Reč nutricioniste: "Izbacivanje hleba iz ishrane nije opravdano"

Brojna istraživanja, poput onog koje je sprovela Britanska fondacija za ishranu, pokazala su da je hleb zdrava namirnica koja zbog vitamina i minerala koje sadrži mora biti redovan deo ishrane. Međutim, među mlađom populacijom, ali i starijima poslednjih godina prisutan je trend izbacivanja hleba iz ishrane i generalno drastičnog smanjenja unosa ugljenih hidrata. Da li je taj trend opravdan i sa nutritivne strane, otkriva nutricionista – dijetetičar Kliničkog centra Srbije Ranka Dulović Kovačević

"Izbacivanje hleba iz ishrane i generalno smanjenje unosa složenih ugljenih hidrata (u koje se ubraja i hleb) uopšte nije opravdano, ako je ispod preporuka. Smanjenje prostih ugljenih hidrata je preporučljivo i zdravo. Energija iz ugljenih hidrata treba da obezbedi 50-75% dnevnih energetskih potreba opšte populacije. Prosti ugljeni hidrati, smeju da čine maksimalno 10% dnevnih energetskih potreba, a mogu se i potpuno isključiti. Složeni ugljeni hidrati iz žitarica, voća i povrća u tom slučaju čine svih 50-75% dnevnih energetskih potreba. Žitarice i proizvodi od žitarica treba da obezbede 30-36% dnevnih energetskih potreba."

Zbog čega je važno jesti ugljene hidrate, žitarice, posebno hleb?

"Hleb od celog zrna žita sadrži, pored skroba i rastvorljivih šećera, delove omotača zrna žita. To su celuloza, hemiceluloza i lignin (nesvarljivi ugljenihidrati), poznatiji pod nazivom – biljna vlakna.

Vlakna ne sadrže energiju, ali poseduju odrećene pozitivne nutritivne efekte: – produžavaju osećaj sitosti, – utiču na jačanje digestivnih organa, – absorbuju toksične materije u crevima, – povećavaju aktivnost rada creva, – skraćuju vreme prolaska hrane kroz digestivni sistem.

Brašno sa višim udelom vlakana takođe sadrži i viši udeo vrednih komponenata spoljašnjih slojeva žita, kao što su: – proteini zrna esencijalnim aminokiselinama – veći udeo vitamina (posebno kompleks vitamina B), – veći sadržaj mineralnih materija."

Kakve posledice na zdravlje može imati isključivanja hleba i ugljenih hidrata generalno iz ishrane? Koliko rigorozne dijete mogu biti opasne?

"Sve rigorozne dijete su opasne. Ako se sprovode u određenim slučajevima - to je pod nadzorom lekara i nutricioniste, uglavnom u zdravstvenoj ustanovi i traju kratko. Isključivanje ugljenih hidrata i hleba pored izazivanja hipoglikemija (pada šećera u krvi) dovodi vremenom do potrošnje proteina iz mišića tj. do smanjenja mišićne mase. “Čudotvorne dijete“ koje se svakodnevno pojavljuju kako kod nas, tako i u svetu, izuzetno su opasne po zdravlje."

Koji su saveti za kombinovanje hleba i da li postoji neki period dana kada je ova namirnica najpogodnija za konzumiranje.

"Uz svaki obrok se mogu konzumirati 1-2 kriške hleba, zavisno od energetskih potreba, jer veliki unos hleba i peciva može dovesti do gojaznosti. Više od dva parčeta hleba opšta populacija može se konzumirati za doručak (uz smanjenje za ručak i večeru) jer će se energija iz doručka trošiti u toku celog radnog dana. Nije preporučljivo povećavati unos hleba za večeru."

Koji je najbolji balans nutritijenata – ugljenih hidrata, proteina i mast i- na dnevnom nivou?

"Najbolji balans je da od ukupnih dnevnih energetskih potreba 50-75% čine ugljeni hidrati, od toga maksimalno 10% prosti ugljeni hidrati (prema preporukama SZO iz 2007. i EFSA iz 2010.), masti 20-35% za uzrast do 4. godine i više (prema preporukama EFSA iz 2010. godine) i proteini 10-15% (preporuke EFSA iz 2012.)"

Kako izgleda vaša ishrana?

"Obzirom da predstavljam struku, trudim se da ispoštujem osnovne principe pravilne ishrane. Adekvatno izbalansirana ishrana, pravilan izbor namirnica i pravilna termička obrada namirnica je nešto što pokušavam svaki da sprovedem u svojoj porodici. Naravno da se nekada ne mogu ispoštovati sva pravila ali je bitno ne odustajati."