Iskreno pismo lenje mame: "Jer to je život, bebo"

Prenosimo pismo ove mame u celosti.

"Kad sam se porodila, izluđivala sam samu sebe pokušavajući da budem savršena mama. Svaki je obrok bio savršeni primer nutricionističke izuzetnosti, vreme gledanja televizija bilo je u skladu sa preporukama Američke akademije za pedijatriju, rutine u krevetu i kadi bile su prave sigurnosne operacije, a preskakanje popodnevnog spavanja nije dolazilo u obzir!

Onda sam se vratila na posao i sve je otišlo dođavola. Obroci su postali brzi i jednostavni i tako smo od sosa za testenine od lanenog semena i spanaća došli do smrznutih pica iz obližnje radnje. Naš strogo regulisani raspored gledanja televizije pretvorio se u moje spavanje na trosedu, dok je moj najstariji pokazivao svojoj sestri kako se upravlja konzolama. I reći ću samo da su kupke postale haotične! Bilo je predivno!

Naravno, osećala sam ogromnu krivicu. Kuća je bila u neredu, veš se nagomilao toliko visoko da sam dete mogla izgubiti iza njega, a pseća dlaka plutala mi je po kuhinjskom podu poput kišobrana u pustinji, ali iskreno, osećala sam se sjajno! Vikala sam manje, više sam se smejala, a mojoj deci je i dalje bilo sasvim dobro. I tada mi je palo na pamet … ako bi moja deca mogla da nauče da pobede tamnu stranu koristeći samo svetlosni mač i impresivne fine motoričke veštine, tada bi sigurno mogla naučiti i osnovnu brigu o sebi. Mislim, da li je zaista trebalo da upravljam svakim zalogajem hrane ili kapljicom tečnosti koju su konzumirali? Da li b propali kad bi u cik zore u subotu ujutro napravili svoj obrok umesto da mene ili oca povuku iz kreveta da to uradimo umesto njih?

Pa šta ako su nešto prosuli? Očistiće se. Ubrzo su najniži red frižidera zauzele grickalice, dečje šoljice i tanjire premestili smo u donje ormariće, a moj izrađivač etiketa – nekada tužni i usamljeni uređaj – sada je radio prekovremeno. Označila sam sve: kante za igračke, fioke za odeću, kuhinjske ormariće i police. Loša strana ovoga, kako se ispostavilo, bila je ta što je moja najmlađa odlučila da joj je označavanje stvari super zabava i nastavila je s označavanjem svega, od psećih posuda do kvaka, sve dok moja kuća nije izgledala kao da ju je dizajnirao netko potpuno lud. I mogu reći da se većina mojih napora isplatila. Tokom poslednjih nekoliko godina, moja deca su diplomirala spremanje svojih ribljih štapića i testenine sa sirom. Još bolje, u ispunjenju svoje beskrajne potrage za čokoladom, moja je ćerka je naučila i nešto o pečenju. S obzirom na to da su njeni kolačići u početku možda više bili poput uglja, sada su zaista odlični ( i svi uživamo u njima).

Hronično lenja mama! Pre nego što pomislite da se moja lenjost odnosi samo na osnovno održavanje i negu, uveravam vas da se ne odnosi. Posebno sam lenja kada je u pitanju njihovo školovanje. Ne pratim njihove zadatke niti ih podsećam kada imaju testove, a ako propuste zadatak, dobijaju nulu. ‘Jer to je život, bebo. To ne znači da me nije briga za njihove ocene; očekujem petice (i povremene četvorke za težak predmet).

Poruka za sve savršene mame… Za ostale lenje mame, verovatno ste već pogodili kuda ovo ide, ali za savršene mame koje verovatno užasnuto hvataju dah od svega pročitanog, sročiću kratku poruku za vas. Na kraju, naš se roditeljski uspeh neće meriti time koliko smo često radili domaće zadatke niti jesmo li svojoj deci dozvoljavali samo da grickaju pirinčane kolače i smuti od spanaća. Uspeh će se meriti gledajući u kojoj su meri sposobni da pripreme sebi obrok ( i druge stvari) kad mi više nismo u blizini da radimo sve te stvari umesto njih. S dvanaest i petnaest godina moja deca mogu da skuvaju osnovna jela, upravljaju mašinom za sudove, a znaju i da peru, slažu i odlažu svoju odeću. Na njima je da ustanu sa svojim alarmom svako jutro, da predaju zadatke i naprave sebi ručak. Znaju da mama neće naleteti i spasiti dan svaki put kad zabrljaju jer je deo odrastanja i učenje da vaši postupci imaju posledice. A kad stigne odrasli život, biće sigurni u sebe, sposobni i posedovaće veštine potrebne za plovidbu mutnim vodama odraslog doba, a sve zahvaljujući svojoj lenjoj mami",