Naučite i vi: Kako da na kiši ne kisnemo, već da radosno plešemo

Zašto je teško prihvatiti male stvari u životu, zašto stalno težimo velikim, nekada nedostižnim?

Skloni smo da uvek želimo nešto što nemamo, umesto da budemo zahvalni na onome što imamo. Tako stalno želimo više, bolje, jurimo za velikim uspesima i materijalnim vrednostima, a onda se desi da nas život podseti da to nije pravi smer. Obično se desi neki pad, poraz, kao neka vrsta otrežnjenja koja nas natera da o svemu razmislimo. I tada počinjemo da vrednujemo male stvari, da obraćamo pažnju na ljude koje najviše volimo i koji nas vole, da im poklanjamo pažnju, umesto da je podrazumevamo. Tek kada sredimo sebe iznutra, počinje da se sređuje sve oko nas.

Tri saveta kako da preusmerimo svoju pažnju da mislimo i da budemo zadovoljni?

Da bismo bili zadovoljni, potrebno je da se što više oslobodimo ega. Lično mislim da se ego najviše oslobađa u nekoj velikoj patnji, kada je važno da spoznamo sebe, šta zaista hoćemo ili nećemo od života. Da bismo bili zadovoljni onim što imamo, potrebno je da budemo malo osetljiviji, a često nam se čini da kada smo u punoj snazi, kada imamo sve što želimo, male stvari nisu bitne. Takva zabluda nas obično dovede do ćorsokaka, odnosno potrebe da se osvestimo. Predlažem svakome da pročita "Otimanje" od Draška Sikimića.

Da li je polje duhovnosti nešto što može da se razvija, uči? Lakše ili teže od ostalih stvari koje učimo u životu?

Ako je duhovnost biti zadovoljan i srećan sada i ovde, onim što imaš, meni je to najdivniji put i nalepše učenje. Dolazak do te tačke nije jednostavan i ne može se dosegnuti brzo, ali kada uspemo u tome, onda više nije teško. Suština je da uživamo u onome što jesmo, umesto da težimo savršenstvu koje nije naša prava priroda. Takođe, važno je da sve loše situacije i okolnosti posmatramo kao izazove, a ne kao prepreke i izvor patnje. Tako je nastao "Duhovni doručak" u kome lično uživam, posmatrajući različite ljude, razgovarajući o različitim temama, upoznajući sve moguće perspektive i radujući se osmehu i zadovoljstvu drugih ljudi koji iz toga izvlače neko svoje zadovoljstvo. Takvo iskustvo je neprocenjivo, a donosi rast i meni i drugima.

Kakave osobine poseduju ljudi koji iz svega izvlače najbolje?

To su nesebični ljudi, koji nemaju potrebu da rade bilo šta sa određenim interesom. Istovremeno su i hrabri i odlučni da prepreke posmatraju kao nove prilike iz kojih uče i sazrevaju za nove životne korake. Jednostavnost je, takođe, veoma važna osobina. Život nije komplikovan, samo je ljudima ponekad teško da prihvate da je sve zapravo jednostavno. Kada tako posmatramo stvari, lakše prevazilazimo i patnju i strahove, a njihovim prevazilaženjem stičemo veće samopouzdanje i samim tim i veću spremnost za nove izazove i uživanje u životu.