Svetski dan zemljišta - da li uopšte znamo koliko je važno?

I tako svakoga dana uživamo u omiljenim ukusima ne razmišljajući mnogo o tome šta je ključno za to da ih imamo na trpezi. A sigurni smo da ni sada mnogi nisu pomislili na – zemljište! Tlo na kome uspevaju svo to voće, povrće, žitarice koje nas hrane.

Održimo zemljište živim

Tlo je jedan od najvažnijih prirodnih resursa i neprocenjivo je dobro celog čovečanstva. Procenjuje se da jedna četvrtina od ukupnog biodivreziteta planete obitava upravo unutar zemljišta, dok nam taj, često zaboravljeni, vitalni deo životne sredine obezbeđuje čak 90 odsto hrane. Zemljište ključnu ulogu ima u vodosnabdevanju, regulisanju poplava i suša, a u ogromnoj meri doprinosi i adaptaciji klimatskih promena i ublažavanju njihovih negativnih posledica. Zabrinjava podatak da je za poslednjih pola veka površina obradivog zemljišta po stanovniku smanjena za polovinu. Velikim delom do toga je dovela aktivnost ljudskog roda, zbog čega su neophodne brze akcije. Ali, pre svega, važno je jačanje svesti o neprocenjivom značaju ovog resursa. Danas se obeležava Svetski dan zemljišta, a inicijativa da se ovaj datum obeležava 5. decembra, potekla je 2002. godine od kralja Tajlanda, Bhumibola Aduljadeja, čoveka koji ga je prvi ozvaničio baš na svoj rođendan, dok je 2014. ovaj praznik podržan i od Ujedinjenih nacija.

Da li znate šta najbolje uspeva na našem zemljištu?

Od Subotice, pa sve do Vranja u različitim predelima naše zemlje uspevaju i različite kulture voća i povrća. Baš na krajnjem severu najbolje rađaju jabuka i višnja, dok u pomoravlju pored ove dve voćke odlično uspevaju i breskva, kruška, trešnja i kajsija. Šumadija je najpoznatija po šljivi, a čim odemo malo zapadnije plodna zemlja daje najsočnije maline, jagode, kupine i borovnice. Za timočki region najčešće vezujemo uzgajanje oraha i leske, dok se sam jug Srbije može pohvaliti najboljim paprikama. Kada pomislimo na žitnicu, onda je to svakako Vojvodina gde su najbrojnije ratarske kulture pšenica i kukuruz, a povrće koje podjenako dobro uspeva na plodnom tlu u svim delovima zemlje je krompir. Ne smemo, a da ne spomenemo i vinovu lozu koju su na teritoriji Srbije počeli da gaje još Rimljani u 4.veku pre nove ere. Poznati vinogradarski krajevi kod nas su Župa aleksandrovačka, vranjski kraj, Timočka i Negotinska krajna,Vršačke planine, Fruška gora i Smederevsko vinogorje.

Zato je važno da vodimo računa o prirodi. A, da li to i radimo?

Kako je industrijska proizvodnja prepoznata kao vodeći uzročnik promene životne sredine, raduje činjenica da je sve više kompanija počelo da brine o zaštiti naše okoline i o uticaju njihovog otpada na zemljište i očuvanje biodiverziteta. Jedan od primera dobre prakse jeste Strauss Adriatic. Upravo zahvaljujući ovoj kompaniji, uživali smo u nebrojeno mnogo šoljica kafe iz različitih zemalja sveta. Svu tu kafu iz Doncafé šoljica, uz koju počinjemo svako jutro, daje nam plodna zemlja na kojoj je uzgajana.

Da li ste čuli za kafenu plevicu?

Srebrna opna koja se prilikom prženja kafe odvaja od zrna i koja je obično ostajala kao otpad nakon procesa prerade kafe zove se kafena plevica. Kompanija Strauss Adriatic po prvi put u Srbiji i regionu još 2011. godine osmislila projekat i počela da koristi kafenu plevicu kao biomasu za grejanje kompletnog pogona i administrativnog dela fabrike u Šimanovcima. Zahvaljujući tome smanjili su emisiju ugljen dioksida u atmosferu za 9 do 10%, ali je smanjena i potrošnja fosilnih goriva.

Nakon ekološkog pristupa grejanju, Strauss Adriatic je odlučio i da napravi solarnu elektranu i instalira je na krov svoje Doncafé fabrike. 180 solarnih panela je pušteno u rad ove godine, a postoje planovi za još jednu solarnu elektranu već naredne godine.

Ova kompanija takođe vodi brigu i o potrošnji vode, utrošku energije i generisanju komunalnog otpada, sakupljanju kišnice, izbacivanju jednokratne plastike iz svakodnevne upotrebe, sve u skladu sa visokim standardima Strauss Grupe čiji su deo. U dugoročnim planovima im je i da se deo voznog parka prebaci na elektro ili hibridna vozila. Svim svojim aktivnostima kompanija Strauss Adriatic nastoji da društveno odgovornim poslovanjem što više sačuva životnu sredinu i ostavi je boljom narednim generacijama.