Više od milion žrtava

Najviše žrtava je Sjedinjenim Američkim Državama, gde je ta zaraza odenela 209.242 života, potom sledi Brazil sa 141.503 žrtve, a treća je Indija sa 94.871 žrtvom.

Podsetimo, novi koronavirus prvi put se pojavio u decembru 2019. godine u Kini, ali je zvanično prvi put registrovan 24. januara 2020. godine u kineskom gradu Vuhanu koji je postao prvo žarište zaraze.

Provincija Hubej ukinula je unutrašnji putnički i avio-saobraćaj, stavila grad u karantin, da bi 29. marta bilo objavljeno kako je u Kini zaustavljena epidemija.

Dok su u svetu na virus svi gledali kao na zarazu koja je daleko, za samo tri meseca virus se proširio najpre po Aziji i Bliskom istoku gde je Iran bio najpogođeniji.

Zastrašujuće slike iz Italije

Već u februaru i martu situacija se zakomplikovala u Evropi, a najteže stanje bilo je u Italiji gde je 27. marta u jednom danu od kovida 19 umrlo 969 ljudi.

Najteže pogođena bila je Lombardija, više regija stavljeno je u karantin, a zastrašujuće slike iz italijanskih bolnica obišle su svet.

SAD najpogođenije, Tramp krivi Kinu

Već u maju virus je napravio velike probleme u SAD, pa je taj deo sveta postao veliko žarište, dok je bilo potrebno više meseci da se aktivnost virusa smiri u Italiji i Velikoj Britaniji koje su bile najteže pogođene.

Predsednik SAD Donald Tramp najpre je negirao značaj virusa, za koga je govorio da je "kineski" i od starta optuživao Narodnu republiku Kinu da stoji iza širenja zaraze, a zvaničnici SAD su čak tvrdili da je Kina namerno poslala svoje zaražene turiste u SAD.

Sukob je kulminirao odlukom SAD da prekinu finansiranje Svetske zdravstvene organizacije, a formalno su se SAD iz te organizacije povukle 6. jula.

Tramp je tada saopštio da će obustaviti američko finansiranje SZO zato što je "omanula u osnovnoj dužnosti" prilikom reakcije na epidemiju koronavirusa.

Zanimljivo je da je Tramp u aprilu predviđao kako će koronavirus u SAD odneti 70.000 života, a registrovanih žrtava danas je više od 200.000 i to je zemlja u kojoj je virus odneo ubedljivo najviše života.

Brazilski predsednik umanjivao značaj virusa, a onda se zarazio

Brazil, koji pokazuje koliko je virus aktivan u Latinskoj Americi koja već mesecima predstavlja veliko žarište.

U toj zemlji zaraženih je 4.719.000 ljudi, a umrlih više od 141.000.

Zanimljivo je i da je brazilski predsednik Žair Blosonaro umanjivao značaj virusa, čak ga i nazivao "mali grip", ali je 7. jula potvrđeno da je Bolsonaro pozitivan na kovid 19.

Tek nakon četvrtog testiranja Bolsonaro je 25. jula bio negativan, ali virus u toj zemlji nije prestao da cirkuliše.

U julu je za samo 27 dana od koronavirusa u toj zemlji obolelo milion ljudi. Najveći problem predstavljaju favele i mesta u kojima je teško održavati higijenu kao i fizičku distancu - dve ključne mere za suzbijanje širenja virusa.

Trenutno veliko žarište koronavirusa u svetu je Indija u kojoj virus, prema rečima zvaničnika te zemlje doslovno "besni", a novozaraženih na dnevnom nivou je više od 50.000.

U toj zemlji zaraženih je skoro više od 6.000.000 zaraženih, a umrlih skoro 95.000.

Trka za vakcinom

Čitav svet je u potrazi za vakcinom protiv kovida 19, ipak prva do sada prijavljena je vakcina koju je prijavio ruski Nacionalni istraživački centar Gamalej.

Vakcina je nazvana "Sputnjik V" registrovana je 11. avgusta, a ruski predsednik Vladimir Putin najavio je i novu vakcinu za septembar.

Nedugo potom, 17. avgusta, kineska kompanija prijavila je prvu potencijalnu vakcinu protiv kovida 19 pod nazivom "Ad5-nCOV".

Osim njih, vakcinu prave i Indija, SAD i druge države, ali je potrebno napomenuti da nijedna od njih do sada nije dobila odobrenje za korišćenje u svetu.