Komično i tragično: 6 urnebesnih bolesti koje su doktori izmislili da bi smirili žene

Biciklističko lice jedna je urnebesnih doktoriskih umotvorina kojima je bio cilj da smeste žene tamo gde im je mesto.

Tačno tako, kako bi znale gde pripadaju, doktori (većinom muškarci) su ženama kroz istoriju dijagnozirali čudnovate 'bolesti' koje, srećom, nisu bile dugog veka, niti ih je nauka srećom, priznala.

Biciklističko lice

Jedna od najsmešnijih bolesti na koju su upozoravali žene bila je ova, duhovitog naziva biciklističko lice. Naime, s rastom bicikli, žene su upozorene da će zbog čudnih izraza lica kakve su obično imale dok su pokušavale da voze bicikl postati ružne.

Moguće je da je ova 'bolest' izmišljena zato što su dolaskom bicikla žene postajale sve nezavisnije o muškarcima, jer su mogle samostalno da prelaze veće udaljenosti.
Doktori su svejedno upozoravali da će biciklistkinje patiti od niza zdravstvenih problema kao što su glavobolja, depresija, iscrpljenost, nesanica i, naravno, biciklističko lice. Ova teorija je u potpunosti nestala nakon nekoliko godina korišćenja bicikla, kad su se i najveći skeptici mogli uveriti da ni jedna žena nije izgubila lepotu zbog bicikla.

Lutajuća materica

Čak je i otac moderne medicine, Hipokrat, bio zabrinut misleći da postoji 'životinja unutar životinje' koja se giba u ženskom telu i navodno utiče na njeno raspoloženje i zdravlje.

Jedan od preporučenih oblika lečenja ove 'bolesti' bile su učestale trudnoće, jer se smatralo da se 'životinja' (materica) vrti iz čiste dosade. Jedan doktor je čak preporučio da se neko dobro izdere na ženu ili da je natera da plače, kako bi materica ostala na mestu. Do 17. veka, 'stručnjaci' su verovali da se lutajuća materica može vratiti na mesto ako se kroz ženino telo proširi prijatan miris. S vremenom su shvatili da je ova bolest besmislena, neutemeljena i zastarela, ali s druge strane upravo iz nje se izrodila ideja o - histeriji...

Histerija

Histerija, prevedeno, znači bolest materice, a uključivala je brojne simptome kao što mučnina, nesanica, nervoza, erotske maštarije, osećaj težine u abdomenu, nadutost, oticanje u predelu jajnika i vlažnost polnog organa. Ovu bolest lečili bi doktori ili babice, i to tako da masažom vagine 'bolesne' žene dovedu do orgazma.

Neverovatan je podatak da je ova bolest redovno pogađala žene određene klase. Na belkinje koje su bolovale od vrste histerije koju danas znamo kao prolaps materice ili bolesti jajnika, gledalo se kao na osobe koje dovode u opasnost svoju rasu jer su imale problema s plodnošću.

Jedina pozitivna stvar u vezi histerije je da njoj možemo da zahvalimo za nastanak vibratora - aparata koji su krajem 19. veka bili obavezni deo doktorske ordinacije, da bi tek nakon nekog vremena našli put do erotskih filmova.

Emotivno preopterećenje

Prva lobotomija izvršena je na domaćici iz Kanzasa 1936. godine. Psihijatar koji je prepisao ovu operaciju, Valter Frimen, navodno je verovao da je 'preopterećenost emocijama uzrokovala mentalnu bolest', a kao jedini mogući lek video je rezanje određenih živaca u mozgu kako bi stabilizovao psihičko zdravlje jadne žene. Nakon toga su na lobotomiji učestalo počele da završavaju žene čije je 'emocije' trebalo dovesti u red i ravnotežu.

Britanka Ejlin Dejvi bolovala je od postporođajne depresije nakon rođenja drugog deteta 1946. godine. Njen suprug Sid je u BBC-jevom dokumentarcu iz 1976. ispričao kako mu je objašnjeno da je reč o proceduri koja nije ništa komplikovanija od vađenja zuba. Nakon tih reči potpisao je pristanak, a njegova žena je ostala nepovratno 'oštećena'.
Frimen je obavio na hiljade operacija pre nego što je dobio zabranu, a prema nekim procenama početkom 1950-ih u SAD-u je obavljeno oko 50.000 lobotomija. Ova procedura se jako raširila i u Švedskoj, gde je 63 odsto svih operacija obavljeno na ženama.

Isparavanje

U vreme kad je skovan ovaj čudan termin, koristio se za opis različitih stanja - od PMS-a do kliničke depresije. Mogao je da bude i sinonim za hipohondriju, iako je najčešće označavao osećaj nelagodnosti.

Isparavanja su se opisivala kao bolest koja je označavala 'živčanu nesposobnost, pri čemu se oboleloj osobi pričinjavalo da joj pred očima lebde različite slike ili bi joj se pričinjavale stvari kojih ne bi bilo'. Tokom viktorijanskog doba pa sve do 1920-ih godina, na žene se gledalo kao na posebno slab pol, sklon ovoj bolesti koja se lečila odmorom, i ponekad mirišljivim solima.

Ludost

Do 1872. godine u Engleskoj i Velsu većina klasifikovanih ludaka (što je u to vreme bio zdravstveni pojam) u ludnicama bile su - žene. "U društvu koje je žene smatralo detinjastim, iracionalnim i seksualno nestabilnim, a gde one nisu imale nikakvu pravnu ni ekonomsku moć, nije nimalo čudno da su doktori brzo žene i službeno prozivali ludacima", pisala je Elejn Šovalter u knjizi 'The Female Malady'.
A Geri Nun in 'The Guardiana' pronašao je poreklo izraza ludilo iz pojma koji označava "mesečno razdoblje ludila, na kog su kao okidač delovale mesečeve mene". Dakle, možete bez puno muke pretpostaviti odakle sve to vuče korenje.