Majka Luke Dončića o vaspitanju, razvodu: "Otišao je od kuće kad je imao samo 13 godina"

Ovog leta Luka Dončić (22) potpisao je i petogodišnji ugovor s Dallas Mavericksima vredan 207 miliona dolara, a Slovence je ponovo oduševio igrom i zalaganjem na OI iako nisu uspeli da uzmu medalju (završili su četvrti).

A kako je to onda bilo vaspitavati jednog od najboljih košarkaša na svetu, pričala je za Jutarnji. hr njegova majka Mirjam Poterbin, pristupačna i otvorena žena, koja u Ljubljani ima salon lepote u kojem i sama radi. Kada ju je ekipa Jutarnjeg posetila, odmah ga je našla jer je na njemu Lukina potpisana slika.

"Volim da radim u Sloveniji, s majkom imam salon. U Dalasu takođe radim, samo što tamo učim poslu zaposlene u jednom kozmetičkom salonu", rekla je na početku razgovora Mirjam.

I odmah je počeo i razgovor o Luki, kao dečaku, a Mirjam je ispričala kako nije stao od prve sekunde kada je prohodao.

"Stalno smo trčali za njim. On je uvek voleo sport. Rođen je za to. Uvek je voleo da trenira, tako da smo morali povremeno da ga malo zaustavljamo u tome. Trenirao je mnogo sportova; fudbal, džudo, jako je voleo da skija, sve živo je probao. Sada više ne sme da skija, ali je uvek to obožavao. Bio je jako energičan i to je i meni bilo super jer smo sve mogli da radimo sve zajedno. Kada je bio mali, on je bio u kolicima, a ja na rolerima i tako smo se šetali. Čak mislim i da nije košarkaš da bi sigurno bio u sportu, verovatno u fudbalu. Jedno vreme je trenirao fudbal i košarku zajedno, ali kasnije su se utakmice preklapale i znalo je da se dogodi da trčimo s fudbalske utakmice na košarkašku. Onda se odlučio za košarku jer mu je više odgovarala, a i njegova visina je pomogla u odluci. Na sport ga dakle nije trebalo podsticati, stvar je došla prirodno s obzirom na njegov duh", priča Mirjam.

Ni Luku kao ni većinu dece nisu zaobišli kućni poslovi. I to je, kaže Mirjam, bilo povezano s košarkom.

"Subotom je bilo spremanje njegove sobe, uopšteno je to bilo teško s njim, kao uostalom i sa svim klincima, a posebno s dečacima. On je znao da subotom, kada spremi sobu, onda može na trening, može na utakmicu, može sve. Ako ne pospremi sobu, nije bilo košarke, zato je odmah bilo sve sređeno", smeje se Mirjam.

I tu zapravo prestaje Lukina veza s ostalim dečacima njegovih godina. Jer s obzirom na talenat kojim je raspolagao već mu je s 13 godina na kućnu adresu stigao poziv madridskog Reala da se priključi njihovom klubu. Njegovo je detinjstvo zbog toga bilo kratkog veka.

"Da, kao jako mali je krenuo u profesionalizam. Uvek kažem, teško da možeš imati sve. On nije imao pravo detinjstvo, to je propustio. Imao je, jasno, prijatelje u Madridu, tamo je sve bilo super, ali je drugačije kada tu imaš svoju školu, prijatelje. Teško je kada želiš da nešto postigneš pa onda to sve da uskladiš", priseća se Mirjam, koja ga je, priznaje, pokušavala da odgovori od odlaska u Španiju.

"Da još jednom moram to da uradim, teško bih se odlučila na to. Svi mi kažu, vidiš da je bilo dobro, i bilo je dobro, ali teško je kada dete ode samo u drugu zemlju s 13 godina. I sa 16 bi bilo teško, no s 13 godina je problem otići, još ne znaš niti jezik, nova lica, nove osobe. Ali, Luka se sjajno snalazio. Za pola godine je naučio španski jezik i to mu je dalo dodatno samopouzdanje, sigurnost u sebe. Moja inicijalna reakcija je bila da sam ga odgovarala, rekla sam mu kako je prerano i da ima vremena. No on mi je na to rekao: „Mama želim da probam". Tad sam znala da kao roditelj to moraš da uradiš, i pustila sam ga jer sam znala da je to njegova velika želja. Bilo je teško onda i za njega i za mene, bila sam svaki vikend tamo. Ušla bih u petak u avion i nedeljom bih se vraćala. Kasnije, kada mu je već bilo malo lakše, onda sam dolazila svaki drugi vikend", kaže.

Tako rani odlazak u stranu zemlju i susretanje sa surovim profesionalizmom je jedan od razloga zbog kojih Luka igra tako zrelu košarku. Morao je da odraste puno pre svojih vršnjaka.

"Otići s 13 godina bez roditelja negde, iako te posećuju, nije lako. Ali Real je klub koji je napravio sve da nam svima olakša maksimalno. Luka je tamo imao jednog dečka koji mi je puno pomagao i za sve što je trebalo taj dečko je bio tu za njega. Organizacija kod njih je na visokom nivou, a meni je jako bilo bitno da završi školu. Tamo je živio u rezidenciji s drugim igračima. I Luka je jako zavoleo Madrid, i grad i klub i znam da mu jako znače. Ako je već morao da ode u svet sigurno da nam je svima drago što je otišao baš u Madrid", kaže.

Kada je osvojio sve što je moglo da se osvoji u Španiji i Evropi, stiglo je vreme da i u NBA stigne „Luka's magic". Još uoči drafta se Dallas spominjao kao njegovo sigurno odredište, Luku su iz redova Mavericksa često zvali ljudi preko Skajpa i ostavili su sjajan utisak na njega. Noć drafta je dakle označila njegov odlazak u Dallas.

"Baš smo hteli da idemo u Dalas. Španska liga dosta dugo traje, a te su godine igrali finale i Real je pobedio 3-1 (finale ACB lige protiv Baskonije 2018. nap.a.), a da nisu slavili u toj poslednjoj utakmici, mi bismo promašili draft. Pre te četvrte utakmice smo znali da ako pobede idemo sledećeg jutra na avion i u Njujork na draft, a ako izgube propustićemo to veče. I zaista je drugačije kada je igrač tamo. Ali Real je na kraju pobedio i idućeg dana smo već bili u Njujorku", priseća se.

Vlasnik "Dallasa" je harizmatični Mark Kuban, jedan od omiljenijih vlasnika u celoj NBA ligi.

"On obožava svoje igrače i mislim da je to jako bitno. Ostalo sve je biznis, ali stekla sam utisak da baš jako voli svoje igrače. Inače su u 'Dallasu' jako uslužni, organizacija je na vrhunskom nivou. Ljubav prema Luki se oseća na svakom koraku u tom američkom gradu, a i u klubu su svesni o kakvom se talentu radi", kaže.

Tako je letos Dončić potpisao petogodišnji ugovor vredan 207 miliona dolara. Mirjam dodaje kako uopšte nije bilo pitanje hoće li nastaviti karijeru u Dallasu.

"Luka se ne opterećuje s takvim stvarima. Kada je bio na Olimpijskim igrama rekao je kako ga to sada ne zanima i da misli samo na Sloveniju. On obožava košarku, voli da igra i takmiči se, sve ostalo mu nije toliko bitno", priča.

A tu je i taj zarazni osmeh koji je postao njegov zaštitni znak na košarkaškom parketu. Dečačka radost je još uvek itekako prisutna kod njega.

"On igra utakmice u NBA-u istim zanosom kakve je igrao ovde u školi u Sloveniji dok je još bio dete. Vidi se koliko mu to znači, često pokazuje emocije, isti osmeh je imao tada kada bi pobedio kao i danas. Da moj sin nema uši, smejao bi se oko glave", smeje se Mirjam.

Još ga jedna stvar izdvaja od ostalih, a to je da na parketu često deluje kao da je u svom nekom filmu, a to nam je potvrdila i Mirjam.

"I kada je bio mali, kada je bila utakmica, ta utakmica je bila jedino što postoji na svetu. Uvek se jako koncentrisao na to. Kao roditelj želiš dete da vaspitaš na pravi način i da mu pokažeš da on vidi primerom. Kada je bio mali uvek smo učestvovali u humanitarnim akcijama, pomagali ljudima koliko smo mogli i mislim da mu je to i dan danas ostalo. Možeš biti veliki sportista, ali uz to treba da budeš i veliki čovek", objašnjava.

Luku obožavaju svi u klubu i oko njega, a njegova majka dodaje kako ne zna hoće li ostati celu svoju karijeru u Dallasu, ali da je po prirodi lojalan.

"Luka je pokazivao koliko je lojalan tokom cele svoje karijere. I u Olimpiji mu je bilo sjajno, zatim i u Realu te kada je otišao iz Madrida u NBA bilo mu je teško da napusti Madrid, iako je znao da je to prirodna stepenica za koju je on već tada bio spreman. Tako da je njemu to želja, ali nikada ne znate šta budućnost donosi. A kada vidim koliko ga ljudi tamo vole, bude mi baš toplo oko srca. Ponekad ne mogu ni sama da verujem u to kada mu traže autograme ili da se slika s navijačima. Mogu jedino biti ponosna do neba i najvažnije mi je da je dobar čovek, prizeman i to mi je najbitnije", priznaje Mirjam te pojašnjava kako sve štima u Dallasu, od kluba, ponašanja ljudi prema njima, te stanovnika.

"Dallas je više nekako evropski grad. Sjajan grad, ljudi su tamo ljubazni, mentalitet je malo drugačiji, odličan je grad. I Luki se jako sviđa tamo. A sada ako govorimo o slavi i popularnosti to ima svojih dobrih i loših strana. U ovih par godina sam naučila dosta o tome. To se odnosi na neke ljude oko tebe koji se drugačije ponašaju, ali sigurno da ima i dobrih stvari. Slava ide uz to što Luka radi, ali on živi svoje snove. Pogađaju li ga kritike? Mislim da je naučio kao i mi svi da se nosi s tim. Više se ne obazire toliko na to", kaže.

Kao majka košarkaša Mirjam često dobija pitanje oko vaspitanja dece te kako da se usklade sve te obaveze u ranom uzrastu. Njen odgovor je poprilično jednostavan: pustiti decu da se bave onim što vole.

"Često me pitaju za savet, pogotovo majke koje isto tako imaju male košarkaše i pomognem im koliko mogu. Kažem im da puste dete da se igra, da ih ne teraju na nešto. Često se događa da roditelji žele da im dete bude uspešno pa onda teraju dete i to je po meni najveća greška. Jer detetu onda ne neki način izbijate ljubav prema sportu. Meni je svejedno je li Luka košarkaš ili svira violinu ili se bavi nečim trećim. Potpuno mi je svejedno. Dete mora nešto iz ljubavi da radi, da uživa u tome i onda može da postane uspešno. I opet ni to ne garantuje ništa, puno stvari se mora poklopiti. Nije to samo rad ni talenat, i sreća igra određeni faktor i tek kada se sve poklopi može doći do ovoga", priča Mirjam.

Bez obzira na to što svaki roditelj želi svome detetu ono najbolje, Mirjam nije ni sanjala da će joj sin postati zvezda svetskog kalibra. Ime Luke Dončića danas zna svako dete koje čak i površno prati sport i košarku.

"Nisam ni razmišljala o tome da će možda biti profesionalni košarkaš, a kamoli da će igrati u NBA ligi. Kažem, znala sam da mu je želja da se bavi košarkom, ali meni je bilo bitno da je on srećan, da se kroz pubertetsko razdoblje bavi sportom. Prošla sam puno tog kroz život i znam kako to ide i puno se toga mora poklopiti. Nisam uopšte pomislila da će biti zvezda, on je išao svojim putem stepenicu po stepenicu i došao do ove visine", kaže.

A na tom stepeništu je bilo i dosta teških stvari, poput rastave Mirjam i Lukinog oca Saše. Svakom detetu rastava roditelja jako teško pada, a košarka je bila jedna od stvari koje su Luki pomogle da lakše prebrodi to razdoblje.

"Sva deca žele da tata i mama budu zajedno tako da mu nije bilo lako, ali prošli smo kroz to. Verujem da je u tom periodu još više zapeo za košarku i da mu je pomogla da se lakše nosi s tim", govori.

Osim što je jedan od najboljih NBA igrača, Luka je jedan od onih koji ne odbija igranje za nacionalni tim. Slovenci su se s njim popeli na evropski tron 2017. godine, a i sjajno su gurali na svojim prvim Olimpijskim igrama u Tokiju. Velik broj neutralnih obožavalaca košarke se nadao kako bi baš Slovenci mogli dogurati to kraja, ali na kraju su morali da se zadovolje četvrtim mestom.

"Ponosna sam što je Luka zahvalan što mu je neko dao priliku da igra i da bude okružen sjajnim igračima. On je tu rođen, tu je počeo s košarkom i sigurno da sam ponosna na to. On zna da je klub - klub, ali igranje za reprezentaciju je nešto što dolazi iz srca. Drugačije su to utakmice i vidi se da obožava da igra za Sloveniju, on želi dati nove uspehe Sloveniji i Slovencima. Iako nisu svi poput Luke. Imamo primere u kojima igrači odbijaju igranje za reprezentaciju, kao što je to bilo u slučaju srpskog košarkaša Nikole Jokića. Nema šanse da Luka propusti da igra za Sloveniju. On je jedva čekao da započne s igrama za reprezentaciju, ne da mu nije bilo teško nego je jedva čekao da se nađe s prijateljima. I to su i pokazali na Igrama, radi se o grupi igrača koji su prvenstveno prijatelji, tamo nema egoizma i to su na kraju i pokazali u Tokiju na Igrama. To četvrto mesto mu je teško palo, kao uostalom i svima nama i celoj Sloveniji. Bili su toliko blizu i da je najteže kada se izgubi za tako malo. Toliko su bili blizu, ali mlada su reprezentacija, Luki su 22 godine i sigurno da imaju još vremena da na sledećim Igrama uzmu medalju", priča.

Osim onoga što sam pusti na društvenim mrežama, o Luki se ne zna previše toga. U vezi je s Anamarijom Goltes, ali to je otprilike to što se da iščitati s društvenih mreža. Zato je njegova majka otkrila kako provodi slobodno vreme

"Pa nije da ima baš nešto previše vremena, ali obožava da gleda serije, i igra igrice, bez obzira na to što ne stigne toliko često. Friendsi su mu omiljena serija, to znam. A pratio je i špansku seriju, Casa de Papel. Znate, u NBA-u su svake ili gotovo svake večeri utakmice, pa gostovanja, pa back to back utakmice... Kada se vrati ovde u Sloveniju onda najviše voli da se druži sa svojim prijateljima jer ih tokom godine ne vidi baš. Ima i dva psa, Huga i Điu, a kada bi mogao, imao bi i još kojeg. I kada je bio mali je obožavao pse. Dobio je psa kada smo se njegov otac i ja razveli i od tada je uvek imao psa. Baš voli životinje", otkriva.

Pred Lukom je sve vreme ovoga sveta. U perspektivi mu se smeši NBA titula, titula najvrednijeg igrača lige, ali i status plakatnog lica najjače košarkaške lige sveta. No tek su mu 22 godine, finansijski je itekako osiguran. Ali, kako kaže Mirjam, on se uopšte ne zamara budućnošću niti previše gleda unapred.

"Što se budućih planova tiče, to je jako jednostavno: njemu je cilj da pobedi u onoj idućoj utakmici i to je to. Koja je sledeća pobediti, pa onda iduću i onu nakon nje, tako živi i razmišlja", objašnjava Mirjam.

Luka Dončić već godinama letuje na Krku, u Punatu. Ta ljubav prema Krku mu je usađena još od malih nogu.

"Kada sam ja bila mala, uvek sam sa svojim roditeljima odlazila na Krk. Roditelji su imali kamp prikolicu i tamo bismo letovali svake godine. Onda smo mi s Lukom išli, i od malih nogu je na Krku. I ta ljubav je i dan danas ostala. Njemu je Krk broj jedan", kaže za kraj Mirjam.