Šta deca pamte? Original starke ili osećaje iz detinjstva

Kritičkim stavom ova devojka vratila je mnoge u detinjstvo i podsetila šta su prave vrednosti koje će deca pamtiti.

Roditeljstvo | bebac |
Podeli
Thinkstock
Thinkstock

Svojim statusom na Fejsbuku, koji je vrlo brzo postao viralan, ova devojka iz Srbije podsetila nas je šta će deca upamtiti iz svog detinjstva.

“Roditelji kupe bebi original starke. To je OK, iako beba nema pojma o tome. Čak ih ni ne koristi. Ne gazi ona još uvek. Patike koštaju, možda, 5.000 dinara. Patike će trajati mesec,-va.

Svoje prve starke, original, obula sam u trećem razredu Gimnazije, 17 godina. Bile su teget, i bile su nečije, pa su postale moje. Nisam ih dugo nosila, ne znam zbog čega.

Postala sam mama i prirodno želim svojoj bebi najbolje.

I šta je najbolje? Da li su original patikice za nju najbolje?!

Nisu. Da li su ona kolica u visini brade sa xy dodataka za nju najbolje?!

Verujem da nisu.

Markirana garderobica? Igračke po vrtoglavim cenama?

Sumnjam.

Nisam sigurna da će se moja beba zbog svega nabrojanog osećati bolje i da će se više smejati.

Roditelji preteruju, razumem to. Lako se upadne u zamku.

Brat je sedeo nazad, ja mlađa napred.
Pamtim vruć hleb koji smo kupovali u oronuloj pekari, kada smo se vraćali sa stanice gde smo čekali mamu s posla.
Pamtim lutku Vidu, tako sam je zvala. Bila je obična lutka sa slepljenom kosom koju nisi mogao da četkaš.

Pamtim blato i kako ga mešam u malim posudicama.

Pamtim crtanje u velikoj svesci A4.

Pamtim miris babinih krpa i dedine priče iz rata.

Pamtim tatino pijanstvo i dan kad je prestao. Pamtim kako je i takav bio najbolji tata. Pamtim kako smo, on pripit i ja malena, zajedno nameštali krevet. Pamtim kako sam išla s njim na mobe.

Pamtim ulice. I igre na ulici. Pamtim kupanje dedinog lovačkog psa Done sa babom. Dona je od šampona izgubila njuh.

Pamtim tatinu zabrinutost zbog mamine tromboze. Pamtim mamine suze i mamin smeh. Pamtim kako u samoposluzi sa šest godina sečem hleb napola i kupujem pavlaku i mleko. Hleb uzimam papirom. Pamtim dedinu kuću i dvorište. Pamtim kako nas leti osvežava vodom iz creva. Vrištimo i smejemo se i vičemo 'Mene, deda, meneee!!!'

Pamtim reku i posekotinu na levom stopalu. Pamtim jogurt i paštetu na hlebu i mamu koja ih iznad butine ma\e. Jedemo modrih usana, mokri. Prsti su nam smežurani.

Pamtim njihovu prvu svađu. Pamtim tatu koga boli čir. Pamtim njegove nervoze zbog toga. Pamtim majstora koji u vreme inflacije kaže 'Otišo vam grejač!' A grejač skup ko đavo, a para nigde.

Pamtim osećaje.

Ne sećam se šta sam imala na nogama. Ne sećam se u kakvim kolicama su me gurali. Ne znam da li su bila nova ili pozajmljena, ni boju im ne pamtim.

Ne sećam se kvaliteta odeće, niti da li je bila skupa.

Poneka slika… osećaj… poneka slika… osećaj, osećaj, osećaj… tek poneka slika, osećaj…

Ljubav. Kroz dodir i reč.”

Izvor: Bebac

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 12 sledeca idi na stranu