Iz Etnografskog muzeja o tradiciji: Običaj bojenja i šaranja jaja

U Etnografskom muzeju u Beogradu čuva se najveća i najznačajnija zbirka uskršnjih jaja u Srbiji, formirana davne 1904. godine. Zbirku čine uskršnja jaja sa čitave teritorije bivše Jugoslavije, sakupljana u periodu dužem od 100 godina. Tu su zastupljene sve važnije tradicionalne tehnike ukrašavanja a najbrojnija su crvena jaja rađena batik tehnikom.

Etnolog Jelena Tucaković, kustos Etnografskog muzeja u Beogradu za Super ženu B92.net istakla je da postupak ukrašavanja batik tehnikom počinje iscrtavanjem tanke linije voskom, da bi se prekrila površina koja ne treba da bude obojena, tako da kad se jaje uroni u toplu boju neprekrivena ljuska se oboji a na mestima gde je bio vosak pojavi se crtež. Smatra se da je ovo najstarija tehnika ukrašavanja. Osim kod Srba, koristila se i kod Bugara, Poljaka, Slovaka, Rusa, Ukrajinaca, Rumuna, Mađara i drugih naroda.

Običaji i verovanja

Običaj bojenja i šaranja jaja nastao je u davna vremena kada su ljudi živeli oskudnije nego danas. Zato se može pretpostaviti da se za bojenje uzimao lako dostupan materijal iz prirodnog okruženja. Poznato je da se najviše pravila crvena boja, koja se dobijala od osušenog korena biljke broć. Osim broća, koji se uzgajao toliko da ga je bilo i za izvoz, koristili su se još i lukovina, bakam, krmez, ruj, šljiva, nar, trešnja, a najviše varzilo. Pored crvene, bojilo se u žutu, koja se dobijala od mlečike, kukureka, breze i slame; zatim u mrku koja je nastajala od oraha, cera i čađi; zelenu od koprive i pšenice uz dodatak stipse; plavu od divljeg zumbula ili smrdljike; i crnu od čađi sa dodatkom jove, hrasta i oraha.

Fond Etnografskog muzeja u Beogradu

Prvo jaje obojeno crvenom bojom, kao i danas, ostavljalo se da bude „čuvarkuća“. Verovalo se da ono čuva ljude i stoku od svake bolesti i svakog zla, a useve, vinograde i voćnjake od propasti. Jaje je simbol života i životne snage i kao moćan zaštitnik daruje se među ljudima, da bi imali sreće. Delovi čuvarkuće, takođe mogu da poseduju snagu i moć da štite. Tako npr: verovalo se da ljuska jajeta štiti kuću od groma, dok se prah izmrvljene ljuske davao životinjama uz hranu, da bi bile zdrave. U nekim krajevina ljuska se koristila za potpalu. Prema veorvanju, zaštitna moć jajeta može se dodirom preneti i na okolinu, pa se tako smatralo da crvena boja u kojoj je prethodno stajalo, takođe čuva od nesreće. Na vaskršnje jutro decu su umivali ovom vodom, verujuci da će ih tako sačuvati od bolesti i da će biti zdrava i rumena.

Uloga muzeja

Fond Etnografskog muzeja u Beogradu

Osnovni zadatak svakog muzeja je da kulturno nasleđe dobijeno od predaka sačuva i da ga preda potomcima. Iako su prikupljanje predmeta i izložbena aktivnost, tokom svih perioda postojanja Etnografskog muzeja bile njegovo glavno opredeljenje, poslednjih decenija interesovanje se pomera ka izlaganju i tumacenju nasleđa. Kroz naš Muzej, prošle su generacije dece koje su naučile kako se na starinski način ukrašavaju jaja za Uskrs.

Od 2003. u Etnografskom muzeju se, u oblasti edukacije, realizuje projekat „Dete i tradicija“. Projekat je osmislila i tokom dve decenije vodila kustos-pedagog, muzejski savetnik i sadašnji direktor Muzeja Tijana Čolak-Antić Popović. Cilj ovog projekta je da deca i mladi upoznaju srpsku kulturu kao deo celokupne svetske baštine, da se zainteresuju za sadržaj koji Muzej nudi i da požele da ponovo dođu.

Fond Etnografskog muzeja u Beogradu

Radionice Etnografskog muzeja u Beogradu, pristupom od poznatog ka nepoznatom i povezivanjem prošlosti i sadašnjosti, prilagođene su interesovanjima dece i mladih i usaglašene su sa sadržajem školskog programa i nastavnih jedinica. Tokom rada, deca se kroz igru podstiču na razmišljanje o kulturno-istorijskom nasleđu i o potrebi njegovog očuvanja. Radionice postoje i da bi pomogle deci da shvate svet oko sebe, da nađu svoje mesto u savremenom društvu, ali i da ih podstaknu na razmišljanje o sutrašnjici.