Koliko puta do sada su vas pitali: "A kada planirate decu da rađate?"

Ovo su samo neki od izgovora koje sam koristila kada bi me neko od bliže i dalje familije, prijatelja, kumova, pitao kad planiram da rađam decu. Uz isforsirani osmeh da maskira ono što se zaista događa. Ali nisam uvek uspevala da tu masku zadržim. Jednom nisam izdržala i rekla sam tetki „Nije tvoja stvar, ali ne ide to svakom tako lako”. Tog jutra sam baš bila dobila ciklus. Ponovo.

Govorili bi mi da neću biti zauvek mlada i da moj biološki sat otkucava. A ja sam to i sama dobro znala. I stvarno mi nije bilo potrebno da to od još nekog čujem.

Ostati u drugom stanju nije nimalo lako, osim ako ste izuzetno plodna dvadesetogodišnjakinja koja može da ostane trudna i samo od priče o trudnoći. Kada sve saberete, šanse da žena u kasnim dvadesetim ostane u drugom stanju nisu uopšte velike, ako uzmete u obzir sve probleme s reproduktivnim organima koje danas žene imaju. I ja sam bila jedna od njih.

Sećam se tog dana, kao da je juče bilo. Morala sam da idem na posao nakon posete lekaru i već sam mislila da je to - to za nas. Nećemo imati dece. Moj muž, večiti optimista, rekao je da ćemo probati opcije koje su nam predložili i da nije još gotovo. Razgovarali smo i o usvajanju. Rečeno nam je da je taj proces još duži i komplikovaniji.

Veštačka oplodnja je grozan proces. To je najinvazivniji, najskuplji i najbolniji rolerkoster na kom sam ikad bila. Slomio me je. Svako ko kroz to prođe uloži u taj proces toliko mnogo, i finansijski i emotivno da na kraju postane opsednut rezultatima.

Kada imate poteškoće da začnete, čini vam se da su odjednom oko vas svi trudni. Lako je biti srećan zbog njih u početku, ali kako vreme prolazi, a svi osim vas uspevaju, to postaje bolno.

Ali posle godinu dana, jednog jutra sam ustala i bez ikakvih očekivanja uradila test. Kada se pojavila druga crta, uskočila sam nazad u krevet i krenula da panično budim muža. Bez ijedne moje reči, znao je šta je u pitanju. Moj izraz lica sve mu je rekao. Mi smo srećnici koji su uspeli u najvećoj borbi.

Ali mnogo je parova koji pokušavaju godinama. Neki možda nikad neće uspeti. A šta je sa onim parovima koji jednostavno ne žele decu? Ili sa onima koji imaju jedno i jednostavno ne mogu da priušte drugo? Ili sa onima kojima je najteže – koji su ih izgubili i pre nego što su se rodili?

Čak i nakon što smo prošli veštačku oplodnju i dobili toliko željeno dete, nije prošlo mnogo pre nego što su počela pitanja „A kad ćete drugo?”

Tako da, sledeći put kada mladi par, ili par koji je deset godina u braku poželite da upitate kad misle decu da rađaju – suzdržite se. Ugrizite se za jezik. Prokomentarišite vreme. Bilo šta što im neće stati na muku i dodati so na ranu. Jer, nikad ne znate šta se zapravo dešava iza nečijih vrata.