Engvin Sen Džust: "Neizlečene traume nam donose bolest"

Engvin Sen Džust tumači zdravstvene poremećaje pojedinca kao posledicu bolesti porodice i čitavog sistema i istražuje potencijalni uticaj traume i njenu ulogu okidača imunološke reakcije koja ima upliv ne samo na pacijenta, već i na njegovu porodicu i naredne generacije. Gošća Beograda u intervjuu za portal "Super žena" kaže da je svaka trauma posebna i da je za neke ljude čak potrebno da umru da bi se izlečili.

Zdrav duh | Mariota Vlaisavljević |
Podeli
Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva

U sklopu sedmodnevnog boravka na Balkanu i programa putovanja "Celovito lečenje u srcu prastare Evrope" čuvena američka psihoterapeutkinja, socijalni traumatolog i konstelatorka Engvin Sen Džust posetiće 10. septembra Beograd gde će u Jevrejskoj opštini održati radionicu: "Bolest kao trauma i kako je isceliti".

Šta možemo da uradimo da "zaustavimo" traume i izlečimo se?

Živimo na planeti Zemlji i traume su apsolutno neizostavni deo naših života i naših bića. To nije ništa novo za ljudsku vrstu, decenijama unazad se piše o ovoj temi, a i mene je okupiralo. Bert Helinger je zapisao da duš amora da raste, a različitost je deo tog procesa. Da zaista zaustavimo traumu potrebno je da svesno želimo da pređemo naporan, dug put, da sagledamo ljude kao vrstu na planeti, da se mozak i osećanja razdvoje, da sagledamo dugoročno propadanje Zemlje koje s mo prouzrokovali. Sa spiritualnog stanovišta izazov je da poništimo perspektivu "mi" i "oni".

Kada je neko bolestan od neizlečive ili teške bolesti da li je prekasno za zalečenje kroz postupak lečenja trauma?

Svaki slučaj je jedinstven i poseban. Veza između bolesti i nerešene traume je zabeležan u mnogim naučnim studijama. A velika istina je i da neki ljudi treba da umru da bi se izlečili. To je posebno izraženo u samom toku bolesti i njenim krajnjim fazama.

Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva

O tome zašto joj je područje Evrope toliko interesantno, vrhunska svetska konstelatorka kaže:

"Evropa je u bolu. Podeljena, fragmentirana i u agoniji nekog novog rođenja i stvaranja. U morfogentetičkom polju kontinenta postoje duboke rane".

Koja je trauma najjača sa kojom ste se do sada susreli, šta je za vas utisak koji ne zaboravljate?

Moje razumevanje ove teme uopšte je povezano sa činejnicom da sam rođena tokom II Svetskog rata i da je većin ačlanov amoje familije u Americi i Engleskoj na neki način bila povezana sa tim ogromnim konfliktom. I muškarci i žene, podjedanko. Često su me karakterisali kao "ratno siroče" i istina je istorijski gledano ja to i jesam. Unazad gledano još u XII veku moja porodica je bila povezana sa raznim konfliktima.

Zato je za mene rat duboko traumatičan događaj i nešto sa čime su povezane mnoge patnje i bolesti u mojoj porodici.

Prati B92 na Viberu

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 46 sledeca idi na stranu