Da li je samoubistvo sebično?

Pitanje je izlišno ako se uzme u obzir prva i elementarna stvar u vezi za samoubistvom - svaka osoba, koja pokuša ili počini samoubistvo ili čak glumi da želi da izvrši samoubistvo u cilju privlačenja pažnje okoline - jeste osoba koja je iz nekog razloga duboko nesrećna i kojoj je (bila) neophodna stručna pomoć. Dakle čoveku nije dobro, samo u ovom slučaju problem nije somatske već duševne prirode. To je isto kao kada biste pitali 'Da li je čovek kome je transplantirano srce sebičan?'. Dakle nema tu neke racionalizacije, nema analize problema, nema sagledavanja iz različitih uglova. Osoba nije dobro. Ne vidi drugi izlaz, sem tog. Sve je crno i mutno, i izlaz te vrste je jedina svetla tačka. Molim vas, u pitanju je elementarna psihijatrija, i stoga pitanje ni najmanje nije na mestu.

Ne, samoubistvo nikako ne može biti sebičan čin, niti je to tragedija po mom mišljenju. Moj život, moja stvar. Imam bar pravo da ga prekinem pod svojim uslovima, ako država ne pronađe način i to da oporezuje.

Jeste. Ali vecinom osobe koje su nor depresivne nemaju predstavu jer su im osecanja u haosu... Ali ja i dalje verujem da sa pravom podrskom svaki problem moze da se resi

O ovom danasnjem svetu pohlepe, nemorala, bluda, jurcanjem za parama ceo zivot samoubistvo mu dodje kao beg iz pakla u raj.

Svi dosadašnji komentatori su promašili temu jer o ovome razmišljaju iz ugla zdravog čoveka koji opravdava ili osuđuje samoubistvo. Ljudi koji se na to odlučuju su bolesni i ovo vide kao jedini izlaz. Bol i patnja koju osećaju potpuno prekriva osećanja prema drugima, oni toga nisu svesni i nisu tome krivi. Šta dovodi do bolesti koja vodi samoubistvu je teško pitanje, ali ličnost (psihička struktura) čoveka mora biti podložna tome. Zato su umetnici kao ljudi istančanog osećaja za stvari oko sebe više skloni tome. Njima je prag tolerancije na gluposti i svakodnevne probleme daleko niži nego običnom čoveku i zbog toga se menjaju i na kraju odlučuju na ove stvari. Pogledajte samo kroz istoriju, a i danas je to veoma prisutno. Na žalost što si bolji i kvalitetniji čovek veće su ti šanse da završiš ovako.

Ne.
Kada si u depresiji, shatis da je mnogo sebicnije da osudjujes nekog sto je izvrsio samoubistvo.

Живот је толико кратак да водити рачуна о поступцима других људи нема смисла.
Самоубиство је крај за један живот. Ми бирамо како ће тај поступак утицати на нас. Ако одаберемо да нас убије у појам, није у реду да одговорност за то пребацујемо на самоубицу. Живот је тако, тако кратак....

Sebični su ljudi iz okoline samoubice, koji nisu obratili pažnju na samoubicu i pokušali da ga razumeju i pomognu mu, već na to gledaju isključivo iz svog ugla, tj. kako je njima bez te osobe. Oni čin samoubistva vide kao postupak uperen protiv njih ("kako je to mogao da mi uradi"), i time samo dokazuju da nijednog trenutka nisu mislili na to kako se oseća čovek koji digne ruku na sebe nego samo na sebe i svoja osećanja.

Samoubistvo jeste sebicno,jer svaka osoba je bar jednoj osobi bitna u zivotu,a oduzimanjem sebi zivota,oduzimamo zivot i toj drugoj osobi,jer pored toga sto ostaje bez osobe koja joj je znacila u zivotu,ceo zivot ce se pitati da li je ona kriva za to,da li je mogla da promeni nesto. Najlakse je predati se.

U tekstu se govori o borbi sa demonima a tu jedino pomazu post i molitva. Bila, videla, spasila se!

Jeste, nemojte relativizovati to.

Samoubistvo jeste sebicno,jer svaka osoba je bar jednoj osobi bitna u zivotu,a oduzimanjem sebi zivota,oduzimamo zivot i toj drugoj osobi,jer pored toga sto ostaje bez osobe koja joj je znacila u zivotu,ceo zivot ce se pitati da li je ona kriva za to,da li je mogla da promeni nesto. Najlakse je predati se.

Jeste, nemojte relativizovati to.

Ne, samoubistvo nikako ne može biti sebičan čin, niti je to tragedija po mom mišljenju. Moj život, moja stvar. Imam bar pravo da ga prekinem pod svojim uslovima, ako država ne pronađe način i to da oporezuje.

O ovom danasnjem svetu pohlepe, nemorala, bluda, jurcanjem za parama ceo zivot samoubistvo mu dodje kao beg iz pakla u raj.

Jeste. Ali vecinom osobe koje su nor depresivne nemaju predstavu jer su im osecanja u haosu... Ali ja i dalje verujem da sa pravom podrskom svaki problem moze da se resi

U tekstu se govori o borbi sa demonima a tu jedino pomazu post i molitva. Bila, videla, spasila se!

Живот је толико кратак да водити рачуна о поступцима других људи нема смисла.
Самоубиство је крај за један живот. Ми бирамо како ће тај поступак утицати на нас. Ако одаберемо да нас убије у појам, није у реду да одговорност за то пребацујемо на самоубицу. Живот је тако, тако кратак....

Sebični su ljudi iz okoline samoubice, koji nisu obratili pažnju na samoubicu i pokušali da ga razumeju i pomognu mu, već na to gledaju isključivo iz svog ugla, tj. kako je njima bez te osobe. Oni čin samoubistva vide kao postupak uperen protiv njih ("kako je to mogao da mi uradi"), i time samo dokazuju da nijednog trenutka nisu mislili na to kako se oseća čovek koji digne ruku na sebe nego samo na sebe i svoja osećanja.

Ne.
Kada si u depresiji, shatis da je mnogo sebicnije da osudjujes nekog sto je izvrsio samoubistvo.

Svi dosadašnji komentatori su promašili temu jer o ovome razmišljaju iz ugla zdravog čoveka koji opravdava ili osuđuje samoubistvo. Ljudi koji se na to odlučuju su bolesni i ovo vide kao jedini izlaz. Bol i patnja koju osećaju potpuno prekriva osećanja prema drugima, oni toga nisu svesni i nisu tome krivi. Šta dovodi do bolesti koja vodi samoubistvu je teško pitanje, ali ličnost (psihička struktura) čoveka mora biti podložna tome. Zato su umetnici kao ljudi istančanog osećaja za stvari oko sebe više skloni tome. Njima je prag tolerancije na gluposti i svakodnevne probleme daleko niži nego običnom čoveku i zbog toga se menjaju i na kraju odlučuju na ove stvari. Pogledajte samo kroz istoriju, a i danas je to veoma prisutno. Na žalost što si bolji i kvalitetniji čovek veće su ti šanse da završiš ovako.

Pitanje je izlišno ako se uzme u obzir prva i elementarna stvar u vezi za samoubistvom - svaka osoba, koja pokuša ili počini samoubistvo ili čak glumi da želi da izvrši samoubistvo u cilju privlačenja pažnje okoline - jeste osoba koja je iz nekog razloga duboko nesrećna i kojoj je (bila) neophodna stručna pomoć. Dakle čoveku nije dobro, samo u ovom slučaju problem nije somatske već duševne prirode. To je isto kao kada biste pitali 'Da li je čovek kome je transplantirano srce sebičan?'. Dakle nema tu neke racionalizacije, nema analize problema, nema sagledavanja iz različitih uglova. Osoba nije dobro. Ne vidi drugi izlaz, sem tog. Sve je crno i mutno, i izlaz te vrste je jedina svetla tačka. Molim vas, u pitanju je elementarna psihijatrija, i stoga pitanje ni najmanje nije na mestu.