Mama, koliko ću da porastem? Odgovor nije isti za dečaka i devojčicu

Dođe vreme kada na dečja pitanja ne možete da prećutite ili da odgovor odložite. Ponekad su uporni i ne prihvataju ne znam kao odgovor.

Roditeljstvo | Blic.rs |, Super žena |
Podeli
Foto: depositphotos/AllaSerebrina
Foto: depositphotos/AllaSerebrina

Tako deci u nekom trenutku postaje važno koliko su porasli i dokle će rasti. Traže da im kažete i koliko će biti visoki kad postanu veliki. Na osnovu dve jednostavne formule, različite za devojčice i dečake, možete zaista približno tačno da im odgovorite.

"Optimalni rast deteta je jedan od najpouzdanijih pokazatelja dobrog zdravstvenog stanja deteta, odgovarajuće ishrane i povoljnog psihoemocionalnog okruženja. Visina je urođena osobina na koju utiču brojni faktori, tako da nije lako da se predvidi genetski potencijal za svaku osobu. Ipak, postoji jaka statistička korelacija između visine roditelja i visine njihove dece i ta korelacija se naziva genetski potencijal za rast", za sajt Trudnoća i zdravlje kaže prim. dr Olga Stanojlović, pedijatar.

CILJNA VISINA je očekivana visina koju će osoba dostići po završetku rasta. Izračunava se na osnovu pola deteta i visine roditelja.
DEČACI = (majčina visina (cm) + očeva visina (cm) + 6,5)/2
DEVOJČICE = (majčina visina (cm) + očeva visina (cm) - 6,5)/2

Činioci koji utiču na rast

*Genetski činioci. Nasledni činioci, uključujući i etničku pripadnost, uslovljavaju velike razlike u visini zdrave dece istog uzrasta i pola, a takođe i velike razlike početka polnog sazrevanja.

*Uticaj genetskih faktora postaje dominantan posle druge godine života; od tog uzrasta prati se pozitivna korelacija između visine deteta i srednje visine roditelja.

Foto: depositphotos/AlexLipa
Foto: depositphotos/AlexLipa

*Zdravo dete od treće/četvrte godine do puberteta sledi određenu krivu rasta koja je u skladu sa visinom roditelja.
Ishrana – Rast zavisi od dostupnosti nutritivnih materija neophodnih za energetske i gradivne potrebe. Naročito je značajan unos proteina, posebno esencijalnih masnih kiselina, a za rast su neophodni i vitamini (posebno A i D) i neki mikronutrijenti. Negativni uticaj nedovoljne ili neodgovarajuće ishrane posebno je izražen u periodima brzog rasta, odnosno tokom prenatalnog rastenja i u periodu odojčeta.

Hormoni endokrinih žlezda – Na rast utiču i hormoni endokrinih žlezda. Neposredni uticaj na rast tkiva imaju hormon rasta, tiroksin, insulin, kortizol i polni hormoni, dok su brojni drugi hormoni važni za obezbeđivanje energije i metaboličke ravnoteže. Ključnu ulogu u održavanju normalne brzine rasta tokom celog detinjstva i puberteta ima hormon rasta, a u pubertetu i polni hormoni. Danas su poznati i brojni tkivni faktori rasta.

Hronične bolesti – Deca sa hroničnim bolestima niža su od svojih vršnjaka (bubrežne bolesti, bolesti srca, organa za varenje, krvi, metabolizma, imunodeficijencije, autoimune i mnoge druge). Oštećenje rasta zavisi od dužine trajanja bolesti, vremena pojave i od prirode oboljenja.

Sezonske varijacije – Za proces rastenja tipična je neujednačenost u brzini rasta, a uticaj godišnjih doba može se zapaziti kod 30 odsto dece. Najveća brzina rasta u visinu zapaža se u proleće, a u težini u jesenjem i zimskom periodu. Zato je potrebno da interval između dva merenja bude najmanje šest meseci, a optimalno je godinu dana, da bi se izbegle sezonske varijacije.

Na rast deteta utiče i niz uzajamno povezanih faktora sredine u kojoj dete živi, higijenske i psihosocijalne prilike, kao i učestalost obolevanja deteta.

Ljudi su sve viši

Sekularni trend ubrzanja rasta i razvoja. U mnogim zemljama, i u našoj, od sredine prošlog veka uočeno je da postoji stalni trend povećanja visine stanovništva za jedan centimetar za deset godina. Najveći broj naučnika smatra da se radi o povoljnim uslovima sredine – ishrana, vakcinacija, primena preventivnih mera i drugo. Takođe postoji i sekularni trend sve ranijeg početka puberteta.

"Uprkos brojnim saznanjima savremene nauke, postoje brojne praznine u poznavanju međusobnog uticaja genetskih, nutritivnih i endokrinih faktora. Još uvek nema objašnjenja za relativno velike razlike u visini zdrave dece istog uzrasta i pola, kao i odraslih osoba", kaže pedijatar.

Pročitaj još

prethodna strana 1 od 14 sledeca idi na stranu