5 stvari koje ne smete da branite detetu: Pustite ga da bude srećno

bravo

Ja nemam decu, ali ajde da pišem iz perspektive jelte deteta, iako sam odavno zrela osoba. Najveći problem, čak i sada kada sam odrastao je upravo priča "ko je u pravu", roditelj ili dete. Izrastao sam bez ikakvih problema i nikada me nije ulica vaspitavala, makar ne u onom negativnom smilsu.

Izlazim ja tako jednom iz prodavnice i majka kaže petogodišnjem detetu: e neće biti po tvome makar još dvadeset godina." Smatram da je taj stav pogrešan. Deci i te kako treba reći ne, čvrsto i odlučno. I treba ih usmeravati. Ali ne preterivati i naučiti kada da se "pusti". Ne, kod nas je sve češće da se treba bditi nad detetom što duže. Kakva je ekonomska situacija, dosta dece i ostaje dugo zavisno finansijski od roditelja, ali na neki veoma pogrešan način, roditelji vole da ostanu u toj ulozi da su glavni, pa zato i imamo ljude od 30 godina koji su nesposobni da samostalno odlučuju i žive.

Jel se to misli i na reklamu za perfeks gde "dobar" tata uprkos što je devojčica izabrala roze toalet papir, tatica je morao da bude pametan i da kaže kako je to loš papir i treba da uzme beo papir?!?

Najvecim delom ispravno, no "novokomponovano":
"...Uvek saslušajte mišljenje svog deteta i pustite ga da izrazi svoje želje. Ukoliko ga često budete prekidali i govorili mu da je ispravno činiti samo ono što mu vi kažete da je ispravno napravićete jedno nesigurno dete..." je ne samo promasaj vec ispust da se dete nauci razumevanju.
Moramo zapamtiti da ni jedno jedino dete na svetu, bez obzira na kulturu, doba, lokaciju,... NEMA BIOLOSKU SPOSOBNOST DA PRAVI ISPRAVNE ODLUKE do starosti od najmanje 16 godina. Distribucija godista pri kome dete BIOLOSKI dosegne tu sposobnost varira od 16-21... Mozda nije ispravno ni to sto vi mislite no dete mora biti trenirano primerom da dostigne tu sposobnost sto pre. Dozvoljavati "misljenje" deteta koje bioloski ne moze imati misljenje je ne samo ludost vec steti razvoj. Takva deca zavrse mrtva od droge ili u slupanim automobilima, jer misle da mogu praviti odluke. Biologija kaze NE.

još samo da mi kažete gde da nadjem čelične živce

Najvecim delom ispravno, no "novokomponovano":
"...Uvek saslušajte mišljenje svog deteta i pustite ga da izrazi svoje želje. Ukoliko ga često budete prekidali i govorili mu da je ispravno činiti samo ono što mu vi kažete da je ispravno napravićete jedno nesigurno dete..." je ne samo promasaj vec ispust da se dete nauci razumevanju.
Moramo zapamtiti da ni jedno jedino dete na svetu, bez obzira na kulturu, doba, lokaciju,... NEMA BIOLOSKU SPOSOBNOST DA PRAVI ISPRAVNE ODLUKE do starosti od najmanje 16 godina. Distribucija godista pri kome dete BIOLOSKI dosegne tu sposobnost varira od 16-21... Mozda nije ispravno ni to sto vi mislite no dete mora biti trenirano primerom da dostigne tu sposobnost sto pre. Dozvoljavati "misljenje" deteta koje bioloski ne moze imati misljenje je ne samo ludost vec steti razvoj. Takva deca zavrse mrtva od droge ili u slupanim automobilima, jer misle da mogu praviti odluke. Biologija kaze NE.

još samo da mi kažete gde da nadjem čelične živce

Jel se to misli i na reklamu za perfeks gde "dobar" tata uprkos što je devojčica izabrala roze toalet papir, tatica je morao da bude pametan i da kaže kako je to loš papir i treba da uzme beo papir?!?

Ja nemam decu, ali ajde da pišem iz perspektive jelte deteta, iako sam odavno zrela osoba. Najveći problem, čak i sada kada sam odrastao je upravo priča "ko je u pravu", roditelj ili dete. Izrastao sam bez ikakvih problema i nikada me nije ulica vaspitavala, makar ne u onom negativnom smilsu.

Izlazim ja tako jednom iz prodavnice i majka kaže petogodišnjem detetu: e neće biti po tvome makar još dvadeset godina." Smatram da je taj stav pogrešan. Deci i te kako treba reći ne, čvrsto i odlučno. I treba ih usmeravati. Ali ne preterivati i naučiti kada da se "pusti". Ne, kod nas je sve češće da se treba bditi nad detetom što duže. Kakva je ekonomska situacija, dosta dece i ostaje dugo zavisno finansijski od roditelja, ali na neki veoma pogrešan način, roditelji vole da ostanu u toj ulozi da su glavni, pa zato i imamo ljude od 30 godina koji su nesposobni da samostalno odlučuju i žive.

bravo