Vladeta Jerotić: "Kad roditelj ima dvoje, on se kune da ih podjednako voli. Ali to ne postoji."

Roditelji su ubeđeni da decu vole podjednako. Ali neko spoljni, ko dobro poznaje porodicu, vidi da to nije tako.

Dobri, mudri Vladeta Jerotić.

Imam ćerku i sina. Ćerka jako liči na babu i majku s muževljeve strane, sin liči na oca, koji liči na sopstvenog oca. Dakle, sin je povukao na mušku stranu muževljeve porodice. Na mene, njihovu majku, nemaju maltene ništa u fizičkom smislu. Prema rečima cenjenog psihijatra bi trebalo da manje volim jedno od njih, a kod mene to nije slučaj. Oboje doživljavam kao sasvim drugačije ljude od onih na koje fizički liče i ne povezujem njihov temperament i karakter sa babama i dedama. Još uvek nisam dokučila čiji temperament imaju, možda na nekog mnogo daljeg pretka o kom ništa ne znam. U svakom slučaju radimo s decom najbolje što umemo i ponosimo se njihovim uspesima, uče kroz greške i pokušavamo i kroz svoje greške nešto sami da naučimo. I nadam se da ih nećemo previše pokvariti.

Al se najviše pobuniše roditelji koji podsvesno znaju da je covrk u pravu

Апсолутна истина.

Боже колико лоших коментара. Прво Владета се упокојио пре пар година. Друго он не каже да нећете све учинити за оба детета.
Он сам није имао децу. Али је слушао и децу и родитеље шта причају.

@Mile kum...čovek je umro pre neku godinu, džaba mu se direktno obraćaš. Rekao šta je rekao. Lično imam troje dece i svako volim zbog njihovih specifičnih karaktera na različit način. Da li je podjednako, to je vrlo teško izmeriti. Pošto je razlika u godinama značajna, trenutno najmanje ima i najveću pažnju oba roditelja pa može da deluje da je najvoljenije. Na koga koje liči nema uticaja na "voljenost", bar u našem slučaju.

imam četvoro dece. Uspešnst bilo kojeg od njih me jednako raduje, a nevolje bilo kojeg od njih, uvode u apsolutno jednako očajanje....

Volim ih oboje podjednako od njihovog prvog dana, samo više brinem o onom brljivom

тешка глупост, човек није имао децу, и нема појма
(Miljanov, 20. mart 2022 08:52)

Nije imao rođenu decu ali je imao pacijente koje je bolje poznavao nego mnogi roditelji decu i obrnuto. Psihijatar zna tajne dece koje roditelj nikada i neće saznati. Apsolutno je sve u pravu. Komentari su dokaz koliko mi kao narod nismo spremni prihvatiti istinu i biti samokritični. Nizak nivo razvijenog svesvog. Ubedjujete sebe u nešto što nije fakt ali jeste činjenica. To je u svim sferama porodice posla, politike, viđenja drugih.

Vladeta stvarno mi je žao ali mislim da na osnovu svog osećaja pričate koješta. Vi MISLITE
(dragan, 20. mart 2022 08:00)

Dragane, MISLIM da Vladeta neće pročitati tvoj komentar. Ima već par godina kako nije među živima.

Sve polupismeni komentarišu. Predjite na rubriku politika. Tu ste se specijalizolivali.

"Čovek nije imao decu pa ne zna". Mežutim, bio je dete svojih roditelja. Radio je sa decom i roditeljima. Važno je da svi komentatori sve znaju, čak i ako lažu, čak i ako ne znaju, oni sve znaju. O svemu. Uvek. Kada su ljudi najglasniji? Kada ih nešto dotakne u onaj deo u kome lažu sami sebe.

@ Baja St. Patak
To što nekao nije bio roditelj, ne mora da znači da ne zna, ne vidi i ne oseti. Bio je nečije dete, tako da zna. Biti roditelj nije ništa posebno, većin ljudi napravi decu, tako da nismo posebni. Niko od nas. Posebni su oni koji po nečemu odudaraju od većine. Ima užasnih ljudi koji imaju decu kao i predivnih koji ih nemaju, posebno pamet nema veze sa tim, još manje dobro roditeljstvo. Da svako ima favorita, ima. Da se ne lažemo. Nekome se nijedno dete koje ima ne sviđa, neko ne voli žensku decu, neko ne voli mušku. Neko voli one što liče na njega fizički, neko one koji imaju iszi karakter ali liče na drugog roditelja. Neko ne voli dete koje je rođeno u lošem periodu odnosa sa partnerom. Ima svega, nije uvek ni do dece ni do roditelja. Znate kako je, kako svakome zapadne. Slučajnost. Najgore je umisliti da ste neka veličina a vi obični najobičniji da ne možete biti običniji. I predvidiviji.

Mogu se roditelji do prekosutra zaklinjati, ali uvek se to primeti koje dete više vole.

Poštovani Dr. Jerotiću, imam samo jedno pitanje na koje bih želeo iskren odgovor. Ako uspete da date iskren odgovor, onda nema nikakve sumnje da znate o čemu govorite, ali ukoliko ne, onda je ovo što ste napisali najveća glupost u istoriji medicine i psihologije.

Pitanje glasi:

- Kojom fizičkom jedinicom se meri količina ljubavi i kojim instrumentom se meri?

Vi ste u vašem izlaganju "činjenicu" dete liči na mene, uzeli kao aksiom i na osnovu nje izradili neku teoriju koja veze sa životom nema. Gde su u vašoj "teoriji" deca kao individue. Deca nisu kopije i klonovi svojih predaka, već potpuno nove osobe sa začinima svojih predaka. Ne mogu decu voleti zbog njihovog izgleda, već zbog onoga što niko osim mene ne može da "vidi", a to su osećanja. A to je upravo ono što ste vi u vašoj pogrešnoj teoriji odlučili da ignorišete.

Imam dvoje Dece i oboje volim svakom ćelijom svoga bića. Ne postoji metoda kojom bi mogla da se izmeri razlika u količini moje ljubavi prema njima. Osim da se zanemari milion različitih parametara i koncentriše samo na izgled deteta, što je najveća budalaština koju sam u životu pročitao.
(Neko iz mase, 20. mart 2022 10:13)

LEGENDO COVEK JE UMRO IMA 10 godina

Ja svoju decu stvarno volim podjednako, tako da ova priča ne stoji

Ma šta Vladeta zna kada mi imamo stručnjake po komentarima za sve i svašta. Samo ne znam kako smo tako siromašna dešava pored toliko istih.

Sto je profa udario po sujeti. Gospodo budite iskreni prema sebi, nekad je tesko ali moze biti korisno.

Povremeno se cuje i ono nismo ti pomogli jer smo znali da tebi pomoc ne treba. Na kraju krajeva mi nije ni trebala ali voleo bih da mi je bar ponudjena. I niko me ne moze ubediti da roditelji isto vole decu, oni to samo mozda tako misle.
(Nebojsa, 21. mart 2022 10:19)

Imamo donekle slično iskustvo. Ja sam kao stariji sin bio dete sa kojim nikada nije bilo problema, odličan đak i student, onda vojska, osnivanje svoje porodice i prilično uspešna akademska karijera koju sam stvorio sam, bez ičije pomoći. Jedna komentatorka dole reče da oboje podjednako voli, ali više brine o onom brljivom, i čini mi se da je pogodila suštinu. Moj brat, 5 godina mlađi od mene, je oduvek imao neograničenu licencu da pravi sva moguća sra*a i probleme, a onda ga je iz istih godinama vadio naš otac, svojevremeno veoma uticajan čovek. Sada kada naših roditelja više nema, on je svoja očekivanja prebacio na svoju okolinu, pre svega na mene; pošto odziv nije bio u skladu sa njegovim očekivanjima, došlo je do burne reakcije, a zatim i do skoro potpunog prekida kontakata. Da se vratim na temu, ne mislim da se tu radi o manjoj ili većoj ljubavi prema jednom detetu, nego o proceni roditelja kome su pomoć i podrška više potrebni. Nekada se pri tome prave greške, pa se jedno dete oseti uskraćenim a drugome se učini medveđa usluga, ali takav je život, svi grešimo.

Ovaj tekst samo potvrđuje da psihijatri prvi nisu normalni, a leče ljude...

Mogu i ja da potvrdim na mom primeru. Najstariji sin, uvek sam kukao da me manje vole nego brata i 2 sestre. Studirao sam dinar im nisam trazio, ziveo u domu. Brat isto u domu pa u stanu, ali su ga sve vreme kljukali novcem. Sestre da ne pricam, od prvog dana zivele kao princeze u beogradu. Kad sam se zaposlio plata mi bila 60 hiljada, od koje sam 40 hiljada davao na stan i tako prvih godinu dana. Niko mi nije ponudio dinar niti sam trazio. Kad se brat zaposlio prva plata mu bila 1000e ali ipak su mu roditelji dali 500e za prvu kiriju i depozit. Sestre da ne pominjem, roditelji ih zovu svakodnevno, iako ni fakultet nisu zavrsile imaju sasvim solidne poslove preko veze. I kad na sve to ja kazem meni niko nista nije pomogao, roditelji slegnu ramenima i kazu pa nismo... Povremeno se cuje i ono nismo ti pomogli jer smo znali da tebi pomoc ne treba. Na kraju krajeva mi nije ni trebala ali voleo bih da mi je bar ponudjena. I niko me ne moze ubediti da roditelji isto vole decu, oni to samo mozda tako misle.

Uz dužno poštovanje,ali se sa ovim lupetanjem ne mogu složiti!!!

citam komentare i ne verujem... covek vise nije ziv... a ne znam sta se busate odmah na ovakve izjave...

Volim ih podjednako, ali zbog potpuno drugih stvari, jer su potpuno različite ličnosti. Zato i iskazujem ljubav na drugačije načine. Ćerka voli da se mazi, pa se mazimo. Sin ne voli. On voli da bude ostavljen na miru i voli da bude pohvaljen, pa ga ostavljam na miru i, dozirano, hvalim.

Najveći k zaboravili svoje detinjstvo. Svako ko se seća svog detinjstva i ima braću i sestre zna odlično da je ovo istina. Od prvog dana kad se rodio moj mlađi brat je bio favorit u očima mojih roditelja. Prvenstveno zbog temperamenta i načina razmišljanja koji je više njima bio razumljiv. To ne znači da mene roditelji nisu voleli. Samo znači da su im više prijali uspesi mog brata od mojih uspeha, zato što su im bili razumljiviji. Roditelji jednostavno nisu svesni toga da jedno dete favorizuju ili ne žele da budu svesni toga zato što se autocenzurišu.

Roditelji ne žele da priznaju da su vezaniji za jedno dete više iz nekog razlog ali da ne vole oba deteta podjednako to se samo čini onima koji situaciju gledaju sa strane .

Au brateee. Dosta pametnih stvari sam cula od ovog coveka, ali ovde se nisam nasla, ni malo.

Roditelj voli svako svoje dete na poseban način. Nije to intenzitet, nego posebnost svakog deteta. Uspeh i dobrota deteta je i uspeh roditelja. Oni nesrećnici čija deca su postala zločinci, kriminalci, jednako pronalaze razloge i opravdanja jer tako i sebe pravdaju .

Ako imate brata ili sestru, onda znate da je istina, čemu foliranje? Ono što on nije rekao, a jako dobro je znao, da to ima veze i sa edipovim kompleksom, ako ste ćitali Frojda? Podsvesna ljubomora u odnosu majke i ćerke ili ti oca i sina...

teska glupost, ali bas onako zesce teska..

Ocigledno je da vecina nije procitala nista od Jerotica i samo na osnovu skracenog clanka osudjuju njegovo izlaganje. Pojedini ne znaju ni da je covek umro pa mu postavljaju pitanja.

Blago onima kojima roditelji jesu pomagali, i kojima nisu odmagali.
Meni su odmagali i odmažu na sve načine, kao da sam ja njima roditelj a ne oni meni. Sestru su više voleli, ja sam bio prvi u onaj na kome se vežbalo, koji se morao čeličiti da izdrži sve i uradi sve. Otežati mi svaku situaciju, ako mi je lepo pokvariti mi, jer - ni život me neće maziti i treba da se naviknem. Ako tražim uslugu, kažu nađi nekoga ko će ti pomoći i pkrenu glavu.
Tužno je dobiti samo to od roditelja. Lepo bi bilo barem nekada znati da imam zaveteinu od oluja života. Nadam se da ću bar ženu naći da bude osoba koja će biti takva.

vidim da se lupaju minusi roditeljima koji kazu da svoju decu vole podjednako. kapiram da su to vase licne traume iz detinjstva. Svi imamo traume iz detinjstva. I mozda sam i ja mislila da me neko manje voli a neko vise od roditelja, al to se promenilo kad sam svoju decu dobila. obe ih obozavam podjednako, ali se bolje slazem sa cerkom koja manje lici na mene. sa cerkom koja je fizicki dosta povukla na mene imam vise problema. al sa kolicinom ljubavi to nema ama nikakve veze.

Vecina komentara, data je od strane roditelja, pitam ih da li imaju isto ,misljenje kao deca , svojih roditelja?

Vladeta stvarno mi je žao ali mislim da na osnovu svog osećaja pričate koješta. Vi MISLITE

Eto, to je problem savremenog medisjkog diskursa, kada se neko mišljenje izuzme iz šireg konteksta i onda plasira da izazove kontroverrzu i "senzaciju". Kao prvo, profesor Jerotić je svoje stavove o odnosu roditelja i dece iznosio u bmnogim predavanjima i objavljenim knjigama, što je autorima teksta očigledno bila "suvišna" činjenica - pa im je bilo mrsko da ozbiljnije pretraže mjegov opus kako bi stekli celovitiju sliku o tome šta je on zaista mislio o tom pitanju. Ovako, imamo jeftinu zamenu teza u smislu obrtanja uzročno-posledičnih aspekata. Veza rodtelja i dece je DVOSTRANA (kao i svaki drugi ljudski odnos) i zato podleže uticaju mnoštva faktora. Karakter i ponašanje roditelja ima direktan uticaj na vrstu, dubinu i intenzitet osećanja koje dette razvija prema njemu - a to, posledično, važi i u obrnutom smeru. U emotivno disfunkcionalnim porodicama (a takvih je zaista mnogo u današnje vreme) dolazi do nagomilavanja animozizteta, nezadovoljstva, nepoverenja, svakovrsnih trauma i velike akumulacije negativnih emocija - što direktno utiče na to koliko će najdubljeg osećaja vezanosti, odnosno ljubavi i uvažavanja postojati na OBE strane. Zato je Jerotić ispravno primetio da tu postoje velike razlike od porodice do porodice, odnosno česta i realna emotivna disfunkcionalnost koja se u mnogo slučajeva ispoljava kao parcijalni manjak ljubavi. Ali to je posledica, a ne uzrok - a Jerotić je itekako detaljno pričao i o uzrocima. Što u ovom tekstu, nažalost, ne možemo videti.

Ovo nije nužno tačno. Roditelji podjednako vole oba deteta, međutim na prvo su osetljiviji a na drugo popustljiviji

Pokojni Vladeta bio je psihijatar, ali i pravoslavni sholastik. Voleo je da cepi dlaku na delove, rečima, naravno, posto sholastici samo reči i koriste.
Glupo je i uvredljivo svoje lične procene pretvarati u tzv. nauku, koja, eto, procenjuje čak i kvantitativnu-matematičku veću-ili-manju roditeljsku ljubav. O tome treba da priča svaki roditelj ponaosob.
Ako se ne varam, Vladeta nije ni bio roditelj. Možda bi bilo najbolje da je stoga ćutao.

Mislimo da volimo svoju decu podjednako. Ali ako imate brata ili sestru, mozda mozete da se setite onog osecaja da je neko vise voljen. Da li je to slucajnost?

тешка глупост, човек није имао децу, и нема појма

Roditelj nikad nece da prizna.
Ali pogledajte iz drugog ugla, iz ugla deteta, koga su roditelji vise voleli vas Ili brata/sestru.
ja I sestra znamo mene su vise voleli :)

Mozda postoje ljudi koji vole jedno dete više od drugog, ali to ne znaci da je to pravilo i svakako ne znaci da je to normalno.
Čini se da je Vladeta samo teoretisao, i isto tako pogrešno upotrebio reč “ljubav”.

@Neko iz mase
Pošto je umro, nadam se da ćeš u zdravlju da se načekaš da ti odgovori.

Poštovani Dr. Jerotiću, imam samo jedno pitanje na koje bih želeo iskren odgovor. Ako uspete da date iskren odgovor, onda nema nikakve sumnje da znate o čemu govorite, ali ukoliko ne, onda je ovo što ste napisali najveća glupost u istoriji medicine i psihologije.

Pitanje glasi:

- Kojom fizičkom jedinicom se meri količina ljubavi i kojim instrumentom se meri?

Vi ste u vašem izlaganju "činjenicu" dete liči na mene, uzeli kao aksiom i na osnovu nje izradili neku teoriju koja veze sa životom nema. Gde su u vašoj "teoriji" deca kao individue. Deca nisu kopije i klonovi svojih predaka, već potpuno nove osobe sa začinima svojih predaka. Ne mogu decu voleti zbog njihovog izgleda, već zbog onoga što niko osim mene ne može da "vidi", a to su osećanja. A to je upravo ono što ste vi u vašoj pogrešnoj teoriji odlučili da ignorišete.

Imam dvoje Dece i oboje volim svakom ćelijom svoga bića. Ne postoji metoda kojom bi mogla da se izmeri razlika u količini moje ljubavi prema njima. Osim da se zanemari milion različitih parametara i koncentriše samo na izgled deteta, što je najveća budalaština koju sam u životu pročitao.

Prvo, mnogo mi je žao onih koji se na osnovu svog iskustva slažu sa pokojnim Jerotićem. To znači da ili su odrasli u nezdravoj sredini koja je favorizovala jedno, a zapostavljala drugo dete, ili da svoje lične frustracije i neuspehe pokušavaju da objasne maltretmanom u porodici (ne zna se šta je gore).
Drugo, postoje i roditelji koji uopšte ne vole svoju decu. Meni je to nepojmljivo, ali postoje.
Treće, pokojni Jerotić nije bio roditelj i ljubav o kojoj je pričao nije mu poznata. To je kao kada ja pričam o fudbalu - savršeno ga poznajem u teoriji, bolje od mnogih muškaraca, ali nisam nikada bila fudbaler i manjka mi praktično iskustvo.

tvoj mozak je bolestan . sva deca se vole podjednako svako od njih povuce ljubav na jedan od nacina nema toga ko moze da odvoji pa i samome sebi da kaze da jedno dete voli vise od drugoga . ti si bolesnik ako tako nesto mozes pomisliti ili je tvoj "zanat" ucinio svoje u tvojoj glavi.

Neko iz mase, 20. mart 2022 10:13

Gospodin Jerotić odavno više nije među nama tako da vam neće moći dati odgovor na vaše pitanje.

Neko ima dvoje ne voli ni jedno.

Poštovani Dr. Jerotiću, imam samo jedno pitanje na koje bih želeo iskren odgovor. Ako uspete da date iskren odgovor, onda nema nikakve sumnje da znate o čemu govorite, ali ukoliko ne, onda je ovo što ste napisali najveća glupost u istoriji medicine i psihologije.

Pitanje glasi:

- Kojom fizičkom jedinicom se meri količina ljubavi i kojim instrumentom se meri?

Vi ste u vašem izlaganju "činjenicu" dete liči na mene, uzeli kao aksiom i na osnovu nje izradili neku teoriju koja veze sa životom nema. Gde su u vašoj "teoriji" deca kao individue. Deca nisu kopije i klonovi svojih predaka, već potpuno nove osobe sa začinima svojih predaka. Ne mogu decu voleti zbog njihovog izgleda, već zbog onoga što niko osim mene ne može da "vidi", a to su osećanja. A to je upravo ono što ste vi u vašoj pogrešnoj teoriji odlučili da ignorišete.

Imam dvoje Dece i oboje volim svakom ćelijom svoga bića. Ne postoji metoda kojom bi mogla da se izmeri razlika u količini moje ljubavi prema njima. Osim da se zanemari milion različitih parametara i koncentriše samo na izgled deteta, što je najveća budalaština koju sam u životu pročitao.
(Neko iz mase, 20. mart 2022 10:13)

Odgovor glasi, psihologija nije isti tip nauke kao matematika

Ovo nije istina. Imam troje dece. Odnos je razlicit ,jer su one razlicite, a I najmlađoj sam najpotrebnija.
(mamakoka, 20. mart 2022 09:53)

Po tvojoj logici mene moji treba da zaborave jer je brat mladji od mene. Moja mama vise voli brata ja to obicno kazem da je bozja kazna jer nije htela da ga rodi. Htela je da abortira pa smo je mi ubedili. On je ostao nasa beba i sad kao odrastao covek. Svi znamo da tata vise voli mene mada on kaze kako nas voli podjednako . Oboje licimo na njega ali ja sam i psihicki ista on.

Nije istina. Imam dvoje dece i jednako isto ih volim. Samo što je prvo dete starije 5 god od drugog i samim tim smo ga suprug i ja voleli DUŽE. E to je razlika u ljubavi između dece. Mlađi se jos nije ni rodio i postojao je samo prvenac.

Cenjeni profesor Jerotić je, bolje od svih nas, morao da zna da je ljubav kompleksna pojava, a iz matematike je dobro poznato da među kompleksnim veličinama ne važe relacije poređenja.

Ovo nije istina. Imam troje dece. Odnos je razlicit ,jer su one razlicite, a I najmlađoj sam najpotrebnija.

Чисто да ме жеља мине везано за ово волиш не волиш коментарисање. Покојни Владета је сигурно волео да много прича. Али ово волиш не волиш је ултра глупост, јер односи са децом су много комплекснији, од те измишљене категорије љубав. Са децом се прича, шали дружи, неко их превише критикује, итд ту је најинтересантније колико дајеш времена, труда, рада итд у следећу генерацију,нема то пуно везе са љубављу

Nemam dvoje, imam jedno, ali pretpostavljam da nije do toga koje volite više već koje vas više nervira. A volite ih jednako. 🙂

@društvance iz predgrađa-Ја знам пар психијатра и психолога. Нико од њих нема породицу, самохрани родитељи, нарцисоидни и хаотично а деца препуштена сама себи јер су сва до једног трофеја деца.. Људи се баве психологијом да би себе излечили... Има она књига "Психијатри,психолози и други болесници" - плакала сам од смеха..

... nebitno razglabanje o specifičnoj temi uslovljenoj stotinama faktora i okolnosti ...

Evo zapitao sam se opet, a nije da nisam i ranije, koju od dve ćerke više volim. Slušao sam od raznih ljudi, prijatelja, rođaka, komšija i kolega kako isto to pitanje, samo inverzno postavljaju mojoj deci-"kaži srećo koga više voliš, mamu ili tatu"?
Toliko je nizak nivo svesti kod tih ljudi, i sama pomisao da deci postavljaju takvu dilemu u normalnoj porodici gde su oba roditelja podjednako brižna je blago rečeno idiotska. Slično je i sa ovom konstatacijom.
Lično smatram da su deca ravnopravna koliko god Vladeta bio u pravu o genetici, iako neke osobine mogu biti različite zbog nasleđa opet decu treba podjednako voleti. Ne da treba, u smislu poštovanja moralne norme već da oba roditelja treba podjednako da vole svu svoju decu. Nemam takve diplome kao uvaženi profesor ali imam porodicu i polazim od sebe, ovo je obična glupost... Naravno da mogu govoriti samo u svoje ime a vidim i dosta sličnih komentara pa mi se čini da nisam usamljen u mišljenju, drago mi je zbog toga. I supruga i ja smo ponekad, onako spontano doticali tu temu na koju me ovaj tekst podsetio i zaista nismo umeli da odgovorimo na pitanje koje dete više volimo.
Ima puno stvari u kojima ste u pravu dragi naš Vladeta, samo ovde ste teško posrnuli i žao mi je što je tako jer ste imali ogroman ugled kod mene...

Kod pravih i normalnih roditelja to pitanje se nikad ne postavlja. Možeš jedno da više grdiš jer je nemirnije, da više pomažeš jer je manje snalažljivo u životu, da više brineš jer je bolešljivije. Ali da voliš više jedno ili drugo, to je nemoguće, jer je roditeljska ljubav neizmerna i bezuslovna. Ljubav prema deci nije isto što i ljubav prema supružniku, momku ili devojci, ili deteta prema roditelju. Mi nemamo različite različite reči za sve vrste ljubavi. A trebalo bi, kao što Eskimi imaju 30 reči za razne vrste snega. Roditeljska ljubav je nedeljiva i celovita. To pitanje nikad se ne raspravlja između roditelja, niti drugi treba da ih to pitaju. Jer takvo pitanje je neumesno i nepristojno. To je moje iskustvo i ljudi iz mog okruženja dugo 47 godina, imam sina od 50 godina i kćer od 47.

Ja, kao relativno mlad roditelj, nikad sebi nisam postavio to pitanje koga vise volim od svoje dece, niti u sebi osetio emociju ili poriv u korist jednog.

Nacin i pristup prema deci se mozda razlikuje (mislim na finese, a u odnosu na njhove razlicite karaktere, pol i dob), ali poglavito oboje se vapitavaju po tradicionalnim, hriscanskim normama.

Dakle, evo sad kad bih pokusao da ubedim sebe i izaberem… jednostavno ta matematika ljubavi je nepojmljiva… nezamisliva. Kako se to jedno vise voli?

Ono sto sam zapazio kod očeva je da vole prvorodjene, a ostalu decu zanemaruju, previdjaju, zapostavljaju. To me veoma rastuzi, jer je ocigledno. Pogotovo ako imaju dve devojcice.

Ne znam kakve je roditelje VJ imao kroz praksu, ali to jednostavno ne moze biti tacno. Nezamislivo je.

O nasledjivanju karakaktera, temperamenata… to je zaista genetika. Ono sto sam sam mogao da zakljucim je da deca do polaska u skolu lice na nas, nas model ponasanja, vaspitavanja, sve… Ne mogu biti drugacija nego sto smo mi. Kasnije, pubertet… mozda se projavi neki gen iz davne proslosti ili okruzenje odradi svoje.

Kazem da kao mali lice na nas. I kad vidim da neko malo dete manipulise, laze, udara… ja znam kakvi su mu roditelji, odnosi u kuci. Nepogresivo se pokaze.

I da, ljubavlju i nagonom za potomstvom se bave i ginekolozi. Jednom prilikom je dobra ginekoloskinja izjavila da zene zadovolje svoju potrebu za materinstvom sa jednim detetom. Drugu decicu uglavnom, podvlacim-rekla je uglavnom, radjaju iz nekoliko razlicitih razloga u odnosu na stereotipna ocekivanja, uslove zivota, nuznosti, stepen obrazovanja...

Vladeta Jerotic nije imao dece - uvek je to i sam isticao - i zato nije imao pun uvid u odnos izmedju roditelja i dece! Zasto neko najvise voli prvo, najstarije, a neko opet najmladje dete? Zasto srednja deca najcesce ostaju neprimecena - o ovome se dosta pisalo. Medjutim, ne odredjuje se odnos majke i oca prema detetu samo na osnovu slicnosti ili razlika! Cesto su presudne - vanjske okolnosti. Upoznao sam majku dvoje dece, jos uvek atraktivnu zenu, koja ima sestogodisnjeg sina iz drugog braka, i devetnaestogodisnjeg sina iz prvog braka - ovom drugom posvecuje svu paznju, sve bi za njega ucinila, prema onom malenom prilicno je ravnodusna. Vrlo je inteligentna, otac joj je bio psihijatar, i ona otvoreno govori zasto toliko voli starijeg sina: Ja sam s njim prosla kroz najteze trenutke u zivotu, to nas je povezalo. Verovatno je mislila na razvod, na finansijske i psihicke teskoce. U svakom slucaju, to je islo dotle da je svesno ugadjala tom prvom sinu, kud on okom ona skokom! Da, slozen je i zagonetan svet medjuljudskih i porodicnih odnosa!

Vladete Jerotica sto se tice - i meni je bio drag, kome nije! Medjutim, bas zbog te opste omiljenosti je u kasnijoj dobi stekao crtu autoritarnosti, gordosti, govorio je suvise samouvereno i cesto znao da podigne glas, cime je naglasavao kako njegova rec neprikosnoveno vazi! Vise mi se svidjao onaj mladji, naucniji i radoznaliji Jerotic, cija rana predavanja je sacuvao arhiv Radio-Beograda.

Glupost. Za lečenje.

Najvise se voli prvo dete i druga zena...

Нема појма текст, један дан их волиш један мрзиш хаја

Otac je bio prilicno rezervisan. Majka je vise volela brata. Ja sam imala divnu baku i nekad mislim da sam je volela vise nego majku.Zivot...

Па што онда не кажете које своје дете више или мање волите? Па да на сопственом примеру докажете исправност теорије.

da li je jerotić imao decu
nauka je nauka, filozofija je filozofija a život nešto deseto

Kao i vecina stvari u zivotu, ovo je jos jedna kod koje teorija ne znaci nista bez prakse. Vladetino misljenje na ovu temu je relevantno, otprilike koliko i misljenje Jelene Dj. na bilo koju temu.

Ne znam zasto ljudi imaju potrebu da daju savete o necemu o cemu pojma nemaju?

Nista novo necu reci ako napisem da je ljudska psiha jedno tek donekle istrazeno polje. Godinama se, vrlo laicki, bavim istrazivanjem dela velikih psihologa razlicitih skola, stavova, principa. S obzirom da je moje znanje u ovoj oblasti vrlo ograniceno, trudim se da svaku informaciju provucem kroz filter zdrave logike i primera koje u svojoj okolini imam. A ti primeri mi govore da apsolutno ne postoji sablon ponasanja. Da ima primera gde naslednici lice na potomke, kako fizicki tako i po modelima ponasanja. Ali isto tako i izuzetaka. Tesko je dokazivo da moje dete lici na cukundedu, jer ne postoji jedna osoba koja ih je dozivela obojicu i koja bi uporedila dva modela. Ljudi kao vrsta prirodno teze ka tome da objasne fenomen i traze minimum zajednickih cinilaca na kojima kasnije razviju teoriju. Medjutim, mnogo je vise nepoznanica i neobjasnjivih fenomena. Kako vreme ide sve vise verujem da postoji Bozija promisao koja je ljudskom umu nedokuciva. Skrenuo sam u drugu temu, prastajte. Ljubav prema deci o kojoj veliki Vladeta prica je nemeriva, i to je ono sto neko ko nema dece nazalost ne moze da dozivi, ali poenta je dobra. Ljubav, po mom misljenju treba zameniti recju "naklonost".

Pa dobro, to sto je covek bio velicina ne znaci da je sve sto je rekao tacno, i da ce se bas svi u tome pronaci

Pročitala sam sve komentare i NI JEDAN roditelj ne priznaje da je profesor u pravu, ali zato SVI koji pišu iz ugla svog iskustva kao deteta tvrde da je u pravu...ili da su bili manje ili više voljeno dete (ovih prvih je daleko više).Jedino objašnjenje je da su deca osetila nešto čega roditelji nisu bili svesni.

Nemoguce mi je da pomislim da bih mogao da volim jedno dete vise od drugog ili treceg. Alo posto imam samo jedno dete ne mogu o tome da prica.
Moja polusestra je bila osam godina mladja i izgledalo je kao da su je vise voleli jer su joj dozvoljavali da radi sta je htela dok su prema meni kada sam bio dete bili prestrogi.
Iz ko zna kog razloga ta moja sestra je 2020. godine izvrsila samoubistvo i niko ne zna zasto. I pored toga sto je celog zivota radila sta je htela i dobijala sta je htela.
Zivot je cudo.

(Maca, 20. mart 2022 13:56)

Interesantno pitanje. To je biblijska prica o bludnom sinu. Ali kako crkva uci, to je pre svega prica o pravednom ocu koji prasta.

Deca su cesto nezahvalna, nezrela da razumeju… pa se osete manje voljenom, sta sve… To njihovo misljenje i osecanje ne ukida i ne umanjuje roditeljsku ljubav, vec pokazuje njihovu slabost.

Најпрецизније речено би било да неки родитељи више воле једно дете од остале деце. Још прецизније речено је да родитељи не би смели да мењају карактер детета, већ морају да прихвате онокво какво јесте. А многи ту праве грешку јер су смислили да њихово дете мора да буде неко и рецимо нешто. Најбитније од свега је да родитељи ако могу обавезно имају више деце, а не само једно. По мени је идеално четворо деце, и тако ће тој деци створити најреалнији животни амбијент који их чека напољу, и на тај начин их васпитати за живот најбоље могуће. Чак и ако деле љубав према деци, сама деца ће у осталој деци наћи довољно љубави.

U rutinskoj svakodnevnici svaki ce roditelj reci da ih podjednako voli. ali zamislite hipoteticku situaciju, rat je I neprijatelj vas zarobi I kaze da izaberete jedno dete da zivi, a drugo ce biti pogubljeno. Da li I tada bi tvrdili da ih podjednako volite time sto bi prihvatili da oboje budu pogubljena?

To prosto nije istina. Od mnogo stvari zavisi odnos prema deci. Ali ljubav je ista. Prosto mi kao roditelji procenjujemo ( ne kažem da je uvek ispravno) kako u određenim siruacijmama koje su i iste da se postavimo u odnosu da karakter deteta . I to sa strane može da izgleda kao da nekog vise ili manje volite. To sam i ja mislio kao dete u odnosu mojih roditelja prema meni i bratu. Cak su roditelji i nerealni u tome da isto vole. Jer se o genetici slažem. Prosto i ako su definitivno različiti logično bi bilo ovo sto uvaženi psihijatar kaže. Ali u odnosu prema deci nema racionalnosti.

Dokle će više da se prenose pogrešne ideje ovog klerikalnog pseudonoaučnika?

Stvarno smo ostali bez ikakve mere.

U rutinskoj svakodnevnici svaki ce roditelj reci da ih podjednako voli. ali zamislite hipoteticku situaciju, rat je I neprijatelj vas zarobi I kaze da izaberete jedno dete da zivi, a drugo ce biti pogubljeno. Da li I tada bi tvrdili da ih podjednako volite time sto bi prihvatili da oboje budu pogubljena?
Neko iz proste mase

Gledaj film po istinitoj priči iz Aušvica, zove se Sofijin izbor. Majka u takvoj situaciji ako je pametna izabere da sačuva ono dete koje ima veće šanse da preživi a to nema veze sa ljubavlju već sa održanjem. Patnja je neminovna ali makar jačem detetu biva spašen život šo tsirotoj majci ipak nešto znači. Pogledaj film, igra Meril Strip. Ja bi izabrao svog sina a bez obzira koliko mi je teško da priznam jer ih oboje puno volim ali ćerku volim malkice više jer je mila dok je sinčina jači od nje, izdržljiviji i njega bi gledao da spasem.

Imam ćerku i tri sina
Ona boluje od dijabetesa od svoje druge godine,nju volim vise od sunca i meseca.
Samo kada njoj je dobro,onda dobro sam i ja.
Sve ih volim,nju najviše.

Nemam pravo da pisem o ovoj temi, jer imam samo jedno dete. A tek Vladeta koji nije imao decu, mislim da je trebao da se suzdrzi kad je ova tema u pitanju.

tvoj mozak je bolestan . sva deca se vole podjednako svako od njih povuce ljubav na jedan od nacina nema toga ko moze da odvoji pa i samome sebi da kaze da jedno dete voli vise od drugoga . ti si bolesnik ako tako nesto mozes pomisliti ili je tvoj "zanat" ucinio svoje u tvojoj glavi.

Ovaj tekst samo potvrđuje da psihijatri prvi nisu normalni, a leče ljude...

Uz dužno poštovanje,ali se sa ovim lupetanjem ne mogu složiti!!!

teska glupost, ali bas onako zesce teska..

тешка глупост, човек није имао децу, и нема појма

Vladeta stvarno mi je žao ali mislim da na osnovu svog osećaja pričate koješta. Vi MISLITE

Poštovani Dr. Jerotiću, imam samo jedno pitanje na koje bih želeo iskren odgovor. Ako uspete da date iskren odgovor, onda nema nikakve sumnje da znate o čemu govorite, ali ukoliko ne, onda je ovo što ste napisali najveća glupost u istoriji medicine i psihologije.

Pitanje glasi:

- Kojom fizičkom jedinicom se meri količina ljubavi i kojim instrumentom se meri?

Vi ste u vašem izlaganju "činjenicu" dete liči na mene, uzeli kao aksiom i na osnovu nje izradili neku teoriju koja veze sa životom nema. Gde su u vašoj "teoriji" deca kao individue. Deca nisu kopije i klonovi svojih predaka, već potpuno nove osobe sa začinima svojih predaka. Ne mogu decu voleti zbog njihovog izgleda, već zbog onoga što niko osim mene ne može da "vidi", a to su osećanja. A to je upravo ono što ste vi u vašoj pogrešnoj teoriji odlučili da ignorišete.

Imam dvoje Dece i oboje volim svakom ćelijom svoga bića. Ne postoji metoda kojom bi mogla da se izmeri razlika u količini moje ljubavi prema njima. Osim da se zanemari milion različitih parametara i koncentriše samo na izgled deteta, što je najveća budalaština koju sam u životu pročitao.

Ja svoju decu stvarno volim podjednako, tako da ova priča ne stoji

Glupost. Za lečenje.

Pokojni Vladeta bio je psihijatar, ali i pravoslavni sholastik. Voleo je da cepi dlaku na delove, rečima, naravno, posto sholastici samo reči i koriste.
Glupo je i uvredljivo svoje lične procene pretvarati u tzv. nauku, koja, eto, procenjuje čak i kvantitativnu-matematičku veću-ili-manju roditeljsku ljubav. O tome treba da priča svaki roditelj ponaosob.
Ako se ne varam, Vladeta nije ni bio roditelj. Možda bi bilo najbolje da je stoga ćutao.

Au brateee. Dosta pametnih stvari sam cula od ovog coveka, ali ovde se nisam nasla, ni malo.

Па што онда не кажете које своје дете више или мање волите? Па да на сопственом примеру докажете исправност теорије.

Апсолутна истина.

Nije istina. Imam dvoje dece i jednako isto ih volim. Samo što je prvo dete starije 5 god od drugog i samim tim smo ga suprug i ja voleli DUŽE. E to je razlika u ljubavi između dece. Mlađi se jos nije ni rodio i postojao je samo prvenac.

U rutinskoj svakodnevnici svaki ce roditelj reci da ih podjednako voli. ali zamislite hipoteticku situaciju, rat je I neprijatelj vas zarobi I kaze da izaberete jedno dete da zivi, a drugo ce biti pogubljeno. Da li I tada bi tvrdili da ih podjednako volite time sto bi prihvatili da oboje budu pogubljena?

@društvance iz predgrađa-Ја знам пар психијатра и психолога. Нико од њих нема породицу, самохрани родитељи, нарцисоидни и хаотично а деца препуштена сама себи јер су сва до једног трофеја деца.. Људи се баве психологијом да би себе излечили... Има она књига "Психијатри,психолози и други болесници" - плакала сам од смеха..

Evo zapitao sam se opet, a nije da nisam i ranije, koju od dve ćerke više volim. Slušao sam od raznih ljudi, prijatelja, rođaka, komšija i kolega kako isto to pitanje, samo inverzno postavljaju mojoj deci-"kaži srećo koga više voliš, mamu ili tatu"?
Toliko je nizak nivo svesti kod tih ljudi, i sama pomisao da deci postavljaju takvu dilemu u normalnoj porodici gde su oba roditelja podjednako brižna je blago rečeno idiotska. Slično je i sa ovom konstatacijom.
Lično smatram da su deca ravnopravna koliko god Vladeta bio u pravu o genetici, iako neke osobine mogu biti različite zbog nasleđa opet decu treba podjednako voleti. Ne da treba, u smislu poštovanja moralne norme već da oba roditelja treba podjednako da vole svu svoju decu. Nemam takve diplome kao uvaženi profesor ali imam porodicu i polazim od sebe, ovo je obična glupost... Naravno da mogu govoriti samo u svoje ime a vidim i dosta sličnih komentara pa mi se čini da nisam usamljen u mišljenju, drago mi je zbog toga. I supruga i ja smo ponekad, onako spontano doticali tu temu na koju me ovaj tekst podsetio i zaista nismo umeli da odgovorimo na pitanje koje dete više volimo.
Ima puno stvari u kojima ste u pravu dragi naš Vladeta, samo ovde ste teško posrnuli i žao mi je što je tako jer ste imali ogroman ugled kod mene...

U rutinskoj svakodnevnici svaki ce roditelj reci da ih podjednako voli. ali zamislite hipoteticku situaciju, rat je I neprijatelj vas zarobi I kaze da izaberete jedno dete da zivi, a drugo ce biti pogubljeno. Da li I tada bi tvrdili da ih podjednako volite time sto bi prihvatili da oboje budu pogubljena?
Neko iz proste mase

Gledaj film po istinitoj priči iz Aušvica, zove se Sofijin izbor. Majka u takvoj situaciji ako je pametna izabere da sačuva ono dete koje ima veće šanse da preživi a to nema veze sa ljubavlju već sa održanjem. Patnja je neminovna ali makar jačem detetu biva spašen život šo tsirotoj majci ipak nešto znači. Pogledaj film, igra Meril Strip. Ja bi izabrao svog sina a bez obzira koliko mi je teško da priznam jer ih oboje puno volim ali ćerku volim malkice više jer je mila dok je sinčina jači od nje, izdržljiviji i njega bi gledao da spasem.

Dobri, mudri Vladeta Jerotić.

Ovo nije istina. Imam troje dece. Odnos je razlicit ,jer su one razlicite, a I najmlađoj sam najpotrebnija.

Al se najviše pobuniše roditelji koji podsvesno znaju da je covrk u pravu

Dokle će više da se prenose pogrešne ideje ovog klerikalnog pseudonoaučnika?

Stvarno smo ostali bez ikakve mere.

Roditelji su ubeđeni da decu vole podjednako. Ali neko spoljni, ko dobro poznaje porodicu, vidi da to nije tako.

Imam ćerku i sina. Ćerka jako liči na babu i majku s muževljeve strane, sin liči na oca, koji liči na sopstvenog oca. Dakle, sin je povukao na mušku stranu muževljeve porodice. Na mene, njihovu majku, nemaju maltene ništa u fizičkom smislu. Prema rečima cenjenog psihijatra bi trebalo da manje volim jedno od njih, a kod mene to nije slučaj. Oboje doživljavam kao sasvim drugačije ljude od onih na koje fizički liče i ne povezujem njihov temperament i karakter sa babama i dedama. Još uvek nisam dokučila čiji temperament imaju, možda na nekog mnogo daljeg pretka o kom ništa ne znam. U svakom slučaju radimo s decom najbolje što umemo i ponosimo se njihovim uspesima, uče kroz greške i pokušavamo i kroz svoje greške nešto sami da naučimo. I nadam se da ih nećemo previše pokvariti.

To prosto nije istina. Od mnogo stvari zavisi odnos prema deci. Ali ljubav je ista. Prosto mi kao roditelji procenjujemo ( ne kažem da je uvek ispravno) kako u određenim siruacijmama koje su i iste da se postavimo u odnosu da karakter deteta . I to sa strane može da izgleda kao da nekog vise ili manje volite. To sam i ja mislio kao dete u odnosu mojih roditelja prema meni i bratu. Cak su roditelji i nerealni u tome da isto vole. Jer se o genetici slažem. Prosto i ako su definitivno različiti logično bi bilo ovo sto uvaženi psihijatar kaže. Ali u odnosu prema deci nema racionalnosti.

Mogu se roditelji do prekosutra zaklinjati, ali uvek se to primeti koje dete više vole.

Ovo nije nužno tačno. Roditelji podjednako vole oba deteta, međutim na prvo su osetljiviji a na drugo popustljiviji

vidim da se lupaju minusi roditeljima koji kazu da svoju decu vole podjednako. kapiram da su to vase licne traume iz detinjstva. Svi imamo traume iz detinjstva. I mozda sam i ja mislila da me neko manje voli a neko vise od roditelja, al to se promenilo kad sam svoju decu dobila. obe ih obozavam podjednako, ali se bolje slazem sa cerkom koja manje lici na mene. sa cerkom koja je fizicki dosta povukla na mene imam vise problema. al sa kolicinom ljubavi to nema ama nikakve veze.

Mozda postoje ljudi koji vole jedno dete više od drugog, ali to ne znaci da je to pravilo i svakako ne znaci da je to normalno.
Čini se da je Vladeta samo teoretisao, i isto tako pogrešno upotrebio reč “ljubav”.

Ako imate brata ili sestru, onda znate da je istina, čemu foliranje? Ono što on nije rekao, a jako dobro je znao, da to ima veze i sa edipovim kompleksom, ako ste ćitali Frojda? Podsvesna ljubomora u odnosu majke i ćerke ili ti oca i sina...

Prvo, mnogo mi je žao onih koji se na osnovu svog iskustva slažu sa pokojnim Jerotićem. To znači da ili su odrasli u nezdravoj sredini koja je favorizovala jedno, a zapostavljala drugo dete, ili da svoje lične frustracije i neuspehe pokušavaju da objasne maltretmanom u porodici (ne zna se šta je gore).
Drugo, postoje i roditelji koji uopšte ne vole svoju decu. Meni je to nepojmljivo, ali postoje.
Treće, pokojni Jerotić nije bio roditelj i ljubav o kojoj je pričao nije mu poznata. To je kao kada ja pričam o fudbalu - savršeno ga poznajem u teoriji, bolje od mnogih muškaraca, ali nisam nikada bila fudbaler i manjka mi praktično iskustvo.

тешка глупост, човек није имао децу, и нема појма
(Miljanov, 20. mart 2022 08:52)

Nije imao rođenu decu ali je imao pacijente koje je bolje poznavao nego mnogi roditelji decu i obrnuto. Psihijatar zna tajne dece koje roditelj nikada i neće saznati. Apsolutno je sve u pravu. Komentari su dokaz koliko mi kao narod nismo spremni prihvatiti istinu i biti samokritični. Nizak nivo razvijenog svesvog. Ubedjujete sebe u nešto što nije fakt ali jeste činjenica. To je u svim sferama porodice posla, politike, viđenja drugih.

da li je jerotić imao decu
nauka je nauka, filozofija je filozofija a život nešto deseto

Najvise se voli prvo dete i druga zena...

"Čovek nije imao decu pa ne zna". Mežutim, bio je dete svojih roditelja. Radio je sa decom i roditeljima. Važno je da svi komentatori sve znaju, čak i ako lažu, čak i ako ne znaju, oni sve znaju. O svemu. Uvek. Kada su ljudi najglasniji? Kada ih nešto dotakne u onaj deo u kome lažu sami sebe.

Volim ih oboje podjednako od njihovog prvog dana, samo više brinem o onom brljivom

Kao i vecina stvari u zivotu, ovo je jos jedna kod koje teorija ne znaci nista bez prakse. Vladetino misljenje na ovu temu je relevantno, otprilike koliko i misljenje Jelene Dj. na bilo koju temu.

Ne znam zasto ljudi imaju potrebu da daju savete o necemu o cemu pojma nemaju?

Cenjeni profesor Jerotić je, bolje od svih nas, morao da zna da je ljubav kompleksna pojava, a iz matematike je dobro poznato da među kompleksnim veličinama ne važe relacije poređenja.

Чисто да ме жеља мине везано за ово волиш не волиш коментарисање. Покојни Владета је сигурно волео да много прича. Али ово волиш не волиш је ултра глупост, јер односи са децом су много комплекснији, од те измишљене категорије љубав. Са децом се прича, шали дружи, неко их превише критикује, итд ту је најинтересантније колико дајеш времена, труда, рада итд у следећу генерацију,нема то пуно везе са љубављу

@ Baja St. Patak
To što nekao nije bio roditelj, ne mora da znači da ne zna, ne vidi i ne oseti. Bio je nečije dete, tako da zna. Biti roditelj nije ništa posebno, većin ljudi napravi decu, tako da nismo posebni. Niko od nas. Posebni su oni koji po nečemu odudaraju od većine. Ima užasnih ljudi koji imaju decu kao i predivnih koji ih nemaju, posebno pamet nema veze sa tim, još manje dobro roditeljstvo. Da svako ima favorita, ima. Da se ne lažemo. Nekome se nijedno dete koje ima ne sviđa, neko ne voli žensku decu, neko ne voli mušku. Neko voli one što liče na njega fizički, neko one koji imaju iszi karakter ali liče na drugog roditelja. Neko ne voli dete koje je rođeno u lošem periodu odnosa sa partnerom. Ima svega, nije uvek ni do dece ni do roditelja. Znate kako je, kako svakome zapadne. Slučajnost. Najgore je umisliti da ste neka veličina a vi obični najobičniji da ne možete biti običniji. I predvidiviji.

Sto je profa udario po sujeti. Gospodo budite iskreni prema sebi, nekad je tesko ali moze biti korisno.

Roditelji ne žele da priznaju da su vezaniji za jedno dete više iz nekog razlog ali da ne vole oba deteta podjednako to se samo čini onima koji situaciju gledaju sa strane .

Боже колико лоших коментара. Прво Владета се упокојио пре пар година. Друго он не каже да нећете све учинити за оба детета.
Он сам није имао децу. Али је слушао и децу и родитеље шта причају.

Ma šta Vladeta zna kada mi imamo stručnjake po komentarima za sve i svašta. Samo ne znam kako smo tako siromašna dešava pored toliko istih.

Најпрецизније речено би било да неки родитељи више воле једно дете од остале деце. Још прецизније речено је да родитељи не би смели да мењају карактер детета, већ морају да прихвате онокво какво јесте. А многи ту праве грешку јер су смислили да њихово дете мора да буде неко и рецимо нешто. Најбитније од свега је да родитељи ако могу обавезно имају више деце, а не само једно. По мени је идеално четворо деце, и тако ће тој деци створити најреалнији животни амбијент који их чека напољу, и на тај начин их васпитати за живот најбоље могуће. Чак и ако деле љубав према деци, сама деца ће у осталој деци наћи довољно љубави.

Poštovani Dr. Jerotiću, imam samo jedno pitanje na koje bih želeo iskren odgovor. Ako uspete da date iskren odgovor, onda nema nikakve sumnje da znate o čemu govorite, ali ukoliko ne, onda je ovo što ste napisali najveća glupost u istoriji medicine i psihologije.

Pitanje glasi:

- Kojom fizičkom jedinicom se meri količina ljubavi i kojim instrumentom se meri?

Vi ste u vašem izlaganju "činjenicu" dete liči na mene, uzeli kao aksiom i na osnovu nje izradili neku teoriju koja veze sa životom nema. Gde su u vašoj "teoriji" deca kao individue. Deca nisu kopije i klonovi svojih predaka, već potpuno nove osobe sa začinima svojih predaka. Ne mogu decu voleti zbog njihovog izgleda, već zbog onoga što niko osim mene ne može da "vidi", a to su osećanja. A to je upravo ono što ste vi u vašoj pogrešnoj teoriji odlučili da ignorišete.

Imam dvoje Dece i oboje volim svakom ćelijom svoga bića. Ne postoji metoda kojom bi mogla da se izmeri razlika u količini moje ljubavi prema njima. Osim da se zanemari milion različitih parametara i koncentriše samo na izgled deteta, što je najveća budalaština koju sam u životu pročitao.
(Neko iz mase, 20. mart 2022 10:13)

LEGENDO COVEK JE UMRO IMA 10 godina

Sve polupismeni komentarišu. Predjite na rubriku politika. Tu ste se specijalizolivali.

Nista novo necu reci ako napisem da je ljudska psiha jedno tek donekle istrazeno polje. Godinama se, vrlo laicki, bavim istrazivanjem dela velikih psihologa razlicitih skola, stavova, principa. S obzirom da je moje znanje u ovoj oblasti vrlo ograniceno, trudim se da svaku informaciju provucem kroz filter zdrave logike i primera koje u svojoj okolini imam. A ti primeri mi govore da apsolutno ne postoji sablon ponasanja. Da ima primera gde naslednici lice na potomke, kako fizicki tako i po modelima ponasanja. Ali isto tako i izuzetaka. Tesko je dokazivo da moje dete lici na cukundedu, jer ne postoji jedna osoba koja ih je dozivela obojicu i koja bi uporedila dva modela. Ljudi kao vrsta prirodno teze ka tome da objasne fenomen i traze minimum zajednickih cinilaca na kojima kasnije razviju teoriju. Medjutim, mnogo je vise nepoznanica i neobjasnjivih fenomena. Kako vreme ide sve vise verujem da postoji Bozija promisao koja je ljudskom umu nedokuciva. Skrenuo sam u drugu temu, prastajte. Ljubav prema deci o kojoj veliki Vladeta prica je nemeriva, i to je ono sto neko ko nema dece nazalost ne moze da dozivi, ali poenta je dobra. Ljubav, po mom misljenju treba zameniti recju "naklonost".

Ocigledno je da vecina nije procitala nista od Jerotica i samo na osnovu skracenog clanka osudjuju njegovo izlaganje. Pojedini ne znaju ni da je covek umro pa mu postavljaju pitanja.

Kod pravih i normalnih roditelja to pitanje se nikad ne postavlja. Možeš jedno da više grdiš jer je nemirnije, da više pomažeš jer je manje snalažljivo u životu, da više brineš jer je bolešljivije. Ali da voliš više jedno ili drugo, to je nemoguće, jer je roditeljska ljubav neizmerna i bezuslovna. Ljubav prema deci nije isto što i ljubav prema supružniku, momku ili devojci, ili deteta prema roditelju. Mi nemamo različite različite reči za sve vrste ljubavi. A trebalo bi, kao što Eskimi imaju 30 reči za razne vrste snega. Roditeljska ljubav je nedeljiva i celovita. To pitanje nikad se ne raspravlja između roditelja, niti drugi treba da ih to pitaju. Jer takvo pitanje je neumesno i nepristojno. To je moje iskustvo i ljudi iz mog okruženja dugo 47 godina, imam sina od 50 godina i kćer od 47.

Vladeta Jerotic nije imao dece - uvek je to i sam isticao - i zato nije imao pun uvid u odnos izmedju roditelja i dece! Zasto neko najvise voli prvo, najstarije, a neko opet najmladje dete? Zasto srednja deca najcesce ostaju neprimecena - o ovome se dosta pisalo. Medjutim, ne odredjuje se odnos majke i oca prema detetu samo na osnovu slicnosti ili razlika! Cesto su presudne - vanjske okolnosti. Upoznao sam majku dvoje dece, jos uvek atraktivnu zenu, koja ima sestogodisnjeg sina iz drugog braka, i devetnaestogodisnjeg sina iz prvog braka - ovom drugom posvecuje svu paznju, sve bi za njega ucinila, prema onom malenom prilicno je ravnodusna. Vrlo je inteligentna, otac joj je bio psihijatar, i ona otvoreno govori zasto toliko voli starijeg sina: Ja sam s njim prosla kroz najteze trenutke u zivotu, to nas je povezalo. Verovatno je mislila na razvod, na finansijske i psihicke teskoce. U svakom slucaju, to je islo dotle da je svesno ugadjala tom prvom sinu, kud on okom ona skokom! Da, slozen je i zagonetan svet medjuljudskih i porodicnih odnosa!

Vladete Jerotica sto se tice - i meni je bio drag, kome nije! Medjutim, bas zbog te opste omiljenosti je u kasnijoj dobi stekao crtu autoritarnosti, gordosti, govorio je suvise samouvereno i cesto znao da podigne glas, cime je naglasavao kako njegova rec neprikosnoveno vazi! Vise mi se svidjao onaj mladji, naucniji i radoznaliji Jerotic, cija rana predavanja je sacuvao arhiv Radio-Beograda.

Нема појма текст, један дан их волиш један мрзиш хаја

Ovo nije istina. Imam troje dece. Odnos je razlicit ,jer su one razlicite, a I najmlađoj sam najpotrebnija.
(mamakoka, 20. mart 2022 09:53)

Po tvojoj logici mene moji treba da zaborave jer je brat mladji od mene. Moja mama vise voli brata ja to obicno kazem da je bozja kazna jer nije htela da ga rodi. Htela je da abortira pa smo je mi ubedili. On je ostao nasa beba i sad kao odrastao covek. Svi znamo da tata vise voli mene mada on kaze kako nas voli podjednako . Oboje licimo na njega ali ja sam i psihicki ista on.

Roditelj nikad nece da prizna.
Ali pogledajte iz drugog ugla, iz ugla deteta, koga su roditelji vise voleli vas Ili brata/sestru.
ja I sestra znamo mene su vise voleli :)

Najveći k zaboravili svoje detinjstvo. Svako ko se seća svog detinjstva i ima braću i sestre zna odlično da je ovo istina. Od prvog dana kad se rodio moj mlađi brat je bio favorit u očima mojih roditelja. Prvenstveno zbog temperamenta i načina razmišljanja koji je više njima bio razumljiv. To ne znači da mene roditelji nisu voleli. Samo znači da su im više prijali uspesi mog brata od mojih uspeha, zato što su im bili razumljiviji. Roditelji jednostavno nisu svesni toga da jedno dete favorizuju ili ne žele da budu svesni toga zato što se autocenzurišu.

Roditelj voli svako svoje dete na poseban način. Nije to intenzitet, nego posebnost svakog deteta. Uspeh i dobrota deteta je i uspeh roditelja. Oni nesrećnici čija deca su postala zločinci, kriminalci, jednako pronalaze razloge i opravdanja jer tako i sebe pravdaju .

imam četvoro dece. Uspešnst bilo kojeg od njih me jednako raduje, a nevolje bilo kojeg od njih, uvode u apsolutno jednako očajanje....

(Maca, 20. mart 2022 13:56)

Interesantno pitanje. To je biblijska prica o bludnom sinu. Ali kako crkva uci, to je pre svega prica o pravednom ocu koji prasta.

Deca su cesto nezahvalna, nezrela da razumeju… pa se osete manje voljenom, sta sve… To njihovo misljenje i osecanje ne ukida i ne umanjuje roditeljsku ljubav, vec pokazuje njihovu slabost.

Nemam pravo da pisem o ovoj temi, jer imam samo jedno dete. A tek Vladeta koji nije imao decu, mislim da je trebao da se suzdrzi kad je ova tema u pitanju.

Volim ih podjednako, ali zbog potpuno drugih stvari, jer su potpuno različite ličnosti. Zato i iskazujem ljubav na drugačije načine. Ćerka voli da se mazi, pa se mazimo. Sin ne voli. On voli da bude ostavljen na miru i voli da bude pohvaljen, pa ga ostavljam na miru i, dozirano, hvalim.

I da, ljubavlju i nagonom za potomstvom se bave i ginekolozi. Jednom prilikom je dobra ginekoloskinja izjavila da zene zadovolje svoju potrebu za materinstvom sa jednim detetom. Drugu decicu uglavnom, podvlacim-rekla je uglavnom, radjaju iz nekoliko razlicitih razloga u odnosu na stereotipna ocekivanja, uslove zivota, nuznosti, stepen obrazovanja...

Blago onima kojima roditelji jesu pomagali, i kojima nisu odmagali.
Meni su odmagali i odmažu na sve načine, kao da sam ja njima roditelj a ne oni meni. Sestru su više voleli, ja sam bio prvi u onaj na kome se vežbalo, koji se morao čeličiti da izdrži sve i uradi sve. Otežati mi svaku situaciju, ako mi je lepo pokvariti mi, jer - ni život me neće maziti i treba da se naviknem. Ako tražim uslugu, kažu nađi nekoga ko će ti pomoći i pkrenu glavu.
Tužno je dobiti samo to od roditelja. Lepo bi bilo barem nekada znati da imam zaveteinu od oluja života. Nadam se da ću bar ženu naći da bude osoba koja će biti takva.

citam komentare i ne verujem... covek vise nije ziv... a ne znam sta se busate odmah na ovakve izjave...

Pa dobro, to sto je covek bio velicina ne znaci da je sve sto je rekao tacno, i da ce se bas svi u tome pronaci

Poštovani Dr. Jerotiću, imam samo jedno pitanje na koje bih želeo iskren odgovor. Ako uspete da date iskren odgovor, onda nema nikakve sumnje da znate o čemu govorite, ali ukoliko ne, onda je ovo što ste napisali najveća glupost u istoriji medicine i psihologije.

Pitanje glasi:

- Kojom fizičkom jedinicom se meri količina ljubavi i kojim instrumentom se meri?

Vi ste u vašem izlaganju "činjenicu" dete liči na mene, uzeli kao aksiom i na osnovu nje izradili neku teoriju koja veze sa životom nema. Gde su u vašoj "teoriji" deca kao individue. Deca nisu kopije i klonovi svojih predaka, već potpuno nove osobe sa začinima svojih predaka. Ne mogu decu voleti zbog njihovog izgleda, već zbog onoga što niko osim mene ne može da "vidi", a to su osećanja. A to je upravo ono što ste vi u vašoj pogrešnoj teoriji odlučili da ignorišete.

Imam dvoje Dece i oboje volim svakom ćelijom svoga bića. Ne postoji metoda kojom bi mogla da se izmeri razlika u količini moje ljubavi prema njima. Osim da se zanemari milion različitih parametara i koncentriše samo na izgled deteta, što je najveća budalaština koju sam u životu pročitao.
(Neko iz mase, 20. mart 2022 10:13)

Odgovor glasi, psihologija nije isti tip nauke kao matematika

Nemoguce mi je da pomislim da bih mogao da volim jedno dete vise od drugog ili treceg. Alo posto imam samo jedno dete ne mogu o tome da prica.
Moja polusestra je bila osam godina mladja i izgledalo je kao da su je vise voleli jer su joj dozvoljavali da radi sta je htela dok su prema meni kada sam bio dete bili prestrogi.
Iz ko zna kog razloga ta moja sestra je 2020. godine izvrsila samoubistvo i niko ne zna zasto. I pored toga sto je celog zivota radila sta je htela i dobijala sta je htela.
Zivot je cudo.

Mogu i ja da potvrdim na mom primeru. Najstariji sin, uvek sam kukao da me manje vole nego brata i 2 sestre. Studirao sam dinar im nisam trazio, ziveo u domu. Brat isto u domu pa u stanu, ali su ga sve vreme kljukali novcem. Sestre da ne pricam, od prvog dana zivele kao princeze u beogradu. Kad sam se zaposlio plata mi bila 60 hiljada, od koje sam 40 hiljada davao na stan i tako prvih godinu dana. Niko mi nije ponudio dinar niti sam trazio. Kad se brat zaposlio prva plata mu bila 1000e ali ipak su mu roditelji dali 500e za prvu kiriju i depozit. Sestre da ne pominjem, roditelji ih zovu svakodnevno, iako ni fakultet nisu zavrsile imaju sasvim solidne poslove preko veze. I kad na sve to ja kazem meni niko nista nije pomogao, roditelji slegnu ramenima i kazu pa nismo... Povremeno se cuje i ono nismo ti pomogli jer smo znali da tebi pomoc ne treba. Na kraju krajeva mi nije ni trebala ali voleo bih da mi je bar ponudjena. I niko me ne moze ubediti da roditelji isto vole decu, oni to samo mozda tako misle.

Povremeno se cuje i ono nismo ti pomogli jer smo znali da tebi pomoc ne treba. Na kraju krajeva mi nije ni trebala ali voleo bih da mi je bar ponudjena. I niko me ne moze ubediti da roditelji isto vole decu, oni to samo mozda tako misle.
(Nebojsa, 21. mart 2022 10:19)

Imamo donekle slično iskustvo. Ja sam kao stariji sin bio dete sa kojim nikada nije bilo problema, odličan đak i student, onda vojska, osnivanje svoje porodice i prilično uspešna akademska karijera koju sam stvorio sam, bez ičije pomoći. Jedna komentatorka dole reče da oboje podjednako voli, ali više brine o onom brljivom, i čini mi se da je pogodila suštinu. Moj brat, 5 godina mlađi od mene, je oduvek imao neograničenu licencu da pravi sva moguća sra*a i probleme, a onda ga je iz istih godinama vadio naš otac, svojevremeno veoma uticajan čovek. Sada kada naših roditelja više nema, on je svoja očekivanja prebacio na svoju okolinu, pre svega na mene; pošto odziv nije bio u skladu sa njegovim očekivanjima, došlo je do burne reakcije, a zatim i do skoro potpunog prekida kontakata. Da se vratim na temu, ne mislim da se tu radi o manjoj ili većoj ljubavi prema jednom detetu, nego o proceni roditelja kome su pomoć i podrška više potrebni. Nekada se pri tome prave greške, pa se jedno dete oseti uskraćenim a drugome se učini medveđa usluga, ali takav je život, svi grešimo.

Otac je bio prilicno rezervisan. Majka je vise volela brata. Ja sam imala divnu baku i nekad mislim da sam je volela vise nego majku.Zivot...

Mislimo da volimo svoju decu podjednako. Ali ako imate brata ili sestru, mozda mozete da se setite onog osecaja da je neko vise voljen. Da li je to slucajnost?

Vecina komentara, data je od strane roditelja, pitam ih da li imaju isto ,misljenje kao deca , svojih roditelja?

Ja, kao relativno mlad roditelj, nikad sebi nisam postavio to pitanje koga vise volim od svoje dece, niti u sebi osetio emociju ili poriv u korist jednog.

Nacin i pristup prema deci se mozda razlikuje (mislim na finese, a u odnosu na njhove razlicite karaktere, pol i dob), ali poglavito oboje se vapitavaju po tradicionalnim, hriscanskim normama.

Dakle, evo sad kad bih pokusao da ubedim sebe i izaberem… jednostavno ta matematika ljubavi je nepojmljiva… nezamisliva. Kako se to jedno vise voli?

Ono sto sam zapazio kod očeva je da vole prvorodjene, a ostalu decu zanemaruju, previdjaju, zapostavljaju. To me veoma rastuzi, jer je ocigledno. Pogotovo ako imaju dve devojcice.

Ne znam kakve je roditelje VJ imao kroz praksu, ali to jednostavno ne moze biti tacno. Nezamislivo je.

O nasledjivanju karakaktera, temperamenata… to je zaista genetika. Ono sto sam sam mogao da zakljucim je da deca do polaska u skolu lice na nas, nas model ponasanja, vaspitavanja, sve… Ne mogu biti drugacija nego sto smo mi. Kasnije, pubertet… mozda se projavi neki gen iz davne proslosti ili okruzenje odradi svoje.

Kazem da kao mali lice na nas. I kad vidim da neko malo dete manipulise, laze, udara… ja znam kakvi su mu roditelji, odnosi u kuci. Nepogresivo se pokaze.

... nebitno razglabanje o specifičnoj temi uslovljenoj stotinama faktora i okolnosti ...

Pročitala sam sve komentare i NI JEDAN roditelj ne priznaje da je profesor u pravu, ali zato SVI koji pišu iz ugla svog iskustva kao deteta tvrde da je u pravu...ili da su bili manje ili više voljeno dete (ovih prvih je daleko više).Jedino objašnjenje je da su deca osetila nešto čega roditelji nisu bili svesni.

Neko iz mase, 20. mart 2022 10:13

Gospodin Jerotić odavno više nije među nama tako da vam neće moći dati odgovor na vaše pitanje.

Neko ima dvoje ne voli ni jedno.

Eto, to je problem savremenog medisjkog diskursa, kada se neko mišljenje izuzme iz šireg konteksta i onda plasira da izazove kontroverrzu i "senzaciju". Kao prvo, profesor Jerotić je svoje stavove o odnosu roditelja i dece iznosio u bmnogim predavanjima i objavljenim knjigama, što je autorima teksta očigledno bila "suvišna" činjenica - pa im je bilo mrsko da ozbiljnije pretraže mjegov opus kako bi stekli celovitiju sliku o tome šta je on zaista mislio o tom pitanju. Ovako, imamo jeftinu zamenu teza u smislu obrtanja uzročno-posledičnih aspekata. Veza rodtelja i dece je DVOSTRANA (kao i svaki drugi ljudski odnos) i zato podleže uticaju mnoštva faktora. Karakter i ponašanje roditelja ima direktan uticaj na vrstu, dubinu i intenzitet osećanja koje dette razvija prema njemu - a to, posledično, važi i u obrnutom smeru. U emotivno disfunkcionalnim porodicama (a takvih je zaista mnogo u današnje vreme) dolazi do nagomilavanja animozizteta, nezadovoljstva, nepoverenja, svakovrsnih trauma i velike akumulacije negativnih emocija - što direktno utiče na to koliko će najdubljeg osećaja vezanosti, odnosno ljubavi i uvažavanja postojati na OBE strane. Zato je Jerotić ispravno primetio da tu postoje velike razlike od porodice do porodice, odnosno česta i realna emotivna disfunkcionalnost koja se u mnogo slučajeva ispoljava kao parcijalni manjak ljubavi. Ali to je posledica, a ne uzrok - a Jerotić je itekako detaljno pričao i o uzrocima. Što u ovom tekstu, nažalost, ne možemo videti.

Imam ćerku i tri sina
Ona boluje od dijabetesa od svoje druge godine,nju volim vise od sunca i meseca.
Samo kada njoj je dobro,onda dobro sam i ja.
Sve ih volim,nju najviše.

Nemam dvoje, imam jedno, ali pretpostavljam da nije do toga koje volite više već koje vas više nervira. A volite ih jednako. 🙂

@Neko iz mase
Pošto je umro, nadam se da ćeš u zdravlju da se načekaš da ti odgovori.

Vladeta stvarno mi je žao ali mislim da na osnovu svog osećaja pričate koješta. Vi MISLITE
(dragan, 20. mart 2022 08:00)

Dragane, MISLIM da Vladeta neće pročitati tvoj komentar. Ima već par godina kako nije među živima.

@Mile kum...čovek je umro pre neku godinu, džaba mu se direktno obraćaš. Rekao šta je rekao. Lično imam troje dece i svako volim zbog njihovih specifičnih karaktera na različit način. Da li je podjednako, to je vrlo teško izmeriti. Pošto je razlika u godinama značajna, trenutno najmanje ima i najveću pažnju oba roditelja pa može da deluje da je najvoljenije. Na koga koje liči nema uticaja na "voljenost", bar u našem slučaju.