Planiranje porodice: Koliko dece želite da imate?

Mi smo prošle nedelje saznali da nam stiže bebac.

Mislim da nema pravila sto se tiče tog rizika za 'starije' trudnice. Imam 25 godina,u 8.sam mjesecu trudnoće i moja trudnoća je rizična,sto zbog visokog pritiska koji ni terapija ne može u potpunosti da snizi što zbog mogućeg prijevremenog poroda od 7.mjeseca. Tako da ako ćemo gledati po godinama to nema veze. Naravno,nije svaka trudnoća kao moja,ali ne može se tako generalizovati i gledati godine kao jedan od vodećih faktora.

Za brojniju porodicu zeni treba ozbiljna podrska...

Dvoje imamo, treće na putu i mnogi smo srećni...Rodiću ga u 42-oj godini, trudnoća uredna i sve ok! Ko god ima finansija i treba da rađa.

Interesantno je da mlade žene mužu obećaju da će mu roditi petoro, a kada prvo dođe jedva se odluče i za drugo. Tako da, nemojte davati nerealna obećanja. Rodite jedno za početak, ukoliko ga istinski oboje želite i spremni ste da mu se posvetite. Dok dođe peto...

Dvoje tu, trece na putu! Nadamo se posle jos bar jedno.

mi smo par u 40-im I cekamo bebu. 
ej koja radost. 
I eto ceo smisao zivota ako ste se ikada pitali sta je smisao zivota.
(nisamneznamkakosamzavrsioosnovnuskolu, 19. januar 2018 16:57)

Uh, Vaš komentar treba pokazati ljudima koji iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga ne mogu da imaju decu. Mislim, ipak njihov život nema nikakav smisao...

Ja sam mužu obećala četvoro. Onda smo dobili ćerkicu i on nije hteo ni pelenu da promeni detetu. Sve sam radila sama bez pomoći jer roditelje nažalost nemamo. Prvu godinu sa bebom sam provela kao kućna robinja. Posao mu je uvek bio izgovor. Zato još uvek imamo jedno dete iako bi ja želela još ali čini mi se da nema nade da se on promeni. Za mnogo dece treba snažan roditeljski par a ne balkanski tata koji se poigra sa detetom 5 minuta i vrati ga majci u naručje.

mi smo par u 40-im I cekamo bebu.
ej koja radost.
I eto ceo smisao zivota ako ste se ikada pitali sta je smisao zivota.

3 ako Bog da.

Moram da primetim da vecina muskaraca zeli copor dece uz uglavnom balkanski model brige o njima pa se posle cude sto zene nece da radjaju.
Nevezano za to,ja kao zena nemam potrebu za decom,imam jedno i dovoljno mi je sasvim. Zaista ne osecam potrebu da jos nekome budem majka i fascinirana sam drugim zenama koje to zele,uporno pokusavam da ih shvatim ali mi ne ide. Ne umem da opisem koliko volim sopstveno dete ali nemam ni najmanju zelju za drugim detetom.
I ne radi se o sebicnosti kao sto mnogi predpostave vec prosto odsustvo zelje za velikom porodicom i vise dece.
Volela bih da znam ima li nas i ovakvih ili vecina populacije vidi svrhu zivota u roditeljstvu?

0.

Ima ljudi koje poznajem, divnih ljudii skladnih, harmonicnih bracnih parova, sto bi nasi ljudi rekli, prava elita i klasa koji godinama ne uspevaju da imaju dece, a neki koje znam resavaju to odcas , a nisu im prineseni.Procitao sam negde neku svedsku studiju pre par godina koja kaze da kod hedonistickih i sebicnih bracnih pariva dobijanje dece ide vrlo brzo, dok kod harizmaticnih i kosmpolotnih bracnih pariva spremnih na zrtvu i dobrobit za druge , dobijanje dece je tezak problem.

Ja bih troje, ali žena neće ni da čuje. Što kažu moji drugari, možda je dvoje suđeno "sa ovom ženom".

Imam 38 godina i još uvek mi nije proradio materinski instinkt. Verovatno nikada ni neće. Uopšte nemam potrebu za reprodukcijom. To ne znači da ne volim decu, no nekako mi moje ne treba.

Pre nego sto sam dobila prvo dete, sam osecaj mi je bio neobican, stran. Drugo dete nismo planirali, i nismo mogli da zamislimo da imamo drugo dete. Sada kada su oni porasli, tesko da bismo mogli da zamislimo nase zivote bez jednog od njih. Toliko se nasa deca medju sobom razlikuju i time upotpunjavaju nas odnos, dom, zivot i tako nam je lepo sto ih imamo! Da mozemo da vratimo vreme, sve bismo isto ponovili. Ono nezamislivo, posta sastavni deo nase duse. Sto se vise razum ukljucuje u tu pricu o potrebi za roditeljstvom, prica se time vise banalizuje. Moj odgovor na pitanje "zasto sam zelela decu", tesko je ispisati, a ako ga izbanalizujem, onda ce biti: da bih imala koga da volim, kome da se dam, radujem nadam, da uzivam u odrastanju. Razumem da se svi medju sobom toliko razlikujemo, i da ima ljudi koji ne zele decu, koji ulazu sebe u kucne ljubimce... Ne osudjujem. Treba biti posten i iskren prema sebi i prema svetu i ne podlegati pritiscima okoline, roditelja, radoznale rodbine i komsiluka. Toliko je primera oko nas da zivot nema pravila. Kada je idealno vreme za dete, da li treba radjati, udavati se, ko je sebican, a ko iskren.. Tim diskusijama nema kraja. Raditi na sebi i biti posten prema sebi, a time i prema partneru i ostatku sveta. Svi zivimo nase zivote zbog nas samih, pa tako ih treba ziveti prema sopstvenom ukusu, iz svoje glave, i ne treba zadovoljavati neciju radoznalost i pravdati sebe i svoj zivot.

Nema tu mnogo plana. Sudbina, život koji pravi zamke, na ovaj, ili onaj način. Dobro razmisliti, svakako. "Kokati" decu je najlakše, ali da li smo u stanju i mogućnosti da ispratimo, na pravi i kvalitetan način svoju decu, to je bitno pitanje, koje bi svako trebalo, sam sebi da postavi.

Barem tri sina. Jednog za vojsku, policiju ili službu, jednog za politiku i jednog za porodični biznis.

Nijedno.

@Kojestarije a Vi onda recite Koji je Vas smisao zivota!
to je moj I valjda smem da kazem I uopste me ne interesuje da radi politicke korektnosti pazim sta cu da kazem a svakako nikakvo zlo nisam naneo nikome a pogotovo ne ljudima Koji ne mogu a zele da imaju decu, bas naprotiv oni sigurno mogu da Vam potvrde da im je dobijanje dece smisao zivota jer oni se trude I usmerili su CEO svoj zivot ka tome, pretpostavljam. A vi sigurno niste dobro razmislili o njima i njihovoj situaciji vec ste nasli da omalovazavate mene. Koji je Vas razlog?

Zaboravite sve, sve je do zdravlja, ako ste zdravi bice dece, ako niste...onda nista.

vise komada;)

Ja da sam planirala, ni jedno ne bih imala. Ovako puna kuca!!

Ja bih troje, ali žena neće ni da čuje. Što kažu moji drugari, možda je dvoje suđeno "sa ovom ženom".

Barem tri sina. Jednog za vojsku, policiju ili službu, jednog za politiku i jednog za porodični biznis.

0.

@Kojestarije a Vi onda recite Koji je Vas smisao zivota!
to je moj I valjda smem da kazem I uopste me ne interesuje da radi politicke korektnosti pazim sta cu da kazem a svakako nikakvo zlo nisam naneo nikome a pogotovo ne ljudima Koji ne mogu a zele da imaju decu, bas naprotiv oni sigurno mogu da Vam potvrde da im je dobijanje dece smisao zivota jer oni se trude I usmerili su CEO svoj zivot ka tome, pretpostavljam. A vi sigurno niste dobro razmislili o njima i njihovoj situaciji vec ste nasli da omalovazavate mene. Koji je Vas razlog?

Interesantno je da mlade žene mužu obećaju da će mu roditi petoro, a kada prvo dođe jedva se odluče i za drugo. Tako da, nemojte davati nerealna obećanja. Rodite jedno za početak, ukoliko ga istinski oboje želite i spremni ste da mu se posvetite. Dok dođe peto...

mi smo par u 40-im I cekamo bebu.
ej koja radost.
I eto ceo smisao zivota ako ste se ikada pitali sta je smisao zivota.

Nijedno.

mi smo par u 40-im I cekamo bebu. 
ej koja radost. 
I eto ceo smisao zivota ako ste se ikada pitali sta je smisao zivota.
(nisamneznamkakosamzavrsioosnovnuskolu, 19. januar 2018 16:57)

Uh, Vaš komentar treba pokazati ljudima koji iz zdravstvenih ili nekih drugih razloga ne mogu da imaju decu. Mislim, ipak njihov život nema nikakav smisao...

Ima ljudi koje poznajem, divnih ljudii skladnih, harmonicnih bracnih parova, sto bi nasi ljudi rekli, prava elita i klasa koji godinama ne uspevaju da imaju dece, a neki koje znam resavaju to odcas , a nisu im prineseni.Procitao sam negde neku svedsku studiju pre par godina koja kaze da kod hedonistickih i sebicnih bracnih pariva dobijanje dece ide vrlo brzo, dok kod harizmaticnih i kosmpolotnih bracnih pariva spremnih na zrtvu i dobrobit za druge , dobijanje dece je tezak problem.

3 ako Bog da.

Dvoje tu, trece na putu! Nadamo se posle jos bar jedno.

Ja da sam planirala, ni jedno ne bih imala. Ovako puna kuca!!

vise komada;)

Dvoje imamo, treće na putu i mnogi smo srećni...Rodiću ga u 42-oj godini, trudnoća uredna i sve ok! Ko god ima finansija i treba da rađa.

Mislim da nema pravila sto se tiče tog rizika za 'starije' trudnice. Imam 25 godina,u 8.sam mjesecu trudnoće i moja trudnoća je rizična,sto zbog visokog pritiska koji ni terapija ne može u potpunosti da snizi što zbog mogućeg prijevremenog poroda od 7.mjeseca. Tako da ako ćemo gledati po godinama to nema veze. Naravno,nije svaka trudnoća kao moja,ali ne može se tako generalizovati i gledati godine kao jedan od vodećih faktora.

Mi smo prošle nedelje saznali da nam stiže bebac.

Moram da primetim da vecina muskaraca zeli copor dece uz uglavnom balkanski model brige o njima pa se posle cude sto zene nece da radjaju.
Nevezano za to,ja kao zena nemam potrebu za decom,imam jedno i dovoljno mi je sasvim. Zaista ne osecam potrebu da jos nekome budem majka i fascinirana sam drugim zenama koje to zele,uporno pokusavam da ih shvatim ali mi ne ide. Ne umem da opisem koliko volim sopstveno dete ali nemam ni najmanju zelju za drugim detetom.
I ne radi se o sebicnosti kao sto mnogi predpostave vec prosto odsustvo zelje za velikom porodicom i vise dece.
Volela bih da znam ima li nas i ovakvih ili vecina populacije vidi svrhu zivota u roditeljstvu?

Zaboravite sve, sve je do zdravlja, ako ste zdravi bice dece, ako niste...onda nista.

Imam 38 godina i još uvek mi nije proradio materinski instinkt. Verovatno nikada ni neće. Uopšte nemam potrebu za reprodukcijom. To ne znači da ne volim decu, no nekako mi moje ne treba.

Pre nego sto sam dobila prvo dete, sam osecaj mi je bio neobican, stran. Drugo dete nismo planirali, i nismo mogli da zamislimo da imamo drugo dete. Sada kada su oni porasli, tesko da bismo mogli da zamislimo nase zivote bez jednog od njih. Toliko se nasa deca medju sobom razlikuju i time upotpunjavaju nas odnos, dom, zivot i tako nam je lepo sto ih imamo! Da mozemo da vratimo vreme, sve bismo isto ponovili. Ono nezamislivo, posta sastavni deo nase duse. Sto se vise razum ukljucuje u tu pricu o potrebi za roditeljstvom, prica se time vise banalizuje. Moj odgovor na pitanje "zasto sam zelela decu", tesko je ispisati, a ako ga izbanalizujem, onda ce biti: da bih imala koga da volim, kome da se dam, radujem nadam, da uzivam u odrastanju. Razumem da se svi medju sobom toliko razlikujemo, i da ima ljudi koji ne zele decu, koji ulazu sebe u kucne ljubimce... Ne osudjujem. Treba biti posten i iskren prema sebi i prema svetu i ne podlegati pritiscima okoline, roditelja, radoznale rodbine i komsiluka. Toliko je primera oko nas da zivot nema pravila. Kada je idealno vreme za dete, da li treba radjati, udavati se, ko je sebican, a ko iskren.. Tim diskusijama nema kraja. Raditi na sebi i biti posten prema sebi, a time i prema partneru i ostatku sveta. Svi zivimo nase zivote zbog nas samih, pa tako ih treba ziveti prema sopstvenom ukusu, iz svoje glave, i ne treba zadovoljavati neciju radoznalost i pravdati sebe i svoj zivot.

Za brojniju porodicu zeni treba ozbiljna podrska...

Ja sam mužu obećala četvoro. Onda smo dobili ćerkicu i on nije hteo ni pelenu da promeni detetu. Sve sam radila sama bez pomoći jer roditelje nažalost nemamo. Prvu godinu sa bebom sam provela kao kućna robinja. Posao mu je uvek bio izgovor. Zato još uvek imamo jedno dete iako bi ja želela još ali čini mi se da nema nade da se on promeni. Za mnogo dece treba snažan roditeljski par a ne balkanski tata koji se poigra sa detetom 5 minuta i vrati ga majci u naručje.

Nema tu mnogo plana. Sudbina, život koji pravi zamke, na ovaj, ili onaj način. Dobro razmisliti, svakako. "Kokati" decu je najlakše, ali da li smo u stanju i mogućnosti da ispratimo, na pravi i kvalitetan način svoju decu, to je bitno pitanje, koje bi svako trebalo, sam sebi da postavi.