Kako sebi oprostiti greške iz prošlosti i nastaviti život bez tereta

Sto vise godina imate redjaju se vase greske ali i dobra dela. Ja sam napravio puno promasaja ali i odlicnih stvari. Trudim se da mislim na ove druge. Sto se tice greski najbitnije mi je da nikome nisam duzan, da nikoga nisam ozbiljno ostetio za nesto i da nemam nijedno krivicno delo.
Naravno da bih voleo da mogu da popravim odnose sa nekim ljudima ali vremeplov ne postoji... odrzavanje prijateljstava je nesto sto bih voleo da sam radio bolje. Promenio sam nekoliko drzava i osecam da sam zapostavio i izgubio veze sa nekim starim prijateljima.
Od kajanja nema nista, novi dan je za nove prilike.

Ja kad se setim neke gluposti koju sam napravila a zbog toga me sramota ( to su uglavnom sitnice koje velika većina ljudi ne bi ni primetila) samo kažem sebi: - ne brini ništa, jednog dana (za sto godina, hahhaha) svi ćemo biti mrtvi i niko se toga neće sećati!. Bude mi lakše.

Nikom zivom na svetu ne verujte sem rodjene majke.Ljudi se promene,postanu alavi nezasiti gladni a vi ste ih poznavali iz nekog ranijeg perioda kada su bili normalniji.Poklonite im poverenje a oni vas razocaraju i jos misle da to tako treba.Zato sami vodite racuna o sebi ne verujte nikome 100% i cim nesto malo pocne da se oseća napustajte to mesto,poslovanje ili bilo sta slicno.

Jednostavno je.
Samo budeš bezgrešan.

Ja nikad sebi necu oprostiti sto nisam prihvatio poziv jedne Danke da je otpratim kuci...

Ma greske ko greske, nema zivota bez gresaka, tako se uci. Ali one glupe sitnice kojima samoj sebi prenesem blam iz pproslog vremena, kojih tesko da se drugi secaju, nesto sto sam rekla (a nisam mislila), nesto sto sam uradila iz pogresnih pobuda (iako ni na koji nacin nije uticalo ni na koga), te stvari koje su se desile pre x godina, ali mi se i danas vrate, samo se pojave niodakle, najcesce kad me hvata prvi san, i razbude me samo da bi me postidele, e sta s njima da radim, kako da ih oteram?
Pricam sebi da oprostim i zaboravim, da su to mladalacke gluposti, al ne vredi. Olaksava mi samo to sto znam da nikoga time sinam povredila.

@I tako...

Jedno od rešenja je priznati da je u korenu tog osećaja sujeta.

Jer tu nije bitna neka sitnica iz prošlosti, već razmišljanje (često nesvesno) "kako je to meni moglo da se dogodi?" ili "kako sam ja to mogla sebi da dopustim?" I to je onda ono što ne da mira.

Kada se prepozna pravi uzrok tog problema (egoizam), onda se može ići ka rasterećenju

Uvek je lakše oprostiti sebi nego drugima. Medjutim, da bi bilo koje oproštenje bilo prihvatljivo potrebno je pokajanje.

Jednostavno je.
Samo budeš bezgrešan.

Nikom zivom na svetu ne verujte sem rodjene majke.Ljudi se promene,postanu alavi nezasiti gladni a vi ste ih poznavali iz nekog ranijeg perioda kada su bili normalniji.Poklonite im poverenje a oni vas razocaraju i jos misle da to tako treba.Zato sami vodite racuna o sebi ne verujte nikome 100% i cim nesto malo pocne da se oseća napustajte to mesto,poslovanje ili bilo sta slicno.

Ma greske ko greske, nema zivota bez gresaka, tako se uci. Ali one glupe sitnice kojima samoj sebi prenesem blam iz pproslog vremena, kojih tesko da se drugi secaju, nesto sto sam rekla (a nisam mislila), nesto sto sam uradila iz pogresnih pobuda (iako ni na koji nacin nije uticalo ni na koga), te stvari koje su se desile pre x godina, ali mi se i danas vrate, samo se pojave niodakle, najcesce kad me hvata prvi san, i razbude me samo da bi me postidele, e sta s njima da radim, kako da ih oteram?
Pricam sebi da oprostim i zaboravim, da su to mladalacke gluposti, al ne vredi. Olaksava mi samo to sto znam da nikoga time sinam povredila.

Ja kad se setim neke gluposti koju sam napravila a zbog toga me sramota ( to su uglavnom sitnice koje velika većina ljudi ne bi ni primetila) samo kažem sebi: - ne brini ništa, jednog dana (za sto godina, hahhaha) svi ćemo biti mrtvi i niko se toga neće sećati!. Bude mi lakše.

Ja nikad sebi necu oprostiti sto nisam prihvatio poziv jedne Danke da je otpratim kuci...

@I tako...

Jedno od rešenja je priznati da je u korenu tog osećaja sujeta.

Jer tu nije bitna neka sitnica iz prošlosti, već razmišljanje (često nesvesno) "kako je to meni moglo da se dogodi?" ili "kako sam ja to mogla sebi da dopustim?" I to je onda ono što ne da mira.

Kada se prepozna pravi uzrok tog problema (egoizam), onda se može ići ka rasterećenju

Sto vise godina imate redjaju se vase greske ali i dobra dela. Ja sam napravio puno promasaja ali i odlicnih stvari. Trudim se da mislim na ove druge. Sto se tice greski najbitnije mi je da nikome nisam duzan, da nikoga nisam ozbiljno ostetio za nesto i da nemam nijedno krivicno delo.
Naravno da bih voleo da mogu da popravim odnose sa nekim ljudima ali vremeplov ne postoji... odrzavanje prijateljstava je nesto sto bih voleo da sam radio bolje. Promenio sam nekoliko drzava i osecam da sam zapostavio i izgubio veze sa nekim starim prijateljima.
Od kajanja nema nista, novi dan je za nove prilike.

Uvek je lakše oprostiti sebi nego drugima. Medjutim, da bi bilo koje oproštenje bilo prihvatljivo potrebno je pokajanje.