Snežana, pisac i avanturista: Na put oko sveta krenula je biciklom pre 10 godina, sa 150 evra

Najsevernije je stigla do Sibira, najjužnije do najjužnijeg naseljenog mesta na svetu, argentinske Ušuaje, najistočnije do Japana, najzapadnije do latinoameričke obale Pacifika. Prošla je fascinantne prevoje Transfagarašan i Tranaslpina u Rumuniji, videla bunkere u Albaniji, vozila kroz ruske i kazaške stepe, hodočastila na Mamaev Kurgan – spomenik žrtvama Staljingradske bitke bez kojih današnji svet ne bi izgledao isto. Lutala je kroz podzemne gradove i ulazila u kapadokijske "vilinske dimnjake".

Akcije |
Podeli
Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva

Bila je u kući najvećeg pripovedača svih vremena – Čehova, letela paraglajderom iznad Kavkaza preko kojeg je prethodno prešla biciklom, vozila se Transsibirskom železnicom, a veći deo te rute prepedalala, jela omolj na Bajkalu, u hramu Ivolginski Dancan dobila blagoslov od lame čije se telo nije raspalo ni pola veka nakon njegove smrti, pila vodu iz sibirskih reka koje su velike poput Save, a kristalno čiste.

Kampovala je pored polja smrti (minskih polja) u Kambodži, obišla najveći religijski kompleks na svetu Angkor Vat, gledala spaljivanje mrtvih u hramu Pašaputi u Katmanduu, uživala u predstavi tradicionalnih apsara plesačica, pedalala Putem svile kroz Kinu. Kotrljala se putevima na kojima su slonovi ravnopravni učesnici u saobraćaju i preko kojih ponekad pređu i krokodili, igrala se sa tigrovima u tajlandskim hramovima, prešla legendarni most na reci Kvaj, vozila kroz 1000 km dugačku pustinju Gobi, doživela pustinjsku oluju, spavala u džunglama Burme i Indonezije, pela se na aktivne vulkane...

I to je samo tek deo onoga što je prošla I doživela za ovih deset godina pisac i avanturista, Snežana Radojičić (54), blogerka koja biciklom obilazi svet sa kojom smo ovu priču pravili dok je u Kusku, u Peruu.

Sve je počelo pre deset godina, kada je napustila stalni posao, svoj stari život i poželela da ostvari svoj san te krenula na put oko sveta biciklom.

"Ja uopšte nisam volela da putujem, kada sam bila dete, nisam maštala o tome. Bila sam štreber celog života, bila sam knjiški tip, volela sam književnost, istoriju, antropologiju...Oni koji me znaju celog života, znaju da su jedva mogli da me nateraju da izađem u klub ili da idemo u obilazak znamenitosti. Volela sam da vozim bicikl, od detinjstva, od prve 'ponike'. Ali, nisam volela da putujem do nekih 30-ih, kada sam počela da planinarim. Kada mi je dojadilo da pravim krugove oko Ade, počela sam da tražim kuda bih mogla da odem za vikend ili dalje biciklom", priča nam uz osmeh Snežana.

Ako nije volela da putuje u detinjstvu i mladosti, odlazak u prirodu jeste vezan za detinjstvo.

"Moj pokojni otac je voleo prirodu, stalno smo išli nekuda. Sedamdesetih godina je to bilo uobičajeno, bilo je model života, posebno srednjoj klasi. To mi je ostalo iz detinjstva: želja da živim u prirodi, izvan grada, izvan civilizacije, pored reke i da pišem knjige. Kada sam krenula u sve ovo 2011. nisam imala nikakvo putničko iskustvo. Možda samo jedno kratko stopiranje u mojim 20-im, kada smo prijatelj i ja putovali 18 sati do Budimpešte kod druga, auto-stopom, pa pojeli sve poklone koje smo mu poneli (smeh). To jeste bila avantura kao preteča svega što danas radim. Putovala sam malo po Srbiji, dosta sam planinarila, išla sam na raftinge. Ali cela ova moja avantura počela je zahvaljujući "ciklo putnicima", i pre svega Jovanu Erakoviću - Jonetu, koji mi je otkrio putovanje biciklom kroz zabačene delove, kao i mrežu za ugošćavanje "ciklo putnika", priča nam Snežana.

Maču Pikču, Peru/Foto: Privatna arhiva
Maču Pikču, Peru/Foto: Privatna arhiva

Kao diplomirani filolog (završila je jugoslovensku književnost sa svetskom književnošću) devedesetih je predavala srpski jezik u školama, a zatim promenila i desetak poslova: radila je kao lektor, u osiguravajućim kućama...
"Imala sam ja solidne poslove, dobro plaćene, bila sam menadžer, imala službeni auto.I nekako sam ušla u taj sistem kome ne pripadam. Nisam osoba koja može da bude deo sistema, niti tog koncepta da se zaradi što više, da se troši što više. Bila sam neprilagođena", seća se ona.

Nije bila zadovoljna okruženjem, nije bila zadovoljna poslom, i to ju je, kako kaže, "prizvalo svesti".

Prelomni trenutak je bio 2008/2009. godine. Kako joj je u novembru rođendan, a ona je imala 40-ak godina, počela je da se preispituje.

"U tom preslišavanju sebe setila sam se reči pokojnog oca da je u životu najvažnije da radiš ono što voliš jer ćeš jedino tako biti srećan. Zapitala sam se šta je moj san, jer je iz mog života tada isparilo značenje te reči. Bila je tu samo racionalnost, banalnost reči 'san', ideš da spavaš. Očigledno sam bila zrela za promenu. Tako sam se, u tom preslišavanju, setila šta je bio moj san. Umesto da živim od pisanja, što umem da radim, ja sam radila neke poslove kojima nisam bila zadovoljna. I tada sam odlučila i prelomila", seća se Snežana.

Svoju prvu knjigu objavila je još 1995. godine, kao pobednik na tada prestižnom, najvećem jugoslovenskom konkursu, "Matice srpske", koji je bio anoniman.

Kampovanje sa prijateljima u Atakama pustinji/Foto:Privatna arhiva
Kampovanje sa prijateljima u Atakama pustinji/Foto:Privatna arhiva

"To je bila velika stvar, značilo je da ste skenuli pažnju na sebe. A drugu knjigu, zbirku priča, objavila sam tek 2005. godine. I u tom preslišavanju sebe postavila sam sebi jednostavno pitanje: 'A zašto to ne radiš'. Prvo su krenule svi oni odbrambeni mehanizmi, izgovori, ali... ako je to ono što želiš, to treba da radiš. Obećala sam tada sebi da ću pokušati da ostvarim svoj san. Jer, kada se sledeći put osvestim, biće već previše kasno da uradim baš to", kaže.

I to je bio trenutak kada se sve desilo. Već je planinarila, već je ugošćavala putnike, već je bila deo tog kruga ljudi...

Poželela je da krene na put biciklom i na najvećem portalu za "ciklo putnike", na kome postoje jasni pozivi gde želite da putujete, na koji način, potražila društvo za ovaj put.

"Ja sam iz čisto praktičnih razloga odlučila da krenem ovim putem. Naravno, nisam imala novca za to, kao žensko se nisam osećala dovoljno sigurno, ni engleski nisam znala toliko dobro, nisam znala ni da pevam, ni da sviram, što bi mi pomoglo da zaradim neki novac usput. Moja ideja je bila na nađem društvo sa kojim bih krenula na taj put i potražila sam preko najvećeg portala za "ciklo putnike". Svoj stan u Beogradu sam iznajmila, dobila sam 150 evra i to je bio moj budžet za prvo putovanje. Od prijatelja sam skupljala opremu. I na taj oglas se javilo nekoliko ljudi, mahom Kanađana i Amerikanaca. Tu je bio i mejl od Brajana, Amerikanca, koji je već imao iskustvo. Dopisivalil smo se, pričali preko Skajpa, i 2011. je došao u Beograd, u martu. Napravili smo turu na Siciliji, probnu i tako smo postali i par", priča Snežana.

Planina duginih boja, Peru/Foto:Privatna arhiva
Planina duginih boja, Peru/Foto:Privatna arhiva

U julu 2011. su krenuli iz Bratislave. Osam meseci su putovali zajedno, prativši masiv Karpata - Slovačku, Poljsku, Rumuniju, sputili su se i na Balkan, pa kroz Albaniju i Grčku do Turske, spavali u šatoru, "Više puta smo se razilazili na tom putu, jer je teško kad si sa nekim sa kim se ne znaš dobro. U Turskoj smo se razišli u januaru 2012. godine i fizički i emotivno, Brajan je ostao u Turskoj, oženio se tamo, živi, radi, putuje. Ja sam te 2012. godine imala jako težak period, ostala sam bez čoveka koga sam zavolela, ostala sam bez društva za putovanje, moj stanar je pobegao i nije platio Infostan te mi ostavio dug od 600 evra...", priseća se Snežana.

Ipak, nije htela da odustane.

"To je bio moj san, nevezan za Brajana, to je moj san, nevezan za to s kim sam, htela sam da nastavim svoj san. Svi su me odgovarali, nagovarali me da se vratim. U međuvremenu sam pisala blog na portalu B92, puno blogera me je pratilo tada, navijali su da ne odustanem. Pošto nikada nisam pisala kako se finansiram, jer je o novcu nepristojno pričati, prvi put sam tada napisala da moram da volontiram negde u zamenu za besplatan smeštaj i hranu, dok ne nađem drugog podstanara u Beogradu... da bih mogla da krenem dalje. Blogeri su se tada samoorganizovali, mene je bilo sramota da mi oni uplaćuju i tada sam primenila ideju jednog Britanca, da prodajem kilometar za jedan evro. Blogeri su mi tako otkupili 800 kilometara putovanja, odnosno, dali 800 evra, što je za mene bilo nezamislivo. Tada je krenuo još jedan portal u Londonu, koji je pokrenuo Milan Novković, IT stručnjak, "Q sphere". Pozvao je mnogo naših blogera da pišemo, i oni su odlično plaćali za članke, i još avansno uplaćivali", priča nam.

Prvi put za godinu i po dana, mogla je da putuje bezbrižno.

Severna Koreja/Foto: Privatna arhiva
Severna Koreja/Foto: Privatna arhiva

To je trajalo do kraja 2013. godine, kada je stigla u Nepal, kada je prešla himalajski prevoj Thorung La biciklom, stigla na 5614 metara i skrasila se sa namerom da piše knjigu.

"Portal iz Londona je tada prodat, ali su mi zauzvrat kao otpremninu uplatili 2000 dolara. To je najveća donacija koju sam ikada dobila. Od tog novca u Nepalu možete da živite godinu dana. Ja sam iznajmila stan, živela u Nepalu šest meseci", seća se.

Prepedalala je tada i celu Gobi pustinju, stigla do Bajkalskog jezera, vozila Transibirskim putem prema Moskvi, sa idejom da dođe u Beograd, zbog objavljivanja knjige.

Njena knjiga je planula. Preko Fesjbuka je već u pretprodaji prodato dosta knjiga, a kako ju je sama finansirala, mogla je da je sama odštampa i brine o njoj. Tada je, kada se vratila u Srbiju, a zbog promocije knjige - doživela mali šok. Knjiga i ona su bile toliko tražene, da je održala 30-ak tribina širom stare Jugoslavije. (rasprodala je dva izdanja knjige, a zatim ustupila autorska prava "Laguni", koja je do danas doštampala još 5 izdanja).

"Iz potpune samoće, polu divlja, došla sam i našla se u centru medijske pažnje. Po 500 ljudi je bilo na tribinama, svi su hteli da čuju sve o knjizi, mojim putovanjima. Sve je bilo 180 stepeni drugačije od onoga kako sam ja živela. Sve je to bilo prepuno emocija, svega, da sam ja posle tri meseca bukvalno pobegla na Tajland odakle sam išla na Nepal, pa Kinu. I odatle sam nastavila putovanje".

Himalaji, Anapurna,5416m/Foto:Privatna arhiva
Himalaji, Anapurna,5416m/Foto:Privatna arhiva

I sve je postalo drugačije. Ona je nastavila da živi od knjiga, svake dve godine je morala da izda knjigu, morala je da bude prisutna na društvenim mrežama zbog publike, koje je bilo sve više. Nastavila je i sama da se snalazi na svojim putovanjima - kada je 2016. godine, nakon vožnje po Japanu, ostala bez novca, konkurisala je za nastavnika ebgleskog jezika u Kini. U Kini je provela godinu i po dana radeći u školi, imala je odlične uslove, i mogla je da uštedi. Tada je napravila ture, koje su skupe, poput Severne Koreje, u koju mora da se ode preko agencije.

"U tri navrata sam se vraćala u Srbiju zbog promocije knjiga. Poslednji put 2018. godine a ideja je bila da početkom 2019. krenem u Latinsku Ameriku. No, sve se, zahuktalo mnogo jer su počeli da me pozivaju u razne TV emisije. Učestvovala sam na tribinama po Evropi, a te godine sam isprešačila i poznatu hodočasničku rutu Camino de Santiago u Španiji, u humanitarne svrhe, sa sloganom 'Milion koraka za decu Svratišta', sa ciljem da se skupi milion dinara. Skupili smo 600.000 dinara, što je bilo dovoljno da deca imaju obroke godinu i više dana", kaže.

Sanqing, sveta planina taoista, Kina/Foto: Privatna arhiva
Sanqing, sveta planina taoista, Kina/Foto: Privatna arhiva

Sabrala je priče o ljudima koje sreće na putovanjima, o ljudskoj dobroti. O nepoznatim ljudima koji ukažu puno poverenja, ljubavi, brige nepoznatim ljudima, strancima, a koji to rade jer su oni dobri ljudi, sami po sebi. I od prodaje te knjige imala je novca za Latinsku Ameriku. Po ugledu na jednog hrvatskog putnika uvela je i na svom postojećem blogu snezanaradojicic.com, članarinu od 1 evra mesečno za verne pratioce (gde postoji galerija fotografija, mapa puta, putopisi...). I dovoljno se ljudi je registrovanlo, da je mogla da krene na put po Latinskoj Americi.

"U Latinsku Ameriku sam stigla 31. decembra 2019. godine, i krenula sam da vozim od najjužnije tačke na svetu takozvanom Pan Američkom rutom do Aljaske. U martu se desila se pandemija i htela sam da pređem u Argentinu jer je Čile skupa zemlja, no zatvorili su granicu i u Čileu sam bila zarobljena 15 meseci. Ja sam faktički bila zaglavljena 6 meseci što zbog pandemije, što zbog zime, a posle, mogla sam da izađem, ali ja sam želela da izvozim ceo Čile, kako sam i planirala pre svega ovoga što se svetu desilo. Tako sam vozila do aprila i tad kad sam htela da izađem, opet su zatvorili zemlju. U Patagoniji sam tako iznajmila kućicu u šumici, i počela da pišem knjigu o planeti Japan(aca), jer je Japan zemlja koja je mene najviše oduševila, i mi malo znamo o njima. Zanimljiva epizoda desila mi se u mestu Čalten, u kome sam dobila bračnu ponudu od vlasnika jednog hostela u kom sam odsela. Bila sam u dilemi zbog pedeset hektara patagonijske šume i planina koje poseduje (šala) Patagonija je raj na zemlji za sve zaljubljenike u divlju prirodu”, priča Snežana.

Radno u severnom Tajlandu/Foto: Privatna arhiva
Radno u severnom Tajlandu/Foto: Privatna arhiva

Knjige

Objavila je šest knjiga o svojim putovanjima: "Zakotrljaj me oko sveta", "Nomad", “Preko Himalaja i Gobija” "Svedočenja o zemljanima", “Severna Koreja – putovanje po zemlji Kim Džong Una”, "Planeta Japan(aca)", kao I dva priručnika – o kampovanju i putovanju biciklom... Naredna knjiga koju će objaviti će najverovatnije biti druga zbirka "Svedocenja o zemljanima" - prva zbirka je bila vezana za ljude u Evropi i Aziji, druga će biti objavljena kada završi svoju avanturu u Latinskoj Americi.

Jutjub kanal

Snežanu možete pratiti i na društvenim mrežama, dovoljno je samo da ukucate njeno ime, a sve popularniji je i njen Jutjub kanal "Biciklom oko sveta - Snežana Radojičić", na kojem možete dobiti i korisne savete: potrebna oprema za višednevno planinarenje, kako spakovati bisage, ali pogledati i kupanje tigrića u Hramu tigrova (Kančanaburi) i dr...

U Kusko je stigla iz Čilea, a prošla je i starim putem Inka, 100 kilometara, do Maču Pičua.

"Ne znam kuda ću dalje, plan je da idem prema severu, ali to sada zavisi od otvorenosti zemalja jer su uglavnom kopnene granice zatvorene. Moj san je bio da budem slobodna, da živim van sistema, da pišem, da imam kontakte sa ljudima onda kada nešto objavim. Nikada nisam maštala da imam porodicu, to nije moj put, oduvek sam bila samotnjak i pomalo čudak, iako sam i veoma druželjubiva. Znam da će i sada biti komentara, uvek se nađe neko da komentariše to što nemam porodicu, ali meni ostvarenje u životu nije to, već da pišem, putujem, da podstaknem ljude da slede svoje (a ne moje ili tuđe) snove, jer ako ste vi sami zadovoljni i srećni, možete i nekog drugog da usrećite. Treba biti iskren pred sobom, ne odustajati", iskrena je ona.

Za nju je bogatstvo biti načitan, obrazovan, upoznati različite kulture, steći prijatelje širom planete, razbijati stereotipe i širiti vidike, učiti se toleranciji i prihvatanju različitosti, nalaziti ono najbolje u ljudima i videti ono najlepše gde god da se nađete, doživeti avanture kao iz najzanimljivijih avanturističkih romana, posetiti sva ta neverovatna mesta na ovoj planeti, živeti u skladu sa prirodom i sobom, izvan zidina grada i tamnica u koje su se gradovi pretvorili, ostati što dalje od tržišnog sistema.

"Da li ja putujem sa 150 evra ili 400 evra, u ovom tenutku, je samo tehnička razlika. To je ono što je moje i što nije recept za druge ljude. Ja sudim prema svojim merilima, svako treba da sudi prema sebi i dobro je što smo svi različiti, jer, bilo bi dosadno da smo svi isti", kaže uz osmeh Snežana.

OVDE možete pogledati sve naše superžene.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 5 sledeca idi na stranu