"Korak napred- žene, posao i volja za liderstvom": Dame, zapamtite jedno- budite hrabre

Ovaj uvodnik je prilika da se prisetim znanja za koje se nadam da ga i druge žene imaju u trenutku kad počinju svoje karijere, a u sve to uključujem i saznanja iz ove knjige.

Odrasla sam u socijalističkom društvu, sa mnogo strogih društvenih pravila i ideja, i sa veoma malo razumevanja za lične slobode i pravo na različitost. Demokratija je bila koncept o kojem smo učili iz istorije i filosofije, ali ne i kroz svoje živote. Neke od dobrih stvari u socijalističkom društvu bile su obrazovanje i ideja ravnopravnosti žena i muškaraca. Tokom svoje mladosti nikad nisam osetila da su se dečaci i muškarci drugačije ophodili prema meni – ni kod kuće, ni u školi, niti kasnije na radnom mestu. Uvek sam osećala da je ceo svet moj, da uspeh zavisi samo od mene i mojih napora.

„Stakleni plafon“ u mom slučaju bilo je članstvo u Komunističkoj partiji. Nakon postizanja određenog nivoa u bilo kom poslu, nije bilo moguće dalje napredovati bez članstva u Komunističkoj partiji. Dakle, niste mogli da budete zamenik ministra, direktor preduzeća, direktor bolnice itd. ako niste član Komunističke partije. Ja nisam bila članica (razlog za to počiva u dugoj i složenoj priči) i zato nisam imala šansu da radim na nekom od ovakvih važnih i odgovornih poslova. To je bio taj „stakleni plafon“.

Kad sam bila mlada, nisam smatrala da je taj „stakleni plafon“ problem; trebalo je da prođe mnogo godina da bih se suočila s tim. Jedan od izazova za mene bilo je kad sam se preselila u Sjedinjene Američke Države i u Veliku Britaniju. Izazov je bio da napustim svoju zemlju, svoju porodicu i prijatelje i svoj udoban i predvidiv život, i da to zamenim nečim uzbudljivim i nepoznatim. Moja univerzitetska diploma nije bila cenjena i na neko vreme morala sam da prihvatim mnogo slabije plaćen i manje odgovoran posao, dok nisam stekla američku diplomu. Na univerzitetu sam imala profesora iz programiranja koji nije obraćao pažnju na mene (nije odgovarao na moja pitanja niti slušao moje sugestije, dok nisam dobila najvišu ocenu na jednom od ispita). Mislim da je bio skeptičan jer sam bila desetak godina starija od svojih kolega, strankinja i žena. Susrela sam se sa još predrasuda kada sam se preselila u SAD i Britaniju. Skrenuta mi je pažnja na moj pol, kao i na moj identitet jugoslovenskog diplomca. Morala sam da branim vrednost jugoslovenske univerzitetske diplome u Americi. Morala sam da steknem veštinu i sigurnost da govorim, pišem i radim na engleskom jeziku. Na svu sreću, već sam imala samopouzdanja.

Kasnije tokom života shvatila sam da su žene u socijalizmu morale da peglaju, kuvaju, krpe odeću, spremaju zimnicu i rade sve ono što su njihove majke radile u veoma tradicionalnom društvu, pored toga što idu na posao. Mene su dok sam odrastala prilike same prizivale.

I dalje se zbunim kad mi ljudi kažu da sam uspešna ili mi iskažu poštovanje zbog toga, valjda zato što ne vidim sebe kao takvu, jer sam videla toliko istaknutih i promućurnih ljudi koje sam smatrala boljim od sebe. Ako prihvatim to, možemo dalje da razmatramo koje karakteristike su me učinile takvom.

Budite hrabre. Neko je jednom rekao da je hrabrost odlika koja garantuje sve ostale. Moji roditelji koji su bili u partizanima od 1941. godine i pet godina se borili protiv fašizma bili su veoma hrabri ljudi. Oni su definitivno usadili to u mene i pojačali moju hrabru stranu. Hrabrost je bila razlog što sam napustila siguran, bezbedan i zanimljiv posao u Jugoslaviji i otišla u SAD. Takođe je bila razlog što sam se preselila iz SAD u Veliku Britaniju i kasnije, kada sam bila dosta starija, prešla iz međunarodnog poslovnog sveta u jednu privatnu kompaniju na Balkanu! Sumnjam da bi to uradile moje kolege iz Evropske banke za obnovu i razvoj, gde sam radila u to vreme.

Obrazujte se. Obrazovanje je platforma koja vam daje samopouzdanje da možete da učite i da se svaka prepreka na koju naiđete može prevazići. Kad sam shvatila da se jugoslovenska diploma ne ceni mnogo u SAD, upisala sam MBA program i pohađala nastavu posle posla.

Ne bežite od teškog rada. Talenat je lepa stvar, ali marljiv rad je ono što razlikuje posrnuli talenat od slavnog.

Budite empatične. Ili, kao što se sada kaže – razvijajte socijalnu inteligenciju. Imajte razumevanja za klijente, kolege, šefa i članove porodice. Što više razvijate socijalnu inteligenciju, to će vam biti lakše da nađete najbolji način da napredujete i postižete svoje ciljeve.

Upoznajte sebe. Ne gurajte na silu stvari koje su van vašeg uticaja. To je uzaludno trošenje vremena. Koncentrišite se na ono što možete da postignete i pametno i polako podrivajte prepreke.

Negujte smisao za humor. To pomaže u prevazilaženju problema ali i doprinosi vašoj opštoj dobrobiti. Često sam nailazila na ljude koji imaju savršeno dobre poslove ali koji stalno gledaju druge preko svog ramena, ljutito, jer je neko postigao više nego oni. Zaboravite na ovo, to je gubljenje vremena. Jednostavno, čvrsto gurajte napred prema svojim ciljevima.

Ne očekujte da budete savršene. Jedna od najvećih grešaka većine žena jeste želja da budu savršene majke, ćerke, supruge ili saradnice. To nije moguće. Svaka osoba u vašoj okolini mora da „plati cenu“ vaših dostignuća. Ali, oni takođe ubiraju plodove – ako ste zadovoljne svojim postignućima, oni će imati zadovoljnu majku, ćerku, suprugu, prijateljicu... A biti okružen zadovoljnim osobama veoma je inspirativno i zdravo.

Nadam se da ćete čitajući ovu knjigu i moj uvodnik naći inspiraciju i ohrabrenje. Ako treba samo jednu stvar da zapamtite iz mojih i Šerilinih reči, neka to bude: budite hrabre.

Dragica Pilipović Chaffey