Fenomen pomodarstva na srpskoj trpezi: Čija semenke zamenite domaćom varijantom

Evo konacno jednog lepog teksta o Novaku Djokovicu.

A sta cemo sa krompirom, egzoticnom biljkom koja je u Evropu doneta iz Juzne Amerike? Jel sme to da se jede? Banane i mandarine verovatno rastu u svacijem dvoristu cim ih doktorka nije spomenula kao tropske biljke.
Nista nam nece faliti ako jedemo i orahe i cia semenke i aroniju. Sto raznovrsnija ishrana, to bolje. Da nase telo lose reaguje na hranu sa tudjeg podneblja, ljudi bi umirali kada se presele na drugi kraj planete.

po njenoj logici, ne bi trebali ni jedno citrusno voce da koristimo, ipak nije sa naseg podneblja..

Ovo je u rangu s onim "nemojte da vozite mercedes, vozite jugo." Mesa babe i zabe.

Ja bez cia semenki ne pocinjem dan, razmutim jednu kasiku u sojinom mleku. A za uzinu samo kumkvat.

Кило чија семенки 550,00 динара, кило српских ораха 750,00 динара. За мене ораси егзотика па изабрао ово друго...

Vidim, svi gastarbajteri su pomrli od nedomacih namirnica.

Orah je mnogo jači alergen od čija semenki. Drugo, ne sadrže iste supstance i nemaju istu kalorijsku vrednost. Treće, probleme sa digestivnim traktom, u većini slučajeva, izazivaju strane digestivne bakterije. Mi i npr. Kinezi u Kini nemamo iste kulture bakterija u crvenom traktu, pa drugačije reagujemo na namirnice. Ali, to je nešto što stičemo živeći u određenoj sredini i ne znači da ne treba da jedemo hranu s drugih kontinenata...

Tako je - dosta pomodarstva.
Prestajem da jedem paradajz, krompir, kukuruz... curetinu ni primirisati
Da ne spominjem banane, limun i slicne gluposti

potrešće te ovim tekstom jako ćubelu i ostale hronicare. njeni recepti ne postoje ako nemaju čia semenje, psilijum a kokosovo ulje i mleko od bundeve su nezamenjivi u ishrani. riba je namlatila pare na budale koje se primaju samo na recept sa bar 3 nepoznata sastojka

Пре неки дан нека жена у продавници што је цимет из Индонезије. Зашто немамо НАШ него све страно. кад је продавац рекао да МИ не производимо цимет, рече жена: некад смо све ми производили...

Ko god ima mogucnosti treba da jede sto raznovrsnije. A to sto su pojedini doktori konvencionalni, a mozda malo i zavidni, to je vec njihov problem.

To sa namirnicama sa naseg podneblja ne stoji. U dodiru sa zemljom? Nece biti. Ovo je 21. vek, ljudi putuju, neki cak i avionom na posao u druge zemlje. Tako rastu jagode, sveze su, nista im ne fali. Ovde ih sad recimo nema. Zasto da ih covek ne jede u drugoj zemlji? Ili donesene sa druge strane sveta? Gluposti. Tacno je da je crevna flora jako bitan aspekt zdravlja ali nije nas organizam tako tupav da se prepadne na nepoznato voce. Pre ce da se prepadne na uporno zatrpavanje domacom, lokalnom slaninom i kobasicama.

Krompir, kukuruz, kakao...

Izvorne domaće, recimo krompir, kukuruz, paradajz, krastavac, pasulj... Ups, pa to je sve donešeno pre par vekova iz Latinske Amerike... Kajsije, trešnje.. Turska i ostatak Azije.. Šta hoću reći ? Kao što su čia i kinoa sada "egzotične", tako je i kukuriz bio egzotičan pre par vekova pa se sad smatra domaćim. Tako će i sve ovo novo. Prema tome, opušteno. Što raznovrsnije to bolje.

Ja vas molim da sto pre uradite intervju sa Jelenom Djokovic da cujemo njeno misljenje.

Imam 36 godina i dve cerke od 12 i 8 godina, jedu ono sto sam i ja jela kao dete, sto u kuci, sto kod moje bake, a to su uglavnom kuvana jela i domaci kolaci. Naravno i dosta voca, povrca, zitarica... Ali ne pada mi napamet da bacam pare na namirnice za koje do pre godinu dana nikad nisam ni cula. Ne ulazim u to da li je zdravija domaca. Hrana je postala kao religija, a sve je samo cist biznis. Pri tom nisam zaostala da ne znam da se treba hraniti raznovrsno. Cesto putujemo, isprobavamo nove stvari, strane kuhinje, ali da punim ostavu cijom i kumkavtom i ubacim u redovnu ishranu zbog sveopsteg trenda ne pada mi na pamet.

Bravo za tekst!
Preko glave mi je ovih i onih semenki, psilijuma, pinjola i ostalih kerefeka za koje ti treba par hiljada da pokupuješ.

ja vec par godina u aziji, ne moze stomak da mi se navikne na ove namirnice pa to ti je. jedem i uvozno i lokalno, i zdravo i nezdravo, nista ne pomaze. zato kad dodjem kuci (ili negde u evropu) prosto procvetam. ne smeta mi ni sto je masno i slano, ni crveno meso, ni sir, ma sve jedem k'o ala i preporodim se.

Jesi se vratila u prestonicu? Kako je bilo kuci za praznike?

Koliko gluposti u 5 pasusa.Chia semenke i orasi osim omega 3 nemaju nista slicno,chia ima mnogo vise vlakana,potpuno je drugacija stvar.Uostalom,to sto su dve namirnice nutritivno slicne ne znaci da treba da se odlucimo samo za jednu i jedino nju konzumiramo.Zar ovi nazovi strucnjaci ne znaju da je raznovrsnost u ishrani najbolja?Sta fali da napravim dorucak sa chia semenkama i orasima i bananom?Verovatno i banane treba da prestanem da konzumiram jer ne rastu u Srbiji pa ce moj srBski organizam na njih da reaguje negativno?

Ima istine u tome ali ne treba preterivati. Ni domaće namirnice nisu što su bile a nisu ni domaće! Raznovrsnost je ipak poželjna. A i tvrditi da je kokosovo ulje isto što i svinjska mast, ne deluje ubedljivo.

Ja volim koliko mi mogucnosti i okolnosti dozvoljavaju da probam nove stvari. Neke cu pojesti jednom i nikada vise dok cu druge uvrstiti u svoj jelovnik ako je to nesto sto mi prija.

Glad u Srbiji i generalno na Balkanu se smanjila onog momenta kada je krenuo da se sadi krompir i kukuruz. Stomacne tegobe ce imati oni koji putuju, ali ne zbog toga sto su pojeli vocku koje kod nas nema, nego obicno zbog vode. Drugaciji mikroorganizmi koji za lokalno stanovnistvo nisu opasni ali koji poremete crevnu floru turisti iz Evrope. Mada ne treba ici tako daleko to se cesto desava ikada iz jednog grada odete u drugi na par dana bez obzira sto je voda bakterioloski ok.

skoro pisalo, da spanac bogat gvozdjem, to je neko zapisao u udzbenik pre 150 god. i niko to nije proveravao. i studenti na harvardu dobili vezbu da iz spanaca estrahuju gvozdje i dobili rezultat da ga je 20 puta manje nego sto udzbenik kaze, proverili ehstrakciju i profesori, rezultat isti, mnogo manje nego u vecini biljaka. platon i dekart su govorili cogito ergo sum, sumnjam znaci postojim.

@beogradjanka
pa ti jedi cija i godzi, beogradjanko...

Volim zdravu hranu,ali sa chia semenom imam lose iskustvo, znam da bi trebalo da me zasiti, pruzi vlakna i protein,ali 20minuta nakon jela me toliko boli zeludac,koji se ne smiruje dok ne povrayim sve

Najbolje je da iz pomodarstva krenete da jedete SENO I SLAMU. Čuo sam da je to sada POSH FENSEY AND IN. Sreća moja što sam starimodan.

Izvinjavam se svim gasterbajterima, ali većina jede margarin i leba, da bi uštedeli. Bar tako je pričap keramičar koji je bio kod mene.

A burek?

@botaničar...Samo da ispravim Vasu grescicu. Tresnja i visnja su i iz Evrope (koliko znam, Nemci cak ni nemaju posebno ime za te dve vrste), dok je kajsija (Prunus armeniaca), kao i breskva (P. persica), poreklom iz Kine, samo sto drugi deo latinskog naziva govori preko kojih zemalja su donesene. Da dodam, jabuka i kruska su mahom iz Azije (padine Himalaja i sire), a domaca sljiva je nastala spontanim ukrstanjem dzanarike (Prunus cerasifera) i crnog trna (P. spinosa) na Balkanskom poluostrvu.

A sta cemo sa krompirom, egzoticnom biljkom koja je u Evropu doneta iz Juzne Amerike? Jel sme to da se jede? Banane i mandarine verovatno rastu u svacijem dvoristu cim ih doktorka nije spomenula kao tropske biljke. (Andjela, 21. april 2017 12:21)

Zapravo, skoro nijedna od danas gajenih biljaka ne potice iza nasih krajeva. Morali bismo se ograniciti na rotkvu, persun... u najboljem slucaju (eventualno) grasak... i nista drugo mi trenutno ne pada na pamet. Danasnje gajene vrste strnih zitarica, doduse, jesu nastale (i) u Evropi, ali su nastale u kulturi, od primitivnih, prvobitno domesticiranih, vrsta, pristiglih s Bliskog Istoka (ili od korova koji su bili stigli u tim prvobitnim zitaricama). Samo, ovde, ipak, nije rec o tome. Nego o *nasoj* prilagodjenosti (uostalom, ni covek ne potice i Evrope!). Mi smo svi od rodjenja navikli na te namirnice. I ne samo mi, nego i nasi preci, bar nekoliko generacija unazad (u slucaju paradajza, ili paprike), ili mnogo stotina generacija (zito). To nije "sxok" za nasu crevnu floru i nas imunosistem. Drugo je pitanje daje li, mozda, ova doktorka malo prevelik znacaj crevnoj ksenofobiji.

Sta ima da nam prica ta doktorka, pa cia semenke redovno koristi Jelena Djokovic, a ona je svetska zena i zna znanje. Eto cak je i odrzala predavanje profesorima na fakultetu. Jes da i nisu neki strucnjaci ti profesori, ali ipak je rec o drzavnom fakultetu.

Чија семенке не једу се само због Омега 3 масних киселина. Медицински је доказано да снижавају ниво шећера у крви па се препоручују дијабетичарима. Зову их супер храном јер садрже моштво минерала. Управо храна из локалног поднебља може да буде лоша. На пример, у многим земљама храна не садржи довољно бора па људи, због тога, више пате од артритиса.

A to sto su godzi bobice najaci antioksidant u prirodi... tesko da moze sa jagodama da se menja

Mislim da je dobar ovo dobar tekst i prilicno se slazem sa napisanim.Na nasem podneblju imamo raznovrsno voce i povrce tako da nam nije neophodna hrana iz dalekih zemalja da bi bili zdraviji.Npr.nasi preci nisu jeli papaje i razne semenke iz drugih krajeva pa su neki imali i dug vek.Dodao bih da je svuda u svetu trend da se hrana kupuje ,narocito meso,od lokalnih proizvodjaca(citaj seljaka).Aronija,borovnica,malina kao i goji(nasi preci su ga zvali zivoplotica)rastu kod nas.

Paradajz, kukuruz, krompir, pasulj, ...

Limun, pomorandže, banane, biber, kakao, kafa, zeleni/crni čaj, ananas, pirinač, ...

Ostade siromašan jelovnik.

Ja jedem i ješću sve što mi prija a vi se bavite nazovi analizama.
Bolje da se pozabavite analizom misteriozne pojave epidemije alergije poslednjih 40-tak godina. Ima nešto važnije što je masovno krenulo baš pre nekih 50-tak godina, a vi se i dalje igrate eksperimentisanja bez imalo realnog znanja,samo bacate 'bombe' kao onomad Amerikanci na Hirošimu.

Molim da objavite komentar.

Lepo zbori!

Rekla bih da je žena u pravu. Osim toga ovde su sve bukvalisti. Nije rekla - ne jedite čija semenke, avokado i sl. jer ćete se razboleti. Rekla je da je bolje jesti ono što raste u kraju gde neko živi i meni to ima smisla. Prvo što je sigurno svežije, jer ako imate svoju baštu ili prodavca na pijaci verovatno možete pojesti domaće voće i povrće koje je ubrano predhodne večeri. Mislim da svežina mnogo znači. Naravno da treba probati i plodove drugih podneblja, ali za neke treba puno para i većini normalnog sveta nisu dostupni ili bar nisu stalno dostupni da bi ih uvrstili u ishranu. Poenta je da većina voća i povrća ima svoju zamenu ili sličnu voćku u svakom podneblju.
P.S. da svi, jedemo citruse i banane, ali kad pomislim na put koji su prešli, koliko su tretirane da ne dehidriraju tako na narandže imaju sjajnu opnu, da su banane krenule zelene i sazrele na nekom ko zna kakvom brodu, ponekad mi bude muka.

A limun i ostalo citrusno voce rastu u Srbiji???

Dobar clanak!

Stara je činjenica da što je čovek primitivniji,neobrazovaniji,nekultivisaniji to više podleže svakolikom pomodarstvu....u ishrani,oblačenju..nema izgrađen stil života,nije vežbao mozak da sam donosi zaključke,otkriva skriveno,spaja razne činjenice u smislenu celinu....tako ljudi,a tako i sa nacijama se događa isto !

Rekla bih da je žena u pravu. Osim toga ovde su sve bukvalisti. Nije rekla - ne jedite čija semenke, avokado i sl. jer ćete se razboleti. Rekla je da je bolje jesti ono što raste u kraju gde neko živi i meni to ima smisla. Prvo što je sigurno svežije, jer ako imate svoju baštu ili prodavca na pijaci verovatno možete pojesti domaće voće i povrće koje je ubrano predhodne večeri. Mislim da svežina mnogo znači. Naravno da treba probati i plodove drugih podneblja, ali za neke treba puno para i većini normalnog sveta nisu dostupni ili bar nisu stalno dostupni da bi ih uvrstili u ishranu. Poenta je da većina voća i povrća ima svoju zamenu ili sličnu voćku u svakom podneblju.
P.S. da svi, jedemo citruse i banane, ali kad pomislim na put koji su prešli, koliko su tretirane da ne dehidriraju tako na narandže imaju sjajnu opnu, da su banane krenule zelene i sazrele na nekom ko zna kakvom brodu, ponekad mi bude muka.

A kefir?

Zapravo mogu da se pronađu istraživanja o tome. Iako će hrana sa drugih podneblja retko imati baš loš efekat, ono što jeste utvrđeno je da je naš organizam naviknut na određene namirnice i vrstu ishrane koja se koristila u više generacija.Naviknut je da je prerađuje i izvlači nutrijente iz nje, organizam u susretu sa "stranom" hranom mora više da se muči i izvlači manje nutrijenata iz nje. Neko je pomenuo citruse, cutrusno voće se kod nas jelo odavno iako se uzgaja lokalno, naša genetika je imala dovoljno vremena da se na njih navikne (mada je moja komšinica imala drvo limuna u dvorištu lol).

Istraživanja su rađena na doseljenicima, i poređeni su sa lokalnim stanovništvom.

Odlican tekst i napokon naucno potkovan. Zvanicna medicina (sa svim ostalim bio medicinskim granama) odavno stoji iza ovakvih stavova. Stotine studija su pokazale povezanost ljudskog organizma sa klimatsko-geografskim stanistem. Sve osobine (klima,ishrana...) protkane su kroz nas dnk i prenose se sa generacije na generaciju. To je bazicni princip evolucije.
Poredjenje sa konzumiranjem paradajza, krompira i citrusnog voca je smesno. Te namirnice su postepeno unosene u ishranu kroz vremenski period od nekoliko stotina godina pa i dan danas izazivaju probleme u varenju kod odredjenog broja stanovnista.
Nisu ljudi procitali da je kukuruz zdrav i u jednom danu promenili ishranu kao sto danas rade.
A ovi sto kao primer uzimaju ljude koji odlaze na daleke destinacije ocigledno nisu mrdnuli dalje od Pefkohorija jer da jesu znali bi kako Evropljani tesko podnose pravu kinesku kuhinju i namirnice iz istocne i jugoistocne Azije. Znali bi da se vecina hrani u restoranima sa evropskom hranom i snabdeva evropskim namirnicama iz supermarketa ili preko interneta po uzasno visokim cenama.

p.s. ishrana u hotelima sa 5 zvezdica tokom 10 dana letovanja se ne racuna :)

Erik hvala sto si lepo objasnio, plus uzimajuci u obzir cenu oraha u danasnje vreme,pre ce da je to nazalost pomodarstvo,pozz...

falim te, normalan tekst

@ pesak
nema sta da se izvinjavas,znaju oni dobro da su gubitnici,tracalo se samo za parama pa zaboravilo na zivot..poznam tu neke,boga ti,svaki dan mlate po kupusu i krompir na sto nacina,ali zato kad se podje u zagrljaj rodnom kraju,naglancana crna limuzina i nabacen sirok osmeh..ne kazem svi,onaj ko je podvukao crtu i otisao 4ever mozda druga prica ili ko je otisao sa cvrstim ciljem godinu,dve,ok,bez obzira sto mozda imaju neku paru i dvorove do nebesa,oni su ipak samo cardak ni na nebu ni na zemlji

@ Vlajko
istini za volju,nisu se bas ni pretrgli od zdravlja;)

Pametna žena.

"konzumiranje kokosovog ulja je isto kao i konzumiranje svinjske masti" - veću glupost skoro nisam čula!

I ono sto se danas zove "nasim" mahom je doslo odnekle, i to s druge strane sveta - kukuruz, pasulj, krompir, kajsije, itd. Sta bi bilo da su svi tada bili konzervativni kao dr. No, sta bismo danas jeli - zelje?
Bojim se da ovi vasi sagovornici imaju predrasude - prvo, zacini nisu novotarija, nego njih nismo primili kao naviku onda kad smo primili uticaj turske kuhinje (koji je inace odlican - osim nekih slatkisa)jer su zacini bili skupi, dolazili su uglavnom s drugog kraja sveta i putovali do balkana na kamilama i konjima mesecima. Danas su jeftiniji od onih koji se gaje u Srbiji.
Svi su zacini izuzetno zdravi, i treba ih konzumirati, bez obzira odakle su stigli, ali zasto zbog toga da ne jedemo orah, taman posla.
I sta, pomelo je egzotican, a grejpfrut i banana nisu?? Od svega pomalo, umerenost i raznovrsnost, a odakle je doslo, nebitno.

Pa šta to uradi crni Dositej kada nam je doneo krompir? A tek kukuruz, kojim hranimo i nas i domaće životinje? A omiljeni paradajz? Šalu na stranu, više raznovrsnih namirnica u ishrani prija i organizmu i nepcu. Čisto sumnjam da neko svaki dan kupuje pomelo. I ne vidim razlog da bude ili-ili. Musli sa orasima, kašičicom čia semenki, kefirom i pola banane je odličan doručak. I koja crvena bobica. Mene više brine kako je hrana proizvedena nego sa koje strane sveta dolazi...

zasto svi gledaju na to kao na pomodarstvo..ja volim nove namirnice da ubacujem u ishranu zbog novih ukusa i da razbijem monotoniju u ishrani a jos ako je i zdravo

Zalosno je da toliko ljudi vise veruje Maji Volk i Jeleni Djokovic nego profesorki ishrane na Medicinskom fakultetu.Neverovatno.

@jasta
Pa jedem.

Vidim da dosta ljudi ovđe prilično poznaje problematiku.
Krompir,paradajz pa i kukuruz delimično,pošto nisu sa ovih prostora prave probleme u našem organizmu - krompir je se skrob pretvara u šećer i u toj količini destruktivno deluje na jetru, a samim tim i na krv i sve krvne organe. U socijalnom aspektu stvara siromaštvo i manjak ljubavi upravo zato što pravi probleme krvnim organima povezanim sa ljubavlju i materijalnim blagostanjem.
Za potvrdu činjenice uvek ga jedu najsiromašniji narodi i klase i on ih upravo time drži da ostanu u siromaštvu.
Paradajz debalansira metabolički balans u telu i deluje kao petarda (da budem blaži) u telu.
Kukuruz u većoj količini goji, zato služi da se tove svinje i krave, a i čini krv kiselom, što se sa ostalim žitaricama ne dešava.
Kosovska Đevojka je brala ječam a ne kukuruz.
Isto skoro svo tropsko voće je neadekvatno za naše podneblje a posebno zimi jer hladi i uzrokuje prehlade. Izuzetak su zimsko tropsko voće kao mandarina i limun.
S druge strane đumbir je toliko dobar, koristan i neophodan da praktično ne postoji zamena, uostalom i kod nas se gaji. Kamo sreće da smo njega usvojili umesto bibera, gde bi nam bio kraj.. Ne bi bilo pola kancera i tumora koje danas imamo i od kojih umiremo.
Đumbir greje i izbacuje sluz koja je nastala jakom proteinskom hranom životinjskog porekla a tu su sva mesa i mlečni proizvodi, što je kod nas osnovna hrana, posle hleba.

Mi vise ni svoje jabuke nemamo!

Da li profesorka Novaković ne jede ni paprike, krompir, paradajz, s obzirom da je i njih u Srbiju doneo neki pomodar, i to ne tako davno.

Jedi sta imas.Srbija brale!

A ovi sto kao primer uzimaju ljude koji odlaze na daleke destinacije ocigledno nisu mrdnuli dalje od Pefkohorija jer da jesu znali bi kako Evropljani tesko podnose pravu kinesku kuhinju i namirnice iz istocne i jugoistocne Azije. Znali bi da se vecina hrani u restoranima sa evropskom hranom i snabdeva evropskim namirnicama iz supermarketa ili preko interneta po uzasno visokim cenama.

p.s. ishrana u hotelima sa 5 zvezdica tokom 10 dana letovanja se ne racuna :)
(Sangaj, 21. april 2017 13:52)

Ovo uopste ne sotji. Licno obozavam egzoticnu hranu i jela sam je s uzivanjem i u Kini, Indoneziji, u arapskim zemljama, i to ne na par dana nego mesecima. A jedem je cesto i ovde, kao sto jedem sa uzivanjem i "pravoslavnu". Naravno, nekima smeta egzoticna hrana, ali nekima smeta i mleko, kupus i luk, iako za nas to nije egzotika. To je sve individualno, ne mogu se tu donositi opsta pravila.
A ti sto odu na drugi kraj sveta pa narucuju hranu iz Evrope, bojim se da nisu tamo ni trebali da odlaze jer jednostavno nisu prilagodljivi ljudi, pa je bolje da se u takve avanture ni ne upustaju. Ne moze nista na silu u zivotu.

@A sta cemo sa krompirom, egzoticnom biljkom koja je u Evropu doneta iz Juzne Amerike? Jel sme to da se jede? Banane i mandarine verovatno rastu u svacijem dvoristu cim ih doktorka nije spomenula kao tropske biljke. (Andjela, 21. april 2017 12:21)

Ne banalizuj. Krompir se ovde gaji jos od doba Dositeja Obradovica. Nije bitno odakle nesto dolazi vec da li se gaji u okruzenju.

Poenta doktorke je da se jede ono na sta je organizam navikao jer svaka nova namirnica predstavlja mali sok za nas organizam. Imuni sistem i organizam uopste jednostavno ne zna sta da radi sa namirnicom koja je prvi put usla u nas.

Ali i doktorka preteruje. Nas organizam uci kao sto i malo dete uci. Bice mu malo teze u pocetku sa namirnicama na koje nije navikao, trebace mu i vremena da nauci, ali snaci ce se na kraju.

Ovo je u rangu s onim "nemojte da vozite mercedes, vozite jugo." Mesa babe i zabe.

Bravo za tekst!
Preko glave mi je ovih i onih semenki, psilijuma, pinjola i ostalih kerefeka za koje ti treba par hiljada da pokupuješ.

Evo konacno jednog lepog teksta o Novaku Djokovicu.

Lepo zbori!

Vidim, svi gastarbajteri su pomrli od nedomacih namirnica.

To sa namirnicama sa naseg podneblja ne stoji. U dodiru sa zemljom? Nece biti. Ovo je 21. vek, ljudi putuju, neki cak i avionom na posao u druge zemlje. Tako rastu jagode, sveze su, nista im ne fali. Ovde ih sad recimo nema. Zasto da ih covek ne jede u drugoj zemlji? Ili donesene sa druge strane sveta? Gluposti. Tacno je da je crevna flora jako bitan aspekt zdravlja ali nije nas organizam tako tupav da se prepadne na nepoznato voce. Pre ce da se prepadne na uporno zatrpavanje domacom, lokalnom slaninom i kobasicama.

Ko god ima mogucnosti treba da jede sto raznovrsnije. A to sto su pojedini doktori konvencionalni, a mozda malo i zavidni, to je vec njihov problem.

A sta cemo sa krompirom, egzoticnom biljkom koja je u Evropu doneta iz Juzne Amerike? Jel sme to da se jede? Banane i mandarine verovatno rastu u svacijem dvoristu cim ih doktorka nije spomenula kao tropske biljke.
Nista nam nece faliti ako jedemo i orahe i cia semenke i aroniju. Sto raznovrsnija ishrana, to bolje. Da nase telo lose reaguje na hranu sa tudjeg podneblja, ljudi bi umirali kada se presele na drugi kraj planete.

@beogradjanka
pa ti jedi cija i godzi, beogradjanko...

Tako je - dosta pomodarstva.
Prestajem da jedem paradajz, krompir, kukuruz... curetinu ni primirisati
Da ne spominjem banane, limun i slicne gluposti

falim te, normalan tekst

potrešće te ovim tekstom jako ćubelu i ostale hronicare. njeni recepti ne postoje ako nemaju čia semenje, psilijum a kokosovo ulje i mleko od bundeve su nezamenjivi u ishrani. riba je namlatila pare na budale koje se primaju samo na recept sa bar 3 nepoznata sastojka

Volim zdravu hranu,ali sa chia semenom imam lose iskustvo, znam da bi trebalo da me zasiti, pruzi vlakna i protein,ali 20minuta nakon jela me toliko boli zeludac,koji se ne smiruje dok ne povrayim sve

po njenoj logici, ne bi trebali ni jedno citrusno voce da koristimo, ipak nije sa naseg podneblja..

Koliko gluposti u 5 pasusa.Chia semenke i orasi osim omega 3 nemaju nista slicno,chia ima mnogo vise vlakana,potpuno je drugacija stvar.Uostalom,to sto su dve namirnice nutritivno slicne ne znaci da treba da se odlucimo samo za jednu i jedino nju konzumiramo.Zar ovi nazovi strucnjaci ne znaju da je raznovrsnost u ishrani najbolja?Sta fali da napravim dorucak sa chia semenkama i orasima i bananom?Verovatno i banane treba da prestanem da konzumiram jer ne rastu u Srbiji pa ce moj srBski organizam na njih da reaguje negativno?

Ja bez cia semenki ne pocinjem dan, razmutim jednu kasiku u sojinom mleku. A za uzinu samo kumkvat.

Imam 36 godina i dve cerke od 12 i 8 godina, jedu ono sto sam i ja jela kao dete, sto u kuci, sto kod moje bake, a to su uglavnom kuvana jela i domaci kolaci. Naravno i dosta voca, povrca, zitarica... Ali ne pada mi napamet da bacam pare na namirnice za koje do pre godinu dana nikad nisam ni cula. Ne ulazim u to da li je zdravija domaca. Hrana je postala kao religija, a sve je samo cist biznis. Pri tom nisam zaostala da ne znam da se treba hraniti raznovrsno. Cesto putujemo, isprobavamo nove stvari, strane kuhinje, ali da punim ostavu cijom i kumkavtom i ubacim u redovnu ishranu zbog sveopsteg trenda ne pada mi na pamet.

Izvinjavam se svim gasterbajterima, ali većina jede margarin i leba, da bi uštedeli. Bar tako je pričap keramičar koji je bio kod mene.

Jesi se vratila u prestonicu? Kako je bilo kuci za praznike?

Pametna žena.

Dobar clanak!

Odlican tekst i napokon naucno potkovan. Zvanicna medicina (sa svim ostalim bio medicinskim granama) odavno stoji iza ovakvih stavova. Stotine studija su pokazale povezanost ljudskog organizma sa klimatsko-geografskim stanistem. Sve osobine (klima,ishrana...) protkane su kroz nas dnk i prenose se sa generacije na generaciju. To je bazicni princip evolucije.
Poredjenje sa konzumiranjem paradajza, krompira i citrusnog voca je smesno. Te namirnice su postepeno unosene u ishranu kroz vremenski period od nekoliko stotina godina pa i dan danas izazivaju probleme u varenju kod odredjenog broja stanovnista.
Nisu ljudi procitali da je kukuruz zdrav i u jednom danu promenili ishranu kao sto danas rade.
A ovi sto kao primer uzimaju ljude koji odlaze na daleke destinacije ocigledno nisu mrdnuli dalje od Pefkohorija jer da jesu znali bi kako Evropljani tesko podnose pravu kinesku kuhinju i namirnice iz istocne i jugoistocne Azije. Znali bi da se vecina hrani u restoranima sa evropskom hranom i snabdeva evropskim namirnicama iz supermarketa ili preko interneta po uzasno visokim cenama.

p.s. ishrana u hotelima sa 5 zvezdica tokom 10 dana letovanja se ne racuna :)

Ja vas molim da sto pre uradite intervju sa Jelenom Djokovic da cujemo njeno misljenje.

A to sto su godzi bobice najaci antioksidant u prirodi... tesko da moze sa jagodama da se menja

Чија семенке не једу се само због Омега 3 масних киселина. Медицински је доказано да снижавају ниво шећера у крви па се препоручују дијабетичарима. Зову их супер храном јер садрже моштво минерала. Управо храна из локалног поднебља може да буде лоша. На пример, у многим земљама храна не садржи довољно бора па људи, због тога, више пате од артритиса.

Stara je činjenica da što je čovek primitivniji,neobrazovaniji,nekultivisaniji to više podleže svakolikom pomodarstvu....u ishrani,oblačenju..nema izgrađen stil života,nije vežbao mozak da sam donosi zaključke,otkriva skriveno,spaja razne činjenice u smislenu celinu....tako ljudi,a tako i sa nacijama se događa isto !

Orah je mnogo jači alergen od čija semenki. Drugo, ne sadrže iste supstance i nemaju istu kalorijsku vrednost. Treće, probleme sa digestivnim traktom, u većini slučajeva, izazivaju strane digestivne bakterije. Mi i npr. Kinezi u Kini nemamo iste kulture bakterija u crvenom traktu, pa drugačije reagujemo na namirnice. Ali, to je nešto što stičemo živeći u određenoj sredini i ne znači da ne treba da jedemo hranu s drugih kontinenata...

Sta ima da nam prica ta doktorka, pa cia semenke redovno koristi Jelena Djokovic, a ona je svetska zena i zna znanje. Eto cak je i odrzala predavanje profesorima na fakultetu. Jes da i nisu neki strucnjaci ti profesori, ali ipak je rec o drzavnom fakultetu.

Mislim da je dobar ovo dobar tekst i prilicno se slazem sa napisanim.Na nasem podneblju imamo raznovrsno voce i povrce tako da nam nije neophodna hrana iz dalekih zemalja da bi bili zdraviji.Npr.nasi preci nisu jeli papaje i razne semenke iz drugih krajeva pa su neki imali i dug vek.Dodao bih da je svuda u svetu trend da se hrana kupuje ,narocito meso,od lokalnih proizvodjaca(citaj seljaka).Aronija,borovnica,malina kao i goji(nasi preci su ga zvali zivoplotica)rastu kod nas.

Najbolje je da iz pomodarstva krenete da jedete SENO I SLAMU. Čuo sam da je to sada POSH FENSEY AND IN. Sreća moja što sam starimodan.

Izvorne domaće, recimo krompir, kukuruz, paradajz, krastavac, pasulj... Ups, pa to je sve donešeno pre par vekova iz Latinske Amerike... Kajsije, trešnje.. Turska i ostatak Azije.. Šta hoću reći ? Kao što su čia i kinoa sada "egzotične", tako je i kukuriz bio egzotičan pre par vekova pa se sad smatra domaćim. Tako će i sve ovo novo. Prema tome, opušteno. Što raznovrsnije to bolje.

@ pesak
nema sta da se izvinjavas,znaju oni dobro da su gubitnici,tracalo se samo za parama pa zaboravilo na zivot..poznam tu neke,boga ti,svaki dan mlate po kupusu i krompir na sto nacina,ali zato kad se podje u zagrljaj rodnom kraju,naglancana crna limuzina i nabacen sirok osmeh..ne kazem svi,onaj ko je podvukao crtu i otisao 4ever mozda druga prica ili ko je otisao sa cvrstim ciljem godinu,dve,ok,bez obzira sto mozda imaju neku paru i dvorove do nebesa,oni su ipak samo cardak ni na nebu ni na zemlji

Krompir, kukuruz, kakao...

ja vec par godina u aziji, ne moze stomak da mi se navikne na ove namirnice pa to ti je. jedem i uvozno i lokalno, i zdravo i nezdravo, nista ne pomaze. zato kad dodjem kuci (ili negde u evropu) prosto procvetam. ne smeta mi ni sto je masno i slano, ni crveno meso, ni sir, ma sve jedem k'o ala i preporodim se.

Rekla bih da je žena u pravu. Osim toga ovde su sve bukvalisti. Nije rekla - ne jedite čija semenke, avokado i sl. jer ćete se razboleti. Rekla je da je bolje jesti ono što raste u kraju gde neko živi i meni to ima smisla. Prvo što je sigurno svežije, jer ako imate svoju baštu ili prodavca na pijaci verovatno možete pojesti domaće voće i povrće koje je ubrano predhodne večeri. Mislim da svežina mnogo znači. Naravno da treba probati i plodove drugih podneblja, ali za neke treba puno para i većini normalnog sveta nisu dostupni ili bar nisu stalno dostupni da bi ih uvrstili u ishranu. Poenta je da većina voća i povrća ima svoju zamenu ili sličnu voćku u svakom podneblju.
P.S. da svi, jedemo citruse i banane, ali kad pomislim na put koji su prešli, koliko su tretirane da ne dehidriraju tako na narandže imaju sjajnu opnu, da su banane krenule zelene i sazrele na nekom ko zna kakvom brodu, ponekad mi bude muka.

Zalosno je da toliko ljudi vise veruje Maji Volk i Jeleni Djokovic nego profesorki ishrane na Medicinskom fakultetu.Neverovatno.

Кило чија семенки 550,00 динара, кило српских ораха 750,00 динара. За мене ораси егзотика па изабрао ово друго...

Paradajz, kukuruz, krompir, pasulj, ...

Limun, pomorandže, banane, biber, kakao, kafa, zeleni/crni čaj, ananas, pirinač, ...

Ostade siromašan jelovnik.

Ja jedem i ješću sve što mi prija a vi se bavite nazovi analizama.
Bolje da se pozabavite analizom misteriozne pojave epidemije alergije poslednjih 40-tak godina. Ima nešto važnije što je masovno krenulo baš pre nekih 50-tak godina, a vi se i dalje igrate eksperimentisanja bez imalo realnog znanja,samo bacate 'bombe' kao onomad Amerikanci na Hirošimu.

Molim da objavite komentar.

A limun i ostalo citrusno voce rastu u Srbiji???

Rekla bih da je žena u pravu. Osim toga ovde su sve bukvalisti. Nije rekla - ne jedite čija semenke, avokado i sl. jer ćete se razboleti. Rekla je da je bolje jesti ono što raste u kraju gde neko živi i meni to ima smisla. Prvo što je sigurno svežije, jer ako imate svoju baštu ili prodavca na pijaci verovatno možete pojesti domaće voće i povrće koje je ubrano predhodne večeri. Mislim da svežina mnogo znači. Naravno da treba probati i plodove drugih podneblja, ali za neke treba puno para i većini normalnog sveta nisu dostupni ili bar nisu stalno dostupni da bi ih uvrstili u ishranu. Poenta je da većina voća i povrća ima svoju zamenu ili sličnu voćku u svakom podneblju.
P.S. da svi, jedemo citruse i banane, ali kad pomislim na put koji su prešli, koliko su tretirane da ne dehidriraju tako na narandže imaju sjajnu opnu, da su banane krenule zelene i sazrele na nekom ko zna kakvom brodu, ponekad mi bude muka.

@ Vlajko
istini za volju,nisu se bas ni pretrgli od zdravlja;)

A sta cemo sa krompirom, egzoticnom biljkom koja je u Evropu doneta iz Juzne Amerike? Jel sme to da se jede? Banane i mandarine verovatno rastu u svacijem dvoristu cim ih doktorka nije spomenula kao tropske biljke. (Andjela, 21. april 2017 12:21)

Zapravo, skoro nijedna od danas gajenih biljaka ne potice iza nasih krajeva. Morali bismo se ograniciti na rotkvu, persun... u najboljem slucaju (eventualno) grasak... i nista drugo mi trenutno ne pada na pamet. Danasnje gajene vrste strnih zitarica, doduse, jesu nastale (i) u Evropi, ali su nastale u kulturi, od primitivnih, prvobitno domesticiranih, vrsta, pristiglih s Bliskog Istoka (ili od korova koji su bili stigli u tim prvobitnim zitaricama). Samo, ovde, ipak, nije rec o tome. Nego o *nasoj* prilagodjenosti (uostalom, ni covek ne potice i Evrope!). Mi smo svi od rodjenja navikli na te namirnice. I ne samo mi, nego i nasi preci, bar nekoliko generacija unazad (u slucaju paradajza, ili paprike), ili mnogo stotina generacija (zito). To nije "sxok" za nasu crevnu floru i nas imunosistem. Drugo je pitanje daje li, mozda, ova doktorka malo prevelik znacaj crevnoj ksenofobiji.

Vidim da dosta ljudi ovđe prilično poznaje problematiku.
Krompir,paradajz pa i kukuruz delimično,pošto nisu sa ovih prostora prave probleme u našem organizmu - krompir je se skrob pretvara u šećer i u toj količini destruktivno deluje na jetru, a samim tim i na krv i sve krvne organe. U socijalnom aspektu stvara siromaštvo i manjak ljubavi upravo zato što pravi probleme krvnim organima povezanim sa ljubavlju i materijalnim blagostanjem.
Za potvrdu činjenice uvek ga jedu najsiromašniji narodi i klase i on ih upravo time drži da ostanu u siromaštvu.
Paradajz debalansira metabolički balans u telu i deluje kao petarda (da budem blaži) u telu.
Kukuruz u većoj količini goji, zato služi da se tove svinje i krave, a i čini krv kiselom, što se sa ostalim žitaricama ne dešava.
Kosovska Đevojka je brala ječam a ne kukuruz.
Isto skoro svo tropsko voće je neadekvatno za naše podneblje a posebno zimi jer hladi i uzrokuje prehlade. Izuzetak su zimsko tropsko voće kao mandarina i limun.
S druge strane đumbir je toliko dobar, koristan i neophodan da praktično ne postoji zamena, uostalom i kod nas se gaji. Kamo sreće da smo njega usvojili umesto bibera, gde bi nam bio kraj.. Ne bi bilo pola kancera i tumora koje danas imamo i od kojih umiremo.
Đumbir greje i izbacuje sluz koja je nastala jakom proteinskom hranom životinjskog porekla a tu su sva mesa i mlečni proizvodi, što je kod nas osnovna hrana, posle hleba.

"konzumiranje kokosovog ulja je isto kao i konzumiranje svinjske masti" - veću glupost skoro nisam čula!

Zapravo mogu da se pronađu istraživanja o tome. Iako će hrana sa drugih podneblja retko imati baš loš efekat, ono što jeste utvrđeno je da je naš organizam naviknut na određene namirnice i vrstu ishrane koja se koristila u više generacija.Naviknut je da je prerađuje i izvlači nutrijente iz nje, organizam u susretu sa "stranom" hranom mora više da se muči i izvlači manje nutrijenata iz nje. Neko je pomenuo citruse, cutrusno voće se kod nas jelo odavno iako se uzgaja lokalno, naša genetika je imala dovoljno vremena da se na njih navikne (mada je moja komšinica imala drvo limuna u dvorištu lol).

Istraživanja su rađena na doseljenicima, i poređeni su sa lokalnim stanovništvom.

Ima istine u tome ali ne treba preterivati. Ni domaće namirnice nisu što su bile a nisu ni domaće! Raznovrsnost je ipak poželjna. A i tvrditi da je kokosovo ulje isto što i svinjska mast, ne deluje ubedljivo.

@jasta
Pa jedem.

skoro pisalo, da spanac bogat gvozdjem, to je neko zapisao u udzbenik pre 150 god. i niko to nije proveravao. i studenti na harvardu dobili vezbu da iz spanaca estrahuju gvozdje i dobili rezultat da ga je 20 puta manje nego sto udzbenik kaze, proverili ehstrakciju i profesori, rezultat isti, mnogo manje nego u vecini biljaka. platon i dekart su govorili cogito ergo sum, sumnjam znaci postojim.

@A sta cemo sa krompirom, egzoticnom biljkom koja je u Evropu doneta iz Juzne Amerike? Jel sme to da se jede? Banane i mandarine verovatno rastu u svacijem dvoristu cim ih doktorka nije spomenula kao tropske biljke. (Andjela, 21. april 2017 12:21)

Ne banalizuj. Krompir se ovde gaji jos od doba Dositeja Obradovica. Nije bitno odakle nesto dolazi vec da li se gaji u okruzenju.

Poenta doktorke je da se jede ono na sta je organizam navikao jer svaka nova namirnica predstavlja mali sok za nas organizam. Imuni sistem i organizam uopste jednostavno ne zna sta da radi sa namirnicom koja je prvi put usla u nas.

Ali i doktorka preteruje. Nas organizam uci kao sto i malo dete uci. Bice mu malo teze u pocetku sa namirnicama na koje nije navikao, trebace mu i vremena da nauci, ali snaci ce se na kraju.

A ovi sto kao primer uzimaju ljude koji odlaze na daleke destinacije ocigledno nisu mrdnuli dalje od Pefkohorija jer da jesu znali bi kako Evropljani tesko podnose pravu kinesku kuhinju i namirnice iz istocne i jugoistocne Azije. Znali bi da se vecina hrani u restoranima sa evropskom hranom i snabdeva evropskim namirnicama iz supermarketa ili preko interneta po uzasno visokim cenama.

p.s. ishrana u hotelima sa 5 zvezdica tokom 10 dana letovanja se ne racuna :)
(Sangaj, 21. april 2017 13:52)

Ovo uopste ne sotji. Licno obozavam egzoticnu hranu i jela sam je s uzivanjem i u Kini, Indoneziji, u arapskim zemljama, i to ne na par dana nego mesecima. A jedem je cesto i ovde, kao sto jedem sa uzivanjem i "pravoslavnu". Naravno, nekima smeta egzoticna hrana, ali nekima smeta i mleko, kupus i luk, iako za nas to nije egzotika. To je sve individualno, ne mogu se tu donositi opsta pravila.
A ti sto odu na drugi kraj sveta pa narucuju hranu iz Evrope, bojim se da nisu tamo ni trebali da odlaze jer jednostavno nisu prilagodljivi ljudi, pa je bolje da se u takve avanture ni ne upustaju. Ne moze nista na silu u zivotu.

A kefir?

Glad u Srbiji i generalno na Balkanu se smanjila onog momenta kada je krenuo da se sadi krompir i kukuruz. Stomacne tegobe ce imati oni koji putuju, ali ne zbog toga sto su pojeli vocku koje kod nas nema, nego obicno zbog vode. Drugaciji mikroorganizmi koji za lokalno stanovnistvo nisu opasni ali koji poremete crevnu floru turisti iz Evrope. Mada ne treba ici tako daleko to se cesto desava ikada iz jednog grada odete u drugi na par dana bez obzira sto je voda bakterioloski ok.

A burek?

@botaničar...Samo da ispravim Vasu grescicu. Tresnja i visnja su i iz Evrope (koliko znam, Nemci cak ni nemaju posebno ime za te dve vrste), dok je kajsija (Prunus armeniaca), kao i breskva (P. persica), poreklom iz Kine, samo sto drugi deo latinskog naziva govori preko kojih zemalja su donesene. Da dodam, jabuka i kruska su mahom iz Azije (padine Himalaja i sire), a domaca sljiva je nastala spontanim ukrstanjem dzanarike (Prunus cerasifera) i crnog trna (P. spinosa) na Balkanskom poluostrvu.

Da li profesorka Novaković ne jede ni paprike, krompir, paradajz, s obzirom da je i njih u Srbiju doneo neki pomodar, i to ne tako davno.

Erik hvala sto si lepo objasnio, plus uzimajuci u obzir cenu oraha u danasnje vreme,pre ce da je to nazalost pomodarstvo,pozz...

I ono sto se danas zove "nasim" mahom je doslo odnekle, i to s druge strane sveta - kukuruz, pasulj, krompir, kajsije, itd. Sta bi bilo da su svi tada bili konzervativni kao dr. No, sta bismo danas jeli - zelje?
Bojim se da ovi vasi sagovornici imaju predrasude - prvo, zacini nisu novotarija, nego njih nismo primili kao naviku onda kad smo primili uticaj turske kuhinje (koji je inace odlican - osim nekih slatkisa)jer su zacini bili skupi, dolazili su uglavnom s drugog kraja sveta i putovali do balkana na kamilama i konjima mesecima. Danas su jeftiniji od onih koji se gaje u Srbiji.
Svi su zacini izuzetno zdravi, i treba ih konzumirati, bez obzira odakle su stigli, ali zasto zbog toga da ne jedemo orah, taman posla.
I sta, pomelo je egzotican, a grejpfrut i banana nisu?? Od svega pomalo, umerenost i raznovrsnost, a odakle je doslo, nebitno.

Пре неки дан нека жена у продавници што је цимет из Индонезије. Зашто немамо НАШ него све страно. кад је продавац рекао да МИ не производимо цимет, рече жена: некад смо све ми производили...

zasto svi gledaju na to kao na pomodarstvo..ja volim nove namirnice da ubacujem u ishranu zbog novih ukusa i da razbijem monotoniju u ishrani a jos ako je i zdravo

Pa šta to uradi crni Dositej kada nam je doneo krompir? A tek kukuruz, kojim hranimo i nas i domaće životinje? A omiljeni paradajz? Šalu na stranu, više raznovrsnih namirnica u ishrani prija i organizmu i nepcu. Čisto sumnjam da neko svaki dan kupuje pomelo. I ne vidim razlog da bude ili-ili. Musli sa orasima, kašičicom čia semenki, kefirom i pola banane je odličan doručak. I koja crvena bobica. Mene više brine kako je hrana proizvedena nego sa koje strane sveta dolazi...

Jedi sta imas.Srbija brale!

Ja volim koliko mi mogucnosti i okolnosti dozvoljavaju da probam nove stvari. Neke cu pojesti jednom i nikada vise dok cu druge uvrstiti u svoj jelovnik ako je to nesto sto mi prija.

Mi vise ni svoje jabuke nemamo!