Ovih pet stvari će deca uvek pamtiti o svojim roditeljima

Za mene je ovo teska tema. I razmisljao sam da li uopste da komentarisem. Do sedme godine sam ziveo sa majkom, tj babom i dedom jer je majka specijalizirala u Dobroti pa se kao kroz maglu secam delova, malo Kotora, kasnije Splita. Tata je radio u inostranstvu, dolazio i odlazio. Nisam voleo majku. Bila je i ostala bezosecajna i sebicna zena. Jednom se moj otac spremao opet da ide i ja sam ga cvrsto uhvatio za nogu i molio da me povede sa sobom. I poveo me je. Tada pocinje moj bajkoviti zivot. Dolazila je majka kod nas i mi kod nje ali bi me uvek stezalo oko srca, plasio sam se da me ne povede sa sobom. Cuvala me je divna Mama (nana) iz komsiluka. Vratio sam se u Srbiju tek pred fakultet. Otac je bio divan, nezan, mudar covek. Mastovit. Bio je i ostao do smrti veliko dete koje zna da se igra. Da voli, bude podrska, pomeri planine zbog mene. Majka je ostala ista. Svesna je svega sto mi je uradila i oprostio sam joj. Kada je otac umro sin me je pitao "zasto nije umrla baba"?

svoje roditelje razumes i na odredjeni nacin prisecas dogadjaja tek onda kad i sam imas decu. mada moj otac nikada nije hteo da nas vidja, pa i sada da upozna unuke, a onda mi je to sada kad imam decu jos ne shvatljivije. za decu bih dala sve.

Moja mama nikad nije bila tip koji je popustljiv, udovoljava ti i cmace. Ona ti odubek kaze ono sto misli, pa iako i pogresno, pa iako zaboli, ona kaze. Ali bez nje takve ja ne bih bila ono sto jesam. Ona je masina koja te tera napred i njene kritike ti zvone u usima jer su cesto tacne. I secam se, kao dete sam cesto imala visoke temperature, kad god bih spavala i otvorila oci videla bih nju pored sebe kako me pazi, i onda sam znala da ce brzo proci. A tata? Sa njim sam pravila nestaslike i glupirala se,zabavljala, i radila sve sto je zabranjeno. On je jedna dusica, ali bez onako stroge mame, ja ne znam sta bi sa nama bilo. U svakom slucaju, srecna sam sto sam bas njih dobila

(Dzo, 13. januar 2017 23:19)
Prijatelju ja mislio da je moj odnos sa roditeljima težak i komplikovan. Sve najbolje i siguran sam da ne praviš slične greške sa svojom decom, znam po sebi.

Ja ne smem da citam ovakve tekstove, odmah pocnem da lovim sebe i da trazim greske koje sam napravila. Aha, nisi bila prisutna u njihovom zivotu, kad su bili mali i kad si im najvise trebala isla si na posao, oni u obdaniste pa ih uzmu baba i deda... a secas se onda kad su ti nesto pricali, a tebi misli odlutale, nije se to desilo jednom... a onda kad si ga grdila kad je imao 5 godina, a on poceo da place... Joooooj!

@Tbra,Da, komplikovan. Covek omatori i uhvati sebe kako mu se suze kotrljaju (kao sada), kada se seti svog detinjstva. Odrastao sam, kasnije, medju mudrim ljudima koji su malo pricali a vise cinili, moja nana me je grlila i ljubila govorila da sam njen sin sa severa, pricala najlepse price. Otac me je naucio sta je u zivotu prioritet. Sta bitno a sta nebitno. Da ne budem opterecen materijalnim (doduse on se za to pobrinuo), da volim ljude, budem iskren, ucim, radim, putujem. A iznad sina lebdim onako iz prikrajka da on ne primeti, vec vise od 26 godina. Divan sin. Kvalitetan i uspesan mlad covek. Previse ozbiljan ponekad za moj ukus. Zena je pokusala da me uozbilji a sina kreira po nekoj svojoj viziji ali joj nisam dozvolio. I nju sam naucio da se opusti i da da vise slobode ljudima oko sebe. Deca su nezna i osetljiva i lako puknu pod pritiskom. Postanu nesrecni ljudi sa raznim dijagnozama. I ne brini, moglo je da mi bude mnogo gore da nije bilo mog oca, koji je eto, greskom umro pre moje majke. :) Sve najbolje ti zelim, decace mali.

Onda sam nadrljala...

@Dzo: Ti si ipak srećan, i "ispravan" čovek, uprkos svemu...znam to:)

@(Dzo, 14. januar 2017 22:43):

Rastužili ste me. Nema ništa gore za dete, pogotovo muško, od hladne, distancirane i sebične majke. Dubok ožiljak imate.

Onda sam nadrljala...

@(Dzo, 14. januar 2017 22:43):

Rastužili ste me. Nema ništa gore za dete, pogotovo muško, od hladne, distancirane i sebične majke. Dubok ožiljak imate.

svoje roditelje razumes i na odredjeni nacin prisecas dogadjaja tek onda kad i sam imas decu. mada moj otac nikada nije hteo da nas vidja, pa i sada da upozna unuke, a onda mi je to sada kad imam decu jos ne shvatljivije. za decu bih dala sve.

Za mene je ovo teska tema. I razmisljao sam da li uopste da komentarisem. Do sedme godine sam ziveo sa majkom, tj babom i dedom jer je majka specijalizirala u Dobroti pa se kao kroz maglu secam delova, malo Kotora, kasnije Splita. Tata je radio u inostranstvu, dolazio i odlazio. Nisam voleo majku. Bila je i ostala bezosecajna i sebicna zena. Jednom se moj otac spremao opet da ide i ja sam ga cvrsto uhvatio za nogu i molio da me povede sa sobom. I poveo me je. Tada pocinje moj bajkoviti zivot. Dolazila je majka kod nas i mi kod nje ali bi me uvek stezalo oko srca, plasio sam se da me ne povede sa sobom. Cuvala me je divna Mama (nana) iz komsiluka. Vratio sam se u Srbiju tek pred fakultet. Otac je bio divan, nezan, mudar covek. Mastovit. Bio je i ostao do smrti veliko dete koje zna da se igra. Da voli, bude podrska, pomeri planine zbog mene. Majka je ostala ista. Svesna je svega sto mi je uradila i oprostio sam joj. Kada je otac umro sin me je pitao "zasto nije umrla baba"?

Ja ne smem da citam ovakve tekstove, odmah pocnem da lovim sebe i da trazim greske koje sam napravila. Aha, nisi bila prisutna u njihovom zivotu, kad su bili mali i kad si im najvise trebala isla si na posao, oni u obdaniste pa ih uzmu baba i deda... a secas se onda kad su ti nesto pricali, a tebi misli odlutale, nije se to desilo jednom... a onda kad si ga grdila kad je imao 5 godina, a on poceo da place... Joooooj!

(Dzo, 13. januar 2017 23:19)
Prijatelju ja mislio da je moj odnos sa roditeljima težak i komplikovan. Sve najbolje i siguran sam da ne praviš slične greške sa svojom decom, znam po sebi.

Moja mama nikad nije bila tip koji je popustljiv, udovoljava ti i cmace. Ona ti odubek kaze ono sto misli, pa iako i pogresno, pa iako zaboli, ona kaze. Ali bez nje takve ja ne bih bila ono sto jesam. Ona je masina koja te tera napred i njene kritike ti zvone u usima jer su cesto tacne. I secam se, kao dete sam cesto imala visoke temperature, kad god bih spavala i otvorila oci videla bih nju pored sebe kako me pazi, i onda sam znala da ce brzo proci. A tata? Sa njim sam pravila nestaslike i glupirala se,zabavljala, i radila sve sto je zabranjeno. On je jedna dusica, ali bez onako stroge mame, ja ne znam sta bi sa nama bilo. U svakom slucaju, srecna sam sto sam bas njih dobila

@Tbra,Da, komplikovan. Covek omatori i uhvati sebe kako mu se suze kotrljaju (kao sada), kada se seti svog detinjstva. Odrastao sam, kasnije, medju mudrim ljudima koji su malo pricali a vise cinili, moja nana me je grlila i ljubila govorila da sam njen sin sa severa, pricala najlepse price. Otac me je naucio sta je u zivotu prioritet. Sta bitno a sta nebitno. Da ne budem opterecen materijalnim (doduse on se za to pobrinuo), da volim ljude, budem iskren, ucim, radim, putujem. A iznad sina lebdim onako iz prikrajka da on ne primeti, vec vise od 26 godina. Divan sin. Kvalitetan i uspesan mlad covek. Previse ozbiljan ponekad za moj ukus. Zena je pokusala da me uozbilji a sina kreira po nekoj svojoj viziji ali joj nisam dozvolio. I nju sam naucio da se opusti i da da vise slobode ljudima oko sebe. Deca su nezna i osetljiva i lako puknu pod pritiskom. Postanu nesrecni ljudi sa raznim dijagnozama. I ne brini, moglo je da mi bude mnogo gore da nije bilo mog oca, koji je eto, greskom umro pre moje majke. :) Sve najbolje ti zelim, decace mali.

@Dzo: Ti si ipak srećan, i "ispravan" čovek, uprkos svemu...znam to:)