Bakine neobične lazanje

Ponedeljak, 11.11.2019.

11:50

Izvor: bakina kuhinja

Bakine neobiène lazanje IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

5 Komentari

Sortiraj po:

Срба

pre 4 godine

Извините, ал’ моја баба је правила само ОБИЧНЕ лазање- и то сваки пут кад деда нареди по повратку са њиве и терања стоке на испашу поред Мораву.

Pantagruel

pre 4 godine

Јесте баш је моја баба (и нарочито њена мајка) чувајући овце у шумадијском селу поред реке Јасенице и са четири разреда основне школе, завршена у Краљевини Југославији (што је тада био просек образовања за сеоско становништво) правила лазање. Ту се буквално живело као у Ћосићевим "Коренима". Врхунац њихове креативност могла је бити гибаница и то само у изузетним приликама. За празнике или када у село бану четници из Калабићевог штаба који се налазио на 12 километара одатле, па пропишу обавезу сељацима шта ко мора да им спреми и достави за ручак, док њих саме и њихову децу оставе да гуле голу кукурузну проју и црни лук. Евентуално по парче козијег сира, пошто краву нису имали. Због таквог детињства и успомена на њега, мрзела је проју читавог живота. Вероватно јој је од таквог одрастања и глади усађене у свест и остала потреба да до краја живота једе само месо. Сећам се, већ је имала 84 године (живела до 86) кад зове моја сестра из Италије (отишла тамо на студије, па остала заувек) и пита шта баба ради. Одговорим "руча". Сестра пита "А шта?" Одговорим "Стандардно. Две шницле од свињског врата, испечене на сувој шерпи, преко њих ситно сецкан лук, парадајз и Кока-колу". "Побогу!" виче сестра "Кажи јој да престане са том масноћом, јер ће се од ње шлогирати". Пренесем, кад баба загрми са друге стране "Реци ти њој да ће баба да умре ако не буде јела месо!" И тако, терала по свом. На крају умрла од астме, док је сама себе инхалирала Беродуалом.

Pantagruel

pre 4 godine

Јесте баш је моја баба (и нарочито њена мајка) чувајући овце у шумадијском селу поред реке Јасенице и са четири разреда основне школе, завршена у Краљевини Југославији (што је тада био просек образовања за сеоско становништво) правила лазање. Ту се буквално живело као у Ћосићевим "Коренима". Врхунац њихове креативност могла је бити гибаница и то само у изузетним приликама. За празнике или када у село бану четници из Калабићевог штаба који се налазио на 12 километара одатле, па пропишу обавезу сељацима шта ко мора да им спреми и достави за ручак, док њих саме и њихову децу оставе да гуле голу кукурузну проју и црни лук. Евентуално по парче козијег сира, пошто краву нису имали. Због таквог детињства и успомена на њега, мрзела је проју читавог живота. Вероватно јој је од таквог одрастања и глади усађене у свест и остала потреба да до краја живота једе само месо. Сећам се, већ је имала 84 године (живела до 86) кад зове моја сестра из Италије (отишла тамо на студије, па остала заувек) и пита шта баба ради. Одговорим "руча". Сестра пита "А шта?" Одговорим "Стандардно. Две шницле од свињског врата, испечене на сувој шерпи, преко њих ситно сецкан лук, парадајз и Кока-колу". "Побогу!" виче сестра "Кажи јој да престане са том масноћом, јер ће се од ње шлогирати". Пренесем, кад баба загрми са друге стране "Реци ти њој да ће баба да умре ако не буде јела месо!" И тако, терала по свом. На крају умрла од астме, док је сама себе инхалирала Беродуалом.

Срба

pre 4 godine

Извините, ал’ моја баба је правила само ОБИЧНЕ лазање- и то сваки пут кад деда нареди по повратку са њиве и терања стоке на испашу поред Мораву.

Pantagruel

pre 4 godine

Јесте баш је моја баба (и нарочито њена мајка) чувајући овце у шумадијском селу поред реке Јасенице и са четири разреда основне школе, завршена у Краљевини Југославији (што је тада био просек образовања за сеоско становништво) правила лазање. Ту се буквално живело као у Ћосићевим "Коренима". Врхунац њихове креативност могла је бити гибаница и то само у изузетним приликама. За празнике или када у село бану четници из Калабићевог штаба који се налазио на 12 километара одатле, па пропишу обавезу сељацима шта ко мора да им спреми и достави за ручак, док њих саме и њихову децу оставе да гуле голу кукурузну проју и црни лук. Евентуално по парче козијег сира, пошто краву нису имали. Због таквог детињства и успомена на њега, мрзела је проју читавог живота. Вероватно јој је од таквог одрастања и глади усађене у свест и остала потреба да до краја живота једе само месо. Сећам се, већ је имала 84 године (живела до 86) кад зове моја сестра из Италије (отишла тамо на студије, па остала заувек) и пита шта баба ради. Одговорим "руча". Сестра пита "А шта?" Одговорим "Стандардно. Две шницле од свињског врата, испечене на сувој шерпи, преко њих ситно сецкан лук, парадајз и Кока-колу". "Побогу!" виче сестра "Кажи јој да престане са том масноћом, јер ће се од ње шлогирати". Пренесем, кад баба загрми са друге стране "Реци ти њој да ће баба да умре ако не буде јела месо!" И тако, терала по свом. На крају умрла од астме, док је сама себе инхалирала Беродуалом.

Срба

pre 4 godine

Извините, ал’ моја баба је правила само ОБИЧНЕ лазање- и то сваки пут кад деда нареди по повратку са њиве и терања стоке на испашу поред Мораву.