Kako žene podnose promene u trudnoći? "Važna je podrška partnera" VIDEO

Trudnoća je najlepši period svake žene, sama činjenica da smo moćne što stvaramo život i što se to vidi je fenomenalna stvar, ali zato period posle je jako težak. Opadanje kose, loša koža, nedovoljno vremena za sebe , shvatiš da si sama samo kad odes u toalet, a pritom posao majke ne prestaje . Taj period je najteži. Partneri imajte razumevanja.

Evo ja sam trudna, jos samo par nedelja mi je ostalo... Uopste se ne osecam kao da sam trudna, sve isto kao i pre, sem sto imam malu lopticu od stomaka. Nije bilo promena raspolozenja, promena u nacinu zivota ( ne pijem, ne pusim, zdravo se hranim... )... i dalje mi niko ne ustaje u prevozu a ni ne pustaju me preko reda u prodavnicama kad je guzva...

@(Ana, 05. novembar 2019 21:50)
Bas je lepo sto imate tako laganu trudnocu koja vam omogucava da radite sve stvari koje volite. Uzivajte u njoj. Samo ne treba zaboraviti da to nije nikakvo svesno postignuce, imati laku trudnocu vec dar od boga i prirode, nekom bude ovako nekom onako i nema pravila. Osim onih trudnica kojima sve bude lagano i lako ne treba zaboraviti i da postoje zene (a ima ih u velikom broju), kojima trudnoca ne pada tako jednostavno i to uopste nije pitanje izbora zene ili kako to cesto komentarisu oni koji to nikada sami nisu doziveli i nemaju mogucnost empatije - trudna je nije bolesna, trudna pa se ulenjila, razmazena, umesto da seta, vezba i ko zna sta jos, ona ne radi nista itd., eto a kako su nase babe i u njivu isle sa stomacima... ni minimum empatije.
Mnoge zene imaju jake, grozne mucnine od kojih nije do zivota, mnoge imaju hormonski uslovljene glavobolje, mnoge otezano disu zbog udara progesterona i zamore se tri puta brze (zaboravi na setnju), mnoge pate od konstipacije i muka koje prate to stanje, mnoge se muce sa nesanicom a onda treba pregurati dan normalno, mnoge su gladne bukvalno po ceo dan a jos kad je u kombinaciji sa mucninom to je tek agonija jer mucnina staje i zivot se olaksa samo dok se jede a onda sve ispocetka, mnoge su zbog hormona preosetljive, tuzne, placljive, svadljive... A jos ako ima i dete o kojem treba brinuti u isto vreme i ne daj boze nekog bilmeza koji ocekuje rucak na stolu i opeglan ves a da nema ni trunku razumevanja za ono sta ta zena pored njega tokom dana sve treba da pregura. Kad zena na sve to jos na mora da ide na posao jer nema uslove za bolovanje, treba joj dati medalju, za njih imam naklon do poda.
Sto se mene tice, imam jedno dete i na srecu sam imala u najvecoj meri laganu trudnocu, ali znam mnoge kojima je bilo bas bas tesko i u ime solidarnosti trudnice uvek uvek uvek propustam i u redovima i u prevozu i na poslu se trudim da im olaksam koliko god mogu... Orden svakoj.

Kako se kome zalomi, nema tu nikakve mogucnosti da upravljate prirodnom i hormonima. Neke zene imaju srecu i trudnoca im prodje super, neke se pak ozbiljno namuce sa mucninama, vrtoglavicom, nesanicom, ogromnim apetitom i ko zna kojim sve drugim u najmanju ruku neugodnostima... I naravno svi treba da malo popuste sa trudnicama, da im olaksaju zivot - ej, bre, pa nije to bilo sta nositi u stomaku jedno zivo bice!

Da li je iko imao anksioznost zato što ima drugo biće u stomaku? To mi je najgore kad mislim o trudnoći, uhvati me panika da će biti u meni devet meseci i da od mene sve zavisi i da ću biti sama u svemu tome. Možda previše razmišljam ali to je moj strah.

Meni je bilo toliko dobro da mi bukvalno niko nije bio potreban. Nikakav muž, nikakva podrška, ništa, samo ja, beba u stomaku, i taj neverovatan, božanski, blagosloveni osećaj

Evo ja sam trudna, jos samo par nedelja mi je ostalo... Uopste se ne osecam kao da sam trudna, sve isto kao i pre, sem sto imam malu lopticu od stomaka. Nije bilo promena raspolozenja, promena u nacinu zivota ( ne pijem, ne pusim, zdravo se hranim... )... i dalje mi niko ne ustaje u prevozu a ni ne pustaju me preko reda u prodavnicama kad je guzva...

Trudnoća je najlepši period svake žene, sama činjenica da smo moćne što stvaramo život i što se to vidi je fenomenalna stvar, ali zato period posle je jako težak. Opadanje kose, loša koža, nedovoljno vremena za sebe , shvatiš da si sama samo kad odes u toalet, a pritom posao majke ne prestaje . Taj period je najteži. Partneri imajte razumevanja.

Meni je bilo toliko dobro da mi bukvalno niko nije bio potreban. Nikakav muž, nikakva podrška, ništa, samo ja, beba u stomaku, i taj neverovatan, božanski, blagosloveni osećaj

@(Ana, 05. novembar 2019 21:50)
Bas je lepo sto imate tako laganu trudnocu koja vam omogucava da radite sve stvari koje volite. Uzivajte u njoj. Samo ne treba zaboraviti da to nije nikakvo svesno postignuce, imati laku trudnocu vec dar od boga i prirode, nekom bude ovako nekom onako i nema pravila. Osim onih trudnica kojima sve bude lagano i lako ne treba zaboraviti i da postoje zene (a ima ih u velikom broju), kojima trudnoca ne pada tako jednostavno i to uopste nije pitanje izbora zene ili kako to cesto komentarisu oni koji to nikada sami nisu doziveli i nemaju mogucnost empatije - trudna je nije bolesna, trudna pa se ulenjila, razmazena, umesto da seta, vezba i ko zna sta jos, ona ne radi nista itd., eto a kako su nase babe i u njivu isle sa stomacima... ni minimum empatije.
Mnoge zene imaju jake, grozne mucnine od kojih nije do zivota, mnoge imaju hormonski uslovljene glavobolje, mnoge otezano disu zbog udara progesterona i zamore se tri puta brze (zaboravi na setnju), mnoge pate od konstipacije i muka koje prate to stanje, mnoge se muce sa nesanicom a onda treba pregurati dan normalno, mnoge su gladne bukvalno po ceo dan a jos kad je u kombinaciji sa mucninom to je tek agonija jer mucnina staje i zivot se olaksa samo dok se jede a onda sve ispocetka, mnoge su zbog hormona preosetljive, tuzne, placljive, svadljive... A jos ako ima i dete o kojem treba brinuti u isto vreme i ne daj boze nekog bilmeza koji ocekuje rucak na stolu i opeglan ves a da nema ni trunku razumevanja za ono sta ta zena pored njega tokom dana sve treba da pregura. Kad zena na sve to jos na mora da ide na posao jer nema uslove za bolovanje, treba joj dati medalju, za njih imam naklon do poda.
Sto se mene tice, imam jedno dete i na srecu sam imala u najvecoj meri laganu trudnocu, ali znam mnoge kojima je bilo bas bas tesko i u ime solidarnosti trudnice uvek uvek uvek propustam i u redovima i u prevozu i na poslu se trudim da im olaksam koliko god mogu... Orden svakoj.

Da li je iko imao anksioznost zato što ima drugo biće u stomaku? To mi je najgore kad mislim o trudnoći, uhvati me panika da će biti u meni devet meseci i da od mene sve zavisi i da ću biti sama u svemu tome. Možda previše razmišljam ali to je moj strah.

Kako se kome zalomi, nema tu nikakve mogucnosti da upravljate prirodnom i hormonima. Neke zene imaju srecu i trudnoca im prodje super, neke se pak ozbiljno namuce sa mucninama, vrtoglavicom, nesanicom, ogromnim apetitom i ko zna kojim sve drugim u najmanju ruku neugodnostima... I naravno svi treba da malo popuste sa trudnicama, da im olaksaju zivot - ej, bre, pa nije to bilo sta nositi u stomaku jedno zivo bice!