Želite da živite sami? Otkrijte sve veće prednosti samačkog života

Dokle god čovek može da priušti sebi lični mir i prostor, i da se poštedi frustrirajućih kompromisa sa drugima, to bolje. Od kada živim sam neuporedivo sam opušteniji, mirniji, toliko manje mi treba. Ležem i ustajem kad hoću, jedem kad i šta hoću, provodim vreme kako hoću, nema osećaja obaveze prema ukućanima. Da me ne shvatite pogrešno, osećaj obaveze prema ukućanima, razumevanje, saradnja, tolerancija, sve su to dobre stvari, i sasvim je prirodno i u široj društvenoj i životnoj perspektivi poželjno je živeti u zajednici. Ali kad ne mora i kad se može sebi priuštiti sloboda samostalnog stanovanja, to jeste lepa privilegija. Dakle ja govorim o samačkom STANOVANJU i komforu ličnog prostora i vremena, a ne o samotnjačkom životu.

Od kad sam se razveo zivim sam. I jedno sto zalim je sto me bivsa zena nije ranije ostavila. Sloboda je zlatna.

Plus bokserice ne moraš da oblačiš.

Ništa lepše od samackog života

to je evoluciono neprilagodjeno ponašanje.
čovek nije u toj meri individalno biće. osim ako vas je vaspitala serija prijatelji.
drvo koje ne cveta. je evolutivno nebitno drvo. ništa pisle njega ne ostaje.
(pink-hepi-istra, 24. jul 2021 09:12)

Covek nije drvo. Covek govori, pise i radi. Mozda ne ostvari svako biolosko potomstvo, ali njegov zivot, dela i te kako ostavljaju uticaj. Moj deda-stric nije imao dece, ali me je mnogo toga naucio. Ne samo mene, svakoga koga je poznavao.

Kako matoriš,
sve manje ljudi
sve više prija.

I vodi ka izolaciji nazalost

Ja ne mogu sam, navikao sam da ima nekog pored mene ali moj šurak i kum, razveli su se pre dvadesetak godina i žive sami, ne pada im na pamet da imaju nekog pored sebe. Ima svakakvih ljudi, nek živi ko kako hoće i želi, sve dok ne ugrožava druge.

Mislim da poenta clanka nije u tome da ceo zivot zivimo sami, vec neko vreme. Kad sam zavrsila studije, a pre udaje, zivela sam koju godinu sama. Zaista je vredno zivotno iskustvo i mislim da je ok da ga dozivis da bi kasnije mogao da zivis sa nekim. Izmedju ostalog, naucis se odgovornosti, nema mame i tate da uskoce kad potrosis novac, a i posle ti je normalno da sa nekim delis obaveze (finansijske, kucne poslove), ne ocekujes da drugi treba da preuzmu sve na sebe. I moj suprug je dugo ziveo sam. Mislim da se i danas izmedju ostalog zbog toga dobro slazemo i postujemo jedno drugo.

i kad se posle perioda samačkog života okrene iza sebe,vidi da je potrošio život na svoj sebičluk!ali bez brige,onda se savetuje kupovina kuce ili mace da vam prave društvo u staračkim danima!

Suzivot sa zenom u danasnjem vreme je krajnje nepotreban, jedino kad se ima zajednicko dete onda ima smisla, u suprotnom samo beskonacne komplikacije u svakom smislu......

Žena i dete na moru i ja sam kući.
Nema ništa gore.
Prazna kuća, ja ćutim, lezes i budis se sam...
Da je samoća dobra samica bi bila nagrada ,a ne kazna...

Ne valja ziveti sam vremenom coveka cini depresivnim. Ne valja ni uvek biti u necijem drustvu posebno ako okolina nema izrazen osecaj za zelje i potrebe drugih. Najbolje svakodnevno odvojiti neko vreme za sebe da li kroz posao ili odmor kako ko moze. Dobro je i par dana kada ima prilike posvetiti licnom hobiju, interesivanjima, druzenju... Balans izmedju vremena posvecenog ukucanima i onog posvecenog aktivnostima za svoju dusu. Nakon toga se lakse funkcionise u zajednici i izvlaci najbolje iz nje.

Najveci fazon je što ogromna večina fizicki ne živi sama ali je psihicki sama,tj. usamljena.Ima brdo žena koje su udate imaju decu ali su usamljene kao i muškaraca koji su oženjeni ali isto tako usamljeni.Znam mnogo ljudi koji imaju porodicu, rade i posle završenog posla jednostavno im se ne ide kuci.Ono deca porasla gledaju svoja posla,a sa mužem ili ženom polako postaje monotono.

to je evoluciono neprilagodjeno ponašanje.
čovek nije u toj meri individalno biće. osim ako vas je vaspitala serija prijatelji.
drvo koje ne cveta. je evolutivno nebitno drvo. ništa pisle njega ne ostaje.

Psihoterapeut kaze!!!!Nije prirodno ziveti sam!

šta znam...meni je dobro kad sam sam s decom... Žena unosi nervozu svojim "kakav je plan", "šta ćemo posle" i drugim pitanjima...
Ranije bih bio siguran da mi je samim sa sobom super...sad kad sam sam fale mi deca samo...
Ko ih nema ne moze to da shvati ali tako je.
Ženi s druge strane trebam ja tu...da donese ili odnese nesto, obavi štošta...baci djubre, izvede psa... Interesantno.

Danas je veliki luxuz ziveti sam. Sam u stanu, kuci. Da da. Ja ga zivim i uzivam. I da ne objasnjavam ovima koji zavide, zao mi je ali meni je predobro u zivotu! Naravno, u svojoj nekretnini pod obavezno! Imam ribice. Kod mame i tate mace i psa.

Samoća je tiha smrt.

Ima drazi samo na nekoliko dana posle toga je dosadno i prazno.

S Pinkom niste usamljeni i ne osećate se glupi.

U pocetku je zanimljivo Ili dok si mlad.a verovatno zavisi I od emotivnosti osobe.meni je npr samoca najveca kazna. A kad sam bio mlad mislio sam kako bi bio najsrecniji.i u samicu izoluju coveka da ga kazne

Čovek je društveno biće.
Valja praviti razliku izmedju potrebe čoveka da ima svoj mir i samotnjačkog života.

Mnogi koji su prinudjeni da žive sami baš zato nabavljaju ljubimce.

Ja živim sam. Nije da nisu u pravu ali…

sve je lepo dok si mlad, samacki zivot ludilo. Ali, starost ili bolest menjaju to, a onda je kasno da krenete da gradite odnos sa nekim pa opet sve morate sami. Pricam iz iskusva meni bliskix ljudi koji se sada jako kaju svojix sebicnix odluka iz mladosti

Ja mislim da je za većinu ljudi čekanje starosti u samoći, sa svime što ona donosi, jedan manji ili veći očaj.
Ona priča, komšija umro, i tek kada je počelo da smrdi iz njegovog stana pozvali su policiju.

Ja mislim da je za većinu ljudi čekanje starosti u samoći, sa svime što ona donosi, jedan manji ili veći očaj.
Ona priča, komšija umro, i tek kada je počelo da smrdi iz njegovog stana pozvali su policiju.
(Blagota, 24. jul 2021 10:58)

Постоји много креативних начина да свој самачки живот учиниш занимљивим. Наравно, за то треба мало порадити на себи. И треба бити отворен за нека нова искуства. На огромну жалост, то не може свако. А када је неко неписмен, тада му је живот у чопору једини начин преживљавања. Узгред, што се тиче те старости и смрада из стана, на тај начин заврши и знатан број оних који имају породице. Нико данас није спреман да те свог маторог и оронулог оца или мајку купа, храни и облачи. Чим виде да су им родитељи терет, деца побегну главом без обзира, поготово ако овај нема неку имовину да им остави. А тамо где има имовине, ту деца на силу сместе родитеље у приватне старачке домове, а онако дементне их убеде да им препишу стан још док су живи. А онда само једног дана престану да плаћају тај дом, чим продају родитељкски стан. И стари људи падну на терет државе. Рођак ми је социјални радник, па знам све то из прве руке. Пуна Србија таквих случајева. Само се о тој срамоти јавно не говори.

i kad se posle perioda samačkog života okrene iza sebe,vidi da je potrošio život na svoj sebičluk!ali bez brige,onda se savetuje kupovina kuce ili mace da vam prave društvo u staračkim danima!

to je evoluciono neprilagodjeno ponašanje.
čovek nije u toj meri individalno biće. osim ako vas je vaspitala serija prijatelji.
drvo koje ne cveta. je evolutivno nebitno drvo. ništa pisle njega ne ostaje.

Psihoterapeut kaze!!!!Nije prirodno ziveti sam!

I vodi ka izolaciji nazalost

Samoća je tiha smrt.

Žena i dete na moru i ja sam kući.
Nema ništa gore.
Prazna kuća, ja ćutim, lezes i budis se sam...
Da je samoća dobra samica bi bila nagrada ,a ne kazna...

sve je lepo dok si mlad, samacki zivot ludilo. Ali, starost ili bolest menjaju to, a onda je kasno da krenete da gradite odnos sa nekim pa opet sve morate sami. Pricam iz iskusva meni bliskix ljudi koji se sada jako kaju svojix sebicnix odluka iz mladosti

Ja mislim da je za većinu ljudi čekanje starosti u samoći, sa svime što ona donosi, jedan manji ili veći očaj.
Ona priča, komšija umro, i tek kada je počelo da smrdi iz njegovog stana pozvali su policiju.

Ima drazi samo na nekoliko dana posle toga je dosadno i prazno.

Suzivot sa zenom u danasnjem vreme je krajnje nepotreban, jedino kad se ima zajednicko dete onda ima smisla, u suprotnom samo beskonacne komplikacije u svakom smislu......

Ništa lepše od samackog života

U pocetku je zanimljivo Ili dok si mlad.a verovatno zavisi I od emotivnosti osobe.meni je npr samoca najveca kazna. A kad sam bio mlad mislio sam kako bi bio najsrecniji.i u samicu izoluju coveka da ga kazne

Čovek je društveno biće.
Valja praviti razliku izmedju potrebe čoveka da ima svoj mir i samotnjačkog života.

Mnogi koji su prinudjeni da žive sami baš zato nabavljaju ljubimce.

šta znam...meni je dobro kad sam sam s decom... Žena unosi nervozu svojim "kakav je plan", "šta ćemo posle" i drugim pitanjima...
Ranije bih bio siguran da mi je samim sa sobom super...sad kad sam sam fale mi deca samo...
Ko ih nema ne moze to da shvati ali tako je.
Ženi s druge strane trebam ja tu...da donese ili odnese nesto, obavi štošta...baci djubre, izvede psa... Interesantno.

Od kad sam se razveo zivim sam. I jedno sto zalim je sto me bivsa zena nije ranije ostavila. Sloboda je zlatna.

Danas je veliki luxuz ziveti sam. Sam u stanu, kuci. Da da. Ja ga zivim i uzivam. I da ne objasnjavam ovima koji zavide, zao mi je ali meni je predobro u zivotu! Naravno, u svojoj nekretnini pod obavezno! Imam ribice. Kod mame i tate mace i psa.

Dokle god čovek može da priušti sebi lični mir i prostor, i da se poštedi frustrirajućih kompromisa sa drugima, to bolje. Od kada živim sam neuporedivo sam opušteniji, mirniji, toliko manje mi treba. Ležem i ustajem kad hoću, jedem kad i šta hoću, provodim vreme kako hoću, nema osećaja obaveze prema ukućanima. Da me ne shvatite pogrešno, osećaj obaveze prema ukućanima, razumevanje, saradnja, tolerancija, sve su to dobre stvari, i sasvim je prirodno i u široj društvenoj i životnoj perspektivi poželjno je živeti u zajednici. Ali kad ne mora i kad se može sebi priuštiti sloboda samostalnog stanovanja, to jeste lepa privilegija. Dakle ja govorim o samačkom STANOVANJU i komforu ličnog prostora i vremena, a ne o samotnjačkom životu.

Ja živim sam. Nije da nisu u pravu ali…

S Pinkom niste usamljeni i ne osećate se glupi.

Ne valja ziveti sam vremenom coveka cini depresivnim. Ne valja ni uvek biti u necijem drustvu posebno ako okolina nema izrazen osecaj za zelje i potrebe drugih. Najbolje svakodnevno odvojiti neko vreme za sebe da li kroz posao ili odmor kako ko moze. Dobro je i par dana kada ima prilike posvetiti licnom hobiju, interesivanjima, druzenju... Balans izmedju vremena posvecenog ukucanima i onog posvecenog aktivnostima za svoju dusu. Nakon toga se lakse funkcionise u zajednici i izvlaci najbolje iz nje.

Plus bokserice ne moraš da oblačiš.

Kako matoriš,
sve manje ljudi
sve više prija.

to je evoluciono neprilagodjeno ponašanje.
čovek nije u toj meri individalno biće. osim ako vas je vaspitala serija prijatelji.
drvo koje ne cveta. je evolutivno nebitno drvo. ništa pisle njega ne ostaje.
(pink-hepi-istra, 24. jul 2021 09:12)

Covek nije drvo. Covek govori, pise i radi. Mozda ne ostvari svako biolosko potomstvo, ali njegov zivot, dela i te kako ostavljaju uticaj. Moj deda-stric nije imao dece, ali me je mnogo toga naucio. Ne samo mene, svakoga koga je poznavao.

Ja ne mogu sam, navikao sam da ima nekog pored mene ali moj šurak i kum, razveli su se pre dvadesetak godina i žive sami, ne pada im na pamet da imaju nekog pored sebe. Ima svakakvih ljudi, nek živi ko kako hoće i želi, sve dok ne ugrožava druge.

Mislim da poenta clanka nije u tome da ceo zivot zivimo sami, vec neko vreme. Kad sam zavrsila studije, a pre udaje, zivela sam koju godinu sama. Zaista je vredno zivotno iskustvo i mislim da je ok da ga dozivis da bi kasnije mogao da zivis sa nekim. Izmedju ostalog, naucis se odgovornosti, nema mame i tate da uskoce kad potrosis novac, a i posle ti je normalno da sa nekim delis obaveze (finansijske, kucne poslove), ne ocekujes da drugi treba da preuzmu sve na sebe. I moj suprug je dugo ziveo sam. Mislim da se i danas izmedju ostalog zbog toga dobro slazemo i postujemo jedno drugo.

Ja mislim da je za većinu ljudi čekanje starosti u samoći, sa svime što ona donosi, jedan manji ili veći očaj.
Ona priča, komšija umro, i tek kada je počelo da smrdi iz njegovog stana pozvali su policiju.
(Blagota, 24. jul 2021 10:58)

Постоји много креативних начина да свој самачки живот учиниш занимљивим. Наравно, за то треба мало порадити на себи. И треба бити отворен за нека нова искуства. На огромну жалост, то не може свако. А када је неко неписмен, тада му је живот у чопору једини начин преживљавања. Узгред, што се тиче те старости и смрада из стана, на тај начин заврши и знатан број оних који имају породице. Нико данас није спреман да те свог маторог и оронулог оца или мајку купа, храни и облачи. Чим виде да су им родитељи терет, деца побегну главом без обзира, поготово ако овај нема неку имовину да им остави. А тамо где има имовине, ту деца на силу сместе родитеље у приватне старачке домове, а онако дементне их убеде да им препишу стан још док су живи. А онда само једног дана престану да плаћају тај дом, чим продају родитељкски стан. И стари људи падну на терет државе. Рођак ми је социјални радник, па знам све то из прве руке. Пуна Србија таквих случајева. Само се о тој срамоти јавно не говори.

Najveci fazon je što ogromna večina fizicki ne živi sama ali je psihicki sama,tj. usamljena.Ima brdo žena koje su udate imaju decu ali su usamljene kao i muškaraca koji su oženjeni ali isto tako usamljeni.Znam mnogo ljudi koji imaju porodicu, rade i posle završenog posla jednostavno im se ne ide kuci.Ono deca porasla gledaju svoja posla,a sa mužem ili ženom polako postaje monotono.