Radmila zna šta je bol, borba, nada i ljubav: "Ova je priča posvećena mojoj Žani"

Radmila Obradov Žarić (57) živi i radi u Kuli. Kao odličan učenik završila je srednju školu i kao laborant želela da krene dalje, no, nikada nije završila studije književnosti, njenu veliku ljubav. Dugi niz godina je samohrana majka dvoje dece.

"Moje prvo dete, moj najveći ponos, ćerka Žana ima Daunov sindrom i uskoro puni 30 godina. Bila je to duga i mukotrpna borba za svaki njen uspeh koji sam postigla, a postigle smo mnogo i srećna sam zbog toga. Pre par godina izdala sam knjigu 'Prokleti Daun', u kojoj sam sva osećanja i svoju unutrašnju borbu prenela na papir, u želji da pomognem svojim iskustvom onima kojima sudbina nije naklonjena. Žana je uspešno završila osnovnu školu a sada pohađa dnevni boravak u Kuli 'Plava ptica'. Vrlo je uspešna u plesu, recitovanju, pevanju, svakom zadatku koji se pred nju postavi. Sve smo uspele zajedno i ona je moj ponos i najveći životni uspeh. Pored nje imam sina Strahinju, koji ima 29 godina, pošten je, vredan, osamostalio se i ja sam ponosna baka Lazara od šest i Kaline od dve godine. Borim se sama i nikada nisam klonula duhom, jer sreća prati hrabre, zar ne?"

A njena priča i unutrašnja borba počinje toplog junskog dana 1991. godine u porodilištu u Somboru.

"U životu ipak sve biva onako kako je negde gore zapisano. Taj 19. jun 1991. godine je bio noćna mora. Ne postoje reči kojima mogu opisati osećaj koji sledi. Ali, pokušaću da nađem prave reči da opišem strah, bol, razočaranje, ogromnu tugu koja mi osta na srcu do današnjeg dana", iskreno priča ona.

"Doktorka me je primila i sasvim mirno saopštila da je moja devojčica bolesna, da leka za bolest nema, da se priroda surovo poigrala sa nama. Nisam je čula, nisam je videla, sećam se da sam se jedva zadržala na nogama. A onda suze, očaj, nemoć. Ne, to nije istina, to je samo ružan san, probudiću se i sve će biti u redu. Nisam se probudila, sanjam isti san 30 godina. Daunov sindrom", priča Radmila.

Seća se da se dugo pitala zašto se to njoj dešava. Kaže i da više ne traži odgovor na to pitanje. "Prosto je tako moralo biti. Dugo nisam mogla da shvatim da je sve što se dešava oko mene istina. Ostala sam u bolnici deset dana, a to je bilo deset dana stalnog plača, da se pitate odakle čoveku tollike suze. Činilo mi se da je svaka žena u porodilištu srećnija od mene, jer njihova deca su zdrava. Zdrava! Kako je to lepa reč. Prvi put u životu sam nekome zavidela, zavidela sam svima", kaže Radmila.

Posle prvog šoka koji ju je umalo dotukao, bila je spremna da krene u borbu za svoje dete.

"Ishod je bio nepoznat, ali oduvek sam verovala da samo najjači opstaju i pobeđuju. I bila sam u pravu. Vredelo je. Doktori su me tokom godina upućivali na domski smeštaj kao najbolje rešenje. Mišljenja su bila oprečna, ali ja nikoga više nisam slušala. Samo sebe. Žana je rasla, napredovala, bivala sve bolja. Njen izgled je imao karakteristike sindroma ali to meni nije smetalo, Ljubav je lek za sve", sa puno emocija priča Radmila.

"Žana je pobednik. Svi zaslužuju da im bude dobro na ovoj planeti. Da vole i budu voljeni. I da osete sve blagodeti ovog života. Zato nikad nemojte da prestanete da sanjate u sačuvate dete u sebi jer će ono uvek imati snage za osmeh. Dok čovek živi i nada se, veruje u bolje. Tamo gde nema nade, nema ni života. I kad me je život lomio i nemilosrdno šibao sa svih strana, kada mi je uzimao najdraže, jesam plakala, obuzimale su me tuga i crne misli, ali sam i tada znala da moram da verujem u bolje. Bez vere u bolje ne bih opstala."

Najveća pomoć bila joj je majka i danas joj mnogo nedostaje. Trenutno radi i kao lični pratilac deteta ometenog u razvoju, pa i na taj način potvrđuje svoju empatiju prema onima prema kojima život nije bio izdašan.

"Deca su naše bogatstvo, a poštujem i sve žene koje drže do sebe. Ali, Žana je uvek tu, lajt motiv za sve. Hvala bogu što mi ju je podario kao božji dar. Neka ova priča bude posvećena mojoj Žani. Ona je za sve ove godine to zaslužila. Ona je svojom željom i voljom ipak uspela i pobedila 'prokleti Daun'. Zato što je želela da bude različita, a ipak tako ista kao i drugi. I uspela je. Eto, to je samo jedna obična životna priča, koja je svaki dan negde tu oko nas, ali ostaje neprimećena u vrtlogu života koji nosi sve pred sobom. I neka ostane kao moje iskustvo i svedočanstvo na sve ono što sam preživela od trenutka kada sam čula reči 'Gospođo Žarić, vaša devojčica je bolesna'. Da li je tako prosudite sami..", poručuje nam Radmila.

OVDE možete pogledati sve naše superžene.