"Bebe" koje koštaju i do 4.000 evra: Neki ih se plaše, drugi im posvećuju sobe

Kada sam prvi put upoznala Irenu Petrović pomislila sam "Ko još pravi lutke i na tome zarađuje po hiljadu evra?", nakon što sam videla kako one izgledaju ostala sam zatečena. Prave bebe, sa prevojima na rukama i nogama, gotovo pravom kosicom, providnom kožom, pa čak i mladežima... Napravila je prvu lutku i više nije prestala da ih pravi, a danas je jedna od najboljih u svom poslu.

Uspešne žene |
Podeli
Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva

Zašto baš Francuska?

U njenoj porodici postoji pet generacija, ima unuka, ali i baku koja živi sa njom. U istoj godini ostala je bez oca i ijednog i drugog dede. To je bio trenutak kada je rešila da zauvek napusti Srbiju i da se nikada ne vrati.

"Otac je umro poslednji. Par meseci kasnije došla sam u Francusku sa ćerkom i nikada se više nisam vratila tamo. Ne mogu. To je za mene bio šok i taj deo života i sećanja su bolna. U Srbiji sam se udala za Francuza koji je radio ovde, a kada se sve to izdešavalo, rešili smo da odemo".

Svoju prvu lutku prodala je na sajtu ebay. Mesečno uspe da proda od jedne do dve, koliko i uspe da napravi. Cene se kreću od 850 evra, pa naviše, a najskuplju je prodala na licitaciji za 4.000 evra.

"Gledala sam kako licitacija raste i nisam mogla da verujem. Bila sam šokirana, mislila sam da se neko šali. Na kraju mi je ta žena uplatila svih 4.010 evra. Kada sam je pitala zašto, rekla je da je odavno tražila tu lutku, jer je model redak, a njoj se svidelo kako sam je uradila."

Trenutno radi na izradi prototipa lutke koji će se naći na poznatim sajtovima gde priliku dobijaju samo odabrani umetnici. Dobila je materijal, njeno je "samo" da upotrebi svoju kreativnost i znanje.

"Te lutke su skuplje jer kolekcionarke hoće da ih imaju prve, pa tako sledi i licitacija", objašnjava ova lutkarka koja svoja dela prodaje preko interneta.

Muž se često šalio na njen račun, da se igra sa lutkama, a kada je njen hobi prerastao u ozbiljan posao počeo je da misli malo drugačije. Ljudi najčešće budu iznenađeni kada vide čime se bavi.

"Ima onih koji vole i koji se groze, čak znaju i da se posvađaju. Jedni pričaju kako ih lutke plaše,a onda drugi ih napadaju kako su ludi i slično. To često imam prilike da vidim i po komentarima na internetu", nastavlja Irena.

Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva

Neobične porudžbine

"Kad sam pocela da radim lutke, nekoliko njih je trazilo da uradim lutku na pomen na bebu koju je preminula, ali nisam nikada pristala na takve narudžbine."

Nedavno je imala i prvu izložbu, pa je posao sa interneta preselila u stvarnost.

"Želela sam da uradim jednu da pokazem svoj rad i onima koji nemaju internet, starijim ljudima. Bilo je dosta baka i deka koji su došli da vide izložbu. Čak su deke nosile u ruci lutku, bilo je baš zanimljivo videti to. Dosta starih osoba ima bar jednu lutku u kolekciji. Bile su i devojčice koje su nosile svoje lutke", priča Irena za SuperŽenu.

I dok se pojedini prvi put susreću sa riborn bebama, ima onih koji svoju kolekciju svakog meseca obogaćuju još po jednom lutkom.

"Uglavnom imam stalne kupce koji poznaju moj rad i imaju poverenje. Moj cilj je da lutku napravim da bude što više kao živa beba, a ko šta radi sa lutkama, to je njihova stvar. Ako radim po narudžbini, onda me puste da uradim po mojoj želji jer znaju da će gotova lutka biti lepa. Uglavnom kada jednom naruče lutku, često se dešava da me ponovo zovu, pa poneki naručuju svakih mesec ili dva. Znam da mnogi od njih imaju posebnu prostoriju samo za lutke", objašnjava ova Srpkinja.

Kako je dugo u ovom poslu dešavale su joj se ne baš prijatne situacije. Neki su znali da naruče lutku, plate avans, a kada lutka bude gotova, odustanu od kupovine, jer nemaju da plate. Takođe, imala je jedan neprijatan poziv iz banke, jer je na njen račun stiglo hiljadu evra iz Palestine malo nakon terorističkog napada u Parizu. Dozvolili su uplatu, kada je objasnila da je reč o poružbini lutke.

Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva

Šta je riboring?

Reč je o tehnici oživljavanja, koja podrazumeva višeslojno farbanje, oslikavanje svake vene, kapilara i crvenila do efekta prave kože, ali i usađivanje kose dlaku po dlaku, što je i presudno za kvalitet svake lutke.

Nekada su se ove lutke koristile u svrhu lečenja psihijatrijskih bolesnika, a kasnije i obolelih od Alchajmerove bolesti. Danas su značajan element terapije kod starih, kojima se na taj način vraćaju uspomene na period detinjstva.

Pre nego što se rešila na ovaj neobičan hobi, prodavala je orhideje.

"Uvozila sam orhideje iz celog sveta, botaničke vrste, i prodavala preko interneta, ali posle one velike operacije nije imao ko da ih zaliva i sve su se osušile. Ostale su mi samo slike da se sećam".

Na pitanje da li i njen unuk, koji voli da se hvali čime se njegova baka bavi, ima svoju lutku, Irena odgovara da za njega radi posebnu.

"Svi u školi znaju da mu baba pravi lutke, svima je to pričao... Za njega radim Čakija. Gledao je taj film, pa je tražio da mu kupim malu lutku. Rekla sam mu da ću je ja naraviti i evo, ostalo mi je još kosu da završim."

Jednu završi, već drugu počne i tako u nedogled.

"Nisam nikada pomislila da prestanem da pravim lutke jer to mi ispunjava vreme pošto sam po ceo dan sama kući, pa se tako zanimam sa nečim. Ja to kad uzmem da radim, onda ne mislim ni na šta. To me smiruje i ispunjava. Kao starije žene što smiruje kada pletu ili heklaju, tako isto pravljenje lutaka opušta mene", završava naš razgovor Irena Petrović.

Prati B92 na Viberu

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 30 sledeca idi na stranu