako se od nekog ocekuje da putuje 30% ili 70% vremena. Takodje, da li se dobijaju kola, ko placa benzin, koliko ima dana odmora, nesto sto je vama bitno itt, itt. Sve su to pregovori, nisu preogovori samo o novcu. Kada sve ovo saznate imacete vise argumenata za konacnu diskusiju o ceni – na primer, poslodavac vam nije dao kola, vi to koristite kao argument u razgovoru o plati... ovo je dobronameran savet, na svakom je da odluci u datoj situaciji.

Kod normalnog poslodavca -uvek.

Posten poslodavac ce da napise sta trazi od zaposlenog i koliko je to spreman da plati. Ostali love u mutnom, ponavljaju oglase, i nadaju se da ce da im naleti kvalitetan radnik za male pare.

Mislim da je najnormalnije da pitate za platu na istom onom intervjuu na kome saznajete koje su vam radne duznosti. Normalni i uravnotezeni poslodavci ce vam i sami to reci, pre nego sto pitate. Ali, preovladjuju oni manje uravnotezeni, a najgora vrsta su oni koji se bogzna kako uvrede kad ih pitate za platu. Takvi ce onda i "svakog prvog" da se mrste i da zatezu oko novca. Ja radim za novac, isto kao i poslodavac. Kada sam bio sasvim mlad, imao sam i druge ciljeve, na primer, da naucim posao na pravom mestu, ali ne mozete to koristiti kao stalni izgovor da placate radnike ispod realne vrednosti njegovog rada. Ulica je dvosmerna i ako kao poslodavac ne vodite racuna o ljudima ne mozete racunati na njih u teskim vremenima. A njih ce biti - pre ili kasnije!

Posle godinu dana rada bez plate.

Ma najbolje da radimo za dzaba, naravno da treba da se pita odma za platu, jer ne zelim da gubim svoje vreme u kojekakvim razgovorima i da na kraju saznam da cu raditi za sicu!

A politika kompanije je da ne placa radnike!?

Ozbiljan i odgovoran poslodavac treba da kaže kolika će biti plata...

Zasto prerano? I ja bih pitala na prvom intervju naravno da te zanima za koliko ces raditi uostalom zar ne radimo najvise zbog para?

Pa sta je trebala,da cuti,trpi i radi za minimalac do penzije?
Iole profesionalan poslodavac ce vec na prvom sastanku otvoreno potencionalnom radniku odmah reci visinu plate,izmedju ostalog.

Stvarno ne znam sta je tu lose.Imas obaveze,pa valjda je normalno da ti kazu prava i zaradu.Ali to je kod tih takvih firmi i poslova,gde ti ne treba nikakva diploma i gde moze svako da radi...

Pa u Srbiji je nornalno to pitati kad su plate mizarne i bolje je sedeti kuci nego da te neko jase za minimalac :-)
Saseces u korenu, kolika je plata?
- Minimalac
-Hvala,ali ne hvala bije u skladu sa politijom moje kuce! pozdrav!

Glupost.
Dva puta sam zaposljen, a da sam na prvom razgovoru razgovarao o plati.

Pred kraj izlaganja poslodavca, naravno. Kada ste sigurni u to sto se trazi od vas, znate i koliko zelite to da naplatite.

Odmah je vreme. Ja sam poslodavac i ne ocekujem da iko radi na vazduh.

Stvarno ne vidim ništa loše u tome da neko pita na koju platu može da računa!

U pitanju je čist poslovni odnos između radnika i poslodavca, u koji radnik stupa ne iz ljubavi iushićenja prema poslodavcu nego zato što nema posao ili ima posao kojim je nezadovoljan.

Ako poslodavac očekuje da mu neko radi za slavu ili da na pitanje "zašto želite da radite za nas?" priča neke glupe bajke tipa "jer mislim da ćete mi omogućiti svestran razvoj i napredovanje na profesionalnom i ličnom planu", onda radnik koji to priča je neiskren, a poslodavac koji to očekuje je ljigavac i izrabljivač koga treba zaobići u širokom luku!

Naravno, pitanje plate ne treba da bude prvo pitanje koje kandidat postavlja i treba ga postaviti pravoj osobi, ali da sam ja poslodavac, mene bi veoma začudilo da me to budući radnik ni ne pita. Iz toga bih zaključio da ima posla sa očajnikom koji pristaje na bilo šta sam da bude nešto!

Mada, da sam ja poslodavac (kao što nisam i nikad neću biti), ja bih u samom početku rekao "kod mene možeš da računaš otprilike na toliko" i mislim da bi to bilo vrlo fer.

Mnogim poslodavcima bi se mnogo svidelo da reč "plata" postane nepristojna reč koja se ne pominje u pristojnom društvu, ali nadam se da radnici to neće prihvatiti i da će se držati principa "for a dollar's work - a dollar pay. No more, no less!"

ćao, hvala ne emailu. drago mi je da nisam gubila vreme da dolazim negde gde neću dobiti šansu za normalan život i rad.

kada bi smo se svi tako odnosili ne bi bilo ovoliko nepravde

Pravo vreme za ovakvo pitanje i jeste razgovor za posao. Na kraju krajeva, to i jeste profesionalizam, kad radiš za platu i onoliko koliko te plaćaju (nikako više), a ne ova moderna "motivaciona politika" gde se od aplikanta očekuje da (za minimalac) bude dužan da se zaljubi u firmu i sve njene vizije i misije.

Klasično psiholosko zlostavljanje, manipulacija, ucena i ucukivanje radnika.
Naravno da je informacija o plati najbitnija, šta se prave blesavi.
Šta, šefovi, direktori radi za dzabe, a sve iz ljubavi i entuzijazma prema firmi?

Pre nego što stupite u radni odnos. Morate znati za šta radite.

ako je radno mesto jasno definisano tako i nadoknada treba da bude jasno definisana

ukoliko kandidat ispunjava vise ili manje zahteva finalni iznos se dogovara

sve drugo je gubljenje vremena i lov u mutnom

Jedino sto mi je rečeno i sto se ponavlja na svim treninzima u zavodu za zaposljavanje je to: niti vi pitate za platu a ako oni vas pitaju ne odgovarajte tacne sume, vec nesto tipa, s obzirom da pocinjem sa radom koliko ste vi spremni da mi platite... znam da skroz glupo zvuci, al pojedine firme i poslodavci pate od takvih stvari, a opet vama je bitno da se infiltrirate negde u ovo ludo vreme. Ovim ne podrazumevam razgovore u IT, ili ako imate ogromno iskustvo pa mozete da zahtevate. Mislim na mlade, neiskusne...

Pojedini poslodavci od kandidata prave prave folirante. Verovatno mnogi mastaju ceo zivot da rade u servisu za narucivanje hrane,pa je doticna Viktorija trazi prave zaljubljenike a ne ljude koji bi radili bilo sta da zarade za hleb.

U startu.

odmah na početku razgovora se pita platu, ako se razgovara o poslu. sve ostalo su HR floskule. naravno ovo ne važi za poslove volontiranja.

Nije uradila nista lose što je pitala za platu i da li će biti plaćena za neradne dane.

Iako mnogi uzimaju ovo zdravo za gotovo poslodavci igraju na tu kartu kako bi se izvuki od obaveza tvrdeći da ti uslovi nisu ni bili nuđeni kandidatu i da je kandidat svojevoljno pristao.

Iako zakonski poslodavac mora da obezbedi sve uslove propisane zakonom ako kandidat prihvati ugovor gde se oni eksplicitno ne naglašavju smatra se da ih se svojevoljno odrekao i time gubi pravo žalbe i naknade (to je sudska praksa).

Poslodavci koji tvrde da prioriteti njihove firme nije zarada su lažovi jer u protivno bi morali biti klasifikovani kao humanitarna ili volonterska organizacija što nisu.

Iskreno koja firma postoji da ne zarađuje? Oni bi opet bili volonteri ili bi propali.

Opet, nije nikakva greška pitati poslodavca u visini plate jer je to jedan od odlučujućih faktora za kandidata i poslodavca.

Ako znas posao, pitaš sta konkretno treba da radis, kad ti objasni pitas kolko cu da budem placen za to.. I odes kući, prosto..

Pa u kompanijama je sada praksa da se popunjavaju upitnici sa svakojakim pitanjima ,pa cak i o privatnim stvarima...Medju tim pitanjima je i pitanje "ocekivani iznos mjesecne zarade",ako tu niste skromni vasa ponuda ce se tesko razmatrati.Iako je to nesto sto svakog ko konkurise za posao najvise zanima..pa ako iz kompanija zele saznati razne stvari o nama,mozemo i mi valjda saznati ono najosnovnije sto se tice samo nas.

Fino od tebe traze da budes profesionalac a kad se to id njih trazi ne odgovaras. I doista ako si profesionalac nema sive zone za tebe, pogotovo kao poslodavca . Trazim od tebe to i to, bices placen toliko i toliko.

svi radimo za novac a ne da prihvatimo posao a dobijemo nesto.

Ovo nije bilo prerano, prvi razgovor je već bio obavljen. Možda nije trebalo da postavi pitanje putem poruke, ali to je već drugi problem.

U poslednjih desetak godina su mi najzanimljiviji oglasi gde se pod odeljkom "Šta mi nudimo vama?", nalazi "mogućnost zaposlenja". Ako je to sve što nudite, a od mene očekujete kreativnost, posvećenost, tačnost, iskustvo i znanje o poslu - neka hvala, ima i drugih poslova!

Na zapadu gde su neke stvari uređene otprilike se može pretpostaviti koliku minimalnu platu nosi koja pozicija.
Kod nas - prvo treba pitati za visinu zarade, jer se ovde može desiti da ti primanja budu i mnogo niža od minimalca. Zašto ići na razne razgovore, gubiti vreme i truditi se da bi se na kraju saznalo da plata neće pokriti ni putne troškove do posla?

Kada mi se detaljno objasni šta radim,koliko radim dnevno mesečno godišnje,da li plata zavisi od ostvarenog finansijskog plana i slično tek tada MORAM da pitam za platu.

Radim za platu i posao biram na osnovu nje, uslova za rad i mogucnosti za napredak. Ako oni mene mogu da pitaju za znanje i iskustvo, mogu da ih i ja pitam za platu. A mozda bi vise voleli da se igramo igre pogadjanja, tipa - sta vi znate da radite - zasto me to pitate, videcete kada me angazujete!

odmah!

Normalno je pitati za platu. Ne zelite da radite za poslodavca koji smatra da treba da budete srecni sto ste uopste dobili posao. Sa takvim poslodavcem ce pre ili kasnije nastati problem. U slucaju da zelite da se prvo dokazete na poslu vi predlozite neku minimalnu cenu ispod koje niste spremni da radite u okviru probnog rada a kasnije pregovarate za dalje.

Evo ja radim jer ne znam sta bih od sebe i da poslodavcima povecam prihode...Realno, bicu najlojalnija, najvrednija, najprofitabilnija ako me platite. Najbolje da idem na 454356 krugova i razgovora i bacam pasulj kolika bi mi bila plata. Hvala, nisam zainteresovana. Ako mi u prvom ne kazu koja su moja prava i obaveze, na drugi se ne javljam.

Jok, ona joj je ujna pa ce da radi iz ljubavi i subotom i nerdeljom, i posle radnog vremena...... Za olos koji izrabljuje radnike i ne treba raditi... Dobro je sto je to izbilo odmah u startu da zna kakva je firma i da ne gubi svoje vreme na takvu i za takvu firmu!!!

Poenta je: ko pita, nije spreman da radi za malo, ko nepita spreman je da radi za sitnis, tako da sto se poslodavaca tice sasvim ok razmisljanje, bolje dobiti radnika koji ne pita. Do guse je u g...., mogu mu dati nista, ali ce biti sretan sto bar ima posao. Truli kapitalizam, to isto uce i na seminarima, kako pronaci posao - finansijeri uglavnom poslodavci. Problem je sto su ljudi obezvrijedili rad svojim nacinom razmisljanja, bolje ista nego da sjedim kuci, a ko te pita sto to nista nije dovoljno ni za platiti hranu i prevoz.

Sreća u nesreći. Nesreća je da nije dobila posao koji je želela. Sreća je da od poslodavca kome je problem pitanje u vezi plate i onako treba bežati glavom bez obzira. Tako da ne treba da žali što je nisu primili.

vreme je ODMAH. Svi radimo ta platu. te korporacijske bajke nek prodaju amerima
(DaLanik, 17. mart 2017 12:30)

Da si ziv i zdrav u USA se na prvom razgovoru odmah kaze predvidjena plata za poziciju. To su fore naših pilićara....

Pa ljudi rade na platu, ne na vazduh, benzin, struju...

Odmah! Ako poslodavac reaguje kao navedeni u tekstu, bezite od takvih, inace cete kasnije na pitanje tipa kad cu da dobijem platu koja kasni tri meseca dobiti isti odgovor. Zato bolje odmah saznati sa kim imate posla.

Poslodavac to mora da kaze na razgovoru za posao. Opis posla, neophodne vestine i znanja i visinu zarade i mogucnost napredovanja. Ona je verovatno poucena prethodnim iskustvom pitala da li oni postuju zakon .... jer je cinjenicno stanje da poslodavci znaju da izrabljuju radnike pa da manipulacijama o alavosti radnika pokrivaju sopstveno bogacenje. Ali opet poslodavac ima pravo da zaposli radnika kog hoce i radnik ima pravo da radi pod uslovima na koje pristane.

Šta mislite o prekovremenom radu? A šta vi mislite o plaćanju istog? Ljudi, cenite i poštujte sebe.

Kada se dogovarate da radite na nekoj visokoj poziciji i trenutno imate jako radno mesto, nije problem još na početku raščistiti situaciju u vezi okvirnog iznosa plate. Ali za slabije poslove, to ne ide na početku. Generalno, sve zavisi od ponude i potražnje. Ako je niska ponuda, o plati se priča odmah, a ako je visoka ponuda, žao mi je ali plata dolazi na kraju.

Meni nemci prvo rekli za platu po radnom satu, pa tek posle nekog vremena sta cu da radim... U Americi je sve naopako, a kod nas jos gore.

U srbiju? Nikad!

Kada sam se ja pre nekoliko godina prijavljivao u Nacionalnu službu za zapošljavanje, kao nezaposleno loce, dali su mi da popunim upitnik u kojem je pored ostalog bio i veliki broj pitanja nalik sledećim:
Da li biste pristali da radite:
- 4 sata dnevno?
- 12 sata dnevno?
- noću?
- po smenama?
- vikendom i praznicima?
- van mesta stanovanja?
- posao koji nije Vaša struka?
- privremene i povremene poslove?
- posao koji je ispod vaše kvalifikacije?
- terenske poslove?
...

Ali niko ne spominje platu! Da, da, da i na sva takva pitanja je (uglavnom) odgovor da, ali za odgovarajuću platu.

A što se tiče Tejlor, ako je bila ozbiljno zainteresovana za taj posao, trebala je da sačeka da je prime na razgovor za posao, pa da pri kraju postavi pitanje zarade. Tako bi ne samo pokazala da ceni poslodavca, već bi izbegla moguće nesporazume. Da bi znala da li je plata odgovarajuća, mora da zna šta je njen posao i koja je njena odgovornost. Postaviti potanje "kolika će biti moja plata?" pre pitanja "koje će biti moje dužnosti?" je u najmanju ruku neozbiljno i lakomisleno. Pošto je poslodavac verovatno imao dovoljan broj kandidata, nju su odbili. Da im je trebala, Vikrotija bi joj odgovorila: "O plati i drugim pitanjima ćemo razgovarazi u četvrtak, kada dođete". Ja bih na mestu poslodavca izabrao drugu varijantu, ali ako neko nema vremena da razgovara sa 200 kandidata, mora napraviti neku selekciju...

A sta kao treba da joj bude drago da radi za njih i donosi NJIMA novac, to je ok. A kada pita za novac koji bi dobila za VLASTITI rad, onda se to kao ne uklapa u njihovu politiku ?!

Tako sam se i ja zeznuo dok sam razgovarao sa americkim NCR-om, sve se dogovorili, cak i platu ali sam naknadno pitao kad su slobodni dani i generalno kakvo je radno vreme. Nisu mi se javili nesec dana, ja ih pozvao i odgovor je bio.... Jos cekamo na odgovore na vasa pitanja (iz centrale). Vise se nismo culi.

Pa ocigledno ! Kada se rukujete , potpisete da ste njihov rob , onda pitajte za platu ! TAKO SE U srbiji RADI

normalno je sto je zelela da zna kolika bi joj bila plata, ali je to mozda trebala na razgovoru da pita

Odmah...

nakon sto poslodavac ni nakon finalnog izbora ne ponudi iznos

ukoliko si siguran da mozes odgovoriti zadacima na poslu,pitanje plate se postavlja odmah!

Legetimno pitanje, i ako je takva politika firme onda definitivno i ne treba tu da radi! Titov uspjeh je što je napravio državu gdje je radnik bio veoma bitan jer je u suštini on taj koji privredjuje, a ne ove silne guzonje. Sad smo samo topovsko meso, i ako nećeš da radiš jer te izrabljuju kao u doba feudalizma ima deset ljudi koje jedva čekaju na tvoje mjesto!

Pravo vreme za pitanje o plati je , prilikom razgovora o poslu.
Pametni ljudi kazu na dnu njive. Sve ostalo su prevare propalih poslodavaca,

Odmah!

U ponudi za posao bi vec trebalo da bude definisana plata. Kompanija uglavnom pokusava da vam uvali minimalac (u ozbiljnim kompanijama postoji minimum za odredjena radna mesta), a posle pregovarate za više. Pitanje o plati i uslovima treba pokretati kada dobijete ponudu, nikako pre toga. Ukoliko vas pitaju koliku platu ocekujete a to uglavnom rade, prvo se informisite o prosecnim platama za takva radna mesta, za domace, strance, expate itd. Tako je bar u bogatim zemljama, kod nas...jbg..

Bas na vreme je pitala a ta sto je pozdravila vidi se da nije na mestu sme stiti je!

odma'

Klasicno maltretiranje za obe strane...kazes lepo odmah kolika je plata i cao....odgovara ili ne odgovara...ovako,ne pita,pocne da radi,vidi situaciju i vise se ne pojavi na poslu....i sta ko time dobija...gubljenje vremena i zivaca i za jedne i za druge...

Pod mač bato, pod mač.

Prvo pitanje kolika je plata da ne trosimo ni mije a ni njihovo vreme.

Ja zaista ne znam za koje ste se pozicije vi ljudi prijavljivali. Mene kao inženjera, su na par intervjua u prvom krugu pitali koja mi je očekivana plata, ali nikada osim toga nije bilo više reči o tome na početku. Mislim da je to normalno, zato što ako ste dobri u tome što radite o plati pregovarate ali tek kada vidite koliko im je stalo da radite kod njih.

Po nasim poslodavcima nikada. A realno mislim da je ok pitati za platu pred kraj razgovora. I tu vec vidis sve sta ti nude i sta ocekuju od tebe. A na kraju i saznas koliko planiraju da te placaju

Ovo izgleda da je posao u Americi. Tamo je praksa obično za niže plaćene poslove da se u oglasu obično upise satnica a i koliko sati sedmicno rada. Sto se tiče drugih benefita to je sve po zakonu regulisano i sve se to podrazumjeva u većini normalnih firmi.

Ako je posao za stalno zaposlenje tj salary onda obično napišu od koliko do koliko je plata.

Kad je razgovor oni te u stvari pitaju za koliko bi radio, prije nego te i izaberu za drugi razgovor ili posao, to je da oni vide hoće li da troše vrijeme i sebi i drugima a isto tako da ponudiš manje nego sto su mislili i da te plate. Isto tako i da izaberu sličnog kandidata koji traži manje.
Kad te napokon izaberu da te zaposle onda ti kažu koliko ti nude platu a ti možeš da prihvatiš ili ne. Tu isti možeš malo da pregovaras ali to je to.

Ah, te propale sanse i izgubljene prilike da najzad nadjem kompaniju u kojoj ne sme da se pita kolika je plata...

mislim da je trebala da sačeka razgovor i da tom prilikom pita za platu, ovako se malo zaletela

Korektan poslodavac ce objasniti sve potrebne uslove rada pa i iznos pocetne zarade ali posto u navedenom primeru ocito poslodavac ocekuje da kandidati pokazuju neizmernu ljubav i opsesiju radom kod istog, nije cudno sto je takav odgovor. Ocito da najveci broj poslodavaca smatra da covek mora jedino da zivi za kompaniju kako bi mogao da im ostvari profit,a njegov licni zivot - koga briga, bitan je samo profit. Sve potseca na novi oblik,lepo osmisljeno robovlasnistvo.Da li stvarno mislite da ljudi koji postizu rezultate u svom poslu moraju da ga obozavaju ?

odmah po zavrsetku intervjua.

Ne bih komentarisao tekst, već činjenicu da sam EU Citizenu dao plus na komentar...

Mislim da tu mozda ima nesto vise, znaci pitanje je mozda samo prelomilo.
O plati se razgovara na samom kraju, pred potpis na ugovor. Ali dobro je pomenuti zeljeni najnizi i najvisi nivo, znaci od-do, vec u inicialnom kontaktu koliko da ne gubite vreme. Najnizi nivo je onaj na koji bi ste pristali a na osnovu opisa zadataka u oglasu sa nekim 'normalnim' uslovima rada za slicne poslove. Najvisi je onaj na koji bi ste pristali uz losije uslove rada tj. lose radno vrjeme, dezurstvo, obavezna putovanja itd.

Prosto, nije u skladu sa politikom njihove kuće.

A kod nas to pitanje glasi

DA LI MOŽETE DA KORISTITE KONDOM?

Može li spisak tih koji smatraju da je prerano pitala za novac jer mislim da ste ih izmislili. Hvala.

Pre intervjua poslodavac cesto ne zna koliko je spreman koju osobu da plati. To sto pise u rezimeu nije odgovor na sva pitanja poslodavca. Kad utvrde da je neko kvalifikovan za posao postavlja se pitanje da li je tek dovoljno dobar ili je izuzetno dobar. Na osnovu toga se odredjuje koliko radniku ponuditi. Da, poranila je s pitanjem

Pazi, ovo što je ona pitala je isto kao kad pridjes nepoznatoj devojci. Ako devojka hoće vezu i ti je na keca pitaš "Hoćeš sex sa mnom?" , ne možeš da očekujes da će da bude sa tobom u dugoj vezi i naravno da će da pomisli da ti je samo sex u glavi, s'toga dobices "korpu". Zna ona da se prvenstveno zbog toga prišao i svesna je da ti je to u glavi,ali se ne pita odmah na početku.

Sve je stvar procene. Ako je kandidat strucnjak u toj oblasti i potreban firmi, moze odmah. Ostali moraju da glume skromnost. Nekada je posao prilika da se stekne iskustvo i nesto nauci, ulaganje u buducnost. Pravilo je: pokazi kolko vredis, pa onda pitaj za pare.

pa odmah je pravo vreme.Ako su joj tako odgovorili,pretpostavili su da ce volontirati....

Prerano.
analogija slicna ranijem komentaru; ne pitas devojku na prvom izlasku koliko cete dece imati. Naravno da je ideja izlaska da pronadjes pravu osobu, i ako sve odgovara, stupis u brak i imas decu, ali to se ne pita odmah na pocetku.
Tako i za posao. Ako si ozbiljan oko trazenja posla, onda znas da treba da uradis domaci zadatak cak i pre nego sto apliciras za posao, a da ne kazem pre intervjua. Sve je na internetu ovih dana, tako da se i prosecne plate mogu naci tamo. Ne kazem da ces pronaci tacno u dinar, ali otprilike ces znaci da li je vredno tvog vremena ulozenog u intervju. Razlog zasto je ova devojka odbijena jeste tacno to; nije uradila domaci, sto znaci da joj verovatno i nije toliko stalo do posla. Samo sto joj je to receno na lep nacin.
Plata se sazna posle intervjua u ponudi od ljudskih resorsa (bar ovde u Americi), i tada se pregovara. Nikada ne treba prihvatiti prvobitnu ponudu, jer postoji toliko stvari koje se mogu ispregovarati...ali to je vec druga tema.
Summa summarum, devojka je pogresila sto je odma pitala za novac. Ni sam je nikada ne bih zaposlio sa takvim pocetnim pitanjem.

Kao i u banci kad postavite suvišna glupa pitanja: Koliko ja vama treba da plaćam mesečno kredit, koliki su ukupni troškovi, ima li dopunskih troškova, koliko meseci??? Onda vas naravno odbiju. A ako odete sa tim kreditom da kupite nov auto, pa vam naprave popuste od par hiljada evra zs keš, koji uprskate glupim pitanjem: Koliko ja treba sada da platim, sa svim popustima, pa sami odustanete.

Prerano svakako.
Podrazumeva se da će doći na red i ta stavka u razgovoru ali ako se forsira kao prioritet onda takav radnik nije spreman da uloži maksimalni trud u poslu nego se drži one naše koliko para toliko muzike.
Uništi nas liberalni kapitalizam.

Samo da se nadovezem na prethodni deo teksta, u zivotu je izuzetno vazno biti dobar takticar i diplomata.Mnoge stvari zasluzuju da se rese macem i pistoljem, ali od toga nema nista.Ko nema moc i znanje mora da ima strpljenje, ko nema mozga mora da ima kicmu, ko nema nista ne moze ni da ocekuje nista.
Danas u poslovnom svetu je aktuelno jedno sutra drugo, i svi se tome prilagodjavaju.Ako kazu 20% na internet usluge ima i da bude toliko, nema tu price, ko moze bolje neka pokaze kako moze.
Ali na kraju svi su ljudi samo na recima humani, cim se malo osile svako gleda sebe i zaboravi na okolinu iz koje je potekao (cak nece da se javi ni u prodavnici).Isuvise mnogo radim sa ljudima i model ponasanja je svuda isti, sebicluk i JA uvek na prvom mestu.
Lako vam je da aproksimirate pricu i na poslodavca, njemu je vazan samo posao i profit, njegova zane i ljubavnica, putovanje i provod.Kakva socijala i kakvo napustanje posla zarad leka, tetke, psa i babe....
U buducnosti ce biti samo surovije i gore, medjunarodni projekat socijalizma je propao, i stvara se nesigurna klima sa ciljem depopulizacije planete.
I taj plan jako dobro funkcionise u Srbiji, bela kuga u punom zamahu sa tendencijom eksponencijalnog rasta.

Kada sam pre 11 godina se zapošljavao u ovoj firmi u kojoj sada radim, na razgovoru za posao tj testiranje, ljuduski resursi, gomila stvari, nisam ni pomislio da pitam za platu.

Ali ne iz straha da me neće primiti, nego sam jednostavno znao da to radno mesto za koje kokurišem nije mesto doktora nauka, nego najniže mesto u toj firmi(čistačice nismo imali).

Moj trud je takav u predhodnih 11 godina da mi je plata šest puta veća u odnosu na tu prvu, promenio sam dosta radnih mesta, sada imam treću platu po veličini u firmi, a firma je u međuvremenu prodata i drugom vlasniku pre nekoliko godina i u svemu smo samo napredovali.

Ako sam dobro shvatio, i ako je priča istinita, dotična osoba je pitala kolika je plata pre nego što je i otišla na razgovor za posao. To se kosi sa svim poslovnim principima, i verujem da je promenila već mnogo poslova do sada.

U toku ovih 11 godina, za sve kolege koji su odmah na prvom razgovoru pitali kolika je plata, obično se nisu dugo zadržali, jer nisu bili u stanju da ispune zadatke koji se pred njih postavljaju, ili u prevodu, mislili su da su pametniji nego što jesu.

I pošto se bavimo intelektualnim poslom, jako nas sve brine(iako nisam vlasnik ove firme u kojoj radim), da generacije koje dolaze, jednostavno misli da, zato što imaju velike ocene, sve znaju, a realno ne znaju ništa, i očekuju da za to ne znanje, budu dobro plaćeni.

Pa jeste prerano. Pitas na sastanku.

i nije istina da je novac glavna stvar zbog koje svi radimo, sto ne znaci naravno da ne volimo da imamo velike plate.
ko radi samo zbog novca, brzo ce mu se posao smuciti. ima mnogo ljudi koji vole svoj posao i uzivaju u njemu.

izmisljena prica

Jednostavno, rekla je da bi htela PRVO da zna platu pa sve ostalo. Ocigledno da joj je prvo plata bila u kriterijumu a ne i to sta ce da radi, a svi znamo, a postoje mnoge takve kolege - da ti najmanje rade. I sta je sa tim "hvala unapred"? Naravno da su je odbili.

Pa uče nas da ne pitamo. Da nije "kulturno". No, svi normalni ljudi znaju da kod njih nećeš da radiš zato što npr. voliš da čistiš wc, peres sudove,ljustis krompir ili nešto treće. svi znaju da radiš zbog plate. Do sad na svakom razgovoru na kom sam bio se pominjala plata-ne cifra kao cifra nego "sat ti je toliko,prekovremeno tako,vikend ovako" ili "minimalac sa dodatcima isl", čisto da dobiješ sliku šta da očekuješ. Prerano je pitati kolika mi je plata a nisi ni počeo da radiš,poslodavci to gledaju sa strane: daj prvo je zaradi pa pitaj. A normalno,nama je bitno da znamo unapred.
To je dotična mogla saznati i od kolega prvi radni dan..

Da ima mnogo toga loseg u tome sto tekstopisac misli da je jedini cilj odlaska na posao plata. Ovo je samo nastavak onoga "kul je biti glup ajde da pobegnemo sa časa..."
Dragi nesrecni batice ili seko ti si HALFLAJF - poklanjas pola svakog svog dana nekome tamo ko ti za to daje platu...
A sta bi bilo kada bi svi ljudi ucili ZATO ŠTO IH ZANIMA i radili ZATO ŠTO VOLE SVOJ POSAO?
Da li ti je ikada palo na tu ogranicenu pamet da takvi ljudi postoje?

Pitao Srbin Japanca kako on postize tako velike uspehe u radu. A Japanac mu odgovorio:"Ja radim 25% za sebe, 25% za Preduzece, 25% za Cara i 25% za Japan.". Srbin se malo zamisli pa rece: "Pa i kod mene je isto, radim 25% za sebe, 25% za Preduzece, Cara nemamo, a za Japan me bas briga".

nikada! to pitanje nikada ne postavljajte na intervjuu za posao. poslodavac ce vam sam reci kad bude smatrao za shodno, a vi onda uvek mozete da odbijete ako vam to ne odgovara.

Prvi sastanak: Ćao ja sam taj i taj da ću dobijati redovno oral kad mi postanes devojka?? Lakše malo sestro ne ide to nigde tako a da su radnici uvek daaaleko manje placeni nego sto zaslužuju to stoji i da se očekuje od njih da budu maksimalno efikasni tako je stoji.

Sastanak poslodavac-potencijalni službenik je dvosmerna ulica.Ako u toku prvog sastanka nije bilo pomena novčane naknade za rad, nije trebalo da postavlja to pitanje preko - pisma! Već je imala zakazan drugi sastanak, to je bio teren na kome je ona trebalo da procenjuje/ocenjuje poslodavca. Sama činjenica da je pozvana na drugi sastanak govori da je bila dovoljno interesantan kandidat. Na tome sastanku je trebalo da istakne svoje kvalitete i korist koji bi kompanija imala od nje kao službenika. I da pregovara o visini naknade za svoj dobar rad. Ovako... Ostavila je utisak osobe nedovoljno sposobne za posao prodaje; pa ni sebe ne ume da proda!

zinjak,, ti nesto napisao, a ja te nista nisam razumeo?????

Pa kad sve dogovorite na kraju i plata. Lako je odbiti.

Citam komentare i pomalo mi je cudno da su ljudi toliko naivni a svi zivimo na istoj planeti.Prvo i osnovno pravilo u zivotu je da nema pravde, drugo da nepricas kada ne znas o cemu se radi, trece i nije vazno.
Elem poslodavac placa koliko misli da trebam, zaposleni prihvata samo ako ne moze bolje.Ko hoce bolje bude sam gazda. Nemojte se zaliti sto su bogati isuvise bogati, i da bi trebali da budu manje bogati da bi sirotinji bilo bolje.Samo opstaju najsposobniji a vecina je prasina (setite se pravila kod zivotinja).
Ko misli da bude top placen treba da zna, da ume, da bude taktican i to u pravo vreme i na pravom mestu.Van toga promasena meta.Dalje pitanje o plati je stvar procene poslodavca, ne mora da bude genericki definisana cifra, koliko koji mesec prihodujes toliko budes placen.Cak i na istom radnom mestu mogu biti oscilacije u plati (i to je normalno). Ne ocekujte pravdu i ususkanost, to moze kod mamae i tate a na trzistu rada nema, ko pre svati lakse ce izaci na kraj sa samimm sobom.Kome ne odgovara nek zadene za pojasom noz i u sumu.
Najredje na svetu je sigurnost, da se zaposli nauci i nerazmislja do kraja zivota, a neko drugi ce za njega da rovari po trzistu i nabavlja posao.E toga nema, borba je svaki meseca da se opstane, ko posustane dovidjenja.
Brutalno i nehumano ali je tako.

Ok je da pita za platu, nema tu nista lose. Medjutim politika kuce je takva da im ne odgovaraju ljudi koji pitaju za platu.

Vreme da se pita za platu je onda kad pokazes da si dobar radnik, jer ce svaki poslodavac platiti koliko treba da zadrzi takvog.

Пристојност налаже да се прво обаве формалности, кључно питање оставите за крај.

Pazi, ovo što je ona pitala je isto kao kad pridjes nepoznatoj devojci. Ako devojka hoće vezu i ti je na keca pitaš "Hoćeš sex sa mnom?" , ne možeš da očekujes da će da bude sa tobom u dugoj vezi i naravno da će da pomisli da ti je samo sex u glavi, s'toga dobices "korpu". Zna ona da se prvenstveno zbog toga prišao i svesna je da ti je to u glavi,ali se ne pita odmah na početku.

nikada! to pitanje nikada ne postavljajte na intervjuu za posao. poslodavac ce vam sam reci kad bude smatrao za shodno, a vi onda uvek mozete da odbijete ako vam to ne odgovara.

Prvi sastanak: Ćao ja sam taj i taj da ću dobijati redovno oral kad mi postanes devojka?? Lakše malo sestro ne ide to nigde tako a da su radnici uvek daaaleko manje placeni nego sto zaslužuju to stoji i da se očekuje od njih da budu maksimalno efikasni tako je stoji.

Vreme da se pita za platu je onda kad pokazes da si dobar radnik, jer ce svaki poslodavac platiti koliko treba da zadrzi takvog.

Jednostavno, rekla je da bi htela PRVO da zna platu pa sve ostalo. Ocigledno da joj je prvo plata bila u kriterijumu a ne i to sta ce da radi, a svi znamo, a postoje mnoge takve kolege - da ti najmanje rade. I sta je sa tim "hvala unapred"? Naravno da su je odbili.

Pre intervjua poslodavac cesto ne zna koliko je spreman koju osobu da plati. To sto pise u rezimeu nije odgovor na sva pitanja poslodavca. Kad utvrde da je neko kvalifikovan za posao postavlja se pitanje da li je tek dovoljno dobar ili je izuzetno dobar. Na osnovu toga se odredjuje koliko radniku ponuditi. Da, poranila je s pitanjem

Pa uče nas da ne pitamo. Da nije "kulturno". No, svi normalni ljudi znaju da kod njih nećeš da radiš zato što npr. voliš da čistiš wc, peres sudove,ljustis krompir ili nešto treće. svi znaju da radiš zbog plate. Do sad na svakom razgovoru na kom sam bio se pominjala plata-ne cifra kao cifra nego "sat ti je toliko,prekovremeno tako,vikend ovako" ili "minimalac sa dodatcima isl", čisto da dobiješ sliku šta da očekuješ. Prerano je pitati kolika mi je plata a nisi ni počeo da radiš,poslodavci to gledaju sa strane: daj prvo je zaradi pa pitaj. A normalno,nama je bitno da znamo unapred.
To je dotična mogla saznati i od kolega prvi radni dan..

Prerano svakako.
Podrazumeva se da će doći na red i ta stavka u razgovoru ali ako se forsira kao prioritet onda takav radnik nije spreman da uloži maksimalni trud u poslu nego se drži one naše koliko para toliko muzike.
Uništi nas liberalni kapitalizam.

i nije istina da je novac glavna stvar zbog koje svi radimo, sto ne znaci naravno da ne volimo da imamo velike plate.
ko radi samo zbog novca, brzo ce mu se posao smuciti. ima mnogo ljudi koji vole svoj posao i uzivaju u njemu.

Prerano.
analogija slicna ranijem komentaru; ne pitas devojku na prvom izlasku koliko cete dece imati. Naravno da je ideja izlaska da pronadjes pravu osobu, i ako sve odgovara, stupis u brak i imas decu, ali to se ne pita odmah na pocetku.
Tako i za posao. Ako si ozbiljan oko trazenja posla, onda znas da treba da uradis domaci zadatak cak i pre nego sto apliciras za posao, a da ne kazem pre intervjua. Sve je na internetu ovih dana, tako da se i prosecne plate mogu naci tamo. Ne kazem da ces pronaci tacno u dinar, ali otprilike ces znaci da li je vredno tvog vremena ulozenog u intervju. Razlog zasto je ova devojka odbijena jeste tacno to; nije uradila domaci, sto znaci da joj verovatno i nije toliko stalo do posla. Samo sto joj je to receno na lep nacin.
Plata se sazna posle intervjua u ponudi od ljudskih resorsa (bar ovde u Americi), i tada se pregovara. Nikada ne treba prihvatiti prvobitnu ponudu, jer postoji toliko stvari koje se mogu ispregovarati...ali to je vec druga tema.
Summa summarum, devojka je pogresila sto je odma pitala za novac. Ni sam je nikada ne bih zaposlio sa takvim pocetnim pitanjem.

mislim da je trebala da sačeka razgovor i da tom prilikom pita za platu, ovako se malo zaletela

Da ima mnogo toga loseg u tome sto tekstopisac misli da je jedini cilj odlaska na posao plata. Ovo je samo nastavak onoga "kul je biti glup ajde da pobegnemo sa časa..."
Dragi nesrecni batice ili seko ti si HALFLAJF - poklanjas pola svakog svog dana nekome tamo ko ti za to daje platu...
A sta bi bilo kada bi svi ljudi ucili ZATO ŠTO IH ZANIMA i radili ZATO ŠTO VOLE SVOJ POSAO?
Da li ti je ikada palo na tu ogranicenu pamet da takvi ljudi postoje?

Sve je stvar procene. Ako je kandidat strucnjak u toj oblasti i potreban firmi, moze odmah. Ostali moraju da glume skromnost. Nekada je posao prilika da se stekne iskustvo i nesto nauci, ulaganje u buducnost. Pravilo je: pokazi kolko vredis, pa onda pitaj za pare.

Kao i u banci kad postavite suvišna glupa pitanja: Koliko ja vama treba da plaćam mesečno kredit, koliki su ukupni troškovi, ima li dopunskih troškova, koliko meseci??? Onda vas naravno odbiju. A ako odete sa tim kreditom da kupite nov auto, pa vam naprave popuste od par hiljada evra zs keš, koji uprskate glupim pitanjem: Koliko ja treba sada da platim, sa svim popustima, pa sami odustanete.

Pa kad sve dogovorite na kraju i plata. Lako je odbiti.

Kada sam se ja pre nekoliko godina prijavljivao u Nacionalnu službu za zapošljavanje, kao nezaposleno loce, dali su mi da popunim upitnik u kojem je pored ostalog bio i veliki broj pitanja nalik sledećim:
Da li biste pristali da radite:
- 4 sata dnevno?
- 12 sata dnevno?
- noću?
- po smenama?
- vikendom i praznicima?
- van mesta stanovanja?
- posao koji nije Vaša struka?
- privremene i povremene poslove?
- posao koji je ispod vaše kvalifikacije?
- terenske poslove?
...

Ali niko ne spominje platu! Da, da, da i na sva takva pitanja je (uglavnom) odgovor da, ali za odgovarajuću platu.

A što se tiče Tejlor, ako je bila ozbiljno zainteresovana za taj posao, trebala je da sačeka da je prime na razgovor za posao, pa da pri kraju postavi pitanje zarade. Tako bi ne samo pokazala da ceni poslodavca, već bi izbegla moguće nesporazume. Da bi znala da li je plata odgovarajuća, mora da zna šta je njen posao i koja je njena odgovornost. Postaviti potanje "kolika će biti moja plata?" pre pitanja "koje će biti moje dužnosti?" je u najmanju ruku neozbiljno i lakomisleno. Pošto je poslodavac verovatno imao dovoljan broj kandidata, nju su odbili. Da im je trebala, Vikrotija bi joj odgovorila: "O plati i drugim pitanjima ćemo razgovarazi u četvrtak, kada dođete". Ja bih na mestu poslodavca izabrao drugu varijantu, ali ako neko nema vremena da razgovara sa 200 kandidata, mora napraviti neku selekciju...

Пристојност налаже да се прво обаве формалности, кључно питање оставите за крај.

izmisljena prica

Nije samo pitanje kada je pravo vreme da pitate za platu, vec i koga pitati. Ako vas intervjuise njih 5-6 sto je obicaj u velikim firmama, ovo je tema o kojoj se prica sa HR a ne bilo kim.
(DC, 17. mart 2017 13:38)

Apsolutno se slazem sa Vama. Ja sam vrlo iznenadjen brojem komentara koji podrzavaju osobu iz teksta. Kao neko ko je nekoliko puta dobio jako dobre poslove na zapadu savetujem one koji bi odmah da pricaju o plati da za bilo kakav posao (cak i u jednostavnoj situaciji gde znate sve o poslu za koji konkurisete). Prvo, zato sto je to deo bazicnog pregovarackog principa da se o novcu ne prica na pocetku.... uvek se dobro prvo saznati sta je tacno predmet posla, na primer nije isto ako se od nekog ocekuje da putuje 30% ili 70% vremena. Takodje, da li se dobijaju kola, ko placa benzin, koliko ima dana odmora, nesto sto je vama bitno itt, itt. Sve su to pregovori, nisu preogovori samo o novcu. Kada sve ovo saznate imacete vise argumenata za konacnu diskusiju o ceni – na primer, poslodavac vam nije dao kola, vi to koristite kao argument u razgovoru o plati... ovo je dobronameran savet, na svakom je da odluci u datoj situaciji.

Sastanak poslodavac-potencijalni službenik je dvosmerna ulica.Ako u toku prvog sastanka nije bilo pomena novčane naknade za rad, nije trebalo da postavlja to pitanje preko - pisma! Već je imala zakazan drugi sastanak, to je bio teren na kome je ona trebalo da procenjuje/ocenjuje poslodavca. Sama činjenica da je pozvana na drugi sastanak govori da je bila dovoljno interesantan kandidat. Na tome sastanku je trebalo da istakne svoje kvalitete i korist koji bi kompanija imala od nje kao službenika. I da pregovara o visini naknade za svoj dobar rad. Ovako... Ostavila je utisak osobe nedovoljno sposobne za posao prodaje; pa ni sebe ne ume da proda!

Prosto, nije u skladu sa politikom njihove kuće.

Mislim da tu mozda ima nesto vise, znaci pitanje je mozda samo prelomilo.
O plati se razgovara na samom kraju, pred potpis na ugovor. Ali dobro je pomenuti zeljeni najnizi i najvisi nivo, znaci od-do, vec u inicialnom kontaktu koliko da ne gubite vreme. Najnizi nivo je onaj na koji bi ste pristali a na osnovu opisa zadataka u oglasu sa nekim 'normalnim' uslovima rada za slicne poslove. Najvisi je onaj na koji bi ste pristali uz losije uslove rada tj. lose radno vrjeme, dezurstvo, obavezna putovanja itd.

Jedino sto mi je rečeno i sto se ponavlja na svim treninzima u zavodu za zaposljavanje je to: niti vi pitate za platu a ako oni vas pitaju ne odgovarajte tacne sume, vec nesto tipa, s obzirom da pocinjem sa radom koliko ste vi spremni da mi platite... znam da skroz glupo zvuci, al pojedine firme i poslodavci pate od takvih stvari, a opet vama je bitno da se infiltrirate negde u ovo ludo vreme. Ovim ne podrazumevam razgovore u IT, ili ako imate ogromno iskustvo pa mozete da zahtevate. Mislim na mlade, neiskusne...

Nije samo pitanje kada je pravo vreme da pitate za platu, vec i koga pitati. Ako vas intervjuise njih 5-6 sto je obicaj u velikim firmama, ovo je tema o kojoj se prica sa HR a ne bilo kim.

Zaista sam isao na razgovor u ovu firmu: Posao komercijalista, prodaje se neki cips, nema sluzbeni automobil, ne placaju troskove, plata je procenat od onoga sto prodam, pa su mi podvukli da mogu zaraditi i do 2000 Evra mesecno, sve zavisi od mene i ako ne prodam nista problem je u meni. I ja se tako posle svih takvih iskustava pokupim, uzmem svoju diplomu ekonomiste i odem u Nemacku i ovde vozim kombi, zivim, nije nesto posebno ali imam platu. Svi su me pritiskali da pokusam da nadjem neki posao sa faxom ali ne zelim da se borim vise, uhvatio sam pristojan zivot i to vise necu rizikovati. Uglavnom sam sam ali bolje i to nego se druziti sa nasim ljudima ovde. Ako Bog da da nadjem neko pristojno devojce i da se ozenim pa da pocnem da zivim dosadan zivot bez talasa jer mi je talasa preko glave.

Citam komentare i pomalo mi je cudno da su ljudi toliko naivni a svi zivimo na istoj planeti.Prvo i osnovno pravilo u zivotu je da nema pravde, drugo da nepricas kada ne znas o cemu se radi, trece i nije vazno.
Elem poslodavac placa koliko misli da trebam, zaposleni prihvata samo ako ne moze bolje.Ko hoce bolje bude sam gazda. Nemojte se zaliti sto su bogati isuvise bogati, i da bi trebali da budu manje bogati da bi sirotinji bilo bolje.Samo opstaju najsposobniji a vecina je prasina (setite se pravila kod zivotinja).
Ko misli da bude top placen treba da zna, da ume, da bude taktican i to u pravo vreme i na pravom mestu.Van toga promasena meta.Dalje pitanje o plati je stvar procene poslodavca, ne mora da bude genericki definisana cifra, koliko koji mesec prihodujes toliko budes placen.Cak i na istom radnom mestu mogu biti oscilacije u plati (i to je normalno). Ne ocekujte pravdu i ususkanost, to moze kod mamae i tate a na trzistu rada nema, ko pre svati lakse ce izaci na kraj sa samimm sobom.Kome ne odgovara nek zadene za pojasom noz i u sumu.
Najredje na svetu je sigurnost, da se zaposli nauci i nerazmislja do kraja zivota, a neko drugi ce za njega da rovari po trzistu i nabavlja posao.E toga nema, borba je svaki meseca da se opstane, ko posustane dovidjenja.
Brutalno i nehumano ali je tako.

Pa jeste prerano. Pitas na sastanku.

Pita za platu onaj koji nije očajnik. Zato su se poslodavci i potrudili da stvore sistem gde nema takvih. Ropstvo počinje tako što zarada postane tabu.
Na nesreću, iz iskustva znam da očajnici nisu ništa gori radnici od onih koji stavljaju svoje uslove ili insistiraju na nekim privilegijama. Obično se ispostavi da su samo arogantni i egocentrični, ne i sposobni. Takvi se jednako tako odnose i prema poslu.
Za punu informaciju ove priče, valjalo bi znati koga su "umesto nje" zaposlili? Ubeđen sam da nije ništa gori ili gora, naprotiv.

Kada sam pre 11 godina se zapošljavao u ovoj firmi u kojoj sada radim, na razgovoru za posao tj testiranje, ljuduski resursi, gomila stvari, nisam ni pomislio da pitam za platu.

Ali ne iz straha da me neće primiti, nego sam jednostavno znao da to radno mesto za koje kokurišem nije mesto doktora nauka, nego najniže mesto u toj firmi(čistačice nismo imali).

Moj trud je takav u predhodnih 11 godina da mi je plata šest puta veća u odnosu na tu prvu, promenio sam dosta radnih mesta, sada imam treću platu po veličini u firmi, a firma je u međuvremenu prodata i drugom vlasniku pre nekoliko godina i u svemu smo samo napredovali.

Ako sam dobro shvatio, i ako je priča istinita, dotična osoba je pitala kolika je plata pre nego što je i otišla na razgovor za posao. To se kosi sa svim poslovnim principima, i verujem da je promenila već mnogo poslova do sada.

U toku ovih 11 godina, za sve kolege koji su odmah na prvom razgovoru pitali kolika je plata, obično se nisu dugo zadržali, jer nisu bili u stanju da ispune zadatke koji se pred njih postavljaju, ili u prevodu, mislili su da su pametniji nego što jesu.

I pošto se bavimo intelektualnim poslom, jako nas sve brine(iako nisam vlasnik ove firme u kojoj radim), da generacije koje dolaze, jednostavno misli da, zato što imaju velike ocene, sve znaju, a realno ne znaju ništa, i očekuju da za to ne znanje, budu dobro plaćeni.

Osnovni problem SVIH firmi je ova zabluda! SVI radimo za novac i od toga zavisi, pre svega, posvecenost, zalaganje i trud na poslu a to poslodavci moraju da shvate!

Kada se dogovarate da radite na nekoj visokoj poziciji i trenutno imate jako radno mesto, nije problem još na početku raščistiti situaciju u vezi okvirnog iznosa plate. Ali za slabije poslove, to ne ide na početku. Generalno, sve zavisi od ponude i potražnje. Ako je niska ponuda, o plati se priča odmah, a ako je visoka ponuda, žao mi je ali plata dolazi na kraju.

Pravo vreme da pitam za platu je odmah, jer ja ne radim za lepe oči ili za politiku kompanije, već isključivo za pare :)) Naravno, zato što tako razmišljam verovatno imam svoju firmu i zapošljavam druge, ali uvek odmah pregovaram o finansijama to zavlačenje je čisto licemerje, a kada sam bio mlađi i još uvek radio za druge (doduše, uvek kao free-lancer, na šta sam veoma ponosan, nemam dana radnog staža kao klasičan zaposleni, uvek sam bio ili slobodan strelac ili radio u svojoj kompaniji :) ), uvek sam na prvom sastanku, odmah posle razgovora o samom poslu, njegovoj prirodi i uslovima (što je najvažnije), ako protivstrana već nije pomenula finansijske uslove, ja načeo priču o tome. Nema ničeg ljigavijeg od savremene korporatne demagogije po kojoj šatro zaposleni rade za ne znam šta, a ne primarno za novac, to nema veze ni sa tržištem, ni sa kapitalizmom, to je čisto zlo i laž, a menadžeri po takvim firmama u velikoj većini slučajeva (čast malobrojnim izuzecima koji vuku firmu) imaju mentalitet klasičnih birokrata (znam to odlično, sarađivao sam sa većim brojem multinacionalnih korporatnih moloha) i u pravom biznisu, kada bi sami nešto trebalo da vode i opstanu na realnom tržištu bez ogromne organizacije za leđima, totalno bi propali, i vrlo često i propadaju kada se prevare i odu u privatne vode.

naravno,odmah pitas za platu,na osnovu plate mozes da zakljucis koliko te neko postuje tj. koliko je posao vredan odricanja.ako se uvredi znaci da nije ni planirao nesto da te placa a takvih ljigavih koji zive od iskoriscavanja drugih ima na svakom cosku.mozda je drugacije preko,ali kod nas moras odmah da znas skim imas posla...

Pa treba pitati odmah,da znate na cemu ste.Firma zna da kaze za radno vreme,pa onda sta ocekuje od vas,zatim urednost,tacnost,pozrtvovanje,rad vikendom i njih nista nije sramota,a onoga ko konkurise za posao treba da bude izgleda sramota da pita bilo sta.A te glupe fore "ne pitaj za platu" se pricaju nama ovde.Idite na zapad,pa tamo je to normalno da se pita,cak se i pogadjaju kao na pijaci oko plate.Ovde lopovi uvode robovlasnistvo pa treba robove ubijati u pojam.

prvo pitam za platu - ko mi ponudi dovoljno ima moju punu posvećenost!!

To je jedno od mojih prvih pitanja. Sasvim normalno i niko se do sada nije ljutio. Ja prodajem svoje znanje i ono ima cenu.

Zasto prerano? I ja bih pitala na prvom intervju naravno da te zanima za koliko ces raditi uostalom zar ne radimo najvise zbog para?

Разговори за посао су највеће глуматање од кога се повраћа сваком поштеном човеку.
Посматрање човека као ресурса, очекивање да се човек поистовети са фирмом, очекивање сервилности на разговору...
Како нисте сами себи одвратни_

Dobro po nju da se nije zaposlila tamo. Za mjesec bi bilo da nije politika kuće da se pita za slobodne dane, pa nije politika kuće da se pita za prekovremeno itd. Što dalje od takvih poslodavaca gdje nije sve transparentno!

Glupost.
Dva puta sam zaposljen, a da sam na prvom razgovoru razgovarao o plati.

Redovna pojava u Srbiji, cim pitas za pare, odmah si nepozeljan!
Svet se pretvorio u klasicno robovlasnicko drustvo, u kom se pita samo za duznosti i obaveze, a prava bilo kog zaposlenog su tek na pedesetom mestu. Dakle plata, vikendi, odmori i praznici su apsolutna tabu tema ako zelite da dobijete (ili zadrzite) posao!

Može li spisak tih koji smatraju da je prerano pitala za novac jer mislim da ste ih izmislili. Hvala.

Ah, te propale sanse i izgubljene prilike da najzad nadjem kompaniju u kojoj ne sme da se pita kolika je plata...

A kod nas to pitanje glasi

DA LI MOŽETE DA KORISTITE KONDOM?

Ustvari bi trebalo biti Zakonom uredjeno da poslodavac MORA jos u natjecaju za posao objaviti tacan iznos plate za poslove koje trazi od radnika da budu obavljeni. Ovako se ljudi maltretiraju i odgovaraju na stotine bezveznih pitanja, a kada kandidati postave ono jedno pitanje zbog kojega svi rade - kazu im da nisu u skladu sa vizijom firme ili sl.!?!?!? Ovako ocito ne funkcionise!

zinjak,, ti nesto napisao, a ja te nista nisam razumeo?????

Pitao Srbin Japanca kako on postize tako velike uspehe u radu. A Japanac mu odgovorio:"Ja radim 25% za sebe, 25% za Preduzece, 25% za Cara i 25% za Japan.". Srbin se malo zamisli pa rece: "Pa i kod mene je isto, radim 25% za sebe, 25% za Preduzece, Cara nemamo, a za Japan me bas briga".

Ja radim poslove po ugovoru. Prvo pitam šta je posao da bih mogao da kažem da li sam sposoban za taj zadatak, a sledeće je honorar. Ko se ljuti zbog toga, nek zove nekog drugog.

vreme je ODMAH. Svi radimo ta platu. te korporacijske bajke nek prodaju amerima

Kada bi svaki kandidat postavljao ovakvo pitanje, gde bi nam bio kraj. Nego uvek imamo one sto cute, zabiju glavu u pesak i puste da ih izrabljuju i time odmazu svim ljudima. Uvek pitam bez i malo blama koliko ste spremni da me platite. Naravno ostro insistiram na prijavljivanju odmah i sad a ne probni rad, neka ti mama proba , ja ti mama nisam.

nakon sto poslodavac ni nakon finalnog izbora ne ponudi iznos

Jok radiće za pola kile pasulja! HR gluposti. Zasto neko ne bi mogao na prvom razgovoru saznati bar raspon plate za poziciju za koju konkurise? Zasto bi neko trosio vreme na nebrojene krugove intervjua ako mu finansijska ponuda ne odgovara??

Ja u mailu pisem ocekivana plata: min ...e. Mislim da je to ok da ne gubimo vreme ni ja ni oni. Mislim da je to izuzetno korektno i potrebno napisati. Naravno ako znate da radite svoj posao ako ne to bi bio cist bezobrazluk

Odmah

Mislim da je normalno da na pocetku konkursa pise ko se trazi za posao, na koje vreme se trazi i kolika ce biti zarada. Naravno da moze da se radi i za praznik i vikendom i naravno da se postuje zakon o radu i placanju u takvim slucajevima. Vrlo je sve jasno definisano i ugovorom se stiti i jedna i druga strana, a iza ugovora stoje zakoni jedne drzave. Jos nesto, ova kompanija je narusila i ljudska prava da neko nesto pita.

Cao, pee naseg razgovor htela sam da Vam kazem da se ne salite sa me vredjate nudeci mi platu za posao koji treba da obavljam!

vreme je ODMAH. Svi radimo ta platu. te korporacijske bajke nek prodaju amerima
(DaLanik, 17. mart 2017 12:30)

Da si ziv i zdrav u USA se na prvom razgovoru odmah kaze predvidjena plata za poziciju. To su fore naših pilićara....

Odmah! Ako poslodavac reaguje kao navedeni u tekstu, bezite od takvih, inace cete kasnije na pitanje tipa kad cu da dobijem platu koja kasni tri meseca dobiti isti odgovor. Zato bolje odmah saznati sa kim imate posla.

Evo ja radim jer ne znam sta bih od sebe i da poslodavcima povecam prihode...Realno, bicu najlojalnija, najvrednija, najprofitabilnija ako me platite. Najbolje da idem na 454356 krugova i razgovora i bacam pasulj kolika bi mi bila plata. Hvala, nisam zainteresovana. Ako mi u prvom ne kazu koja su moja prava i obaveze, na drugi se ne javljam.

Radim za platu i posao biram na osnovu nje, uslova za rad i mogucnosti za napredak. Ako oni mene mogu da pitaju za znanje i iskustvo, mogu da ih i ja pitam za platu. A mozda bi vise voleli da se igramo igre pogadjanja, tipa - sta vi znate da radite - zasto me to pitate, videcete kada me angazujete!

Poenta je: ko pita, nije spreman da radi za malo, ko nepita spreman je da radi za sitnis, tako da sto se poslodavaca tice sasvim ok razmisljanje, bolje dobiti radnika koji ne pita. Do guse je u g...., mogu mu dati nista, ali ce biti sretan sto bar ima posao. Truli kapitalizam, to isto uce i na seminarima, kako pronaci posao - finansijeri uglavnom poslodavci. Problem je sto su ljudi obezvrijedili rad svojim nacinom razmisljanja, bolje ista nego da sjedim kuci, a ko te pita sto to nista nije dovoljno ni za platiti hranu i prevoz.

Jok, ona joj je ujna pa ce da radi iz ljubavi i subotom i nerdeljom, i posle radnog vremena...... Za olos koji izrabljuje radnike i ne treba raditi... Dobro je sto je to izbilo odmah u startu da zna kakva je firma i da ne gubi svoje vreme na takvu i za takvu firmu!!!

Tako sam se i ja zeznuo dok sam razgovarao sa americkim NCR-om, sve se dogovorili, cak i platu ali sam naknadno pitao kad su slobodni dani i generalno kakvo je radno vreme. Nisu mi se javili nesec dana, ja ih pozvao i odgovor je bio.... Jos cekamo na odgovore na vasa pitanja (iz centrale). Vise se nismo culi.

Klasično psiholosko zlostavljanje, manipulacija, ucena i ucukivanje radnika.
Naravno da je informacija o plati najbitnija, šta se prave blesavi.
Šta, šefovi, direktori radi za dzabe, a sve iz ljubavi i entuzijazma prema firmi?

Pa ljudi rade na platu, ne na vazduh, benzin, struju...

ćao, hvala ne emailu. drago mi je da nisam gubila vreme da dolazim negde gde neću dobiti šansu za normalan život i rad.

kada bi smo se svi tako odnosili ne bi bilo ovoliko nepravde

Ja zaista ne znam za koje ste se pozicije vi ljudi prijavljivali. Mene kao inženjera, su na par intervjua u prvom krugu pitali koja mi je očekivana plata, ali nikada osim toga nije bilo više reči o tome na početku. Mislim da je to normalno, zato što ako ste dobri u tome što radite o plati pregovarate ali tek kada vidite koliko im je stalo da radite kod njih.

normalno je sto je zelela da zna kolika bi joj bila plata, ali je to mozda trebala na razgovoru da pita

Ne treba pitati naravno i junaciti se tu kad niste junak nikakav, treba samo pristati na rad, raditi od 12 - 16 sati dnevno. Vikendom biti raspolozen da te zovu. Za odmor takodje ne treba pitati jer moze se i bez njega. Najbolje bi bilo da se hranite zdravo, da jedete svaki dan losos i avokado, nar i bifteke, sve to spremljeno na hladno cedjenom ulju od masline i zaciniti safranom, kako nikada se ne biste razboleli i otisli na bolovanje. Ukoliko vam ponude platu, vi im malo smanjite satnicu da ne bude kako ste tu zbog para a ne zbog posla.

Ti bi jos i platu???!!!!

odmah na početku razgovora se pita platu, ako se razgovara o poslu. sve ostalo su HR floskule. naravno ovo ne važi za poslove volontiranja.

Ovo nije bilo prerano, prvi razgovor je već bio obavljen. Možda nije trebalo da postavi pitanje putem poruke, ali to je već drugi problem.

U poslednjih desetak godina su mi najzanimljiviji oglasi gde se pod odeljkom "Šta mi nudimo vama?", nalazi "mogućnost zaposlenja". Ako je to sve što nudite, a od mene očekujete kreativnost, posvećenost, tačnost, iskustvo i znanje o poslu - neka hvala, ima i drugih poslova!

Samo da se nadovezem na prethodni deo teksta, u zivotu je izuzetno vazno biti dobar takticar i diplomata.Mnoge stvari zasluzuju da se rese macem i pistoljem, ali od toga nema nista.Ko nema moc i znanje mora da ima strpljenje, ko nema mozga mora da ima kicmu, ko nema nista ne moze ni da ocekuje nista.
Danas u poslovnom svetu je aktuelno jedno sutra drugo, i svi se tome prilagodjavaju.Ako kazu 20% na internet usluge ima i da bude toliko, nema tu price, ko moze bolje neka pokaze kako moze.
Ali na kraju svi su ljudi samo na recima humani, cim se malo osile svako gleda sebe i zaboravi na okolinu iz koje je potekao (cak nece da se javi ni u prodavnici).Isuvise mnogo radim sa ljudima i model ponasanja je svuda isti, sebicluk i JA uvek na prvom mestu.
Lako vam je da aproksimirate pricu i na poslodavca, njemu je vazan samo posao i profit, njegova zane i ljubavnica, putovanje i provod.Kakva socijala i kakvo napustanje posla zarad leka, tetke, psa i babe....
U buducnosti ce biti samo surovije i gore, medjunarodni projekat socijalizma je propao, i stvara se nesigurna klima sa ciljem depopulizacije planete.
I taj plan jako dobro funkcionise u Srbiji, bela kuga u punom zamahu sa tendencijom eksponencijalnog rasta.

U Srbiji otprilike posle 12. plate koju niste dobili!

Zasto prerano?
Pa bolje da se ne gubi ni njeno ni njohovo vreme, ako ona nece pristati na datu sumu.
To je kao u oglasima za kola npr. kad mi napisu dogovor. Takve ljude obicno ne zovem, al kad zovem prvo pitam za cenu jer sta vredi da se dogovaramo tu 2 sata, ako ja nemam tu sumu koju on trazi

Stvarno ne znam sta je tu lose.Imas obaveze,pa valjda je normalno da ti kazu prava i zaradu.Ali to je kod tih takvih firmi i poslova,gde ti ne treba nikakva diploma i gde moze svako da radi...

E, sad kad bi ona imala puno prijatelja, ali pravih, da spuste ove umisljene na zemlju. Da naruce hranu, pa da kazu: "zao mi je, meni je prioritet jelo, a ne placanje". Ali dzabe, tesko je dohakati takvim oholim idiotima.
I, da, ne bih pitao odmah s vrata na intervjuu za posao kolika je plata, ali bih gledao da to nekako provucem kroz razgovor, ako ne prvi, a ono drugi svakako. Na treci nema svrhe ni ici ako ne kazu bar otprilike...

Pred kraj izlaganja poslodavca, naravno. Kada ste sigurni u to sto se trazi od vas, znate i koliko zelite to da naplatite.

Bas na vreme je pitala a ta sto je pozdravila vidi se da nije na mestu sme stiti je!

treba raditi za slavu a ne za novac.
sa slavom placas sve racune kupujes deci hranu.Kreteni

Pa sta je trebala,da cuti,trpi i radi za minimalac do penzije?
Iole profesionalan poslodavac ce vec na prvom sastanku otvoreno potencionalnom radniku odmah reci visinu plate,izmedju ostalog.

Ma najbolje da radimo za dzaba, naravno da treba da se pita odma za platu, jer ne zelim da gubim svoje vreme u kojekakvim razgovorima i da na kraju saznam da cu raditi za sicu!

mislio sam da samo u Srbiji ides na razgovor za posao, tri kruga testiranja, pa cekas mesec dana da te pozovu i kazu da si primljen, pa tek onda i to da ti je plata 250 evra. Pravo vreme za pitanje koja ti je plata je odmah nakon sto ti poslodavac kaze koja je tvoja pozicija, posao, odgovornost i radno vreme. Znajte jedno: poslodavcu je potreban dobar radnik vise nego dobrom radniku posao.

Pojedini poslodavci od kandidata prave prave folirante. Verovatno mnogi mastaju ceo zivot da rade u servisu za narucivanje hrane,pa je doticna Viktorija trazi prave zaljubljenike a ne ljude koji bi radili bilo sta da zarade za hleb.

“Ćao, Tejlor, tvoje pitanje otkriva da tvoji prioriteti nisu u skladu sa politikom naše kuće."

Odnosno: Politika naše kuće (i svih ostalih kuća u svim delatnostima) jeste da je tvoje samo da radiš, a ne da pitaš za platu, prekovremeni rad ili slobodne dane za praznike... Još bi se bolje uklopila u našu politiku ako bi radila besplatno a najviše šansi u našoj kući bi imala kad bi ti nama plaćala za to što smo ti omogućili da robuješ, ovaj, radiš kod nas.

Gospodjica/gospodja Tejlor treba da peva sto se nije zaposlila u doticnoj kompaniji. Njihov odgovor otkriva da im je prioritet da nadju roba, koji radi i ne pita za platu, da se izrazim u slicnom tonu kao i oni. Svi radimo za platu, svi bi vise voleli da ujutru ustanemo i odemo na pecanje ili u setnju, a ne da radimo i nerviramo se za koricu 'leba. Mozda ima par srecnika na ovom svetu kome se potrefilo da je posao=hobi, ali vecina radi zato sto mora. Zato ti menaDJerski fazoni tipa "misija kompanije", "radimo jer volimo" itd, sluze samo da zamajavaju prostu raju...

Ozbiljan i odgovoran poslodavac treba da kaže kolika će biti plata...

odma'

Svaki normalan poslodavac zna da zaposleni rade za platu, i da im je plata najvažnija, i da iako ne pitaju odmah za platu, prvo na nju pomisle.

Normalnom poslodavcu je jasan odnos zaposlen-firma: ti radiš - zato te firma plaća. I dok god je tako, svi su zadovoljni.

Samo glup poslodavac može da pomisli da je onom ko konkuriše za radno mesto prioritet - prosperitet firme i još više para u džepu vlasnika.

A ona Viktorija svakako radi za eksere i tapšanje po ramenu. Noj je plata nebitna. I plaća račune tapšanjem po ramenu, valjda.

Sasvim je u redu pitati za platu još na prvom razgovoru. Time poslodavcu daješ do znanja da ti je jasan uzročno-posledičan odnos rad-plata.

Tejlor je ustvari srećna osoba jer nije ni ušla u kompaniju u kojoj su poremećena shvatanja rad-plata.

Radni odnos je pre svega poslovni odnos. Radnik nesto pruza, doprinosi stvaranju profita i naravno da za to ocekuje naknadu. Dakle, ako mene poslodacac pita 101 pitanje o tome sta sam spreman da pruzim kompaniji, logicno je da znam sta ce kompanija pruziti meni.

Zamislite da poslodavac pita da li ste spremni na rad od 40 sati nedeljno, a kandidat se uvredi?

U Srbiji?Pa recimo uvek je rano!!!?

Meni nemci prvo rekli za platu po radnom satu, pa tek posle nekog vremena sta cu da radim... U Americi je sve naopako, a kod nas jos gore.

Pa ocigledno ! Kada se rukujete , potpisete da ste njihov rob , onda pitajte za platu ! TAKO SE U srbiji RADI

Pod mač bato, pod mač.

Odmah je vreme. Ja sam poslodavac i ne ocekujem da iko radi na vazduh.

U ponudi za posao bi vec trebalo da bude definisana plata. Kompanija uglavnom pokusava da vam uvali minimalac (u ozbiljnim kompanijama postoji minimum za odredjena radna mesta), a posle pregovarate za više. Pitanje o plati i uslovima treba pokretati kada dobijete ponudu, nikako pre toga. Ukoliko vas pitaju koliku platu ocekujete a to uglavnom rade, prvo se informisite o prosecnim platama za takva radna mesta, za domace, strance, expate itd. Tako je bar u bogatim zemljama, kod nas...jbg..

uskoro cemo postavljati pitanje poslodavcima " da li za posao koji nudite dajete platu"

Legetimno pitanje, i ako je takva politika firme onda definitivno i ne treba tu da radi! Titov uspjeh je što je napravio državu gdje je radnik bio veoma bitan jer je u suštini on taj koji privredjuje, a ne ove silne guzonje. Sad smo samo topovsko meso, i ako nećeš da radiš jer te izrabljuju kao u doba feudalizma ima deset ljudi koje jedva čekaju na tvoje mjesto!

Stvarno ne vidim ništa loše u tome da neko pita na koju platu može da računa!

U pitanju je čist poslovni odnos između radnika i poslodavca, u koji radnik stupa ne iz ljubavi iushićenja prema poslodavcu nego zato što nema posao ili ima posao kojim je nezadovoljan.

Ako poslodavac očekuje da mu neko radi za slavu ili da na pitanje "zašto želite da radite za nas?" priča neke glupe bajke tipa "jer mislim da ćete mi omogućiti svestran razvoj i napredovanje na profesionalnom i ličnom planu", onda radnik koji to priča je neiskren, a poslodavac koji to očekuje je ljigavac i izrabljivač koga treba zaobići u širokom luku!

Naravno, pitanje plate ne treba da bude prvo pitanje koje kandidat postavlja i treba ga postaviti pravoj osobi, ali da sam ja poslodavac, mene bi veoma začudilo da me to budući radnik ni ne pita. Iz toga bih zaključio da ima posla sa očajnikom koji pristaje na bilo šta sam da bude nešto!

Mada, da sam ja poslodavac (kao što nisam i nikad neću biti), ja bih u samom početku rekao "kod mene možeš da računaš otprilike na toliko" i mislim da bi to bilo vrlo fer.

Mnogim poslodavcima bi se mnogo svidelo da reč "plata" postane nepristojna reč koja se ne pominje u pristojnom društvu, ali nadam se da radnici to neće prihvatiti i da će se držati principa "for a dollar's work - a dollar pay. No more, no less!"

Posle godinu dana rada bez plate.

Poslodavci, vlasnici firmi su organizovali posao da bi covecanstvu ostavili umetnicka dela razne vrste. Ne da bi zaradjivali novac. Nikako. Zato bi bilo sasvim pozeljno da ostali volontiraju, eventualno jos da daju neki prilog, sem rada.

A što bi bilo rano? Onaj ko vredi treba da pita za platu. Kompanije ako žele kvalitetnog radnika treba da znaju da zadovoljni radnik je preduslov za napredak. Znači plata, mogućnost napredovanja i psiholog na poslu za savetovanje u slučaju problema. Elem u Srbistanu em mala plata em se uvrede ako pitaš kolika je plata, ili kad pitaju koliku platu očekujete i zgroze se kad kažete neku realnu cenu rada.Jedva čekam dan kada će mašine raditi umesto nas.

Kod normalnog poslodavca -uvek.