Kako prevazići nečiju izdaju i nastaviti dalje

Evo ja bih da mi kažete... Žena se razvela, odvela je dvoje male dece od 1 i 3 god i udala se za drugog čoveka, njemu je rodila još jedno dete. Od tada je prošlo 15 godina, a ja decu više nikada nisam video jer su se odselili van zemlje. I razumem, bolje je deci materijalno, bolje je i njoj, ona i dalje dobija 50% moje plate za alimentaciju a ja živim u bedi, životno izdan. I kako da ja ovo prevaziđem, recite mi?

Jako teška situacija. Saznao sam za prevaru sasvim slučajno, tako što je ostala ulogovana u skajpu i ujutro kada sam seo za računar odmah se pojavila prepiska preko celog desktopa. Ima ona stara, da li je manje zlo sa njih 10 po jednom ili sa jednim 10 puta. Mene konkretno zabolelo to sto je to trajalo godinama. Evo prošlo je 10 godina od saznanja, pokušao sam da joj dam šansu (znam šta sam, ne morate da mi kažete), ali ne vredi, kap koja je prelila već prepunu ne času nego cisternu je njena izjava da sam i ja kriv jer sam je zanemarivao, a zanemarivanje je u stvari moja borba da porodici obezbedim normalan život i deci školovanje. Bez mog skitanja, kafana i ostalog, a mogao sam.. Trebalo mi je godinu dana da se pokupim psihicki, ne zbog razvoda od nje, nego zbog izdaje nekoga kome treba da verujete, ko treba da vam je najbolji prijatelj. Sada sam dobro, računam bolje to nego da je ne daj bože umrla. Deca imaju oba roditelja sto je najvažnije. Rezultat je da sam malo emotivno oštećen, ne plašim se da će mi se to ponovo desiti, prosto nikako da se emotivno vežem. Ne mislim ništa loše o ženama, naprotiv, ne projektujem jedan događaj na sve ostale, svet je pun predivnih žena kao i onih koje su kao bivša. Na kraju ja joj nikada nisam ni zamerao u sebi zbog drugog, zamerao sam samo što nije odmah rekla da ne želi mene nego nekog drugog, rastali bi se ne baš kao prijatelji, ali ne bih imao reč da kažem, ne biramo mi nego srce ko će i koliko dugo da nam se svidja. Razmišljanje o tome je najgore što možete sebi da uradite, autodestruktivno je. Ja sam to rešio tako što sam se kažnjavao čupanjem dlake sa osetljivog muškog organa, jes' bolelo i bilo ćelavo neko vreme bokte ? i brzo sam se mamuo ćorava posla, ne čupanja, nego razmišljanja o tome. . Život ide dalje i glupo je dovršiti uništavanje sebe zato što je neko kome nije stalo do vas započeo taj proces. Shvatio sam još jednu činjenicu : čovek kao individua nije predodredjen za (ne) vernost, muškarci varaju mladji, žene oko 40te, a, ne varaju oni koji su ili slepi od ljubavi ili prezadovoljni trenutnim stanjem. Žao mi je svakog ko je u takvoj situaciji, ali od svega lošeg sto moze da se desi i životu ovo je najmanje zlo. "a što baš meni da se desi" je glupo pitanje na koje nema odgovora, a, mali segment mogućeg odgovora je sami ste birali. Takodje ono sto je meni najviše pomoglo je što sam okrivio sebe, sebi čovek najlakše oprosti, a oprost je definitivan kraj duševne boli, bar sam ja tako rešio. Videli smo se prvi put posle fizičke rastave na ročištu posle 2 godine, bukvalno nikakvu emociju nisam imao, ni setu, ni želju da je uvredim, nikakvu mržnju, ama baš ništa, kao totalni stranac da je pored mene....a bila je ljubav mog života, ono što se oseti jednom ili ni jednom u veku. Ne, nisam se ovoliko raspisao zato što još uvek imam osećanja, već zato što je to događaj koji je na mene imao najveći emotivni uticaj u životu. Zamišljam situaciju da sam se ozbiljno povredio u nekoj saobracajki, šutnula bi me na keca tako kljakavog, sta bih onda, mnooogo bolje ovako. Život je lep kada se oslobodiš tereta!

Nije prozaicna prica, zena je dala konkretne korake za prevazilazenje izdaje, koju mi zapravo dozivljavamo traumu. Ono sto vidim kao problem je sto konkretno kod nas retko ko moze da priusti strucnu pomoc. Ja sam se frapirala kada sam pre mnogo godina otisla kod terapeuta nakon jedne velike izdaje i terapeut mi rekao da je to sto prozivljavam upravo ptsd i da cemo raditi na tome. E, sad, bila sam klinka i nisam imala novca da idem nesto narocito dugo, ali jeste pomoglo. Takvi traumaticni dogadjaji ce se nazalost desiti vecini ljudi i primetila sam u svom okruzenju da kako ko napreduje u poslu i stekne materijalna sredstva, tako krene na terapiju, sto je odlicna stvar. Imate jedan zivot i nemojte da ga provedete u izolaciji i mislima o proslosti. Ako nemate para, a osecate se nevoljeno i beznadezno, fokusirajte se na prijatelje i porodicu, sistem podrske je najvazniji. Ako te ne voli Mika ili Mira, vole te roditelji, ili prijatelji :)

Uh doktorka hvala na ovoj relaksirajućoj prozaičnoj pričici koja me malo opusti...
Voleo bih da opišem jednu realnu situaciju izdaje, koju svi mi živimo, ali mislim da bi ste doživeli nervni slom kada bih vam je predočio, jer možda bi mogli da mi nađete šifru i mentalnu dijagnozu, ali ne bi ste mogli da je poreknete kao ulistinu...

nije lako

Nikako

Druze ako ti ne dozvoljava da vidjas decu, nemoj ni alimentaciju da placas. Na tvom mestu bi nasao drugu zenu i napravio joj petoro dece. Nedaj se prijatelju i glavu gore.
(Stanley, 16. jun 2021 11:16)
Nekada su mi muskarci neverovatni. Cenim da nemas decu uopste.
Pa ljudi kad im pas ugine pa pate za njim, bas tim konkretnim psom, a ti bi samo zamenio tu decu, koju on voli, nekom drugom decom i resen problem.

@pera Druze ako ti ne dozvoljava da vidjas decu, nemoj ni alimentaciju da placas. Svi znaju za svoja prava, pogotovo zene u takvim situacijama, ali ne znaju za svoje obaveze. Ovo je po meni najgora izdaja koju neko moze da uradi bracnom drugu. Na tvom mestu bi nasao drugu zenu i napravio joj petoro dece. Nedaj se prijatelju i glavu gore.

ja, 16. jun 2021 11:51

bravo , teško je ,ali nije nemoguće!
za mene je ovo, ipak, lepa priča < 3

Da vam objasnim, svako ce te zeznut ako vidi neke koristi, poenta je da budes superiorniji u odnosu na ostale pa te niko ne moze zeznut, i jedino se oslonis na sebe, budes sebi sam svoja podrska, a ako kojim slucajem druga dođe to bolje

Prevarena sam zena i od tog trenutka sam samo jaca zena. Daleko mu lepa kuca. Otisla sam na putovanje pa se iselila i dovidjenja. I da ga moje oci vise ne vide, naravno. Od tada, samo lagano.

Sta ces, kad citas ovakve stvari, shvatis da i samacki zivot ima nekih prednosti...

(O boze, 16. jun 2021 20:55),

Izvini, da li si ti pročitala onaj deo @perinog komentara u kojem kaže da 15 godina nije video svoju sopstvenu decu iako bivšoj redovno plaća veliku alimentaciju? Da li ti je palo na pamet da tu vrstu ponašanja bivše supruge prokomentarišeš kritički? Umesto toga ti kritikuješ drugog komentatora koji @peri savetuje kako da nastavi dalje. Da li ti je uopšte jasno kakav bol žena nanosi muškarcu kad mu na takav način otme decu i još ga preko toga primorava da joj plaća alimentaciju koju ona često velikim delom troši na zadovoljavanje svojih a ne dečijih potreba? Moj slučaj možda nije toliko katastrofalan kao njegov ali ga u potpunosti razumem pošto imam situaciju koja je u mnogo čemu slična. Ja još čekam da vidim ženu koja će prokomentarisati nešto u korist prava očeva koja se redovno gaze kao da su u pitanju građani drugog reda. Umesto toga sve vi dajete ovakve komentare u kojima čak i u ovakvim situacijama nalazite opravdanja da popujete muškarcima. Posle se pitate zašto se odnosi između žena i muškaraca sve više kvare, zašto se brakovi sve manje sklapaju i sve češće razvode, zbog čega vam muškarci sve manje prilaze… Ta pitanja ćete sebi postavljati sve dok ne smognete snage da jednom same sebe kritički sagledate, a po svemu sudeći to se neće desiti nikad.

@pera Druze ako ti ne dozvoljava da vidjas decu, nemoj ni alimentaciju da placas. Svi znaju za svoja prava, pogotovo zene u takvim situacijama, ali ne znaju za svoje obaveze. Ovo je po meni najgora izdaja koju neko moze da uradi bracnom drugu. Na tvom mestu bi nasao drugu zenu i napravio joj petoro dece. Nedaj se prijatelju i glavu gore.

Da vam objasnim, svako ce te zeznut ako vidi neke koristi, poenta je da budes superiorniji u odnosu na ostale pa te niko ne moze zeznut, i jedino se oslonis na sebe, budes sebi sam svoja podrska, a ako kojim slucajem druga dođe to bolje

Uh doktorka hvala na ovoj relaksirajućoj prozaičnoj pričici koja me malo opusti...
Voleo bih da opišem jednu realnu situaciju izdaje, koju svi mi živimo, ali mislim da bi ste doživeli nervni slom kada bih vam je predočio, jer možda bi mogli da mi nađete šifru i mentalnu dijagnozu, ali ne bi ste mogli da je poreknete kao ulistinu...

Jako teška situacija. Saznao sam za prevaru sasvim slučajno, tako što je ostala ulogovana u skajpu i ujutro kada sam seo za računar odmah se pojavila prepiska preko celog desktopa. Ima ona stara, da li je manje zlo sa njih 10 po jednom ili sa jednim 10 puta. Mene konkretno zabolelo to sto je to trajalo godinama. Evo prošlo je 10 godina od saznanja, pokušao sam da joj dam šansu (znam šta sam, ne morate da mi kažete), ali ne vredi, kap koja je prelila već prepunu ne času nego cisternu je njena izjava da sam i ja kriv jer sam je zanemarivao, a zanemarivanje je u stvari moja borba da porodici obezbedim normalan život i deci školovanje. Bez mog skitanja, kafana i ostalog, a mogao sam.. Trebalo mi je godinu dana da se pokupim psihicki, ne zbog razvoda od nje, nego zbog izdaje nekoga kome treba da verujete, ko treba da vam je najbolji prijatelj. Sada sam dobro, računam bolje to nego da je ne daj bože umrla. Deca imaju oba roditelja sto je najvažnije. Rezultat je da sam malo emotivno oštećen, ne plašim se da će mi se to ponovo desiti, prosto nikako da se emotivno vežem. Ne mislim ništa loše o ženama, naprotiv, ne projektujem jedan događaj na sve ostale, svet je pun predivnih žena kao i onih koje su kao bivša. Na kraju ja joj nikada nisam ni zamerao u sebi zbog drugog, zamerao sam samo što nije odmah rekla da ne želi mene nego nekog drugog, rastali bi se ne baš kao prijatelji, ali ne bih imao reč da kažem, ne biramo mi nego srce ko će i koliko dugo da nam se svidja. Razmišljanje o tome je najgore što možete sebi da uradite, autodestruktivno je. Ja sam to rešio tako što sam se kažnjavao čupanjem dlake sa osetljivog muškog organa, jes' bolelo i bilo ćelavo neko vreme bokte ? i brzo sam se mamuo ćorava posla, ne čupanja, nego razmišljanja o tome. . Život ide dalje i glupo je dovršiti uništavanje sebe zato što je neko kome nije stalo do vas započeo taj proces. Shvatio sam još jednu činjenicu : čovek kao individua nije predodredjen za (ne) vernost, muškarci varaju mladji, žene oko 40te, a, ne varaju oni koji su ili slepi od ljubavi ili prezadovoljni trenutnim stanjem. Žao mi je svakog ko je u takvoj situaciji, ali od svega lošeg sto moze da se desi i životu ovo je najmanje zlo. "a što baš meni da se desi" je glupo pitanje na koje nema odgovora, a, mali segment mogućeg odgovora je sami ste birali. Takodje ono sto je meni najviše pomoglo je što sam okrivio sebe, sebi čovek najlakše oprosti, a oprost je definitivan kraj duševne boli, bar sam ja tako rešio. Videli smo se prvi put posle fizičke rastave na ročištu posle 2 godine, bukvalno nikakvu emociju nisam imao, ni setu, ni želju da je uvredim, nikakvu mržnju, ama baš ništa, kao totalni stranac da je pored mene....a bila je ljubav mog života, ono što se oseti jednom ili ni jednom u veku. Ne, nisam se ovoliko raspisao zato što još uvek imam osećanja, već zato što je to događaj koji je na mene imao najveći emotivni uticaj u životu. Zamišljam situaciju da sam se ozbiljno povredio u nekoj saobracajki, šutnula bi me na keca tako kljakavog, sta bih onda, mnooogo bolje ovako. Život je lep kada se oslobodiš tereta!

Evo ja bih da mi kažete... Žena se razvela, odvela je dvoje male dece od 1 i 3 god i udala se za drugog čoveka, njemu je rodila još jedno dete. Od tada je prošlo 15 godina, a ja decu više nikada nisam video jer su se odselili van zemlje. I razumem, bolje je deci materijalno, bolje je i njoj, ona i dalje dobija 50% moje plate za alimentaciju a ja živim u bedi, životno izdan. I kako da ja ovo prevaziđem, recite mi?

Nije prozaicna prica, zena je dala konkretne korake za prevazilazenje izdaje, koju mi zapravo dozivljavamo traumu. Ono sto vidim kao problem je sto konkretno kod nas retko ko moze da priusti strucnu pomoc. Ja sam se frapirala kada sam pre mnogo godina otisla kod terapeuta nakon jedne velike izdaje i terapeut mi rekao da je to sto prozivljavam upravo ptsd i da cemo raditi na tome. E, sad, bila sam klinka i nisam imala novca da idem nesto narocito dugo, ali jeste pomoglo. Takvi traumaticni dogadjaji ce se nazalost desiti vecini ljudi i primetila sam u svom okruzenju da kako ko napreduje u poslu i stekne materijalna sredstva, tako krene na terapiju, sto je odlicna stvar. Imate jedan zivot i nemojte da ga provedete u izolaciji i mislima o proslosti. Ako nemate para, a osecate se nevoljeno i beznadezno, fokusirajte se na prijatelje i porodicu, sistem podrske je najvazniji. Ako te ne voli Mika ili Mira, vole te roditelji, ili prijatelji :)

ja, 16. jun 2021 11:51

bravo , teško je ,ali nije nemoguće!
za mene je ovo, ipak, lepa priča < 3

Druze ako ti ne dozvoljava da vidjas decu, nemoj ni alimentaciju da placas. Na tvom mestu bi nasao drugu zenu i napravio joj petoro dece. Nedaj se prijatelju i glavu gore.
(Stanley, 16. jun 2021 11:16)
Nekada su mi muskarci neverovatni. Cenim da nemas decu uopste.
Pa ljudi kad im pas ugine pa pate za njim, bas tim konkretnim psom, a ti bi samo zamenio tu decu, koju on voli, nekom drugom decom i resen problem.

Nikako

nije lako

Prevarena sam zena i od tog trenutka sam samo jaca zena. Daleko mu lepa kuca. Otisla sam na putovanje pa se iselila i dovidjenja. I da ga moje oci vise ne vide, naravno. Od tada, samo lagano.

Sta ces, kad citas ovakve stvari, shvatis da i samacki zivot ima nekih prednosti...

(O boze, 16. jun 2021 20:55),

Izvini, da li si ti pročitala onaj deo @perinog komentara u kojem kaže da 15 godina nije video svoju sopstvenu decu iako bivšoj redovno plaća veliku alimentaciju? Da li ti je palo na pamet da tu vrstu ponašanja bivše supruge prokomentarišeš kritički? Umesto toga ti kritikuješ drugog komentatora koji @peri savetuje kako da nastavi dalje. Da li ti je uopšte jasno kakav bol žena nanosi muškarcu kad mu na takav način otme decu i još ga preko toga primorava da joj plaća alimentaciju koju ona često velikim delom troši na zadovoljavanje svojih a ne dečijih potreba? Moj slučaj možda nije toliko katastrofalan kao njegov ali ga u potpunosti razumem pošto imam situaciju koja je u mnogo čemu slična. Ja još čekam da vidim ženu koja će prokomentarisati nešto u korist prava očeva koja se redovno gaze kao da su u pitanju građani drugog reda. Umesto toga sve vi dajete ovakve komentare u kojima čak i u ovakvim situacijama nalazite opravdanja da popujete muškarcima. Posle se pitate zašto se odnosi između žena i muškaraca sve više kvare, zašto se brakovi sve manje sklapaju i sve češće razvode, zbog čega vam muškarci sve manje prilaze… Ta pitanja ćete sebi postavljati sve dok ne smognete snage da jednom same sebe kritički sagledate, a po svemu sudeći to se neće desiti nikad.