Izgubila dete, pravu ljubav pronašla u 58. godini: Ona je sve ono što slavni treba da budu

Na jučerašnji dan pre 64 godine u Aberdinu u Škotskoj rodila se Eni Lenoks, koju je prestižni časopis "Roling stoun" proglasio jednom od 100 najvećih pevačica svih vremena.

Ona je jedna od retkih muzičarki koja u svojoj kolekciji nagrada ima Gremi, Zlatni globus i Oskar. Jedina je izvođačica kojoj je dodeljeno čak osam Brit nagrada za muziku. Pa iako se smatra jednom od najvećih živih ženskih vokala današnjice, Eni Lenoks nikad nije sanjala pevačku karijeru.

Oduvek sam pevala, ali uglavnom za sopstveno zadovoljstvo. Zapravo sam bila vrlo dobra u sviranju flaute i mislila sam da ću se time baviti u životu. No onda sam shvatila da su standardi vrlo visoki i da sam možda najbolja u svom gradu, ali da postoje stotine gradova punih ljudi koji su talantovaniji od mene, priznala je britanska pevačica u intervju s Nikom Torpom.

Vešta flautistkinja

Do te spoznaje došla je nakon tri godine studiranja flaute i klavira na Kraljevskoj muzičkoj akademiji u Londonu. Iako je imala stipendiju, morala je da radi na još tri mesta kao konobarica i prodavačica kako bi sebi mogla da priušti život u glavnom gradu Ujedinjenog Kraljevstva.

Povrh svega, pokušala je da ostvari muzičku karijeru. Neko vreme je svirala sa grupom po imenu “Dragon’s Playground”, a između 1977. i 1980. godine bila je glavna pevačica “The Toursta”. Iako ovaj pop sastav nije ostvario planetarni uspeh, preko njega je upoznala Dejva Stjuarta s kojim će u osamdesetima pokrenuti hit pop grupu “Eurythmics” i s kojim će napraviti devet studijskih albuma.

Njihove pesme poput “Sweet Dreams”, “There Must Be an Angel”, “Here Comes the Rain Again”, “Who’s That Girl” ili “Don’t Ask Me Why” popele su se na prva mesta svetskih muzičkih lestvica, a Eni Lenoks pretvorile su u internacionalnu megazvezdu.

Ne samo da je publika oduševljeno pevala njihove stihove, već je i oponašala Enin stil oblačenje. Androgeni izgled i scenski komadi sastavljeni od odela na početku Juritmiksa pretvorili su škotsku pevačicu u ikonu stila, a zbog zalaganja za prava LGBT zajednice i u gej ikonu.

Tri braka i majčinstvo

Eni Lenoks se udavala tri puta. Prvi brak s Nemcem Radom Ramanom, koji je bio privrženi član Hare Krišna zajednice, trajao je svega dve godine od 1984. do 1985. godine. Sudbonosno ""da" tri godine kasnije izgovorila je izraelskom producentu Uriju Fruhtmanu, s kojim je dobila dve prelepe i zdrave devojčice – Lolu i Tali.

Nažalost, par se na početku braka suočio i s velikom tragedijom – Eni je rodila mrtvorođenog sinčića Danijela, o kojem vrlo retko govori.

"Ako živiš dovoljno dugo, imaćeš iskustvo koje će ti promeniti život. Smrt je smrt i kada je doživiš izbliza shvatiš da se nalaziš na privremenom putovanju i da nemaš kontrolu nad svakim aspektom svog života. To je ponizno iskustvo iz kog možda možeš da izvučeš neku mudru pouku."

S Urijem Fruhtmanom škotska pevačica je bila u braku do 2000. godine, a treći put udala se 2012. za doktora Miča Besera.

Solo karijera i aktivizam

Iako se Jurutmiks nikada nije službeno raspao, Eni Lenoks je u devedesetim godinama prošlog veka započela svoju solističku karijeru tokom koje je izdala šest uspešnih samostalnih albuma (“Diva”, “Medusa”, “Bare”, “Songs of Mass Destruction”, “A Christmas Cornucopia” i “Nostalgia”) za koje je primila mnoge nagrade.

Najtrofejnija, pak, bila je pesma “Into the West” koju je s Frensis Volš i Hauradom Šorom napisala za megapopularnu trilogiju “Gospodar prstena”, a koja je 2004. godine osvojila Gremi, Oskar i Zlatni globus za najbolju originalnu pesmu u filmu.

Iako se njeno bogatstvo procenjuje na više od 30 miliona britanskih funti, najviše zadovoljstva Eni Lenoks pronalazi u humanitarnom radu i borbi za ljudska prava. Poznato je da podržava organizacije Amnesti internešenal i Grinpis, a započela je kampanju SING koja prikuplja sredstva za žene i decu zaražene HIV-om. Za svoj humanitarni rad odlikovana je i ordenom Britanskog Kraljevstva.

"Kao dete bila sam vrlo empatična – plakala bih kada bih videla povređene pse i ljude. U detinjstvu sam se rastužila svaki put kad bih prošla pored jednog pogrbljenog čoveka koji je na ulici svirao harmoniku. Mislim da većina ljudi ima osećaj za druge i taj osećaj me je vodio da se borim za ljudska prava i društvenu pravdu", priznala je Eni Lenoks.