Šta treba da znate o prerano rođenoj bebi?

Beba može biti:

• prevremeno rođena (manje od 37 nedelja trudnoće)
• rođena u punom terminu (37. do 42. nedelju trudnoće)
• rođena u kasnom terminu (rođena nakon 42. nedelje trudnoće)
• Ako žena počinje rađati pre 37. nedelje trudnoće, to se zove prevremeni porođaj.

Kasno prevremeno rođene bebe su bebe koje se rode između 35. toku i 37. toku trudnoće. One uopšte ne moraju izgledati kao prevremeno rođene. Možda neće biti primljene u jedinicu za intenzivnu negu, ali svejedno imaju povećan rizik od nastanka nekih problema, u odnosu na bebe rođene u punom terminu.

Neka zdravstvena stanja majki mogu povećati rizik od prevremenog porođaja. To mogu biti dijabetes , srčane bolesti ili bolesti bubrega. Uzrok prevremenog porođaja se najčešće ne zna. Oko 15% prevremeno rođene dece su multiple trudnoće (blizanci, trojke i slično).

Neki problemi s trudnoćom mogu povećati rizik od nastanka prevremenog porođaja:

• oslabljeni cerviks koji se počinje prerano širiti
• urođene mane materice
• istoriju prevremenog porođaja
• infekcije (kao što su infekcije urinarnog trakta i infekcije amnionske membrane)
• loša ishrana neposredno pre ili za vreme trudnoće
• preeklampsija - visoki krvni pritisak i belančevine u mokraći koji se razvijaju nakon 20. nedelje trudnoće
• prevremeno pucanje membrane (placenta previa).
• Ostali faktori koji povećavaju rizik od prevremenog porođaja su:
• dob majke (majke koje su mlađe od 16 godina i starije od 35 godina)
• afroamerički poreklo
• nedostatak prenatalne brige
• nizak socioekonomski status
• upotreba duvana, kokaina ili amfetamina.

Nedonoščad može imati sledeće poteškoće sa zdravljem:

• anemija
• krvarenje u mozgu ili oštećenja bele materije mozga
• infekcija ili neonatalna sepsa
• nizak nivo šećera u krvi (hipoglikemija).
• sindrom respiratornog distresa, višak vazduha u tkivu pluća (emfizem) ili krvarenje u plućima (plućna hemoragija)
• dojenačka žutica
• problemi sa disanjem zbog nezrelih pluća, upala pluća ili perzistentni arteriozni duktus
• teška crevna upala (nekrotizirajući enterokolitis)

Nedonoščad će imati nižu porođajnu težinu nego bebe rođene u punom terminu. Uobičajeni simptomi prevremenog rođenja su:

• nenormalno disanje (plitko disanje, nepravilne pauze u disanju tokom spavanja)
• dlačice na telu (lanugo)
• povećan klitoris (kod ženskih beba)
• manjak telesne masnoće
• manjak mišićne mase i manja nivo aktivnosti nego kod beba rođenih u punom terminu
• problemi sa hranjenjem zbog otežanog sisanja ili kontrolisanja gutanja i disanja
• mali skrotum koji je gladak i nema grebena i nespušteni testisi (kod muških beba)
• mekana i fleksibilna hrskavica
• tanka, glatka, sjajna koža koja je često prozirna (mogu se videti vene ispod kože).

Pretrage za nedonoščad mogu biti:

• analiza gasova u krvi za proveru nivoa kiseonika u krvi
• krvni testovi za proveru nivoa glukoze, kalcijuma i bilirubina
• snimanje prsa
• kardiorespiratorni praćenje (praćenje disanja i otkucaja srca).

Kada dođe do prevremenog porođaja i kada se ne može zaustaviti, stručni tim će pripremiti sve što je potrebno za porođaj visokog rizika. Majka može biti premeštena u drugu bolničku jedinicu, najčešće u neonatalnu jedinicu intenzivnog lečenja.

Nakon rođenja, beba se po potrebi nalazi u inkubatoru u toplom krevetu koji kontroliše temperaturu vazduha. Beba će biti priključena na uređaje koji će pratiti njeno disanje, otkucaje srca i nivo kiseonika u krvi.

U slučajevima kada bebini organi nisu u potpunosti razvijeni, beba će dobiti posebnu negu koja može potrajati nekoliko nedelja ili meseci.

Bebe obično ne mogu da koordiniraju sisanje i gutanje pre 34. toku trudnoće. Nedonošče će možda imati ubačenu malu i mekanu cevčicu koja će prolaziti kroz nos ili usta do želuca. U jako rano rođene nedonoščadi, hrana će se davati kroz vene dok beba ne bude dovoljno stabilna da primi hranu kroz želudac.

Ako dete ima problema sa disanjem:

• cev može biti stavljen u dušnik a respirator će pomoći bebi da diše
• neke bebe, koje imaju blažih problema sa disanjem, će biti spojene na CPAP uređaj koji otpušta pozitivan pritisak vazduha, a cevčica će se nalaziti u nosu, umesto u dušniku
• kiseonik mogu dati respirator, CPAP, nosne sonde ili maska za kiseonik

Bebe trebaju posebnu brigu dok god ne budu u stanju da diše bez dodatne podrške, jesti na usta, održavati telesnu temperaturu i dobijati na telesnoj težini. Vrlo mala deca mogu imati i druge probleme koji otežavaju lečenje i zahtevaju duži boravak u bolnici.

Prognoza

Prevremeno rođenje je nekada bilo glavi uzrok smrti beba. Poboljšanje medicinske tehnologije je povećalo stopu preživljavanja nedonoščadi. Najmanje 90% beba rođenih u 28. nedelji trudnoće preživi.

Prevremeno rođenje može imati dugoročne posledice. Nedonoščad može imati zdravstvene, razvojne i bihevioralne probleme. Neki od njih će biti prisutni samo u detinjstvu, a neki će biti trajni. Šta beba ima manju porođajnu težinu, to je veći rizik od nastanka komplikacija. Nemoguće je predvideti dugoročni ishod samo na osnovu gestacijske dobi ili porođajne težine.

Moguće komplikacije

Moguće dugoročne komplikacije su:

• bronhopulmonalna dispazija (BPD)
• odgođen rast i razvoj
• mentalni ili fizički invaliditet ili kašnjenje u razvoju
• neonatalna retinopatija, gubitak vida ili slepilo.

Prevencija

• Budite u dobrom zdravstvenom stanju pre začeća.
• Pobrinite se da dobijete što je bolje moguću prenatalnu terapiju tokom trudnoće.
• Nastavite sa prenatalnom nege dok se beba ne rodi.
• Što ranije počnete primati prenatalnu terapiju, to je manji rizik od preranog rođenja.

Prevremeni porođaj se ponekad može tretirati ili odložiti pomoću lekova koji blokiraju kontrakcije materice. Međutim, u velikom broju slučajeva odgađanje prevremenog porođaja ne završi uspešno.

Betametazon (steroida lek) koji se daje majkama kod prevremenog porođaja služi za smanjenje rizika od nastanka teških komplikacija.