Zašto deca ne treba da dele stvari i igračke

Tako je, stisni svoje i ne daj. To je jako korisno za razvoj empatije i solidarnosti.
Tako nastaju likovi koji umesto da pomažu, povade telefone da slikaju tuđu muku.

“Не осећа да је исправан.” Прво каже да дете не зна, а онда да осећа... “докторка”. Родитељи су ту да уче децу да буду људи и да деле, а не да подстичу себичлук, самовољу и саможивост деце тиме што би резервисали играчку само за једно дете. Индивидуализам је убио душу човека на западу, нико никог не воли, само воле себе и паре. А то долази од оваквог накарадног васпитања које “докторка” предлаже у тексту.

Tako je, treba ih naučiti da budu arogantni, egocentrični sebičnjaci. Hmm...

i onda će se, kad odrastu, pretvoriti u egoistične i sebične ljude bez empatije za druge. Ne treba prisiljavati, može se detetu već od treće godine objasniti na njemu razumljiv način da je lepo deliti sa drugima.

I po ovome vidimo kuda ide današnji svet!! Sebičnosti, egoizmu, samozadovoljstvu, nemarnosti, nerazumevanju…

moja ima sad 10g i ama nas nikad je nisam tjerao da dijeli, ako hoce sama neka podijeli. ali isto tako nikad nisam reagovao ako je htjela neku igracku od drugog a nije je dobila. djeca su to, neka se sam dogovore, uostalom bolje ih vaspitavati kako biti normalna osoba a igracku ionako zaborave po 5 min.

Zapadnjacki pogled na svet ce nam unistiti dusu.

A da li bi svakome sada dali svoj automobil da ga koristi ako vam ga potraži? Eto, svakom prijatelju? Čisto sumnjam. I ja sam kao mali davao svoje igračke, kasnije i garderobu drugarima, i mnogi mi nisu ni vratili. Moj sin je davao igračke, uvek je imao originale, skupe, nije poenta da se hvalim, uopšte, već bitan deo priče. Kada mu je drugar u 4-om razredu mislim, uzeo 5 pokemona, originalnih likova, nije hteo da mu ih vrati. Da nisam primetio, moj sin mi ne bi ni rekao, jer je takav, uvek davao drugima. Da skratim, kada sam došao lično kući kod njegovog druga iz razreda da uzmem igračke, njegova majka mi ih je besno vratila, ljuta. I na moj komentar da nije lepo što ih njen sin nije vratio, ona mi je drsko odgovorila "pa šta ako nije? Imate vi para, kupićete mu druge"?! I sada, kako ti roditelji uče decu? Da budu kriminalci i lopovi i otimaju od drugih? Neka deca sama odluče da li hoće da dele ili ne.

Strucnjaci ?. Prisiljavanje deteta, glasno plakanje... ovo je neka ekstremna situacija koja uopste nije relevantna za generalizovanje deljenja igracaka. Potpuno besmislen tekst...

ucim cerku da deli igracke ali je isto tako ucim da su deca , koja sa njom ne dele ,odvratna ruzna i nevaspitana i to radim pred njihovim roditeljima ,bez blama

Najbolje je uciti dete da nista nedeli, tako cete odgajati samozive osobe, koje ce gledati samo na sebe bez trunke empatije.Inace, ako nedelis ne moze ti ni biti udeljeno.Ucite decu da budu dobri ljudi, darezljivi, osecajni....

treba da dele

Neki stručnjaci?...

U SAD se oko ovog stalno diže frka i u medijima, a danas posebno preko društvenih mreža, plasiraju priče o slučajevima kada npr. u parku nečije dete neće da "deli" svoje igračke sa drugim detetom, pa recimo majka tog drugog deteta pokrene svađu i posle preko medija na sva zvona priča o ovom sebičnom detetu i kako ga roditelji nisu naučili da deli ("to share", kako stalno ponavljaju).

Ali, iz nekoliko tih slučajeva, koji su prikazani u nekom dokumentarcu na tu temu, nigde ne videh da je to drugo dete imalo neku igračku "da podeli". Nego, gospođa mama dovela dete u park bez ijedne igračke, pa joj krivi roditelji dece koja su svom detetu ponela igračke u park, a ona ne žele da ih podele!?
Lepo kaže jedna mama, koja ne podržava to deljenje igračaka, da su druga deca njemom detetu često lomila igračke, da posle igranja ne žele da ih vrate, itd., i da je jednostavno odlučila da svoje dete nauči da nikome ne daje svoje igračke.

Problem nije na strani ove dece koja ne dele igračke, jer se navodno odgajaju da budu sebična, problem je na strani one dece koja su naučena da stalno hoće nešto tuđe, danas igračku, sutra u školi olovku, svesku, da im neko drugi uradi domaći, a kad se zaposle, da neko drugi radi njihov posao!

Nije toliko poenta u igračkama koliko u postavljanju granica. Dete ne treba prisiljavati da uradi nešto što ne želi. A kako ga učimo da bude empatično i da deli sa drugima? Ličnim primerom.

@ veliki brat
Tacno. Pola zivota sam bila iskoriscavana jer sam vaspitana da dam, da podelim- cak i kad sam imala najmanje i to bih delila. A bilo je dece , kasnije odraslih koji su videvsi to od svojih roditelja, naucili da uzimaju od drugih, da otimaju, cak i kad imaju vise oni hoce tudje a svoje cuvaju. Ima i onih roditelja koji pravdaju neke stvari sa " pa vi imate sto ne bi podelili " , prosipaju neku socijalnu pricu, a kad oni imaju to nece podeliti a kamoli dati. Deca takvih roditelja to nauce od njih. Zato je bitno nauciti dete granicama. Da daju i podele, ali da ipak provere da li ce i taj neko drugi svoje da podeli, ako vide da nece onda da ne daju svoje. Bar se tako mogu zastititi od onih koji samo uzimaju, jer od navika od malena kasnije izrastaju losi sebicni ljudi .

“Najbolje je uciti dete da nista nedeli, tako cete odgajati samozive osobe, koje ce gledati samo na sebe bez trunke empatije.Inace, ako nedelis ne moze ti ni biti udeljeno.Ucite decu da budu dobri ljudi, darezljivi, osecajni....“

Ma jok, najbolje je da smo najpametniji na svetu i razumemo se u empatiju, a ne bismo dobili dvojku na pismenom zadatku iz maternjeg jezika u trećem razredu osnovne jer smo brutalno nepismeni.

Meni prva igracka bijase neki plasticni autic za 12. rodjendan. Toliko sam se "obradovao" da sam ga odmah poklonio nekom klincu u komsiluku. Starci cugeri a moj jos i cicija pa je vise preostajalo obliznjim kafandzijama ciji klinci su imali igracke koje su pozeljeli i prije rodjendana.

treba da dele. tacka

ucim cerku da deli igracke ali je isto tako ucim da su deca , koja sa njom ne dele ,odvratna ruzna i nevaspitana i to radim pred njihovim roditeljima ,bez blama

Zapadnjacki pogled na svet ce nam unistiti dusu.

Tako je, stisni svoje i ne daj. To je jako korisno za razvoj empatije i solidarnosti.
Tako nastaju likovi koji umesto da pomažu, povade telefone da slikaju tuđu muku.

Najbolje je uciti dete da nista nedeli, tako cete odgajati samozive osobe, koje ce gledati samo na sebe bez trunke empatije.Inace, ako nedelis ne moze ti ni biti udeljeno.Ucite decu da budu dobri ljudi, darezljivi, osecajni....

“Не осећа да је исправан.” Прво каже да дете не зна, а онда да осећа... “докторка”. Родитељи су ту да уче децу да буду људи и да деле, а не да подстичу себичлук, самовољу и саможивост деце тиме што би резервисали играчку само за једно дете. Индивидуализам је убио душу човека на западу, нико никог не воли, само воле себе и паре. А то долази од оваквог накарадног васпитања које “докторка” предлаже у тексту.

Tako je, treba ih naučiti da budu arogantni, egocentrični sebičnjaci. Hmm...

i onda će se, kad odrastu, pretvoriti u egoistične i sebične ljude bez empatije za druge. Ne treba prisiljavati, može se detetu već od treće godine objasniti na njemu razumljiv način da je lepo deliti sa drugima.

I po ovome vidimo kuda ide današnji svet!! Sebičnosti, egoizmu, samozadovoljstvu, nemarnosti, nerazumevanju…

moja ima sad 10g i ama nas nikad je nisam tjerao da dijeli, ako hoce sama neka podijeli. ali isto tako nikad nisam reagovao ako je htjela neku igracku od drugog a nije je dobila. djeca su to, neka se sam dogovore, uostalom bolje ih vaspitavati kako biti normalna osoba a igracku ionako zaborave po 5 min.

treba da dele

Strucnjaci ?. Prisiljavanje deteta, glasno plakanje... ovo je neka ekstremna situacija koja uopste nije relevantna za generalizovanje deljenja igracaka. Potpuno besmislen tekst...

treba da dele. tacka

Neki stručnjaci?...

A da li bi svakome sada dali svoj automobil da ga koristi ako vam ga potraži? Eto, svakom prijatelju? Čisto sumnjam. I ja sam kao mali davao svoje igračke, kasnije i garderobu drugarima, i mnogi mi nisu ni vratili. Moj sin je davao igračke, uvek je imao originale, skupe, nije poenta da se hvalim, uopšte, već bitan deo priče. Kada mu je drugar u 4-om razredu mislim, uzeo 5 pokemona, originalnih likova, nije hteo da mu ih vrati. Da nisam primetio, moj sin mi ne bi ni rekao, jer je takav, uvek davao drugima. Da skratim, kada sam došao lično kući kod njegovog druga iz razreda da uzmem igračke, njegova majka mi ih je besno vratila, ljuta. I na moj komentar da nije lepo što ih njen sin nije vratio, ona mi je drsko odgovorila "pa šta ako nije? Imate vi para, kupićete mu druge"?! I sada, kako ti roditelji uče decu? Da budu kriminalci i lopovi i otimaju od drugih? Neka deca sama odluče da li hoće da dele ili ne.

“Najbolje je uciti dete da nista nedeli, tako cete odgajati samozive osobe, koje ce gledati samo na sebe bez trunke empatije.Inace, ako nedelis ne moze ti ni biti udeljeno.Ucite decu da budu dobri ljudi, darezljivi, osecajni....“

Ma jok, najbolje je da smo najpametniji na svetu i razumemo se u empatiju, a ne bismo dobili dvojku na pismenom zadatku iz maternjeg jezika u trećem razredu osnovne jer smo brutalno nepismeni.

U SAD se oko ovog stalno diže frka i u medijima, a danas posebno preko društvenih mreža, plasiraju priče o slučajevima kada npr. u parku nečije dete neće da "deli" svoje igračke sa drugim detetom, pa recimo majka tog drugog deteta pokrene svađu i posle preko medija na sva zvona priča o ovom sebičnom detetu i kako ga roditelji nisu naučili da deli ("to share", kako stalno ponavljaju).

Ali, iz nekoliko tih slučajeva, koji su prikazani u nekom dokumentarcu na tu temu, nigde ne videh da je to drugo dete imalo neku igračku "da podeli". Nego, gospođa mama dovela dete u park bez ijedne igračke, pa joj krivi roditelji dece koja su svom detetu ponela igračke u park, a ona ne žele da ih podele!?
Lepo kaže jedna mama, koja ne podržava to deljenje igračaka, da su druga deca njemom detetu često lomila igračke, da posle igranja ne žele da ih vrate, itd., i da je jednostavno odlučila da svoje dete nauči da nikome ne daje svoje igračke.

Problem nije na strani ove dece koja ne dele igračke, jer se navodno odgajaju da budu sebična, problem je na strani one dece koja su naučena da stalno hoće nešto tuđe, danas igračku, sutra u školi olovku, svesku, da im neko drugi uradi domaći, a kad se zaposle, da neko drugi radi njihov posao!

Meni prva igracka bijase neki plasticni autic za 12. rodjendan. Toliko sam se "obradovao" da sam ga odmah poklonio nekom klincu u komsiluku. Starci cugeri a moj jos i cicija pa je vise preostajalo obliznjim kafandzijama ciji klinci su imali igracke koje su pozeljeli i prije rodjendana.

Nije toliko poenta u igračkama koliko u postavljanju granica. Dete ne treba prisiljavati da uradi nešto što ne želi. A kako ga učimo da bude empatično i da deli sa drugima? Ličnim primerom.

@ veliki brat
Tacno. Pola zivota sam bila iskoriscavana jer sam vaspitana da dam, da podelim- cak i kad sam imala najmanje i to bih delila. A bilo je dece , kasnije odraslih koji su videvsi to od svojih roditelja, naucili da uzimaju od drugih, da otimaju, cak i kad imaju vise oni hoce tudje a svoje cuvaju. Ima i onih roditelja koji pravdaju neke stvari sa " pa vi imate sto ne bi podelili " , prosipaju neku socijalnu pricu, a kad oni imaju to nece podeliti a kamoli dati. Deca takvih roditelja to nauce od njih. Zato je bitno nauciti dete granicama. Da daju i podele, ali da ipak provere da li ce i taj neko drugi svoje da podeli, ako vide da nece onda da ne daju svoje. Bar se tako mogu zastititi od onih koji samo uzimaju, jer od navika od malena kasnije izrastaju losi sebicni ljudi .