Zoran (54) sa unukom i četom drugara istražuje grad, sprema palačinke za mališane u kraju

Zorana Škorića (54) iz Beograda za našu akciju "Biramo supermuškarca", prijavila je njegova supruga Marijana (60). Ona je objasnila da njenom suprugu Zoranu ništa nije teško - posvećen je porodici i svakodnevno odlazi u avanture sa svojim unukom. Takođe, njen suprug obožava da kuva, te unuku i njegovim drugarima sprema palačinke i nosi im u park i na taj način raduje mališane.

Zoran nije krio iznenađenje: "Supruga se šali sa mnom, znam... Rekla mi je pre neki dan, neko će te pozvati sa nepoznatog broja, javi se obavezno. I eto..", rekao nam je.

Zoran (54) je rođen u sremačkom selu Višnjićevu, detinjstvo je proveo u Šidu, gde je završio osnovnu školu. Školovanje je nastavio u Sarajevu i Beogradu:

"Ceo svoj radni vek sam proveo kao pripadnik Vojske Srbije. Osim u Republici Srbiji, radio sam u Istanbulu i Moskvi".

Supruga Marijanu je upoznao na jednoj igranki u Domu Armije:

"Upoznali smo se na jednoj od igraniki koje su se održavale u Domu Armije. Venčali smo po mom završetku vojne škole 1986. godine, a nakon dve godine dobili smo ćerku Jovanu. Naredne godine su bile izazovne, pa smo ostali porodica mala od tri člana kako u šali volimo da kažemo, ali u domu punom ljubavi i smeha čak i onda kada nije bilo lako", prisetio se.

U penziju je otišao prošle godine i uživa u gajenju unuka:

"Posle mnogo poslovnih pustolovina, penziju sam doživeo kao mirnu luku. Zapravo, ja sam samo jedno zanimanje zamenio drugim i sada volim da kažem da sam full time ponosni Strahinjin deka", kazao nam je.

Zbog specifičnog poziva i čestog odsustva od kuće, Zoran je uvek cenio svaki trenutak proveden sa najmilijima:

"Moje zanimanje nosilo je sa sobom puno odsustva od kuće, pa porodica je naučena da svaki momenat provedemo skupa. Mi smo petočlana ekipa koju čine unuk, ćerka, supruga, zet i ja i svaki slobodni trenutak provodimo istražujući krajolike Srbije i regiona. Uživamo u mirisima i ukusima ovih krajeva. I trudimo se da pobegnemo iz Beograda kada god je to moguće", istako je.

Smatra da su porodični rituali jako bitni i Škorići ih sa zadovoljstvom neguju:

"Obavezno je da imamo jedan zajednički obrok tokom dana, najčešće ručak uz koji "prelistavamo" sve dnevne teme. Obožavam da kuvam i istražujem razne kuhinje od italijanske, preko španske do azijske, tako da mi taj posao ne pada teško. Sa zadovoljstvom spremam obroke, pa se onda svi zajedno okupimo, pričamo, smejemo se. A i žena voli kad kuvam - dođe sa posla, čeka je ručak i ne mora da ide u prodavnicu po namirnice", kaže kroz osmeh Zoran.

Takođe, ovaj deka uživa da vreme provodi sa svojim unukom i njegovim drugarima:

"Preko dana čuvam Strahinju, nas dvojica smišljamo razne avanture, istražujemo beogradske uličice, proučavamo istoriju i maštamo. Vozimo bicikl oko Ade, stalno smo u pokretu. Mi nikada nismo sami, već imamo malu četu drugara koji baš kao i Strahinja ne idu u vrtić. Ja sam čuven po pravljenju palačinki i mini sendviča, jer kiflice ne znam da spremam, a gledam da prenesem na unuka ukuse radosti koju pamtim iz detinjstva kada je moja komšinica iznosila kiflice na šor. I ne, nije mi teško, teško je onima koji nemaju kome ili nemaju vremena da prirede trenutke zadovoljstva. Strahinjin "zadatak" jeste da bude dete i da se igra, a mi smo tu da mu obezbedimo", kaže nam ovaj deka.

O tome šta mu je bitno u životu, ovaj supermuškarac kaže:

"Moj unuk, moja ćerka, moja supruga i moj zet- ono što staje u moj zagrljaj i jedino što u životu istinski vredi. Zapravo od kad sam u penziji jedina stvar koji radim, a da moja porodica nije u to uključena je igranje fudbala. Igram fudbal sa drugarima već 30 godina. A na kraju mogu samo da kažem da je čovek bogat onoliko koliko je voljen i okružen onima koje voli", rekao nam je.

OVDE možete pogledati priče o supermuškarcima.