Iskrena priča o vezi sa mlađim muškarcem: "Živim svoj novi život"

Nakon propalog braka i različitih afera, Ana je odlučila da svoj novi život započne u Americi.

"Kada se moj brak raspao u seriji kaskadnih otkrića o mom mužu i njegovim aferama, kao i o mnogim ženama koje su bile umešane u to, odlučila sam da pobegnem na mesto na kome ću moći da se oporavim i pronađem novi smisao života. Ali moje odabrano utočište nije baš bila crkva u kojoj sam mogla samo da se molim i verujem u čuda. Umesto toga, odabrala sam da se preselim u Ameriku, u koju sam stigla na najkrvaviji dan u njenoj modernoj istoriji. Bio je to onaj čuveni 11. septembar, dan kada je ceo svet bio u čudu.

Možda će moja potraga za spokojem u blizini tog stravičnog mesta nekome delovati ludo, ali meni je preseljenje u Njujork spaslo život. Uspela sam da oživim hrabru ženu, avanturistkinju, kakva sam bila osamnaest godina ranije, pre nego što sam podlegla pritiscima i zahtevima života kakav bi trebalo da vode odrasli, zreli ljudi.

Svog bivšeg muža upoznala sam tokom potrage za poslom. Prvi put smo se poljubili na Kališu, onde između jelkica, iz pravca Kneza. Trava prekrivena snegom, prava bajka. Posle venčanja, živeli smo neko vreme u Beogradu, na Vračaru, a posle smo kupili divnu kuću na Voždovcu. Prošli smo period stabilizacije naših karijera, posle čega smo poželeli da se upustimo u nove avanture, čak i ozbiljno razmišljali o selidbi u inostranstvo.

Dvadeset godina i dvoje dece kasnije, bili smo i dalje u Beogradu, čvrsto ukorenjeni, kao da su nam stopala zacementirana. Da me ne shvatite pogrešno, bila sam srećna… sve dok se moj brak nije raspao.

Adrenalinska groznica usled života zbog finansijske nestabilnosti u Srbiji pomogla mi je pri odluci da se preselim u Ameriku. Emotivni bol je naravno bio prvi razlog, ali suočavanje sa izazovima svakodnevnog života u poziciji singl žene sa detetom koje je tek ušlo u pubertet osnaživalo me je u tome. Nisam planirala upuštanje u ozbiljnu vezu u skorije vreme, naročito ne u nepoznatom Njujorku, gde sam znala samo svoju sestru od tetke. Kao da je bilo šta u mom životu išlo po planu…

Jedne večeri, posle nekih sedam-osam meseci mog boravka u Njujorku, kontaktirala me je na Fejsu moja dobra drugarica iz gimnazije. Rekla mi je da joj brat dolazi u Njujork i zamolila da mu pomognem dok se ne adaptira. Znam koliko je teško kada si sam u dalekoj zemlji, nije mi bilo teško da pristanem. Vlada je došao vrlo brzo, a ja sam mu ispričala sve što sam znala.