Koliko su parovi zadovoljni klinikama za vantelesnu oplodnju?

Čak 38,4 odsto ispitanika nije od klinike za vantelesnu oplodnju dobilo nikakve informacije o lečenju i načinu lečenja na klinici za VTO, bez obzira na to da li je privatni centar u pitanju ili državni, navodi se u saopštenju tog Udruženja.

Ono što posebno zabrinjava jeste da je čak 48,9 odsto ispitanika naišlo je na situaciju neočekivanih i iznenadnih dodatnih troškova u toku postupka VTO, a veliki broj ispitanika, čak 85 odsto, ima više poverenja u privatne klinike i smatra da je bolji pristup lekara u privatnim klinikama za VTO.

"Naše državne klinike za VTO moraju biti u istom rangu kao i privatni centri", istakla je predsednica Udruženja "Šansa za roditeljstvo" Sandra Jovanović, a navodi se u saopštenju.

Više od dve trećine ispitanika suočava se sa problemima u VTO klinikama kao što su: nepoštovanje vremena pacijenata, nepristupačnost lekara i nemogućnost konstruktivnog razgovora, nemogućnost detaljnog informisanja o sopstvenom postupku.

Zatim su prisutni i neljubaznost medicinskih sestara i osoblja, nervoza i neprijatnost medicinskog osoblja, osećaj da „ometaju i smetaju" ukoliko postavljaju detaljna pitanja u vezi sa samim VTO postupkom, nedovoljno individualizovanog u pristupu lekara, premalo vremena za pregled i konsultacije, osećaj „kao na traci".

Preovladava jasno mišljenje da je privatnim klinikama finansijski momenat najvažniji u procesu lečenja bez obzira na to da li se proces radi preko RFZO-a ili iz sopstvenih sredstava, nedostaje individualan pristup i nedostaje vreme i razgovor sa lekarima koji vode VTO postupak.

Pacijenti smatraju da se hormonska terapija daje u privatnim klinikama po istom šablonu za sve i da je taj šablon vođen što manjom cenom leka.

Primedbe na državne centre odnose se na neljubaznost medicinskog osoblja, zatim na manjak vremena sa lekarom i na površne razgovore. Komunikacija je svedena na najmanju moguću meru i samo u nužnim situacijama. Pacijenti jasno pokazuju strah i nedovoljnu slobodu da postave pitanja ordinirajućem lekaru.

U saopštenju se navodi i da se svaki 6. par u Srbiji suočava s problemom neplodnosti i veliki broj tih parova mora na proces vantelesne oplodnje kako bi došli do potomstva.

Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi i svetu koja finansira neograničen broj pokušaja vantelesne oplodnje sa starosnom granicom za ženu do 43. godine za prvo dete, a omogućena su i dva pokušaja vantelesne oplodnje za drugo dete ukoliko je prvo dete dobijeno vantelesnom oplodnjom.

Parovi u Srbiji o trošku RFZO-a VTO procese mogu uraditi u 6 državnih cenatra i 11 privatnih koji imaju potpisan ugovor sa RFZO-om. U istraživanju, koje je bilo anonimno, učestvovalo je 497 osoba.

Jovanovićeva kaže da je cilj istraživanja da se ukaže na probleme sa kojima se parovi u Srbiji suočavaju i poboljšanje uslova lečenja.

"Ideja ja da uskoro dobijemo i nacionalni registar koji bi konačno pokazao koliko to beba dobijamo uz pomoć vantelesne oplodnje koju država finansira. Država mora da zna krajnji rezultat, a krajnji rezultat jesu bebe", istakla je Jovanovićeva.