O prvoj skulpturi namenjenoj ženskoj hrabrosti sa autorom Markom Lađušićem

Izrada skulpture uz koju će odrastati generacije Beograđanki i Beograđana, poverena je istaknutom skulptoru i redovnom profesoru Fakulteta primenjenih umetnosti prof. Lađušiću sa kojim smo razgovarali o tome šta ga je inspirisalo, o apstraktnom minimalističkom izrazu za koji se opredelio.

Autor ste prve skulpture namenjene ženskoj hrabrosti! Možete li nam otkriti kako nastaje jedno takvo delo?

Prvenstveno želim da istaknem da sam veoma privilegovan što je inspirativa, ali i krajnje odgovoran umetnički izazov poveren meni i mom timu. U svom profesorskom angažmanu imam bogato iskustvo u radu sa ženama koje čine veći deo studenata Fakulteta primenjenih umetnosti i glavni utisak mi je da kada su svesne svoje snage ostvaruju neverovatne rezultate.

Što se samog procesa nastajanja skulpture tiče, nastao je velikim timskim radom i podrškom mojih bivših studenata Nenada Milovanovića, Petra Đurića i Koste Milovanovića koji su asistirali i radili u svim fazama projekta kao i Jeleni Kovačević koja mi je mnogo pomogla u narativnom vođenju projekta. Sjajna saradnja kroz ceo proces izrade skulpture i nesebična podrška kompanije Avon nekako je nosila pozitivan odnos i dala mi je mogućnost da načinim umetničko delo koje sam dugo želeo realizovati. Retke su situacije kada vas neko nesebično želi podržati u slobodnoj ideji, posebno kada se radi o ovako skupom i složenom projektu.

Imajući u vidu formu i ravne linije koje karakterišu ovo delo, jasno je da ste za izražavanje na temu ženske hrabrosti odabrali apstraktan umetnički pravac. Za njega je pak poznato da se vezuje za emotivno izražavanje pa me zanima koje ste vi emocije utkali u ovo delo i gde ste pronašli inspiraciju?

Ovde je bilo važno predstaviti osobine koje su depersonizovane, uzvišene i univerzalne. Tumarao sam neko vreme ali svakodnevnim druženjem sa mojom malom ćerkom Lirom shvatio sam da moram krenuti od prirode same žene, van granica godina i realnih određenja. Lira mi je kroz pokret, stav i igru vizualizovala lepotu izraza. Uradio sam niz fotografija i odlučio se da ih modelujem i prenesem u treću dimenziju. Figuralno sam preneo u apstraktno zatim u simbol. Na Terri u Kikindi sam realizovao prvu skicu u terrakoti a zatim sa asistentom projekta Nenadom Milovanovićem još četiri u metalu.

Pre svega ovakvim načinom modelovanja dobijam jasan izraz. A boja, pokret i monumentalnost skulpture predstavljaju kompleksnost žene. Ljubav se povezuje sa dostojanstvom a revolucionarna prepoznatljivost daju joj toplinu, angažovanost i misiju utemeljenu na modernističkim iskustvima 20. veka.

Vaša skulptura ostavlja snažan utisak iz kog god ugla je posmatrali. Ona i grli i prkosi i pleše, u zavisnosti od odabranog ugla posmatranja. Koje emocije očekujete da će skulptura izazvati u ženama koje se budu našle naspram nje?

Očekujem da ona pripada svim ženama, želim da razumeju da hrabrost i dostojanstvo nisu nove kategorije u životu žene i da su one postojale u svim kritičnim istorijskim situacijama u kojima se našlo moderno društvo, a u kojima su žene uzele stvari u svoje ruke i borile se za svoja osnovna prava, prava na opstanak i ravnopravnost. Izgled skulptura je uzvišen u lepoti jednostavosti, pokret je kompleksan i u jednom zaleđenom gestu pokazuje sve što čini snagu jedne žene. Baš kao što ste primetili, ona je i ponosna, i borbena, i samopouzdana, baš kao i graciozna i nežna, puna topline i podrške,… Dovršavanje ovog spiska ostavio bih ženama koje se budu našle ispred nje.

Podatak da je samo 10% spomenika u Beogradu posvećeno ženama koje su obeležile našu istoriju, dodatno je inspirisao Avon da kroz postavku skulpture osnaži žene u Srbiji. Ovo su prepoznali i njihovi partneri, TC Ušće, čiji plato će krasiti skulptura ženske hrabrosti.