"Odnos dece u Srbiji prema abortusu i LGBT populaciji izražava stanje u društvu"

Patrijarhalnost sve više gubi bitku sa savremenim načinom života, pa su srednjoškolci skloniji jednakosti između muškaraca i žena, ali iako je abortus postao naša svakodnevica, a ljubav između LGBT populacije zakonom dozvoljena i podržana, deca u Srbiji još gledaju negativno na te dve pojave. Tačnije, više od 45 odsto srednjoškolaca smatra da je abortus greh, prema LGBTQ populaciji se 44 odsto ispitanika može okvalifikovati kao "homofobični", a oko četvrtine smatra da pripadnici LGBTQ populacije "zaslužuju batine".

Ovo, kao i to da osam odsto srednjoškolaca misli da žene povremeno zaslužuju batine, pokazalo je nedavno objavljeno istraživanje "Vrednosne orijentacije srednjoškolaca u Srbiji" koje su Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji i Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu sproveli prošle godine. Istraživanje je pokazalo da postoje i etnički stereotipi među mladima, pa je najveća distanca, osim prema gej i lezbijskoj populaciji, izražena i prema Albancima, Romima i migrantima.

Šta nam to govori?

Prema psihologu Aleksandru Šibulu, deca u tom uzrastu izražavaju vrednosni sistem roditelja, koji u konkretnom slučaju ne mora da bude loš.

"Sve dok ne steknu svoj vrednosni sistem, deca se ugledaju na roditelje. To izražava kakvo je stanje u društvu", kaže Šibul za B92.net.

Stanje u društvu kroz primer abortusa, kojih se u Srbiji godišnje uradi oko 250.000, objašnjava time da se abortus promoviše kao jedan od načina kontracepcije.

"Moje iskustvo sa klijentkinjama koje su abortirale je takvo da one kasnije kad shvate da su zaustavile rast i razvoj deteta i da ne mogu da vrate taj život, bude im žao. Lično smatram da tu temu ne treba banalizovati i predstavljati prekid trudnoće kao sredstvo kontracepcije jer postoje drugi načini da se neko zaštiti od ostajanja u drugom stanju."

Sa zaključcima istraživanja u kojima stoji da to što više od 45 odsto ispitanika smatra da je abortus greh ukazuje na uticaj religijskog diskursa saglasan je i sociolog Vladimir Vuletić.

"Imamo jedan trend oživljavanja religije uporedo sa jačanjem globalizacije. Sa njima jačaju pitanja identiteta kao pokušaj ljudi da se snađu u ovom bezličnom svetu. Gubi se poverenje u institucije jer one teško mogu da uspešno rešavaju takva pitanja poput abortusa, odnosa prema LGBT populaciji i druga osetljiva pitanja", konstatuje Vuletić.

A svi znamo kako religija gleda i na jedno i na drugo.

S. Vasić