Da li su prijateljstva sa posla prava prijateljstva?

Ljudi nemaju ni pravih prijatelja vise, nego izlaze sa ljudima sa posla i toboze je ludilo vikendom. Prisustvovala sam izlasku momka svoje drugarice, gde su svi morali da slusaju pijanog sefa, jer im daje super platu. Mozda nesto propustam, ali meni to i nije bas normalno.

Mogu da budu..ali, kada se ekipa sa jednog posla rasturi, "svako na svoju stranu", kontakti vremenom često zamru, zato što život melje, a ima i toga, da su se i zasitili jedni drugih..ipak si ti sa tim ljudima bio, po osam sati dnevno, nekoliko godina!

Nedavno sam taman pomislio da ću još postati i prijatelj sa kolegom s kojim radim u kancelariji, jer smo sve više prepričavali razna iskustva, razglabali o ovome, onome, smejali se itd, ali prvom prilikom kad je došlo do krize između mene i jednog drugog kolege, stao je momentalno na njegovu stranu a da nije ni saslušao celu priču do kraja. Tada sam shvatio da prvi utisci izgleda najčešće ostaju najispravniji, kad vidiš u očima nekom da te ne podnosi, da je zavidan, itd. Posle toga sve je po starom, ali ja radim u safe modu, svestan da radim sa neprijateljem.

Ja imam par prijatelja koje sam upoznala na poslu, onih koji su za ceo zivot. Radili smo godinama zajedno a zatim smo promenili firme pre skoro 8 godina ali i dalje smo bas bliski

Prijateljstva na poslu su LAŽNA!Postoje do milionitog dela sekunde

Mislim da nisu jer najcesce prestaju kada zaposleni promene poslodavca

Jok, to su kolege, ne prijatelji. I tu nema ništa loše.

A sta kada se kolega zaljubi u koleginicu..?

moze druzenje i prijateljstvo, ali samo ako nije na relaciji podredjeni - nadredjeni. A i prijateljstvo izmedju muskarca i zene, ma koliko iskreno, obicno ostaje samo u okviru radnog vremena.

Nisam ni citao tekst, ali iz prve kompanije sam blizak prijatelj sa par kolega, a ne radimo zajedno vec 4 godine

NE

JOK !!!

Posle 5-6 firmi u karijeri, sa ponosom mogu reci da sam stekao neka prijateljstva za zivot. Sa meni podredjenima, sa mojim sefovima, ali i sa klijentima i partnerima. Mozemo da pricamo o poslu, nekad nesto i odradimo zajedno, neki su mi i pomogli kad sam menjao posao, nekima sam i ja pomogao, ali nekad se prosto zabijemo u kafanu i udri...

Ako vec provodim radeci vise vremena nego sa rodjenom decom, makar neka bude zabavno.

Niko kao moj dobri sef i bacvanin Djoko. Ih, sta bi' ja bez njega ....

Generalno ne,ali može se desiti i to a onda je to bogatstvo.Jedini izuzetak je prijateljstvo ili drugarstvo između muškarca i žene i na poslu i uopšte, tu bez seksualne odbojnosti na obe strane,sve je laž.

Rollo Tomasi@, da ti ne padne na pamet!

A sta kada se kolega zaljubi u koleginicu..?

Nedavno sam taman pomislio da ću još postati i prijatelj sa kolegom s kojim radim u kancelariji, jer smo sve više prepričavali razna iskustva, razglabali o ovome, onome, smejali se itd, ali prvom prilikom kad je došlo do krize između mene i jednog drugog kolege, stao je momentalno na njegovu stranu a da nije ni saslušao celu priču do kraja. Tada sam shvatio da prvi utisci izgleda najčešće ostaju najispravniji, kad vidiš u očima nekom da te ne podnosi, da je zavidan, itd. Posle toga sve je po starom, ali ja radim u safe modu, svestan da radim sa neprijateljem.

Ljudi nemaju ni pravih prijatelja vise, nego izlaze sa ljudima sa posla i toboze je ludilo vikendom. Prisustvovala sam izlasku momka svoje drugarice, gde su svi morali da slusaju pijanog sefa, jer im daje super platu. Mozda nesto propustam, ali meni to i nije bas normalno.

Nisam ni citao tekst, ali iz prve kompanije sam blizak prijatelj sa par kolega, a ne radimo zajedno vec 4 godine

moze druzenje i prijateljstvo, ali samo ako nije na relaciji podredjeni - nadredjeni. A i prijateljstvo izmedju muskarca i zene, ma koliko iskreno, obicno ostaje samo u okviru radnog vremena.

Prijateljstva na poslu su LAŽNA!Postoje do milionitog dela sekunde

Ja imam par prijatelja koje sam upoznala na poslu, onih koji su za ceo zivot. Radili smo godinama zajedno a zatim smo promenili firme pre skoro 8 godina ali i dalje smo bas bliski

JOK !!!

Niko kao moj dobri sef i bacvanin Djoko. Ih, sta bi' ja bez njega ....

Mislim da nisu jer najcesce prestaju kada zaposleni promene poslodavca

Rollo Tomasi@, da ti ne padne na pamet!

NE

Jok, to su kolege, ne prijatelji. I tu nema ništa loše.

Mogu da budu..ali, kada se ekipa sa jednog posla rasturi, "svako na svoju stranu", kontakti vremenom često zamru, zato što život melje, a ima i toga, da su se i zasitili jedni drugih..ipak si ti sa tim ljudima bio, po osam sati dnevno, nekoliko godina!

Posle 5-6 firmi u karijeri, sa ponosom mogu reci da sam stekao neka prijateljstva za zivot. Sa meni podredjenima, sa mojim sefovima, ali i sa klijentima i partnerima. Mozemo da pricamo o poslu, nekad nesto i odradimo zajedno, neki su mi i pomogli kad sam menjao posao, nekima sam i ja pomogao, ali nekad se prosto zabijemo u kafanu i udri...

Ako vec provodim radeci vise vremena nego sa rodjenom decom, makar neka bude zabavno.

Generalno ne,ali može se desiti i to a onda je to bogatstvo.Jedini izuzetak je prijateljstvo ili drugarstvo između muškarca i žene i na poslu i uopšte, tu bez seksualne odbojnosti na obe strane,sve je laž.